VI

O tri maga

(izvod iz predavanja)

Berlin, 30. decembar 1904

GA B60

Setićete se da sam govorio o značaju svetkovine Božića u njenoj povezanosti sa evolucijom rasa, ili, bolje reći, epohama civilizacije, i doista značaj svetkovine leži u toj velikoj povezanosti i sa prošlošću i sa budućnošću.

Danas želim da govorim o svetkovini kojoj se u modernim vremenima pridaje manji značaj nego samoj Božićnoj svetkovini, naime, svetkovini Tri kralja, maga/mudraca koji su sa Istoka došli da pozdrave novorođenog Isusa. Svetkovina Epifanije (slavi se 6. januara) će poprimati sve veći značaj kada se njena simbolika bude razumela.

Postaće vam jasno da je veoma duboka simbolika povezana sa svetkovinom Tri mudraca sa Istoka. Do 15. veka, ova simbolika je držana u velikoj tajnosti i nisu bile dostupne nikakve određene indikacije. Ali, od tog veka, nešto svetla je bačeno na svetkovinu maga ezoterijskim predstavama. Jedan od Tri kralja — Gašpar — prikazan je kao Maor, stanovnik Afrike; jedan kao beli čovek, Evropljanin — Melkior; a jedan — Baltazar — kao Azijat; boja njegove kože je boja stanovnika Indije. Doneli su miru/smirnu, zlato i tamjan kao darove Detetu Isusu u Vitlejemu.

Ova tri dara su puna značenja i u odnosu na ukupnu simboliku svetkovine koja se proslavlja 6. januara. Egzoterno, sam datum baca neko svetlo; ezoterijski, svetkovina je prepuna značenja. Istog datuma, 6. januar u drevnom Egiptu proslavljana je svetkovina posvećena Ozirisu, svetkovina ponovnog pronalaženja Ozirisa. Kao što znate, Ozirisa je nadvladao njegov neprijatelj Typhon (Set): Isis ga traži i najzad nalazi. Ovo ponovno pronalaženje Ozirisa, Sina Božjeg, predstavljeno je svetkovinom 6. januara. Svetkovina Tri kralja je ista svetkovina, ali u hrišćanskoj formi. Svetkovinu su proslavljali i Asirci, Armeni i Feničani. Posvuda je ova svetkovina bila povez(iv)ana sa nekom vrstom univerzalnog krštenja — ponovnog rođenja iz vode. To po sebi ukazuje na vezu sa ponovnim pronalaženjem Ozirisa.

Šta označava ovaj nestanak Ozirisa? Označava prelazak iz epohe pre sredine lemurske rase do epohe posle sredine te rase. Pre sredine lemurske rase, nijedno ljudsko biće nije bilo obdareno Manasom. Tek sredinom rase Manas se spustio u ljude kao plodno seme. Manas (Sam Duh) raširio se među ljudima i u svakom pojedincu stvoren je grob za Manasa — za raskomadanog Ozirisa. Božanski Manas se raširio i stoga boravio u ljudima. U jeziku egipatskih misterija, ljudska tela su nazivana ‘grobom Ozirisa’ Manas je bio sputan sve dok nije oslobođen novim otkrivenjem Ljubavi.

Šta je novo otkrivenje, novo ispoljavanje Ljubavi? Silazak Manasa negde oko sredine lemurske epohe bilo je propraćeno prodiranjem principa želje ili strasti u čovečanstvo. Pre toga nije postojao princip želje u pravom smislu. Životinje prethodnih epoha bile su hladnokrvne; u to vreme čak ni čovek nije imao toplu krv. U periodu starog Meseca i, prema tome, u trećem zemaljskom ciklusu/rundi, ljudi su nalikovali ribama, u smislu da su toplota njihovih tela i okoline bile istog stepena. O toj epohi Biblija kaže: ‘Duh Božji nadneo[1] se nad vodama.’ Princip Ljubavi nije se nalazio u bićima nego izvan, ispoljavajući se kao zemaljska Kama (to jest, zemaljska strast ili želja). Kama je egotistička ljubav, samoljublje. Prvi donosilac ljubavi oslobođene sveg egoizma je Hrist koji se pojavio u telu Isusa iz Nazareta.

