f)  O TAŠTINI

1. Taština je nerazumna strast koja se lako vezuje za svako delo vrline.

2. Linija povuĉena po vodi se brzo gubi. Tako biva i sa trudom vrline u taštoj duši.

3. Bela ruka sakrivena u nedrima i delo koje se sakriva - sijaju jasnije od svetlosti.

4.  Bršljen obavija drvo i kad doĊe do vrha - suši mu koren. Taština se, pak, pribija (prirasta) uz vrline i ne odvaja se od njih sve dok im ne oduzme svaki znaĉaj.

5. Grozd na lozi koja se spusti do zemlje ili prilegne na zemlju - lako truli. Propada i vrlina koja se prilepi uz taštinu.

6. Tašti monah je besplatni radnik: podiţe trud a ne dobija nagradu.

7.  Probušeni sasud ne zadrţava ono što se u njega sipa. Tako i taština pogubljuje nagradu vrline.

8. Uzdrţanje taštog je kao dim iz peći: i jedno i drugo se rasejava u vazduhu.

9. Vetar zameće tragove ĉoveka, a taština [pogubljuje] milostinju.

10.    Ma koliko jako bio baĉen, kamen ne doseţe do neba. Ni molitva ĉovekougodnika neće uzići na nebo.

11. Taština je podvodni kamen: ako se udari u njega, gubi se tovar.

12. Blagorazumni ĉovek sakriva riznicu, a dobromisleni monah - trud na vrlini.

13.  Taština savetuje da se molimo na trgu, a onaj ko se bori sa taštinom molitvu vrši u svojoj klijeti.

14.  Nerazuman ĉovek pred svim narodom objavljuje o svom bogatstvu, ĉime mnoge pobuĊuje na zlobu protiv sebe. I ti, idući putem na kome se nalaze razbojnici, sakrivaj ono što imaš sve dok ne doĊeš u grad mira i ne poĉneš da se bezopasno koristiš svojim dobrom.

15.   Vrlina taštoga jeste skršena ţrtva koju ne treba prinositi na oltar BoŽji (Lev.22,22).

16.  Uninije raslabljuje duševnu silu, a taština i bolesnog ĉini zdravim i starca snaţnijim od mladića, ukoliko je samo mnogo svedoka onoga što se radi. Tada su laki i post, i bdenje, i molitva, budući da pohvala mnogo podstiĉe usrĊe.

17. Nemoj prodavati trud za slavu ljudsku i nemoj davati buduću slavu za pohvalu koja ne vredi ništa. Jer, ljudska slava se obraća u prah i njen meteţ zamire na zemlji, dok slava vrline prebiva u vekove.

18. Istinska vrlina ne traŽ ljudsku hvalu i ne naslaĊuje se poĉašću, majkom zala.

19. Poĉetak poĉasti jeste ĉovekougaĊanje, a njen kraj - gordost.

20. Onaj koji ište poĉasti visi na samom sebi i ne moţe podneti poniţenje.

21. Neka ti ĉast bude trud oko vrlina, a bešĉašće - izreĉena pohvala.

22. Nemoj iskati slavu od tela, jer si rešio da se odvojiš od strasti tela, već potraŽ ono što je bolje. I to će ti biti na slavu.

23.  Onaj ko ţeli poĉasti zavidi onome koji ga prevazilazi slavom. Toj zavisti on pridodaje i mrţnju.

24.  Onaj ko je pobeĊen ţeljom za poĉašću ne moţe da istrpi da nekoga drugoga više poštuju. On se otima o prvenstvo da se ne bi pokazao niŽm od bilo koga.

25. On ne trpi da hvale onoga koji ga nadmašuje, ĉak ni u njegovom odsustvu, te slavu njegovih napora obiĉno predstavlja kao ništavnu.

26.  Omalovaţavanje je za slavoljubivog najteţa rana. On ne moţe da izbegne mrţnju prema uvrediocu.

27.  Slavoljubivi je u ropstvu kod surove gospodarice. Njega preprodaju mnogim vladarima - prevaznošenju, zavisti, ljubomori i svim gomilama duhova. Ko,  pak, duh ĉastoljublja savlaĊuje smirenjem, proganja ĉitav puk demona.

28.  Onaj ko iz smirenja postaje sluga svih upodobljava se Onome koji se smirio i uzeo obliĉje sluge (Fil.2,7).

29. Ukoliko budeš samog sebe merio malom merom, nećeš se porediti sa drugima.

30.  Onaj ko suzama bude obnaruŽvao svoju nemoć uopšte neće visoko misliti o svojim trudovima.

31.   Demoni ĉesto na smirenoumne navode poniţenje i uvrede kako bi, ne pretrpevši nezasluţeni prezir, ostavili smirenoumlje. MeĊutim, ko u smirenju hrabro podnese bešĉašće, uznosi se na visinu mudroljublja.

