O TREZVENOUMLJU

 

1. Malo je vremena, i nepoznato nam je kad će ono isteći. Borimo se, dakle, i budimo oprezni, a gnevom (na Đavola) i vatrenom molitvom uklonimo svaku rĐavu pomisao. Ako prolijemo suze,

imaćemo veliku korist, jer suze očišćuju dušu i čine je beljom od snega. Budimo spremni da se hrabro borimo, jer se nadmećemo sa silama mraka koje nam nikad nisu saveznici i nikada ne umanjuju svoje napade. Razbudimo se i nemojmo dremati, jer pogibelj preti našem večnom životu. Ako izgubimo pobedu, izgubili smo i dušu, izgubili smo večni počinak i radost u Bogu i osudili smo same sebe na drugu smrt a to je večna razlučenost od Boga. Neka se to nikad ne dogodi!

Trezvenoumno bdijmo nad pomislima. Početak pada potiče od pomisli. Dakle, snažno se borimo protiv tog početka u pomislima i ne dozvolimo im da ojačaju usled našeg nemara. Naprotiv, udaljimo maštanja čim se pojave i gnevno prigrabimo mač duha, a to je reč Božija, odnosno "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Prizovimo najslaĎeg Isusa i On će nam odmah doći u pomoć, dok će se demoni istog časa udaljiti. Molitvu, meĎutim, ne smemo izgovarati nemarno, nego tako što ćemo iz dubine vatrenim duhom zavapiti: Uĉitelju, spasi me, pogiboh (v. Lk. 8;24). Na početku, borba sa pomislima ne zahteva veliki trud. MeĎutim, ukoliko im dopustimo da ojačaju, borba postaje teška i često se dogaĎa da budemo i ranjeni i poraženi. Kada se pak probudimo i zavapimo, dolazi dobri kormilar Hristos i upravlja našu laĎu ka mirnoj i spokojnoj luci.

Od naših pomisli zavisi hoćemo li pretrpeti štetu (oskrnaviti se) ili ćemo se poboljšati (napredovati, popraviti se). Iz tog razloga, spustimo svoj um, tj. svoju pažnju u srce, i neka on bude kao hrabri stražar naoružan odvažnošću, molitvom, bezmolvijem i samoprekorevanjem. Ako se budemo borili na ovaj način, kao ishod ćemo imati slatki mir, radost, čistotu, duhovnu filosofiju i molitvu koja će, kao najmirisniji tamjan, okaditi hram Božiji, a to je unutrašnji čovek. Ne znate li, kaže apostol Pavle, da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama (1. Kor. 3;16). Pišem vam ovo da bih vaše duše podstakao na duhovnu budnost, da biste našli unutrašnji mir Božiji i radovali se. Amin. Neka bude.

2. Postimo onoliko koliko nam dopušta naša snaga. MeĎutim, kad je u pitanju post čuvstava, uma i srca, svim silama ćemo se nadmetati s neprijateljem naše duše. Čedo moje, čuvaj svoja čuvstva, a posebno oči. Oči su slične pipcima oktopoda, koji grabi sve što se naĎe ispred njega. One još lakše hvataju plen greha. Posredstvom očiju padaju i bivaju izgubljene duhovne tvrĎave. Kad David nije pazio na svoje oči, počinio je preljubu i ubistvo, iako je bio prorok Božiji i posedovao blagodat i dar prozorljivosti.

Čedo moje, kako se nalaziš usred prilika za mnoga sagrešenja, moraš motriti na svoja čuvstva. Prevashodno moraš motriti na svoj um, na kormilara i "bestidnu pticu", kako kaže ava Isaak Sirijski. Um prodire u skrivena dela bližnjeg. Izobražavajući sramne prizore, on postaje bestidni umetnik. Zbog toga prihvati svaku žrtvu kako bi svoj um sačuvao čistim tako što ćeš bez oklevanja udaljiti svaku pomisao i nečisto maštanje, imajući kao snažnog pomoćnika Isusovu molitvu i onu vrstu gneva za koji je rečeno: Gnevite se ali ne grešite (Ef. 4;26).

