O VERI, NADI I TRPLJENJU

 

1. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji (Jn. 14;27).

Čeda moja, verujte da Bog neće dopustiti da budete iskušavani preko svoje snage. Zajedno s iskušenjima doći će i pomoć Božija.

Naš Hristos kaže: ako vas mrzi svet, znajte da je i Mene omrznuo pre vas (Jn. 15;18). Ako su Me progonili, hulili i proklinjali, onda će i vas progoniti, huliti i proklinjati. Oni će to činiti jer ne znaju Boga i jer ne znaju šta ĉine (Lk. 23;43).

Mi, čeda moja, znamo Boga i svet nas mrzi zato što Ga ljubimo i što smo NJegovi, jer svet nije saglasan sa NJim.

Budite hrabri, čeda moja: mi smo sledbenici Onoga kojega su oni razapeli. Tako ćemo i mi biti raspeti probama i iskušenjima. I kao što je On bio vaskrsnut, tako ćemo i mi vaskrsnuti i proslaviti se s NJim u vekove vekova.

Đavo je podigao buru, ali ona će se utišati, jer je Bog svemoćan i ništa se ne može dogoditi bez NJegove božanske volje.

Hristos je meĎu nama. Hristos caruje u svima koji su u Hrista kršteni i mi se ne plašimo. Verovatno ćemo pasti u iskušenja, ali naš Izbavitelj je blizu, jer kaže: Ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). Prema tome, i mi ćemo takoĎe pobediti, čak i ako se za trenutak more preteći zatalasa. Nikoga se nemojte plašiti. Plašite se samo Boga koji može da nas baci u oganj pakleni, ukoliko ne budemo obazrivi.

Dakle, blaženi prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5;10). Ne zaboravite šta su propatili hrišćani drevnih vremena da bi sačuvali veru u Hrista. Skrivali su se u  katakombe, bili su progonjeni, patili su. Blaženi smo i mi koji smo progonjeni zbog naše želje da se klanjamo Bogu i da očuvamo svoju čistotu.

Mnogo toga ćemo proći. Na kraju će, meĎutim, pobediti Raspeti Isus, jer je Krst naše proslavljeno znamenje. Ne plašite se. Bog je s nama.

2.  Uzdaj se u Boga koji se brine o Svojoj tvorevini. Ako ni list ne pada s grane bez NJegove božanske volje, koliko će se tek onda brinuti o čoveku, hrišćaninu, Svom sinu po blagodati? MeĎutim, vas uznemiruje Ďavo koji poznaje vašu slabost i želi da vas muči.

Kad temelje postavimo na uzdanje u Boga, onda smo ih postavili na stenu, pa čak i ako bude duvao vetar i ako bude došla olujna grmljavina, neće nas nadvladati. MeĎutim, kada temelje postavimo na uzdanje u naše sopstvene napore, temelji su onda postavljeni na pesku i lako će pasti.

Ne tugujte. Sve će to proći. Tako je postavljen put onih koji će biti spaseni: kroz patnje i nedaće.

3.  Zašto si sumoran i zašto te proždire bol? Duh bola zahteva da utešiš samog sebe, kako bi nadvladao pomisli očajanja koje dolaze od lukavoga. Ako poslušaš ijedan savet lukavoga duha

bola, nikad nećeš biti u stanju da ugledaš radost nadanja. Sve što je zapisano u božanskom Pismu zapisano je radi naše pouke, kako bismo se time mogli boriti protiv onoga ko nas obmanjuje, protiv pogubnog zmaja.

Kada je mnogomilostivi Otac video povratak bludnog sina, pohitao je da ga prigrli i da ga nežno poljubi. Nije obraćao pažnju niti na njegovu prljavštinu niti na njegovo celokupno žalosno stanje, kako unutrašnje, tako i spoljašnje. Ko može opisati njegova očinska osećanja u trenutku kad je zagrlio ljubljeno čedo koje je smatrao mrtvim i izgubljenim, a zatim ugledao kako se vraća živ i pokajan? NJegova dela pokazala su njegova osećanja: istog časa ga je uzdigao na njegov prethodni položaj sina i naslednika.

Kome su ovo govorila najpoštovanija usta Gospodnja? Zar to nije rečeno radi naše utehe da bismo i mi, kad nas uznemiri oluja očajanja, mogli da privežemo svoj čamac za spasonosno sidro uzdanja u ljubav i sastradanje našeg Nebeskog Oca?

