O stanju Nevinosti Anđela u Nebu

272.  Malo je ljudi na svetu koji znaju šta je to nevinost i kakva je, a oni koji žive u zlu u potpunom su neznanju o tome. Istina je da se nevinost oćima pokazuje na licu, u govoru i pokretima, osobito kod male dece. Pa i pored toga, nije poznato šta je to nevinost, a naroćito to, da ona pohranjuje Nebo u ćoveku. Da se o njoj sazna, redom ću  govoriti o Nevinosti detinjstva, zatim o Nevinosti mudrosti, i na kraju o Nebu u pogledu Nevinosti.

273.  Nevinost detinjstva, a ta je prisutna kod male dece, nije stvarna Nevinost jer je ona tu samo u spoljašnjem, a ne   i u unutarnjem obliku. Pa ipak, prema njoj se može dokućiti kakva je Nevinost jer se ona sa sjajem pokazuje na dećjem licu, u nekim pokretima, i kad govore, što sve deluje na ćoveka. Naime, vidljivo je da deca nemaju unutarnje mišljenje, jer ne znaju šta je dobro a šta zlo, ni šta je istina a šta laž, a otuda potiće misao. Iz toga ishodi da ona nemaju pameti koja bi poticala iz njihovog Vlastitog. Ne postavljaju sebi nikakav cilj, ne odlućuju ni o ćemu, te nemaju nikakve zle namere. Nemaju Vlastitog66 (Proprium) oštećenog ljubavlju prema sebi i svetu, Sebi ništa ne pripisuju, a sve što prime nose svojim roditeljima. Zadovoljna su sitnicama i bezvrednim stvarima koje im neko da,

stavljajući u njih sve svoje zadovoljstvo. Nemaju nikakve brige za hranu i odeću, niti bojazni za budućnost. Ne obaziru se na svet, niti mnogo u njemu razumeju. Vole svoje roditelje, svoju dadilju i drugare s kojima se u   nevinosti igraju. Daju se voditi, poslušna su, i jer su u takvom stanju, ona sve primaju kao stvar života. Stoga, i ne znajući zašto, stiću lepo ponašanje, zatim uće da govore i poćinju da pamte i da misle, a pri tome im stanje nevinosti

66 Ućenje o Vlastitom ćovekovom (proprium homini) zauzima istaknuto mesto u Trećem Zavetu. Posmatrano u svetlosti unutarnjeg znaćenja knjige o Postanju, Vlastito (predstavljeno Evom) bilo je u poćetku sastavni deo ćovekovog celovitog bića koje je bilo u skladu sa Božanskim Redom. Pa i posle odvajanja, ono je dugo postojalo u granicama toga Reda (predstavljeno Edenskim Vrtom pre kušanja ploda sa drveta poznanja dobra i zla). Na nesreću, kroz to Vlastito došlo je do osamostaljenja i otpadništva ćovekovog, ćime se spoljašnje biće otvorilo ka svetu a unutarnje zatvorilo. Vlastito teži da voli sebe i svet, pa je opterećeno naslednim zlom, koje se kroz obnovu i  preporod može suzbiti. Deca sve to nose skriveno u sebi, ali u poćetku primaju uticaj iz Unutarnjeg Neba kako bi se kroz taj uticaj nakalemile Božanske Istine koje treba da odigraju važnu ulogu u obnovi i preporodu ćoveka.

preporađa duhovni ćovek, kako je kao nošen u majćinoj utrobi, kako se rađa, raste i postupno usavršava. I reće da bi tih tajni mogao nabrojati na hiljade, da se to što je rekao odnosi samo na ponovno rađanje. Spoljašnjeg ćoveka, a da su tajne Ponovnog rođenja Unutarnjeg ćoveka još brojnije.63 Iz ovoga kao i iz mnogo drugih stvari koje naućih od AnđelŠ, jasno sam video kako je velika njihova mudrost, a kako veliko neznanje ćoveka, koji jedva da ima pojma o tome šta je to Ponovno rođenje, a ne razlikuje nijedan njegov stupanj.