3.  Neprestano bdijte na čuvanju svog uma, jer život i smrt besmrtne duše zavise od toga hoćemo li biti revnosni ili ne. Sve počinje od maštovitog dela uma. Ne postoji niti greh niti vrlina koja kao svoj početak i polazište ne bi imala maštoviti deo uma. Prema tome, uzvišenom revnošću ovog umnog (noetičkog) polazišta dostiže se sveti cilj spasenja.

Duhovno trezvenoumlje prevashodno podrazumeva očuvanje uma čistim od strasnih maštanja i suprotstavljanje svakom neprijateljskom napadu pomoću Molitve Isusove i protivljenja.

Bez trezvenoumlja se ne može dostići čistota duše i tela, niti se čuvstvima uma i srca može videti Bog.

Ako Bog ne poseti čovekovu dušu, on će ostati u potpunoj grehovnoj tami. Mi, meĎutim, kao monasi koji su posvećeni zadobijanju u Hristu unutrašnje čistote od strasti, moramo biti dobro rukovoĎeni u ovoj najvažnijoj lekciji trezvenoumlja, kojim ćemo se kroz čuvstva srca približiti Bogu.

Đavo se najupornije bori protiv te najspasonosnije lekcije trezvenoumlja kojom se osvećuje čovek i koristi svaki način da je spreči, napadajući nas najrazličitijim pomislima i sablaznima.

I mi, meĎutim, moramo po svaku cenu sve učiniti da mu se suprotstavimo, kako bismo bili nagraĎeni unutrašnjim očišćenjem i kako bi nas ovenčao naš Podvigopoložnik i Bog, Hristos.

Ne kolebajte se pred satanskim napadima našeg zajedničkog neprijatelja nego se borite hrabro i s nadom u našeg Gospoda, koji neće dopustiti da budemo iskušavani preko svoje snage.

Prema tome, budite hrabri, čeda moja, i krenite napred sa slatkom nadom u Hrista i svemoćnu zaštitu Presvete Bogorodice. Čvrsto verujem da ćete zadobiti večni život, zajedno sa svima koji su se dobro podvizavali i bili ovenčani u Trijumfujućoj Crkvi na nebesima. Amin. Neka bude.

4.  Postojao je jedan sveti čovek koji je progonio demone; demoni su ga se plašili. Jedan od njegovih učenika ga je upitao: "Starče, zašto te se demoni plaše?"

Reći ću ti, čedo moje," rekao je starac. "Vodio sam duhovni rat sa telesnim (plotskim) pomislima, ali nikad sebi nisam dozvoljavao da im se prepustim. Bitku sam uvek ureĎivao tako

da sam frontalni rat vodio još u fazi pristupanja. Nikad Ďavolu nisam dozvoljavao da uznapreduje dalje od faze pristupanja. Budući da sam vodio neprestani rat, Bog mi je podario taj blagoslov i

tu blagodat da me se demoni plaše i da beže od mene uprkos mojoj nedostojnosti."

Pomisli samo - on je presecao iskušenja još pred vratima, čim bi zakucala, i uopšte im nije otvarao. Zašto im onda ti otvaraš? Šta je on imao u sebi što ih je sprečavalo? Imao je sveta sećanja kojima se bavio njegov um. Iskušenja su spolja kucala i pokušavala da uĎu, ali za njih nije bilo mesta. Nije im stvoren prostor da ubace svoje sopstvene pomisli, jer ih je on zaustavljao sećanjem na smrt. Posredstvom ove stalne pobede taj sveti čovek je zadobio blagodat da ga se demoni plaše i da ih udaljuje od ljudi. Velika je pohvala za nekoga kada uspe da, blagodaću Božijom, zadrži demone u fazi pristupanja.