Gospod je Svoju Crkvu na zemlji osnovao kao Svoju nevestu, da bi posredovala za NJegovu decu. Ostavio nam je veliko tajinstvo božanske Evharistije da bismo se očistili, posvetili i sjedinili sa Bogom. Ako je krv "junaca i jaraca" čistila grešnike u Starom zavetu, koliko će nas tek krv Hristova očistiti od naših grehova! Ako krv jaraca i junaca i pepeo od junice, kojom kad se krope neĉisti osvećuje ih da budu telesno ĉisti, koliko će više krv Hrista, koji Duhom veĉnim prinese sebe neporoĉna Bogu, oĉistiti savest našu od mrtvih dela (Jevr. 9;13-14).

Đavo, kojem se zbog zavisti i mržnje ne dopada da vidi da je čovek duhovno srećan, sve raspiruje da bi izazvao gorčinu i trovanje. To je njegova radost i dobitak. Što se nas tiče, trudimo se da utešimo same sebe time što ćemo se na duhovni način suprotstaviti njegovim podvalama.

Ko se ikad uzdao u Boga i bio posramljen? A ko je ikad očajavao i bio spasen? Đavo se plaši čoveka koji se nada, jer opitno zna da imamo mnogomilosrdnog Boga. Ako dete koje se uzda u svog sopstvenog oca nikad neće pogrešiti, koliko se tek to može reći za onog ko se uzda u Oca nad očevima, čija se ljubav ne može uporediti sa bilo kojom drugom ljubavlju, i koja je od svake druge ljubavi daleko kao nebo od ambisa!

Ako neko smrtno sagreši deset hiljada puta ali se svim silama primora na pokajanje, neće biti posramljen sve dotle dok se nada.

Za koga je Hristos stradao? Zar nije stradao za naše duše koje je zmaj ranio? I ko god pogleda na zmiju od mjedi, ozdravi (4. Mojs. 21;9).

I ti, smirena dušo, treba da se nadaš u najslaĎe milosrĎe našeg Nebeskog Oca, koji nikada nikoga nije odbio niti se od njega odvratio. On prima svakoga, jer se beskonačno prostranstvo NJegovog milosrĎa nikad ne može ispuniti. On je milosrdan prema prvima, ali ne isključuje ni poslednje, budući da sve podjednako prihvata usled Svoje velike dobrote.

Što je grešniji pokajnik, to je veća slava milosrĎa Božijeg. "Slava milosrĎu Tvome, slava domostroju Tvome, Čovekoljupče!"

4. Zašto zbog raznih dogaĎaja patiš i jadikuješ više nego što je potrebno? Mi se ne nalazimo izvan Božijeg promisla, da bi nas rukovodio puki slučaj. Prema tome, sve što nam se dešava, dešava se s Božijim znanjem, tako da se neće desiti ništa što prevazilazi našu snagu!

Neka se uguše u brigama oni, koji ne veruju u Božiji promisao. Oni su sigurno opravdani. Mi, meĎutim, koji verujemo da je Bog svuda prisutan i da ne postoji nijedno stvorenje koje bi bilo izvan NJegovog proviĎenja, nismo opravdani kad brinemo više nego što je neophodno, jer takvim postupkom pokazujemo nedostatak vere i prosvetljenja.

Blažen je čovek koji se uzda u Boga, jer je kao lavić bez straha (v. Priče Sol. 28;1). Ako je Bog Onaj koji to dopušta, neka bude volja Tvoja, Gospode! Jer ko poznade um Gospodnji? Ili ko mu bi savetnik (Rim. 11;34)? Ko je u stanju da ispita volju Gospodnju? Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt. 18;3), odnosno (ući ćete u njega) kroz veru i nezlobivost.

5. Strašna bura podigla se na Tiverijadskom jezeru. Preteći vetar pokušavao je da potopi krhki čamac u kojem su bili Isus i NJegovi učenici. Učenici su bili prestrašeni. Niko nije mirovao, osim Gospoda života i smrti. "Probudi se,Učitelju", zavapili su u očajanju, "izgibosmo" (v. Mt. 8;25).Tada je On, koji sve drži u Svojoj ruci, ustao i prekoreo more i vetar, i nastala je velika tišina. Poverujmo i mi u moć Isusovu: kušač će predati svoje oružje i zavladaće velika tišina.