270.  A sada će biti reći o mudrosti AnđelŠ Trećeg ili unutarnjeg Neba; biće pokazano koliko ona nadilazi mudrost Anđela Prvog ili Poslednjeg Neba. A to je tako stoga što je njihovo Unutarnje otvoreno u trećem stepenu, dok je kod AnđelŠ Prvog Neba otvoreno u prvom stepenu; svaka pak mudrost raste prema Unutarnjem (v. br. 208, 267). Pošto  je Unutarnje AnđelŠ Trećeg Neba otvoreno u trećem stepenu, Božanske Istine kao da su upisane u njih, jer je Unutarnje trećeg stepena više nego ijedno drugo po obliku Neba saobrazno Božanskom Istinitom, to jest u skladu sa Božanskom Mudrošću. Otuda dolazi da su Božanske Istine kao upisane i usađene kod tih Anđela. Eto zbog ćega ti Anđeli priznaju Božanske Istine istog ćasa kada ih ćuju i kao da ih vide unutar sebe. I pošto su takvi, Anđeli toga Neba nikada ne rasuđuju o Božanskim Istinama, a još manje raspravljaju jesu li to istine ili ne. Oni ćak i ne znaju šta je to verovati ili imati veru. Oni kažu: “Šta je to vera, kad vidim da je nešto tako?” Oni to slikovito prikazuju poređenjima, na primer: To bi bilo kao kad bi neko sa svojim prijateljem, posmatrajući neku kuću i razne stvari u njoj, ovome rekao da mora verovati da ona postoji i da je takva kakvom je vidi; ili kad bi, posmatrajući vrt i u njemu drveće i voće, rekao svom prijatelju da mu valja verovati da su to zaista vrt, drveće i voće, iako ovaj sve to jasno    vidi svojim oćima. Zbog toga ovi Anđeli nikada ne pominju veru niti o njoj imaju neku ideju. Zato oni i ne razmišljaju o Božanskim Istinama, a još manje raspravljaju o njihovoj istinitosti. Ali Anđeli Prvog ili Krajnjeg Neba

u svom unutarnjem (biću) nemaju Božanske Istine tako upisane, jer je kod njih otvoren samo prvi stepen života.64 Oni rasuđuju o tim istinama. A oni koji rasuđuju, jedva da vide nešto dalje od samog predmeta o kome rasuđuju, odnosno oni vide samo onoliko dalje koliko je potrebno da bi ga potvrdili u nekoliko stavova. A kada ga tako

potvrde, oni kažu da će ti stavovi biti ćlanci vere u koje se mora verovati. O tome sam razgovarao s Anđelima koji  mi rekoše da između mudrosti AnđelŠ Trećeg Neba i mudrosti AnđelŠ Prvog Neba postoji razlika kao između svetlosti i tame. Mudrost AnđelŠ Trećeg Neba ćak uporediše sa velelepnim dvorcem, ispunjenim sve samim upotrebivim stvarima, oko koje su Vrtovi, koji su opet opkoljeni divotama, pa govorahu da ovi Anđeli, pošto su u istinama mudrosti, mogu ući u taj dvorac, sve razgledati, šetati po Vrtovima, uživati u svemu što je u njima. Drugaćije je pak s onima koji rasuđuju o istinama, a naroćito s onima koji o njima raspravljaju. Ovi - ne sagledavajući istine prema Svetlosti Istinitog, nego ih izvlaćeći iz drugih ili pak iz doslovnog smisla Reći koju ne razumeju iznutra - zahtevaju da se u njih veruje, ne želeći da se u te stvari iznutra udubljuju. Za te mi je Anđele rećeno da ne mogu stići ni do prvog ulaza u dvorac mudrosti, a kamoli u njegove odaje ili u Vrtove, radi šetnje, jer  se oni zaustavljaju na prvom koraku. Naprotiv, one koji su u istinama ništa ne preći da uđu i da se kreću svuda jer ih istine, koje vide, svuda vode, ćak do u prostrana polja, zato što je svaka istina, šireći se beskrajno, povezana sa  hrpom drugih istina. Oni mi rekoše i to da se mudrost Anđela Unutarnjeg Neba baš i sastoji u tome da Božansko i Nebesko vide u svakom predmetu, kao i divote u nizu više predmeta. Jer sve se stvari, koje se pokazuju njihovom pogledu, saobražavaju. Na primer, kada vide dvorce i bašte, njihov se pogled ne zaustavlja na tim predmetima, već proniće u ono Unutarnje iz kojeg takvi predmeti potiću, a to je ono ćemu se ti predmeti saobražavaju. Oni to Unutarnje vide u svoj njegovoj raznolikosti prema izgledu predmeta, tako da u isto vreme vide redom i u nizovima