Ne postoji smrtnik, duhovni čovek i podvižnik, koji nije bio predmet neprijateljskog pristupanja. Drugim rečima, svako ljudsko biće treba da očekuje da bude iskušavano. Ako ljudi ostave otvorene prozore i vrata, kao što obično i čine mirjani koji ne poznaju Boga, neprijatelj će napredovati i pobediti ih. Duhovni ljudi se bore da neprijatelju ne otvore ni vrata ni prozore, pa čak ni najmanju rupu.

Često je teško da se greh počini na delu. Ne mislim na greh počinjen u srcu, nego na greh počinjen ustima ili delom. Da bi se počinila ta vrsta greha, moraju se podudariti mnoge stvari. MeĎutim, veoma je lako sagrešiti u mislima. Čovek je u stanju da svakog časa, na svakom mestu i u svako doba sagreši u mislima, a da za to niko ne sazna. Često postoje smetnje da se izvrše spoljašnja dela, ne samo zbog toga što se moraju uskladiti mnoge okolnosti nego i zbog stida. Naprotiv, unutrašnji greh, greh koji se čini u mislima, može nagovoriti čoveka da iznutra počini zločin i da ne bude primećen.

Taj unutrašnji greh nije vidljiv. LJudi ga ne vide, ali ga vidi Bog. Ako se ne plašimo ljudi i ako ne osećamo stid jer oni ne vide greh, trebalo bi da se plašimo Boga, jer se taj moralni prestup počinjen u mislima odigrao u NJegovom prisustvu.

Mnogi ljudi se zavaravaju. To se u suštini dešava zbog egoizma, koji nanosi najveću štetu. Najpre dolazi do unutrašnje izdaje, a zatim i do spoljašnje, koja se projavljuje u telesnim

udovima.

Prema tome, neophodna nam je stalna i napregnuta pažnja ili, kako smo rekli, napregnuto trezvenoumlje. Trebalo bi da unutar nas postoji stražar i nadzornik, da bi motrio na pomisli koje dolaze i odlaze i proveravao njihov identitet, kako ne bi ušli špijuni i izazvali graĎanski rat u duši.

Oko duše mora biti veoma čisto i krepko da bi izdaleka opazilo neprijatelja i preduzelo odgovarajuće mere.

Koliko nas samo pomisli neprestano napada! Svaka strast nas napada svojim sopstvenim pomislima. Ako duša jasno vidi, ona će izdaleka odseći pomisao. Ona će još po "mirisu" prepoznati kakva će se strast pojaviti. Istog časa će se pripremiti, postaviti stražare, podići bedeme i biti spremna da se suoči sa tom strašću.

LJudi postaju zarobljenici. Strast je kao zmija koja u sebi krije otrov. Postoje ogromne zmije koje izbacuju otrov. Taj otrov je poguban i njime truju sve oko sebe kako bi ga mogle proždreti. Isto se može reći i za zmije greha: one izdaleka šire otrov, odnosno nasladu i um (nus) biva paralizovan; njegove snage bivaju paralizovane. Čovek postaje rob strasti i ona ga i protiv njegove volje odvlači ka zlu.

Kad se ljudi naĎu u ovom stanju ropstva, protestuju i kažu: "Ne mogu da se oduprem, jer u to vreme ništa ne mogu da učinim!" Odgovor je sledeći: moraju se preduzeti odgovarajuće mere kako um i srce ne bi došli do tačke u kojoj će biti zarobljeni i razoružani. Opitom se pokazalo da mere kojima ćemo sprečiti opasnost moramo preduzeti čim duhovna zmija raširi svoj otrov, dok je još daleko i pre nego što nas dosegne i zatruje nam um i dušu. Kad jednom budemo zatrovani, više nećemo moći da dejstvujemo.

Kad čoveka nadvladaju pomisli i kad se preda maštanjima, odatle, iz naše mašte, dolazi svako zlo! I kada misaono doživi mnogo duhovnih brodoloma i kada više puta bude ranjen slastoljubivim maštanjima, čovek će biti zarobljen čim se satana vrati sa sličnim maštanjima.

Čovek im se iz tog razloga nipošto ne sme predavati, kako se strasti i maštanja ne bi učvrstila i ukrepila.