Čije ljubavi radi podnosite patnje? Radi koga vi zbog sestara izlažete opasnosti svoje živote? Čije zapovesti izvršavate iz ljubavi prema NJemu? Odgovorićete: "LJubavi Hristove radi, jer se u NJega uzdamo da će se sve stvari, posredstvom NJegove sile, dobro završiti!"

Dobro, vrlo dobro, jer je On Taj koji je izbrojao sve vlasi na vašim glavama. Kako možemo i da pomislimo da će se nešto desiti bez NJegove volje? A ako nas već štiti Božiji promisao, zbog čega onda da strahujemo? Zar ne bi trebalo da se plašimo NJega, koji nas zbog naših grehova može baciti u oganj pakleni?

Umesto da budete hrabri i da se, zbog NJegove slave, hvalite našim Hristom koji vas je udostojio da se borite na taj način, vi ste, naprotiv, ispunjeni bolom, pomislima i gunĎanjem. Ponavljam: morate se hvaliti time što je vas, niske i nedostojne, Bog udostojio da postanete oruĎa NJegovog božanskog promisla za spasavanje izabranih duša, za koje je umro naš Hristos!

Ne žalostite se, Boga radi! Ne tražite da izgubite nagradu, koja će biti velika na nebesima! Propovedanje reči Božije je najmanja vrlina; meĎutim, žrtvovanje za NJega je SAVRŠENA

LJUBAV, odnosno polaganje naših života za bližnje. Svakako da je takva vrlina naporna i opasna. MeĎutim, da li se neki visok položaj može zadobiti bez muke i truda? Ne zaboravimo značenje božanskog Raspeća, jer i mi moramo biti mali spasitelji kada to, po volji Božijoj, vreme bude zahtevalo od nas.

Posmatrajmo Boga kao svog Oca. Otpočinimo u toplini NJegovog sigurnog naručja, jer On zna kako da sve ustroji na našu korist. Mi kao ljudska bića, a ja najpre od svih, u početku gubimo hrabrost i ispoljava se naša ljudska slabost. Tada, meĎutim, dolazi dobri Kirinejac, božanska blagodat, i nosi naš krst, tako da se lakše uspinjemo uz Golgotu.

Zar se Hristos nije uplašio u Getsimanskom vrtu? Zbog čega su se pojavile velike kapi svetog znoja? Ova i druge stvari karakterišu ljudsku slabost. Kasnije, meĎutim, On je kao Bog, kao mirno i krotko nevino Jagnje, žrtvovao Svoj život radi nezahvalnog čoveka.

6. Sve podnosimo trpeljivo, kako bismo zadobili Boga svake tvari. Kad trpeljivo podnosimo patnje, istog časa se potvrĎuju budući blagoslovi. Kad smo lišeni ovozemaljske radosti, onda nesumnjivo sabiramo radost Božiju u svojim besmrtnim dušama. Nemoguće je da, uz večnu nadoknadu, ne uživamo ona dobra kojih smo ovde lišeni.

Dajmo malo ovde na zemlji, da bismo to s kamatom primili iz nepristupačnih riznica darova Božijih.

Zasejmo seme vrline, da bismo svoje glave ovenčali najmirisnijim cvećem u vencu večne slave.

7.  Ne treba da nam bude čudno ukoliko strasti i bolesti ratuju sa nama. Naprotiv, trebalo bi da preklinjemo Boga da nam podari trpljenje, taj veliki melem kako za duševne, tako i za telesne rane. Trpljenje je jedini dijamant koji krasi hrišćanina i čini glatkim surovi put spasenja.

Trpljenje je junaštvo duše, potpora, duboki koren koji drži drvo kad ga šibaju vetrovi i podlivaju potoci.

Kad padneš, ustani, kad sagrešiš, pokaj se. Samo, nikad nemoj dopustiti da otrov očajanja prodre u tvoje srce i pogledaj ogromno more Božijeg milosrĎa. Ma koliko grehova da neko počini, oni nestaju i iščezavaju u moru Božije dobrote.

8.  Svim srcem zablagodari Bogu koji te, kako mogu da vidim, mnogo ljubi. Kad te ne bi ljubio, ne bi bio takav kakav si. Misliš da si izgubljen itd, ali ja vidim da si ti duhovno veoma dobro. Samo ne očajavaj! Ne gubi nadu! Onaj ko ima nade ni na koji način se neće postideti.

