O TELESNOM I NEVIDLJIVOM RATU SA DEMONIMA

 

1. Čedo moje, pišeš mi o svom telesnom ratu. Budi strpljiv i, uz blagodat Božiju, sve će to proći. Sve dok se boriš, od toga neće ostati ništa. Ma šta da se bori protiv tebe, biće kratkog veka sve dok mu se odvažno suprotstavljaš.

Telesni rat će te pratiti tokom čitave mladosti. MeĎutim, on će slabiti i postati podnošljiv srazmerno tvojoj borbi. Naprotiv, strast gordosti će trajati tokom dugog perioda, i posle tvoje mladosti. Od strasti ćeš nakratko predahnuti saglasno borbi i duhovnom znanju kojima im se suprotstavljaš.

Ove dve strasti su najsnažnije od svih. Na ovim dvema strastima stoji čitavo zdanje greha. Svaka od njih je sastavni deo one druge. I jedna i druga su zastrašujući lavovi. MeĎutim, naš Isus može jednim blagim pogledom da ih učini mrcinama za lešinare.

2.  Veoma je teško voditi borbu protiv strašne bludne strasti, posebno ukoliko je osnažena prethodnim predubeĎenjem[1]. Bog, meĎutim, zna kako da izbavi one koji mu smireno priteknu, jer On zna da naša priroda lako posrne.

3.  Čedo moje, pišeš mi o svom telesnom ratu. Znaj da on proishodi iz gordosti. Prema tome, trebalo bi da se smiriš i da naučiš da ćemo, ukoliko nas blagodat napusti, pasti i postati prizor dostojan sažaljenja.

Unizi se i prekorevaj samoga sebe, preklinji Presvetu Bogorodicu da ti podari duh smirenja, kako bi spoznao i osetio da si ništa, nula. Naš Isus kaže: Bez mene ne možete ĉiniti ništa (Jn. 15;5). Od iskušenja koje doĎe na tebe nauči kako čovek pada i koliko nisko može pasti. Postoje čak i gori padovi za one koji su u većoj meri obuzeti gordošću. Ne žalosti se: to je iskušenje, i proći će.  Bog dopušta da se stvari dogode zbog naše koristi, kako bismo kroz iskušenje postali mudri.  Budi trpeljiv i odvažan! Imaj hrabrosti: proći će! To je oluja, i na ovaj način odstraniće svu nečistoću koja se nataložila tokom prethodnog zatišja!

Ne tuguj više nego što je potrebno, jer je i to od Ďavola, i takvo tugovanje odvešće te do nemara i klonulosti. Istraj u svojoj borbi i ne plaši se. Nipodaštavaj satanu i pokaži da mu ne pridaješ

nikakav značaj. Budući da je gord, on će te tada napustiti. MeĎutim, on to neće učiniti sve dotle dok obraćaš pažnju na njegove napade.

4.  Kad vodiš telesni rat, budi vrlo oprezan u pogledu sramnih maštanja, jer ona rađaju nečiste pomisli. Prekini i odagnaj pomisli čim se pojave. Bez oklevanja i sa duševnim bolom izgovori molitvu i odmah ćeš se osloboditi telesnog rata.

5.  Nemoj se obeshrabriti, čedo moje. To je bitka i to će proći. Svi svetitelji su vodili takav rat.  Oni su vodili tako veliki rat da su u očajanju uzimali zmije otrovnice i stavljali ih na svoja tela da bi ih ujele i da bi umrli. Budući da smo slabi, Bog neće dopustiti da se borimo preko svojih  snaga. Naprotiv, On će nam pomoći. Ali, kako smo i gordi, On dopušta da vodimo ovaj rat kako bismo stekli smirenje. Ne žalosti se više nego što je potrebno, nego se s velikim smirenjem baci pred Gospoda i prekorevaj sebe. Bez oklevanja odagnaj svaku rĎavu pomisao čim se pojavi i ja  se nadam da će te blagodat Božija osloboditi.

Ne plaši se; to ti neće naškoditi. Odagnaj kukavičluk i budi hrabar. Kao što ćeš videti, sve će to proći. Ovaj rat će ti doneti veliku korist a Bog će ti podariti obilje blagodati. Samo nemoj da se obeshrabriš, jer na taj način gubimo bitku.

Sa Svete Gore, 30.juna 1958.

6.  Moj ljubljeni u Hristu brate, primio sam tvoje pismo i video da prolaziš kroz umni rat sa lukavim duhom greha, duhom bluda.

Brate moj, poslušaj siromašnog znanjem, čija je duša pusta od svakog dobra. Kad se čovek bori protiv greha sa smirenjem i strahom Božijim, uz revnosno duhovno delanje i pod rukovoĎenjem opitnog duhovnog oca, Bog nikad neće dopustiti da bude izgubljen. Moguće je da će posrnuti tek kad zanemari svoje duhovne dužnosti, a posebno kad se pogordi misleći da je nešto. MeĎutim, čak i tada, ako smireno zatraži oproštaj, ponovo ustaje i ponovo biva isceljen. Milost Božija je blizu onih koji su skrušenog srca.