5.  Neka oči tvoje duše budu široko otvorene. Čuvaj svoja čuvstva, kako telesna (prevashodno oči), tako i čuvstva duše (posebno tako što ćeš svoj um čuvati od lebdenja). To je neophodno stoga što kroz čuvstva prodiru mikrobi svih duhovnih bolesti. Tako nemaran hrišćanin vremenom dobija mnoge bolesti i gubi neprocenjivo blago svoje duše. Do preljube duše dolazi vrlo lako kad nečistim pomislima i odgovarajućim maštanjima dopustimo da uĎu u nas i da nas nadvladaju. Čedo moje, moraš paziti na svoje oči ukoliko želiš da pobediš demona požude. Pored toga, ništa manje opasno nije ni gledanje nedoličnih prizora, novina, časopisa i sl.

6.  Čedo moje, bori se dobrim podvigom večnog života. Postavi dobar početak da bi stekao izvrstan kraj. Neka tvoj um u potpunosti bude obuzet sećanjem na Isusa Hrista i On će za tebe postati sve - radost, mir, plač po Bogu i mnoštvo životvornih suza, koje će tvoju dušu učiniti beljom od snega i blistavijom od oblaka.

Čedo moje, kada bezmolvstvuješ i pažljivo izgovaraš molitvu, odnosno kada tvoj um obraća pažnju na molitvu koju izgovara, ne priklanjajući se ničemu drugom osim molitvi, on će početi da se približava sladosti Isusovoj. Ako neprestano budeš smirivao samoga sebe, to će ti mnogo pomoći da postigneš taj cilj. Smirenje podrazumeva da za svako iskušenje i za sve ostalo prekorevaš sebe i da, istovremeno, opravdavaš svog brata.

7.  Najveličanstvenija crkva u kojoj Bog najradije obitava, jeste ona koju je izvrsno sazdao Svojim sopstvenim rukama, a to je vascelo naše biće, naša duša, dok god je čista.

Čistota srca podrazumeva um koji je slobodan od nečistih pomisli. Od takvih pomisli potiču rĎava i ostrašćena osećanja koja, opet, izazivaju strastvenu razdražljivost tela. Time se u izvesnom stepenu skrnave i duša i telo, gubeći na taj način svoju čistotu i neporočnost.

Prva rĎava i ostrašćena misao, a prevashodno odgovarajuće strastveno maštanje, predstavljaju polazište za sve vidove greha. Nijedan greh nije ostvaren na delu a da mu posredstvom mašte nije prethodila nečista misao.

Dakle, da bismo zadobili najveće dobro, a to je čistota u punom značenju te reči, neophodno je da svoj um očistimo od grešnih misli i maštanja. To je jedini način da zadobijemo čistotu koja je postavljena na čvrstim temeljima.

Ako želimo da prestanemo da činimo rĎava dela a pri tom ne obraćamo pažnju na svoje unutrašnje pomisli, uzaludno ćemo se truditi. Kad se pobrinemo da očistimo dušu, u njoj će obitavati Bog slave i ona će postati NJegov sveti i raskošni hram, koji će odisati miomirisom tamjana neprestane molitve.

8.  Kakva je korist ako se telesno danonoćno trudimo, a pri tom ne nastojimo da uklonimo korenje iz kojeg izrasta svako zlo?

Nama je apsolutno neophodno trezvenoumlje i neprestana molitva, da bismo uklonili zlo koje se ugnezdilo u nama i da bismo ga zamenili duhovnim dobrom.

Pazite da vas svakodnevni poslovi ne liše usmene molitve. Prizivajte preproslavljeno i najslaĎe Ime našeg Isusa, i On neće oklevati da vam odmah pritekne u pomoć i da vas uteši. Šta je to što blagoslovena molitva ne može da ispravi i vaspostavi?!

Prisilite se na molitvu. Zašto bi vaš um lebdeo tamo-amo umesto da se okrene Isusu, budući da smo radi NJega sve napustili i da ćemo radi NJega sve pretrpeti?