Čak i kad bi neko bio zatrpan provalijom grehova, ako se pokaje i ne izgubi nadu Ďavo će ga se plašiti jer je očinsko srce Nebeskog Oca omekšalo kad mu je NJegov bludni sin rekao: "Sagreših." On je prvi potrčao, zagrlio ga, poljubio i zaklao tele za proslavu, jer sin njegov beše mrtav i ožive (v. Lk. 15;19-24). Očajanje grešnika je sasvim neopravdano. Da li je pregršt peska ikada mogla da prekrije okean?

9.  Blažen je čovek koji ima živu nadu u Boga, jer u odnosu na NJega pokazuje veru, poverenje, slavu i čast. Bog je tada obavezan da ga zadrži u Svom promislu, i tu se može primeniti evanĎelska izreka: Kako si verovao neka ti bude (Mt. 8;13).

Na žalost, dolaze nam iskušenja i stvaraju veliku duhovnu pometnju, a blistavo sunce slatke nade biva prekriveno dubokom tamom. Tad gubimo usmerenje i završavamo tako što činimo i

mislimo nešto što ne dolikuje našem prizivu kao hrišćana. MeĎutim, znajući da je misao srca ĉoveĉijega zla od malena (Post. 8;21) i da ljudi nisu u stanju da ostanu na visini hrišćanskog savršenstva, dobrota Božija nam je podarila slavno i beskonačno pokajanje.

10.  Budite trpeljivi, čeda moja. Ne gubite hrabrost u bici, i nemojte pokleknuti pod pritiskom iskušenja, jer naš blagi Bog neće dopustiti da budemo iskušavani preko svoje snage.

Zašto satani dajete prostora da s velikom snagom ratuje protiv vas? Imajte vere u Boga, i sve što On dopusti biće na vašu korist. Ili mi možda znamo bolje od NJega?

Prebacite svoje brige na Gospoda i On će se pobrinuti za vas. Ne ističite svoju volju, jer je vera izdanak blagodati i božanske posete. Zar nije svako od nas opitno doživeo čuda Božijeg proviĎenja? Zar Božija blagodat nije posetila N.? Zar bi N. sad bio u vojsci Hristovoj da se vi niste žrtvovali? Zar se Hristos nije žrtvovao za nas? Naravno da jeste! A da se On nije predao krsnoj smrti, mi ne bismo bili ono što blagodaću Božijom jesmo.

To pokazuje da se ono što je izuzetno dobro, što je duhovno uzvišenije, kupuje krvlju. MeĎutim, nagrada je tako velika da se ne može izmeriti, a njihova slava je ravnoangelska!

Saosećam sa tobom, i zbog toga i ja patim. U vreme iskušenja čovek zaboravlja na sve, i biva doveden u stanje kakvo nije želeo u vreme mira.

11.  Uopšteno govoreći, vaše pomisli su ljudske. Počnite da verujete u svemoćnog Boga i četiri vetra će ih potpuno razvejati: Ni dlaka s glave vaše neće propasti (Lk. 21;18). Isus Hristos je isti juĉe i danas i u vekove (Jevr. 13;8).

Imajte na umu iskušenja svetitelja i budite spokojni. Ne jadikujte, jer demon strasti izmišlja zavodljive i izazovne predstave da bi pobudio loše i rĎave sklonosti. MeĎutim, razmišljajući o neizvesnosti smrtnog časa, postajemo mirni.

Molite se, čeda moja, i ne plašite se. Nepobediva Presveta Bogorodica ponovo će nam podariti pobedu. Pomislite na dragocenu dušu svoje sestre i na njenu neprocenjivu vrednost, jer je Hristos i za nju umro.

12.  Budi trpeljiv u svemu. Seti se da su Hrista psovali, pljuvali, bičevali i najzad raspeli na Krstu. Budući da je On sve to pretrpeo zbog nas, i mi moramo pretrpeti slične stvari ljubavi NJegove radi, ali i za spasenje nas samih, koji imamo tako mnogo grehova.

Svaku ružnu reč koju ti kažu smatraj za zlatan venac. Kad nekoga psuju ili mu se grubo obraćaju on oseća bol, ali taj bol postaje isceljujući melem za njegove strasti, za rane njegove duše. Nijedna vrlina ne očišćuje toliko strast gordosti i razvrata nego ćutljivo i trpeljivo podnošenje uvreda i prezira.

