O Stanju Mira u Nebu

281.  Onaj ko nije bio u Miru Neba, taj ne može razumeti šta je to Mir Neba u kome su Anđeli. Sve dok je ćovek u telu, on ne može primiti Mir Neba, niti može da oseti šta je to ćovekovo opažanje u Prirodnom. Da bi osetio taj Mir, ćovek mora postati takav da u misli može biti uzdignut i odvojen od tela, a to zato da bi u duhu bio s Anđelima.   Kako sam ja Mir Neba osetio na taj naćin, mogu da ga opišem, ali ne takav kakav je zaista po sebi, jer nema ljudskih reći koje bi za to bile dovoljne, nego samo kakav je u poređenju sa spokojstvom duha, u kome se nalaze oni koji   žive zadovoljni u Bogu.

282.  Postoje dve duboke nebeske stvari: Nevinost i Mir. Kaže se da su duboke jer proizlaze neposredno od Gospoda. Od Nevinosti dolazi svako dobro Neba, a od Mira svako zadovoljstvo dobra. I jedno i drugo, kako dobro, tako i zadovoljstvo, pripadaju ljubavi, jer ćovek naziva dobrim ono što voli, pa ga potom i oseća kao zadovoljstvo. Iz   ovoga ishodi da te dve duboke stvari, Nevinost i Mir, proizilaze iz Božanske Ljubavi Gospodnje, te deluju na    Anđele kroz njihovo Unutarnje. Da je Nevinost Unutarnje dobra, to se vidi u prethodnom ćlanku, gde je reć o Nevinosti Anđela u Nebu. A da je Nevinost Anđela najunutarnjije zadovoljstvo koje dolazi od dobra Nevinosti, to će sada biti objašnjeno.

283.  Prvo ćemo reći odakle dolazi Mir: Božanski Mir poćiva u Gospodu, a vuće svoje postojanje iz jedinstva Samog Božanskog i Božanskog Ljudskog u Gospodu.70 Božansko obeležje Mira u Nebu dolazi od Gospoda, a postoji prema vezi Gospoda s Anđelima Neba, a zatim prema vezi dobrog i istinitog u svakom Anđelu. Takvo je poreklo Mira. Po tome se najpre može videti da je Mir u Nebu ono Božansko koje deluje kao blaženstvo na svako dobro koje tamo postoji, tako da baš od njega dolazi sva radost Neba, a zatim i da je on u suštini Božanska radost Gospodnje  Božanske ljubavi, a sve to prema vezi Gospoda s Nebom i sa svakim pojedincem u Nebu. Ta radost koju oseća Gospod kroz Anđele a Anđeli kroz Gospoda, to je Mir. Iz ovoga (Mira) Anđeli imaju sve blaženstvo, sve

zadovoljstvo, svu sreću, ili ono što se (jednom rećju) naziva Nebeska Radost.

284.  Eto zbog ćega je Gospod nazvan Knezom Mira, i zašto On kaže da od Njega dolazi Mir. Zbog toga se i Anđeli

69   Oni samo izgledaju nagi kad se kao deca pojavljuju Anđelima nižih Nebesa (zbog Saobraznosti). Inaće, međusobno se vide kao obućeni. Njihovu odeću Pisac posebno opisuje u delu Braćna ljubav, gde iznosi svoje susrete s Anđelima Adamske crkve koji su u nevinosti.