Mnoga iskušenja dolaze zato da bi čovek stekao opit i duhovnu mudrost, jer se opit ne može steći bez iskušenja. Opit nije veština koja se može naučiti iz knjiga, i podrazumeva praktično znanje o tome kakvu korist i štetu donose iskušenja. Kad Bog ne bi dopuštao da čovek malo padne u iskušenja, bilo bi nemoguće da čovek postane savestan. Kad neko nešto čini u dobroj nameri, ali kasnije shvati da ono što je učinio nije dobro, Bog će, budući da gleda srce i da odobrava cilj svakog dela, ponovo dovesti stvari u red i prosvetlihe ga da razume šta je trebalo da učini. Bez obzira na to koliko su bili savršeni, i svetitelji su imali nedostatke. Zbog toga su prolazili kroz iskušenja, kako bi zadobili što veće smirenje, pažnju (opreznost) i trpljenje svoje slabe prirode. Neznatan gnev, smeh ili praznoslovlje nisu lišili svetitelje njihove svetosti.

Samo jedno treba da imaš u vidu, a to je da ne očajavaš. Čak i ako neko posrne i pogreši deset hiljada puta u toku dana, pred Bogom nije pravedno da očajava nego je, naprotiv, potrebno da se nada i da se priprema za borbu, dok ne doĎe Božija milost i ne oslobodi ga.

Postojao je jedan monah koji je neprestano posrtao i grešio, ali je uvek ustajao i izvršavao svoje molitveno pravilo. Videvši hrabrost i nadu ovog brata, demon koji ga je neprestano bacao u greh izgubio je strpljenje. Pojavio se pred njim u vidljivom obličju i razdražljivo rekao:

"Zar se ne bojiš Boga, nečisti nesretniče? Upravo si sagrešio, i sa kakvim licem sad stojiš pred Bogom? Zar se ne plašiš da he te Bog spaliti?"

Kako je ovaj brat imao odvažnu dušu, odgovorio je demonu:

"Ova kelija je kovačnica. Svedok mi je Bog koji je došao da spase svet, da neću prestati da se borim sa tobom, da padam i da ustajem, da udaram i da primam udarce do mog poslednjeg daha. Tad ćemo videti ko će pobediti: ti ili Hristos!"

Kad je demon začuo ovaj neočekivani odgovor, kazao je:

"Neću više da se borim s tobom! Ako to budem učinio, zadobićeš vence!"

Od tog vremena, ovaj brat se oslobodio telesnog rata i sedeo je u keliji oplakujući svoje grehe. Kad Bog prosvetli čoveka i kad se ovaj pokaje za svoje grehe, kad korača sa smirenjem i

opreznošću, Bog ne dopušta da bude izgubljen. Razumljivo je da će se njegovo predubeĎenje o prethodnim grehovima pretvoriti u prepreke i trnje. MeĎutim, ne treba da očajava kad ugleda preteće talase i da misli da će pasti i biti izgubljen. Naprotiv, trebalo bi da se s verom uzda u Boga i da se smireno bori pod duhovnim rukovoĎenjem i uvežbavanjem duhovnog oca, bez straha od snažne oluje koja se podiže.

Razume se da Ďavo neće mirovati. I on ima svoje vlastito oružje. Kakvo? Na primer, on nam došaptava: "Ništa ne možeš da učiniš. Ponovo ću te oboriti. Zar ne vidiš mnoštvo svojih strasti i teret ove strašne slabosti? Imaj na umu da mene ne možeš poraziti tako lako i da nisam spreman da se povučem. Osim toga, šta si dosad postigao? Ništa! Ja ti neću dopustiti ni da u budućnosti nešto učiniš. Svi tvoji napori će biti uzaludni. Ja sam nepobediv. Zar ne vidiš moju moć?" Istog trenutka, on počinje da mu predstavlja nečista maštanja sa izuzetno jakim telesnim nasladama. Izgleda da je naoružan kao škorpion! Đavo čini da borac pomišlja kako mu je nemoguće da utekne, da mora da podigne ruke i da se preda.

Podmukli podstrekač vešto pokazuje ove i bezbrojne druge stvari. Prema tome, napred, razobličimo laž njegovih zamki i razotkrijmo zarĎalost njegovog oružja. Ratnik svemoćnog Boga, verujući u nepobedivu silu Hristovu i realno je osetivši, odvažno započinje ozbiljnu bitku podižući zastavu strašnog krsta i naoružavši se imenom Isusovim koje je užasno za demone. On

ga priziva neprestano i odvažno, čuvajući uobrazilju od podmuklih i bezumnih napada Ďavolskih. Pored toga, on se uvek seća smrti, suda, pakla, rajskih naslada i večne slave pored Isusa, svetiteljskih podviga i sl., i sve to podseća na municiju koja molitvi daje snagu!

Tada iščezavaju beznaĎe, nemar, egoizam i nedoličnost, a borca obuzima revnost. Satanina naduvenost se povlači i puca kao tanak balon.

NAPOMENE:

1.      Grč. termin "προληυις", doslovno preveden, označava u raznim svetootačkim tekstovima predubeĎenje, sklonost, predrasudu ili predosećanje. Sveti Marko Podvižnik definiše predubeĎenje kao "nevoljno prisustvo prethodnih grehova u sećanju", zbog čega je na ovom mestu i upotrebljen taj termin. (Prim. prev.)