32.  Izgoni iz sebe ĉak i misao o ljudskoj pohvali kako bi samodopadljivu pomisao taštine odbio još pre njenog roĊenja.

33.  Ukoliko pobediš strasti, boreći se sa njihovim uzrocima, nemoj dozvoliti da te lukava pomisao veliĉa kako ne bi, poverovavši joj, pao u prelest. Bolje se postaraj da vidiš nedostatke u onome u ĉemu se trudiš kako tvoj napredak ne bi bio potkraden od unutrašnjih neprijatelja.

34. Poneki su, budući pohvaljeni za napredak, sa vremenom postali nemarni. Tako je i pohvala prošla, i trud propao.

35.  Poneki su, osurovivši se od nadmenosti svojim delima, uzmaštali da su nešto veliko. MeĊutim, kod njih se savest sve više ranjava, bolest hvalisanja pojaĉava, dok pomisli, pod vidom pohvala, rasturaju sav njihov trud, odvraćajući pogled duše od njenih rana.

36.  Kada primete da se usrdno kaješ zbog svojih grehova, demoni poĉinju da uznose tvoje pokajne podvige, te umanjuju grehe, ĉesto ih prekrivajući zaboravom, ili navode na misao da su ti oprošteni kako bi ti, oslabivši napor, smatrao da više nije potrebno da gorko oplakuješ svoje padove.

37.  Najoštrije oruţje (drevne) zmije jeste taština koja uništava plodove svih naših napora. MeĊutim, onaj ko je prethodno pripremio suprotni manevar tajne vrline priprema se da odrubi glavu samog Ċavola.

38.  Miris svojih podviţniĉkih trudova sakrivaj pod peĉatom ćutanja. Jer, ukoliko se obelodani jezikom, moţe se desiti da se rasturi slavom.

39. Sakrivaj jezik svoj u delatnom prohoĊenju podviţništva. Jer, u tom sluĉaju ćeš, i pored ćutanja, o svom Žvotu imati svedoke dostojne vere - svoje napore. Onaj o kome svedoĉe spoljašnji trudovi nema potrebe da sam svedoĉi svojim jezikom.

40.  Poneki su, skinuvši sa sebe teret trudova, pokušali da svoju lenjost prikriju delima iz prošlog vremena, neuverljivo i neubedljivo predstavljajući kao svedoke dela koja nisu uoĉljiva.

41. Kao što od ljudi sakrivaš svoje grehe, tako sakrivaj i svoje trudove. Ti se stidiš da otkrivaš svoja sramna dela kako se ne bi podvrgao uvredama i poniţenju, iako bi to bilo korisno za tvoju dušu. Boj se, meĊutim, da pokazuješ i svoje napore kako greh ĉovekougaĊanja ne bi izazvao pogibao tvoje duše. Otkrivajući jedinome Bogu svoje sramne padove, od ljudi sakrivaj svoju borbu sa njima, kako je ne bi shvatili kao venac pobede.

42.  Poneki su, proĉuvši se u narodu rĊavim ponašanjem, na sebe obukli ĉastan Žvot, premda ne stoga da bi svoje grehovne padove oplakali u podviţniĉkim trudovima, nego da bi zaustavili prekorni glas o sebi. MeĊutim, onaj ko se dela blagoĉašća prihvata jedino radi imena ne sluŽ Bogu, nego ljudima.

43. Onaj ko se u svom podviţniĉkom Žvotu odlikuje bledim licem treba da od sebe odbija ljudsku pohvalu pre nego što doĊe, tj. dok još neprijatelj, pre susreta sa ljudima, polaţe hvaloljubivu pomisao.

44. Pošto provedeš mnogo vremena uzdrţavajući se od vina, ulja i ostalih izlišnosti, pomisli će, raĉunajući vreme, sa pohvalom poĉeti da te navode na popuštanje trudova radi tela. Tim zlonamernim meraĉima govori nasuprot sve što moţe posluŽti ka obaranju njihove zamisli. Tako je jedan od bratije unutrašnjim pomislima koje su ga hvalile zbog truda u borbi protiv demona govorio reĉima Pisma: Neka smesta ustuknu oni koji mi govore: Lepo, lepo (Ps.69,4).

45. Nemoj da se oblaĉiš u lepu odeću kako se ne bi obukao u demona taštine. Jer, ruţnoća odeće pokazuje da nosiš odeću vrlina, i podviţniĉki napori, kao zlatni ukrasi, svedoĉe o lepoti odeće tvoje duše.

46. Onaj ko, nakon iskustva u delatnom i sagledateljnom Žvotu, neopitnim prenosi opit razlikovanja pomisli treba da pazi da mu se ne prokrade nadimanje znanjem i ţelja da ga radi slave iznese pred druge.

47.  Onaj ko se bez samosaţaljenja trudi u nošenju telesnih podviga neka se ne pretovaruje radi pohvale, i neka se ne prevaznosi slavom. Inaĉe će demoni navesti njegovu dušu da se nadima trudovima. Oni će ga slavom pobuditi da još više pojaĉa surovost prema sebi, te da preduzme još veće podvige kako bi se još više razmetao. Sa tim ciljem oni, posredstvom pomisli, sa njim unutra vode razgovor, navodeći mu primer nekog podviţnika koji sebe nije štedeo i koji je stekao veliko ime, tako da o njemu govore i posle njegove smrti. Oni i njega podstiĉu da uziĊe na sam vrh podviga kako bi stekao slavu, kako bi njegovo ime bilo veliko i kako bi se po njegovoj smrti ono izgovaralo sa velikom pohvalom.