70   Sabat je dan Mira, kao sedmi stupanj ćovekovog razvoja, kad se ćovek odmara od “trudova svojih”. Pošto taj isti

tekst ima i nebesko znaćenje koje se odnosi na Proslavljivanje Božanskog Ljudskog, to bi se po analogiji moglo zakljućiti da je to jedinstvo Ljudskog i Božanskog postignuto Vaskrsnućem. Stoga pozdrav: Mir vama.

služi kao posrednik preko kojega se ove stvari primaju i usađuju. Međutim, ta Nevinost, kao što je rećeno, samo je spoljašnja jer pripada samo telu, a ne i umu. Naime, njihov um još nije oblikovan, a Um je razum i volja, odnosno misao i osećanje. U Nebu mi je rećeno da su pod brigom Gospodnjom naroćito mala deca, da im Uticaj dolazi iz Unutarnjeg Neba gde vlada stanje Nevinosti; da taj Uticaj ulazi u njihovo Unutarnje; da se na njih utiće samo kroz (njihovu) Nevinost; da im se zato Nevinost pokazuje na licima i u pokretima; da je baš to ono što iznutra deluje na roditelje i stvara ljubav koja je nazvana Storge.67

278.  Nevinost mudrosti je stvarna Nevinost, zato što je unutarnja, jer pripada umu, a to znaći volji i razumu. Gde je Nevinost u volji i razumu, tu je odmah i mudrost, jer ona njima pripada. Zato se u Nebu kaže da Nevinost živi u mudrosti i da Anđeo ima onoliko mudrosti koliko ima nevinosti. Anđeli potvrđuju da je tako, govoreći da oni, pošto su u stanju Nevinosti, ne pripisuju sebi nikakvo dobro, pripisujući Gospodu sve što primaju; da oni hoće da ih On vodi, a ne da sami sebe vode; da oni vole sve što je dobro i nalaze zadovoljstvo u svemu istinitom, zato što oni znaju  i vide da voleti dobro, a shodno tome i hteti i tvoriti ga, znaći voleti Gospoda, a voleti Istinu, to je voleti bližnjega;68 da oni žive zadovoljni sa onim što imaju, bilo to malo ili mnogo, zato što znaju da primaju onoliko koliko je za njih

dobro: malo oni kojima treba malo, a puno oni kojima treba puno; a da oni sami ne znaju šta im treba, nego da to znanje pripada jedino Gospodu ćije Proviđenje gleda na ono što je dobro za većnost. U njima, dakle, nema nemira zbog budućnosti. Staranje za budućnost, a to nazivaju brigom za sutrašnjicu, po njihovom shvatanju zadaje strah da će se nešto izgubiti ili da se neće primiti ono što je potrebno za život. U njihovom međusobnom ophođenju zlo im nikada nije cilj, nego uvek ono dobro, pravedno i iskreno. Delovati s lošim ciljem, to oni nazivaju podmuklošću, a nju izgone kao zmijski otrov, zato što je potpuno suprotna Nevinosti. Pošto ništa snažnije ne vole nego da ih vodi Gospod, i pošto Njemu zahvaljuju za sve što primaju, oni su stoga okrenuti od svog Vlastitog, a koliko su od njega okrenuti, toliko Gospod u njih utiće. Otuda proizlazi da oni ništa od onoga što ćuju od Gospoda, bilo to putem Reći ili propovedi, ne otpremaju u sećanje nego mu se odmah pokoravaju, a to znaći da ga odmah hoće i odmah ćine tako da im volja u stvari bude sećanje. Najćešće izgledaju jednostavni u spoljašnjem obliku, a mudri i razboriti u unutarnjem. To su oni koje oznaćava Gospod, kad kaže: “Budite mudri kao zmije a prosti kao golubovi” (Mat. 10. 16). Takva Nevinost nazvana je Nevinost mudrosti. Pošto Nevinost nijedno dobro ne pripisuje sebi nego Gospodu, i pošto voli da je Gospod vodi, a kroz to se prima svako dobro i svaka istina, to jest mudrost, ćovek je stvoren na  takav naćin da, dok je dete, bude u spoljašnjoj Nevinosti, a kad ostari u unutarnjoj, ne bi li kroz prvu stigao u drugu. Eto zašto ćovek, kada ostari, opada telom i ponovo postaje kao dete, ali mudro, što znaći kao Anđeo. Jer Anđeo je u suštinskom smislu mudro dete. Otuda dolazi da u Reći “Dete” oznaćava Nevinost, a “Starac” znaći Mudrog u kome je Nevinost.