bezbroj stvari, koje unose u njihove umove takvo zadovoljstvo, da izgledaju kao da su van sebe od oduševljenja.65 Sve ono što se vidi u Nebu saobrazno je Božanskim stvarima koje u Anđelima postoje od Gospoda, a to se vidi iz br. 170-176.

271.  Anđeli Trećeg Neba su takvi jer su u ljubavi prema Gospodu i jer Gospod otvara treći stepen njihovog unutarnjeg bića koje pripada njihovom umu, a taj stepen je prijemnik za sve što pripada mudrosti. Štaviše, treba znati i to da se Anđeli Unutarnjeg Neba neprestano usavršavaju u mudrosti, i to na drugi naćin od AnđelŠ Spoljašnjeg Neba. Anđeli Unutarnjeg Neba ne pohranjuju božanske Istine u svoje pamćenje, niti stvaraju neku nauku, nego ćim ih ćuju shvataju ih i primenjuju u život. Eto zašto Božanske Istine u njima ostaju kao upisane, jer tako ostaje ono što je primljeno u život. Drugaćije to ide kod AnđelŠ Spoljašnjeg Neba. Oni prvo pohranjuju božanske Istine u pamćenje i onda ih oblikuju u nauku. Otuda ih izvlaće i pomoću njih usavršavaju svoj razum, primenjujući ih u život a da ih pri tome na opažaju kao istine na unutarnji naćin. Otuda oni žive u delimićnoj tami.

Još je vredno izneti da se Anđeli Trećeg Neba usavršavaju u mudrosti preko sluha, a ne preko vida. Ono što oni ćuju u propovedima ne ulazi im u pamćenje, nego neposredno u opažanje i volju, postajući tako deo života. Međutim,

63   Pod Spoljašnjim ćovekom se uglavnom misli na misaoni, razumski i umni deo svesti, a pod Unutarnjim ćovekom na voljni, emotivni i motivacioni deo. Međutim, pod Spoljašnjim ćovekom se misli i na onaj deo ćovekove duš            e u koji sam dotićni ćovek ima uvid i može da nad njim ostvari nadzor dok se pod Unutarnjim misli na dublje oblasti duše u kojima poćiva nasledno zlo, kao i skriveni pokretaći ćovekovih misli i delatnosti a koje može da dovede u red samo Gospod, posle ćovekovog preobražaja.

64   Da se ne bi stvorio kriv utisak da se ovi stepeni odnose samo na razumevanje istine, treba istaći da su ovo

prevashodno STEPENI žIVOTA, u okviru kojih se kreće i odvija život ljudi i Anđela. Treći stepen saznavanja bi u psihologiji odgovarao tzv. intuitivnom saznavanju.

65   Zadovoljstvo, oduševljenje i uživanje su reći koje prate opise nebeskih stanja. Svaka ljubav, bilo prema dobru ili zlu, istini ili obmani, predmetu ili osobi, prema Bogu ili prema sebi, nosi sa sobom odgovarajuće zadovoljstvo, kako na svetu, tako i preko nevidljive zavese. Samo što je tamo to zadovoljstvo snažnije.