13.  Primio sam tvoje tužno pismo i pažljivo sam ga pročitao. Moja duša se zbog tebe ispunila bolom i jecao sam i molio se u suzama i plaču nakon što sam pročitao tvoje pismo. Bez obzira na sve, budi trpeljiv, čedo moje, jer te Bog učinio takvim zato što te mnogo voli. Kad bi ti bilo

dobro, možda ne bi obraćao pažnju na sebe. Sada pak, u tvojoj bolesti, Bog ti daje mnogo smirenja, samoprekora i trpljenja, i On je veoma zadovoljan.

Trebalo bi uvek da mu blagodariš jer kao tvoj Otac, a Bog to jeste, zna šta je korisno za svaku dušu. Saglasno tome i budući da On zna najbolje, daje nam različite načine spasenja, bez obzira da li mi to, usled svoje plitkoumnosti i ljudskog nesavršenstva, možemo da razumemo.

Strpljivo podnosi, čedo moje a Bog, koji ti je dao tu bolest, zna da ona skriva mnogo koristi. U svakom zlu ima i nekog dobra. Prema tome, strpljivo to podnosi i računaće ti se kao mučeništvo.

Pomisli da su svi, koji su ušli u raj, u Carstvo Nebesko, kroz život prošli kao mučenici: neki usled bolesti, neki usled truda, a neki usled bola i progona. Svako od nas nosi krst srazmeran svojoj snazi, kako bismo svi podražavali Hrista, koji je tokom svog ovozemaljskog života nas radi takoće nosio Krst. Dakle, tek kad stradamo zajedno sa našim Hristom, zajedno ćemo se s NJim i proslaviti.

14.  Nikad nemoj gubiti nadu u spasenje. Neprestano prizivaj Boga i jecaj. Bog nikad ne zanemaruje dušu koja želi da bude spasena i kaje se, ma koliko da je tokom borbe bila izranavljena.

Bog zna koliko je slaba naša priroda. Gde bi glina sakupila snagu da izdrži pritisak vode, da je Bog nije zamesio blagodaću Svetog Duha? Kao Svevideće oko, On zna da ćemo pasti i biti izgubljeni čim nas napusti. Iz tog razloga On ne dopušta da budemo iskušavani onoliko, koliko  bi to Ďavo želeo. Kad bi nas On napustio, Ďavo bi nas sve zajedno bacio u pakao. MeĎutim, blagi

Bog ga sprečava u tome i dopušta mu da nas iskušava samo onoliko koliko svako od nas može da podnese.

Ma koliko da smo povreĎeni u borbi, ne smemo gubiti hrabrost nego ćemo se, naprotiv, pobrinuti za svoje rane i nastaviti da se borimo. Kad Bog vidi naš trud i našu malu želju za spasenjem, podariće nam pobedu.

Veliko je zlo kad borac tokom bitke izgubi snagu, jer neprijatelj odmah svirepo nasrće da bi ga pobedio. Prema tome, čedo moje, ohrabri svoju dušu i imaj nade. Kaži samome sebi: "Radije ću umreti u bici za slavu Hristovu nego da ražalostim mog Boga tako što ću napustiti bitku sa Ďavolom!"

15.  Čedo moje, kad bismo samo bili trpeljivi, i kad se ne bismo umorili tražeći milost Božiju do poslednjeg daha! Zašto je žena - Hananejka nazvana blaženom? Ni u Izrailju ne videh takve vere. Nazvana je blaženom zbog vere i istrajnosti koju je pokazala prizivajući Hrista. Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muĉi Ċavo (Mt. 15;22). Hristos ju je otpustio i odbio. Ona, meĎutim, nije zaćutala, nego je nastavila da viče dok se Hristos nije zamorio od nje, tačnije, dok nije isprobao njenu veru, a zatim je udovoljio njenoj molbi. O, ženo, velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš (Mt. 15;28).

16.  Sve pretrpi, čedo moje, kao rob kojeg su prodali Hrista radi. LJudi psuju, kude i ismevaju roba, a čine mu i mnoge druge stvari, ali on sve to podnosi kao čovek koji je lišen slobode. I ti bi,

čedo moje, trebalo da razmišljaš o sebi na taj način, kako bi sve izdržao zbog proslavljenog robovanja Isusu i kako bi ti Hristos podario večnu slobodu u nebeskom Jerusalimu.