9.  Na osnovu opita znam da pobožnost posredstvom bezmolvija, molitve, sozercanja, očišćujućih suza, istinskog pokajanja i bogomislija vaspostavlja podvižnika kako telesno, tako i duhovno. Razume se da podvižništvo pomaže kad je telo snažno, ali ukoliko je telo slabo može ga zameniti blagodarnost i samoprekorevanje.

Opsežna pobožnost i trezvenoumlje su sve: to su istinska obeležja duše koja živi u Hristu. Kad nedostaju ta obeležja i kad čovek jednostrano praktikuje podvižništvo, ono će biti ili od male koristi ili će pak biti sasvim izgubljen, jer će se pogorditi zbog pohvala drugih ili zbog sopstvenih pomisli. NJegov trud će propasti bez trezvenoumlja, te sveobuhvatne svetlosti duše koja ima neprocenjivu vrednost. To se dešavalo mnogim podvižnicima u pustinji i oni su doslovno gubili svoje duše, kao što čitamo u knjigama.

Sveti Oci izobražavaju podvižništvo (askezu) kao lišće na drvetu, dok je trezvenoumlje plod. Po plodovima njihovim poznaćete ih (Mt. 7;16), i to su oni plodovi za koje nam je zapoveĎeno da ih uberemo. Neka nas Bog prosvetli kako da koračamo, jer su istinski rukovoditelji iščezli i svako od nas korača svojim sopstvenim putem. Neka svima nama Bog bude istinski rukovoditelj.

10.  Čeda moja, bez obzira kakvu vam žalosnu stvar spominjao Ďavo, neprijatelj vaših duša, potrudite se da je odmah i bez oklevanja udaljite jer će svako odugovlačenje imati nepoželjne posledice.

Đavola ćete potpuno pobediti molitvom i trezvenoumljem. Suština trezvenoumlja sastoji se u nedremanoj budnosti uma, kojom ćemo se suprotstaviti strastvenim pomislima i maštanjima sramnih demona. Od toga zavisi život i smrt, oskrnavljenje ili poboljšanje. Drugim rečima, duša koja se moli umno (noetički) i odbija i prezire različite nečiste pomisli, vremenom se očišćuje i osvećuje.

11.  U telesnoj bici spašće nas samo okretanje leĎa, što znači da od pomisli i maštanja moramo uteći čim se ona pojave. Ne odugovlači zato što želiš da ispitaš maštanja ili da razgovaraš sa njima! Mašta je velika i strašna zamka. Stvari koje se izbegnu očima ili dodirom s lakoćom će pristupiti uz pomoć mašte.

Nastoj da sačuvaš svoj um od maštanja o bilo kakvim svetovnim stvarima koje su izvan manastira. Trebalo bi da sva ta maštanja zameni jedna jedina misao, a to je sećanje na našeg poklonjenja dostojnog Isusa. Ako te nešto u tvojoj keliji podseća na nekoga, moraš se toga osloboditi i tako po svaku cenu odvratiti bilo kakvu priliku za rat. Potrudi se da izbrišeš svoju

prošlost. Kad se ona probudi i kad bude pokušavala da te udavi, ti prizovi Isusa i On će biti spreman da ti pomogne.

12.  Čedo moje, čuvaj svoj um od nečistih pomisli; čim se one pojave, odagnaj ih izgovaranjem Isusove molitve. Kao što pčele beže od dima, tako i Duh Sveti beži od zlosmradija dima sramnih pomisli. I kao što pčele pritiču cveću koje ima nektar da bi od njega napravile med, tako i Duh Sveti pristupa umu i srcu u kojima se stvara nektar vrlina i dobrih pomisli.

Ako ništa ne zamišlja, um će obratiti pažnju na reči molitve koja se izgovara umno ili usmeno. Stvarna i središnja tačka svih metoda je molitva slobodna od bilo kakvih maštanja, pri čemu se pažnja usmerava na reči koje se mogu izgovarati umno ili usmeno.