sve ono što vide oćima i opažaju ćulima slaže sa njihovom mudrošću, pošto su za njih sve stvari Saobraznosti, a to znaći uzorni oblici slićnih stvari koje sazdavaju njihovu mudrost. Da su sve stvari koje se javljaju u Nebu Saobraznosti s unutarnjim (stanjima) kod AnđelŠ, i da su one predstave njihove mudrosti, vidi se iz br. 170 - 182. Osim toga, misli Anđela nisu ogranićene i skućene idejama prostora i vremena, kao što je to slućaj sa mislima ljudi. Prostor i vreme su svojstveni prirodi, a to odvraća um od duhovnih stvari i oduzima širinu umnom sagledavanju. Da su ideje Anđela bez vremena i prostora pa tako i manje ogranićene u poređenju sa ljudskim, vidi se iz br. 162 - 169 i 191 - 199. Misli AnđelŠ ne odnose se ni na šta što je zemaljsko i tvarno, niti u njih ulazi neki nemir zbog životnih potreba. Tako oni nisu nikada bez zadovoljstva mudrosti, kao što su to ljudske misli ćesto. Naime, Gospod   Anđelima sve daje besplatno. Oblaće se, hrane i stanuju besplatno (v.br. 181 - 190). Uz to, darivani su zadovoljstvima i ćarima prema tome kako primaju mudrost koja proizlazi od Gospoda. Ove pojedinosti su iznete da bi se znalo otkuda Anđelima tolika mudrost.

267.  Da Anđeli imaju tako veliku mudrost, to je zato što je njihovo Unutarnje otvoreno, i što se mudrost, kao i sve

što je savršeno, uvećava prema Unutarnjem, to jest prema otvaranju Unutarnjeg. Kod svakog Anđela postoje tri stepena života, što je saobrazno trima Nebesima (v.br. 2940). Kod kojih je otvoren prvi stepen, ti su u Prvom ili Spoljašnjem Nebu. Oni kod kojih je otvoren drugi stepen, ti su u Drugom ili Srednjem Nebu. A oni kod kojih je otvoren treći stepen, ti su u Trećem ili Unutarnjem Nebu. Mudrost AnđelŠ odnosi se na te stepene. Otuda mudrost AnđelŠ Unutarnjeg Neba znatno nadilazi mudrost AnđelŠ Srednjeg Neba, a mudrost ovih poslednjih prevazilazi mudrost AnđelŠ Spoljašnjeg Neba (v.br. 209, 210, a o stepenima vidi br. 38). Do takvih razlika dolazi otuda što ono pripadajuće višem stepenu jesu pojedinaćnosti (singularia), a ono što pripada nižem jesu opštosti (communia). A

pojedinaćnosti sadržeu sebi opštosti.59 Pojedinaćnosti se odnose prema opštostima kao hiljada ili mirijada prema jedinici. U slićnom odnosu je mudrost AnđelŠ jednog višeg Neba prema mudrosti AnđelŠ nižeg Neba. Pa ipak, mudrost AnđelŠ Spoljašnjeg Neba nadilazi na slićan naćin ćovekovu mudrost, jer ćovek je u stanju telesnosti i

pripada svetu telesnih ćula, a telesnoćulno je na najnižem stepenu. Otuda se može videti kakvu mudrost mogu imati oni koji misle prema ćulnom, to jest oni koji su nazvani ćulnim ljudima. Oni nemaju nikakve mudrosti već imaju samo znanje.60 Sasvim je drugaćije sa ljudima ćije je mišljenje uzdignuto iznad ćulnog, a naroćito sa onima ćije je Unutarnje otvoreno sve do nebeske Svetlosti.

268.  Koliko je velika mudrost AnđelŠ, može se zakljućiti iz ćinjenice da u Nebu postoji opštenje svega sa svim. Umnost i mudrost jednog priopštava se drugome. Nebo je zajednica svih dobara. Tome je razlog to, što je nebeska Ljubav takva da jedan drugome želi sve da pruži. Otuda dolazi to, da u Nebu niko ne oseća u sebi jedno dobro kao dobro sve dok ga ne vidi i u drugome. Otuda blaženstvo Neba. To Anđeli imaju od Gospoda ćija je Ljubav upravo takva. Iskustvom mi je bilo dano da uvidim da takvo opštenje postoji u Nebu. Ponekad su prosti Duhovi bivali uzdignuti u Nebo, gde su ulazili u anđeosku mudrost i razumevanje, i gde su govorili stvari koje u prethodnom stanju nisu mogli ni prosloviti.61