17.  Čedo moje, podrži svoju braću. Znam da su teški, jer mojoj pažnji nije promaklo ono što ti trpiš. MeĎutim, zbog koga podnosiš sve te stvari? Zbog Hrista i samo zbog NJega. Zar On nije toga vredan? O, koje se dobro delo, koja se vrlina može meriti s ljubavlju Božijom i s trpeljivošću koju On pokazuje prema nama? Da li smo to zaista mi trpeljivi, ili je to Hristos koji nas nevidljivo podržava? To je Hristos koji nam pomaže. Ko bi bio u stanju da podrži toliku težinu duša, kad nismo kadri da podržimo ni same sebe? Jedino što moramo da učinimo jeste da molimo Boga da nam podari trpljenje i onda ćemo pokušati, a što je naša dužnost, da nosimo slabost onih za koje smo prihvatili odgovornost.

Svako od nas nosi breme srazmerno svojoj snazi a Bog zapaža našu slabost i pomaže nam. Nemoj gunĎati i nemoj pokleknuti, čedo moje. Sad je vreme za trku. Trči da bi prigrabio nagradu za nebeski priziv. Ne gubi hrabrost. Hristos je nevidljivo prisutan. Ti si ljubavi NJegove radi prihvatio borbu.

18.  Molim se da ti Gospod podari trpljenje, prosvetljenje, rasuĎivanje i zdravlje, kako bi mudro i krotko upravljao laĎom vašeg bratstva. Sablazni nikada neće prestati, sve dok postoji Ďavo koji nas neprestano napada zlobom. Podnesi bez gunĎanja slabosti svoje braće i smirite se u sebi. MeĎutim, što se tiče upravljanja bratstvom, moraš zadržati svoj položaj starca.

Budi trpeljiv, čedo moje. Žetva će biti saglasna uloženom trudu. Ne bi trebalo da brinemo i očajavamo dok očekujemo naknadu od Boga.

19.  Sve moramo tvoriti s verom i nadom, jer sve što nije od vere greh je (Rim. 14;23). Ma koliko da je uzburkano more strasti moramo se uzdati u Boga, pa čak i ako talasi imaju moć da nas potope. Tad će se talasi rasprsnuti od stenu naše nade i ljubavi prema Isusu kao mehurići od sapunice.

Ne gubi duhovnu hrabrost kad te okruže iskušenja, nego podstakni svoju revnost dobrim pomislima, odnosno raznim izrekama Gospodnjim koje nas prosvetljuju da se suočimo sa svakim iskušenjem. Neprestano se prisiljavajmo, da bismo ulili jelej u svetiljke naših duša i da bi nas Gospod, kada doĎe, zatekao budne i preispunjene jelejem dobrih dela. Tada ćemo stupiti u  bračnu ložnicu večne radosti i naslade.

To nije mala borba; ona ne traje samo jedan dan, nego do našeg poslednjeg daha. Prema tome, naoružajmo se najslaĎim Imenom Isusovim, kako Ďavo ne bi našao prostora u našem srcu. MeĎutim, da bi se zadobilo sećanje na Isusa, neophodno je mnogo marljivosti, prisiljavanja, vere, nade, istrajnosti, trpljenja i vremena.

20.  Položite svoju nadu u Hrista i ne plašite se demonskih pretnji, nego se utvrdite pokraj NJega i recite: S Bogom svojim skaĉem preko zida (Ps.19;29), odnosno silom mog Boga preskočiću prepreke Ďavolskih iskušenja.

Pokušaj da postaviš dobar početak, jer ćeš u tom slučaju imati izvanredan kraj. Kako počneš, tako ćeš i koračati. Ne zapostavljaj svoja mala nesavršenstva govoreći: "Nije to ništa." Nikako. Male stvari će postati velike. Osim toga, iz njih će se izroditi i druga zla. Onaj ko ne obraća pažnju na male poroke, pašće u one mnogo veće.

21.  Ne žali ni zbog čega drugog osim zbog toga što ti u nekim stvarima nedostaje trpljenje. Zbog svoje nestrpljivosti izgubićeš večne nagrade i odvažnost u molitvi. Moli se da ti Gospod priloži blago trpljenja i dugotrpeljivosti, a kroz ova bogatstva obogatićeš i druge. Preklinjem te da ne gubiš svoju duhovnu hrabrost i da je crpiš iz snažne vere u Boga, koji ne dopušta da budemo iskušavani preko svojih snaga.