Ko su magi? Oni predstavljaju posvećenike tri prethodne rase ili kulturne epohe, posvećenici čovečanstva do vremena dolazećeg Hrista, Donosioca Ljubavi osobođene od egoizma — ponovno oživljeni Oziris. Posvećenici — a tako i trojica mudraca — bili su obdareni Manasom. Doneli su zlato, tamjan i smirnu kao svoje darove. A zbog čega je njihova koža prikazana u tri boje: belu, žutu i crnu? Jedan je Evropljanin — njegova koža je bela; jedan je Indus — njegova koža je žuta; jedan je Afrikanac — njegova koža je crna. To ukazuje na povezanost sa takozvanim korenskim rasama. Preživeli lemurske rase su crni; oni koji pripadaju preživelima atlantske rase su žuti; a predstavnici pete korenske rase, post-atlantske ili arijevske rase su beli.

Tako su tri kralja ili mudraca predstavnici Lemurijaca, Atlantiđana i Arijevaca. Doneli su tri dara. Evropljanin (Melkior) donosi zlato, simbol mudrosti, inteligencije koja će najviše doći do izražaja u petoj korenskoj rasi. Dar posvećenog predstavnika četvrte korenske rase (Baltazar) je tamjan, povezan sa onim što je bila suštinska karakteristika Atlantiđana. Oni su bili više sjedinjeni sa Božanstvom, sjedinjenost koja je imala dejstvo kao sugestivni uticaj, neka vrsta univerzalne hipnoze. Na ovu sjedinjenost sa Božanskim upućuju darovi. Osećaj mora biti uzvišen, oplemenjen da bi ga Bog mogao oploditi. To je izraženo simbolički tamjanom, koji je univerzalni simbol dara koji ima neke veze sa intuicijom.

U jeziku ezoterizma, smirna je simbol umiranja, smrti. Šta je značenje/smisao umiranja i uskrsnuća, prikazano na primeru uskrslog Ozirisa? Podsećam vas na Geteove reči: “Sve dok ga nemaš, ovo umiranje i postajanje, nisi ništa do tupi gost na tamnoj Zemlji.” Jakov Bem (Jacob Boehme) izražava istu misao rečima: “Onaj ko ne umire pre nego što umre, nestaje kad umre.” Smirna je simbol umiranja nižeg života i uskrsnuće/uskrsavanje višeg života. To daruje posvećeni koji predstavlja treću korensku rasu (Lemurijac). Duboki smisao je u ovome. Isus iz Nazareta je visoko razvijeni individualitet. U tridesetoj godini svog života on ustupa svoj život silazećem Hristu, silazećem Logosu. Sve su to magi/mudraci predvideli. Velika žrtva Isusa iz Nazareta je u tome što je dao svoje ‘ja’ da bi napravio put Drugom Logosu. Postoji određeni razlog za ovu žrtvu. Do šeste korenske rase a i tada tek postepeno, neće biti moguće da ljudsko telo primi u sebe Hristov princip od detinjstva nadalje. Samo tada, u šestoj korenskoj rasi, čovečanstvo će dostići takvu zrelost da telu neće biti potrebne godine pripreme nego će od početka biti sposobno da prima Hristov princip. U četvrtoj podrasi pete korenske rase bilo je neophodno da se telo priprema trideset godina. (u severnim područjima nalazimo nešto slično, u tome da je personalitet Siga[2] bio tako pripreman da bi mogao da stavi svoje telo na raspolaganje višem Biću, i, zapravo je to uradio). U šestoj korenskoj rasi biće moguće da čovek stavi svoje telo na raspolaganje uzvišenom Biću, kao što je to učinio Isus iz Nazareta kada je osnovano hrišćanstvo. U vreme osnivanja hrišćanstva još je bilo neophodno da napredni individualitet žrtvuje svoje ‘ja’ i pošalje ga u oblast astralnog, da bi Logos mogao da se naseli u njegovo telo. To je čin/postupak na koje je bačeno svetlo poslednjim rečima sa Krsta. Koje drugo značenje bi mogle da sadrže reči: “Bože moj, Bože moj, zašto si me napustio?” Ove reči iskazuju mističnu činjenicu koja je tada dovršena. U trenutku Hristove smrti, Božansko Biće je izašlo iz tela i telo Isusa iz Nazareta je izgovorilo te reči — telo toliko visoko razvijeno da je moglo da izrazi stvarnost. I tako su te reči izrazile jedan događaj od neizrecivog značaja. Sve to je predstavljeno smirnom. Smirna je simbol žrtve, smrti, žrtve zemaljskog da bi Više moglo da se uzdigne/uzvisi. U sredini lemurske epohe, Oziris je došao do svog groba; Manas se uvukao u ljudska bića. Ljudi su obrazovani pod vođstvom posvećenika sve dok princip Ljubavi (Budi) nije mogao da zasja u Hristu Isusu. Budi je nebeska Ljubav. Niži, seksualni princip je oplemenjen kroz Hristovu Ljubav. Kama je pročišćena u vatri Božanske Ljubavi.