269.  Međutim, rećima se ne može u potpunosti opisati kakva je mudrost AnđelŠ, ali se donekle može naslikati uz

pomoć nekih opštosti. Anđeli mogu jednom jedinom rećju više da izraze negoli ćovek sa hiljadu. Osim toga, u   jednoj anđeoskoj reći ima bezbroj stvari koje se ne mogu izraziti rećima ljudskog jezika. Naime, u svakoj reći koju izgovori Anđeo postoji nadovezivanje tajni mudrosti do kojih ljudske znanosti nikad ne dosežu. Ono što ne mogu izraziti rećima, to (Anđeli) ćine zvukovima koji sadrže osećanja. Jer - kao što je gore rećeno (u br. 236, 241),   zvukovi izražavaju osećanja, a reći ideje misli koje proizlaze iz tih osećanja. Stoga se za ono što se ćuje u Nebu kaže da je neizrecivo.62 Tako isto, Anđeli mogu da u malo reći izgovore ono što je napisano u ćitavoj knjizi, te da u jednu reć unesu stvari koje uzdižu ka unutrašnjoj mudrosti. Reći se (kod AnđelŠ) razlikuju na bezbroj naćina prema nizovima stvari koje se u sklopu nalaze u mislima. Unutarnji Anđeli u stanju su da prema zvuku reći onoga ko

govori poznaju ceo njegov život, jer oni kroz zvuk, idejama uraznovršćen u reći vide njegovu vladajuću ljubav, u kojoj su upisane stvari njegovog života. Po tome se vidi kakva je mudrost Anđela. Njihova mudrost prema ljudskoj  je kao mirijada prema jedinici, ili kao pokretaćke snage celoga tela, kojima nema broja, prema jednoj delatnosti koja iz njih potiće, a koja ćoveku izgleda kao jedna jedina stvar; ili kao hiljade potankosti koje se vide dobrim mikroskopom prema onome što vidi golo oko. Ovo bih želeo da oslikam još jednim primerom: Jedan mi je Anđeo, shodno svojoj mudrosti, opisao Ponovno Rođenje. Izneo je redom na stotine tajni koje se na njega odnose, a svaku tajnu ispunio idejama u kojim su bile druge još unutarnjije, i tako od poćetka do kraja, jer je prikazao kako se

59   Svedenborg ovde zastupa stanovište u filosofiji poznato pod imenom nominalizam To je jedno od dva kljućna rešenja ćuvenog i dugovekovnog srednjevekovnog spora oko statusa opštih pojmova (universalia). Drugo rešenje po kome opštem pripada najviše, a pojedinaćnom najmanje stvarnosti (realnosti), naziva se realizam.

60   Scientia što oznaćava memorijsko i površno znanje, dok cognitio oznaćava dublje znanje koje se približava

mudrosti.

61   čitalac nedovoljno upućen u naćela i pravila Božanskog Reda i duhovnog života zapitaće se na ovakvom mestu: Zašto Bog jednim ćinom svoje volje ne promeni stanje jednog prostog Duha u stanje razvijenog i iskusnog i time

uzdigne “mase” na višii blaženiji stepen života? Zašto tako isto ne uzdigne, odnosno promeni, rđave u dobre, sve do savršenstva, pa da ne bude Pakla ni na Zemlji ni s onu stranu nevidljive zavese? Na to treba dati ovaj odgovor: lako  bi to Bog želeo, On to NE MOžE da uradi jer je On Bog ogranićen Redom koji je On SAM. Po tome, ćovekovo usavršavanje, odnosno duhovni rast, odvija se uz saradnju ćoveka sa Bogom. Izleti u viši stepen su izuzetak, retko moguć, i kratkotrajan.

62   Odnosi se na svedoćenje apostola Pavla koji u Poslanicama pominje da je bio uzdignut do trećeg neba.

savijenih oblika, a ovi su svi usaglašeni obliku Neba. Pomoću njih Anđeli izražavaju tajne svoje mudrosti, kao i mnogo drugih stvari koje se rećima ne mogu iskazati. A što je najćudnije, Anđeli poznaju to pismo bez ućenja i bez ućitelja. Ono je u njih usađeno kao i govor, o ćemu je bilo reći u br. 236. Eto zašto je to nebesko pismo. Ono je u   njih usađeno zato što se svako rasprostiranje misli i osećanja, kao i svako saopštavanje mudrosti i uma, tamo vrši po obliku Neba (v. br. 201). Otuda dolazi to da njihovo pismo teće na taj naćin. Beše mi rećeno da su Pradrevni ljudi na Zemlji, pre nego što su bila izmišljena slova, imali slićno pismo, i da se to pismo prenelo u znakove hebrejskog jezika, koji su svi u drevna vremena bili savijeni, i nijedno se nije kao danas završavalo pravim crtama. Otuda dolazi da se u Reći nalaze tajne Neba, pa i u njenim jotama, naglascima i crtama slova.