48.  Drugoga oni u mašti uzvode na katedru uĉitelja i predstavljaju kao da govori reĉ, pri ĉemu mu gomila daje prvenstvo pred svima koji su se proslavili podviţniĉkim naporima i mnogostranim znanjem. Time oni u njemu bude ne samo [teţnju] za nadmetanjem, nego i zavist prema svima onima koje proslavljaju zbog napretka, ĉija su dela dostojna divljenja i ĉije je znanje ĉudesno.

49. Dešava se da demoni uspavljuju raspaljenost tela i iz unutrašnjosti odstranjuju neĉiste pomisli sa lukavom namerom da podviţnik pomisli da je strogošću svog Žvota sasvim pobedio duha bluda, da se njegovo srce oĉistilo, da je postalo blisko svetosti svetih, i da je uzišao na sam vrh svetosti. Oni takvog ĉesto nagovaraju da priĉa o samom sebi i o svojim podvizima, naime, da je uĉinio to i to, da se tako i tako podvizavao i izmoţdio sebe, ne dajući mu pri tome da doda: Ali ne ja, nego blagodat BoŽja koja je sa mnom. Oni mu ne dozvoljavaju da Boga ispoveda kao pomoćnika, već ga podstiĉu da se hvali kao da je sopstvenim trudom izvršio sve svoje podvige, prisvajajući hvalu sebi. Takvim izbegavanjem da se slava oda Bogu on se pogruţava u dubinu bogohulstva, nerazumno se veliĉajući kao samodovoljan.

50.   Monah (i naroĉito usamljenik) nije daleko od povrede uma ukoliko se u njegovom srcu ĉuju takve slavoljubive pomisli i on im se ne suprotstavlja. Tada razum dolazi u opasnost da se rastroji ili od demonskih snova koji se primaju sa verom, ili od prizraka za vreme bdenja, ili od javljanja demona u nekim svetlim izgledima. Jer, i sam satana se, da bi nas prevario, preobraţava u anĊela svetlosti. Pri tome on obećaje da će ti, ukoliko mu se pokloniš, dati neki dar, ili da će te uzdići na nebo na ognjenim kolima, kao novog Iliju. I dešavalo se da su se oni koji su to primali sa verom uklanjali od istine i povreĊivali svoj um. Da bi to izbegao, sećaj se radi ĉega se sa ljubavlju preduzimaju podviţniĉki napori, te na svaki naĉin ĉuvaj svoje srce kako ne bi, gledajući samo na

spoljašnje   podvige,    na    lukav    naĉin    bilo    unutra    ulovljeno    (besmislenim) samoprevaznošenjem.

51. Onima koji se upraţnjavaju u delanju dobrih dela Gospod savetuje: A ti kada se moliš, uĊi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt.6,6). I još: Kada, dakle, daješ milostinju, ne trubi pred sobom (st.2.). On zapoveda da se kao štetno izbegava ĉinjenje dobra radi pokazivanja. I prorok, govoreći da onaj ko zaraĊuje platu svoju za probušeni novĉanik (Ag.1,6), pokazuje da se pokvarenim ciljem slavoljublja uništava svaki trud (podvizavanja i vrlinovanja). Jer, oni kroz srce prolaze kao kroz probušeni novĉanik, bez ograde smirenog umovanja. Srce smirenoumnog zaista predstavlja skrivnicu i tvrĊavu koja je odasvud silno utvrĊena, gde ni moljac ni rĊa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu (Mt.6,20). Pod moljcem se podrazumeva samomnjenje koje se raĊa unutra i koje uništava sve što je dobro u ljudima, a pod lopovima - pohvale koje dolaze spolja i koje pobuĊuju nerazumno nadimanje, te brzo rasipaju duhovne riznice koje su napunjene dugim trudom u vrlini. Jer, kao što crv jede veštastvo od koga je postao, i kao što, lopovi, potkopavajući zid, odnose ono što je sa naporom skupljeno (veštastveno dobro), tako i pomisao, koja je dobrim delima pokrenuta ka prevaznošenju, potire vrednost samih dela, dok ljudske pohvale potkopavaju lak um (potkradaju se unutra) i ne ostavljaju ništa dobro. Ono što je bilo uneseno zakonim putem (kroz vrata), oni izvlaĉe kroz pukotine. MeĊutim, neka niko ne dopusti da ga ta strast toliko savlada da, uspavan od slatkoreĉja slavoljublja, potpuno izgubi sve što je stekao usiljenim trudom. Neka svako bude trezvouman i bodar kako bi istrebio napadaĉe još dok oni potkopavaju i pre nego što nanesu štetu, porazivši ih u trenutku napada, još pre nego što izaĊe sunce i misao postane delo.