Melkior je predstavnik principa mudrosti, inteligencije — što je zadatak pete korenske rase. To je simbolizovano njegovim darom — zlatom.

Princip sakramentalnog /pričesnog darivanja je predstavljen tamjanom. Ovaj dar simbolizuje princip koji je dominirao u četvrtoj korenskoj rasi, Atlantiđanima. Zadatak hrišćanstva se ispunjava u šestoj korenskoj rasi, kada će materijalno postojanje biti praćeno sakramentalizmom i sakramentalnim delovanjima. Značaj sakramenata je danas u znatnoj meri izgubljen; nestao je osećaj za njihovo značenje. Ali, ovo osećanje će ponovo biti oživljeno kada se rodi viši čovek. To je ono što je simbolizovano tamjanom.

U lemurskoj rasi, Oziris sreće svoju smrt, u šestoj korenskoj rasi Oziris je uskrsnuo.

Tako darovi, koje su donela Tri kralja ukazuju na povezanost svetkovine treće, četvrte, pete i šeste korenske rase. Čime su Tri sveta kralja vođena, i kuda su vođeni? Vođeni su Zvezdom do pećine, špilje u Vitlejemu. To je nešto što može da razume samo onaj ko poseduje znanje o tzv. nižim ili astralnim misterijama. Biti vođen Zvezdom ne znači ništa drugo do videti samu dušu kao Zvezdu. Ali, kada se duša vidi kao Zvezda? Kada čovek može da sagleda dušu kao zračeću auru. I, koja vrsta aure zrači tako da može da bude vodilja? Postoji aura koja svetluca samo slabom svetlošću; takva aura ne može da bude vodilja. Postoji viša aura, aura inteligencije, koja doista ima svetlost koja se slobodno izliva i spušta, ali još ipak ne može da bude vodilja. Ali, blistava aura, ozarena Budijem, doista je Zvezda, to je vodilja koja zrači. U Hristu, svetli Zvezda Budija — Zvezda koja prati evoluciju čovečanstva. Svetlost koje sja pred mudracima je duša samog Hrista. Sam Drugi Logos, sja pred magima i nad pećinom u Vitlejemu.

Špilja ili pećina je telo u kojem obitava duša. Videlac sagledava telo iznutra. U astralnoj viziji, sve je obrnuto — na primer, 365 umesto 563. Ljudsko telo se vidi kao pećina, šupljina. U telu Isusa sja Hristova Zvezda, duša Hrista. To se mora shvatiti kao realnost, koja zauzima mesto u astralnom svetu. To je zakonitost manjih misterija Tamo, ona istinska Hristova Duša sja kao Zvezda sa aurom, i upravo ta Zvezda vodi posvećenike tri korenske rase do Isusa u Vitlejemu.

Svetkovina Tri kralja se proslavlja svake godine 6. januara i njeno značenje će postajati sve snažnije. Ljudi će sve više razumevati šta je magi a šta su veliki magi, učitelji. A onda će razumevanje hrišćanstva voditi do razumevanja duhovne nauke.

[1] U engleskom prevodu upotrebljena je reč brood, koja osim nadneti se, ima i značenja: leglo, gnezdo, mladi, gomila, mnoštvo, jato, razmišljati o nečemu (n.p.)

[2] Verovatno se odnosi na Sigurda ili Zigfrida, severnogermanskog junaka iz sage o Nibelunzima i koji je sličan keltskom kralju Arturu. Postao je nepobediv kada je zaliven krvlju zmaja Fafnira kojeg je ubio. Koristeći čarobni plašt, nevidljiv se borio sa valkirom Brunhildom uz Gunera, koji je bio vidljiv i koji je Sigurdovom pobedom dobio Brunhildu (n.p.)