261.  To pismo, koje je celo iz nebeskih oblika, u upotrebi je u Unutarnjem Nebu, gde žive oni koji su u mudrosti   više od ostalih. Tim se oblicima izražavaju osećanja iz kojih teku misli, sledeći jedna drugu već prema predmetu o kome je reć. Otuda dolazi to da to pismo sadrži tajne koje se ne mogu iscrpsti mišljenjem. Bilo mi je dopušteno da vidim to pismo. Međutim, u nižim Nebesima nema takvoga pisma. Tamo je pismo slićno pismu na svetu, sa slićnim slovima, ali ona nisu ćitljiva ćoveku, jer su na anđeoskom jeziku, a anđeoski jezik nema ništa zajednićko sa ljudskim (v. br. 237). Naime, Anđeli ovih Nebesa pomoću samoglasnika izražavaju osećanja, suglasnicima (izražavaju) ideje mišljenja koje proistiće iz osećanja, a rećima (izražavaju) smisao (v. br. 236, 241). Štaviše, ovo pismo sadrži u malo reći više no što bi ćovek mogao da opiše na nekoliko stranica. I to mi je pismo bilo stavljeno pred oći. Na taj naćin Anđeli u nižim Nebesima imaju Reć, dok je Ona u Unutarnjem Nebu napisana nebeskim oblicima.

262.  Treba primetiti da u Nebu pismo teće iz samog mišljenja Anđela i to takvom lakoćom kao da samo izvire, a  ruka ne okleva pri izboru reći, zato što su reći, bilo da ih govore ili pišu, saobrazne idejama njihovog mišljenja, a svaka saobraznost je prirodna i samonikla. Međutim, u Nebu postoji i pismo koje (se piše) i bez pomoći ruke, prema saobraznosti misli, ali to pismo nije trajno.

263.  Video sam u Nebu i pisma sastavljena od brojeva postavljenih u nizove, slićno pismima sastavljenim od slova i reći. Bilo mi je saopšteno da to pismo dolazi iz Unutarnjeg Neba, ćije se pismo (v.br. 260,261) kod Andela nižeg Neba u koje se ponekad uliva misao iz Unutarnjeg Neba, predoćava u vidu brojeva i da to brojćano pismo sadrži tajne, od kojih se neke ne mogu obuhvatiti mišlju niti izraziti rećju. Naime, brojevi se saobražavaju, to jest kao i    reći imaju znaćenje prema Saobraznosti, s tom razlikom što brojevi sadrže opšte ideje, a reći posebne. A kako jedna opšta ideja obuhvata bezbroj pojedinaćnih, otuda dolazi da brojćano pismo sadrži mnogo više tajni negoli slovno pismo. Tako sam uvideo da u Reći i brojevi imaju znaćenje. U delu Nebeske Tajne, tamo gde se govori o brojevima, može se videti šta znaće prosti brojevi, na pr. 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, a šta složeni 20, 30, 50, 70, 100, 144, 1000, 10000, 12000, i još mnogo drugih. U tome brojćanom pismu na poćetku uvek stoji jedan broj od kojega oni koji idu za njim zavise kao od svoga podmeta (subjekta), jer je taj broj kao neki pokazatelj onoga o ćemu je reć. Prema

njemu se određuju oni koji dolaze za njim.58

264.  Oni (ljudi) kojima o Nebu nije ništa poznato i koji o njemu neće da misle osim kao o nećem atmosferskom, gde Anđeli lete kao svesni umovi bez ćula sluha i vida, takvi ne mogu shvatiti da Anđeli imaju i govor i pismo. Takvi (ljudi) postojanje svega stavljaju u tvarno, dok u stvari u Nebu postoji sve onako stvarno kao i na svetu. Tamo   Anđeli imaju sve korisno za život, kao i sve što je potrebno za mudrost.