22.  Čedo moje, budi strpljiva sa svojom decom. Šta da radimo? Istina je da su veoma živahni, ali drugačiji ne mogu ni da budu. U svakom slučaju, moramo biti strpljivi. Ne dopusti da se stvari gomilaju u tvojoj duši, ne pitaj za pojedinosti. Neprestanom brigom narušićeš svoje zdravlje, a tada će biti još gore. Previdi njihove nedostatke i umnoži svoje molitve, jer molitva stvara čuda. Tada će oni čudesno i bez napora postati tiha i mirna deca. Mnoga deca su kao mala bila živahna. MeĎutim, nakon toga su u svemu postala čudesna. Živahna deca su takoĎe dobra, i jednog dana  bi mogla mnogo da postignu.

Čedo moje, ne gubi hrabrost i, sve dok živim u ovom ispraznom svetu nadam se da ću ti, uz Božiju pomoć, i ja pomoći u svim tvojim teškoćama. Shvatam da sam neprestano opterećen odgovornostima, zbog čega je moje slobodno vreme ograničeno. I pored toga, pokušaću da ti pomognem svom snagom koja mi je preostala.

23.  Put koji čoveka vodi do života u bestrašću prekriven je trnjem i čičkom i oni koji žele da njime koračaju često će krvariti i osećati bol. MeĎutim, oni će svoja srca krepiti trpljenjem do kraja, jer se uzdaju u Onoga Koji im kaže: Neću odstupiti od tebe, niti ću te ostaviti (5. Mojs. 31

;6). Osim toga, oni imaju na umu reči apostola Pavla: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove

(Rim. 8;35)?

Kad neko želi da prepliva more i da se domogne suprotne obale gde ga očekuje izbavljenje, on ga pažljivo ispituje, odmerava svoju snagu i, kad je siguran da je kadar da to učini, baca se u more i počinje da pliva. Kako dalje napreduje, počinje da se zamara. Talasi mu se čine veći nego u početku. Strepnja počinje da mu se uvlači u srce. Ta strepnja slabi njegove telesne, a još više duševne snage. Ako se oslobodi bojažljivosti i ohrabri razmišljanjem da postoji samo jedno rešenje, a to je da napregne svaki svoj nerv i da prepliva jer će se bojažljivost okončati njegovim davljenjem, tada će, hrabro postupivši, preplivati do druge obale i biti spasen.

Osim toga, ako postoje dva plivača pa jedan od njih izgubi hrabrost i počne da se davi, drugi ga ohrabruje i podstiče njegov moral, ukazujući mu na opasnost u koju će ga odvesti kukavičluk. Pri tom mu pomaže i rukama, i na taj način ga spasava. Brat koji pomaže bratu sliĉan je gradu utvrĊenom i visokom (Priče Sol. 18;19)[1]

24.  Kao ni vojniku, ni monahu ne dolikuje da očajava. Gde će on sakupiti snagu za podizanje puške, za naporne noćne marševe, za borbu i za pobedu! Isto tako će i monah, duhovni vojnik

Hristov koji se bori protiv duhovnog neprijatelja, moći da postigne svoj duhovni cilj samo ukoliko ima živu nadu i ako je spreman na samopožrtvovanje.

25.  Ni najmanje se nemoj brinuti. Sve će proći i oluja će se smiriti. Ne očajavaj, nego se uzdaj u Boga i našu Presvetu Bogorodicu. Bog nikad neće napustiti ožalošćenu dušu koja traži spasenje. Đavo je pomahnitao jer su njegovi planovi bili uništeni. I to kakvi planovi! Slava Tebi, Bože, zbog svega. Nosite svoj krst, čeda moja, saraspnite se sa Hristom i ubrzo će doći svetlo Vaskrsenje! Što ste sada tužniji, utoliko ćete snažije osetiti radost slobode. Tako je zacrtan život hrišćanina: u žalostima i nedaćama. Patiće svako ko želi da živi po Bogu.

Budite hrabri i ne plašite se. Imajte čvrstu veru u našeg Hrista. On je svemoćan. Ma koliko satana podivljao, pred našim Hristom, pred NJegovom silom, bivaju uništene sve njegove podvale. Samo izgovorite molitvu i tihujte. Verujte u božanski promisao. Sve vaše patnje pretvoriće se u vaše dobro. Tokom velikih iskušenja, moj starac je doživeo sozercanje!

NAPOMENE:

1.      Po Septuaginti. (Prim.prev.)

Grčki!