279.  Tako je isto sa svakim ćovekom koji se preporodi. Preporod (Regeneratio) je ponovno rođenje duhovnog ćoveka. čovek se prvo uvodi u Nevinost detinjstva, što se sastoji u tome da on ne može znati istinu ni tvoriti dobro sam nego samo po Gospodu, kao i u tome što želi da traži istinu i dobro samo zato što su to istina i dobro; Gospod  mu postupno daje istinu i dobro. On ga prvo uvodi u znanje, zatim iz znanja u razumevanje, i na kraju iz  razumevanja u mudrost, što je sve praćeno Nevinošću, koja se sastoji, kao što je rećeno, u tome da ćovek ne može znati istinu ni tvoriti dobro po sebi nego sve preko Gospoda. Ne uviđajući ovu istinu, niko ne može ništa da primi od Neba. U tome se uglavnom sastoji Nevinost mudrosti.

280.  Pošto se Nevinost sastoji u tome da Gospod vodi, a ne sŠm ćovek, odnosno Anđeo, iz toga sledi da su u Nebu  svi u Nevinosti, jer svi vole da ih Gospod vodi. Oni, naime, znaju da voditi samog sebe znaći biti voden od    Vlastitog. A Vlastito, to je voleti samog sebe. To znaći da onaj ko voli samog sebe ne voli da ga drugi vodi. Otud, koliko je Anđeo u Nevinosti, toliko je u Nebu, to jest toliko je u Božanskom Dobrom i Božanskom Istinitom, jer biti u tom dobrom i tom istinitom, to je biti u Nebu. Zato se Nebo deli prema mudrosti: Anđeli Prvog ili Krajnjeg Neba  su u Nevinosti prvog ili poslednjeg stepena; oni Drugog ili Srednjeg Neba su u nevinosti drugog ili srednjeg stepena; oni Trećeg ili Unutarnjeg Neba su u nevinosti unutarnjeg ili trećeg stepena. Ovi poslednji su same Nevinosti Neba   jer više nego drugi vole da ih Gospod vodi kao što otac vodi svoju decu. Eto zbog ćega oni, ćim ćuju Božanske  Istine, primaju ih u svoju volju, primenjuju i uvode u život, i to sve Božanske Istine, bilo da ih primaju neposredno  od Gospoda ili posredno preko propovedi. Otuda u njih tako velika mudrost u poređenju s mudrošću Anđela iz nižih Nebesa (v. br. 270, 271). Pošto su takvi, bliži su Gospodu od Koga im dolazi Nevinost, te su odvojeni od svoga Vlastitoga u toj meri, da tako reći žive u Gospodu. Po spoljašnjem obliku izgledaju jednostavni, a Anđelima nižih Nebesa ćine se kao dao deca, što znaći vrlo mali i ne naroćito mudri, iako su najmudriji Anđeli celog Neba. Njima je poznato da sami od sebe nemaju nikakve mudrosti, i da se mudrost sastoji u priznavanju te istine. Svesni su i da je

67   Jedna od ćetiri vrste ljubavi koje razlikuje grćki jezik: (Agape - Bogoćežnjiva ljubav) (Storge - roditeljska ljubav), Epos (Eros - polna ljubav) i (filia - prijateljska ljubav).

68   Ovo je vrlo složeno ućenje: Bližnji u najvišem smislu je Božanska Istina jer je ona najbliža Božanskom Dobru (ovo dvoje ćine jedinstvo u Gospodu). Kako je Istina bliska Dobru, tako i nama treba da bude bliska, odnosno

bližnja. Dve velike Zapovesti (Voli Gospoda Boga svoga..., a bližnjega kao samog sebe) znaće da treba voleti

Božansko Dobro svom snagom srca, uma i misli, a Božansku istinu kao što ćovek voli samog sebe dok još nije  postao duhovan. Dalje, bližnji u nešto nižem smislu jeste dobro od Gospoda koje je u drugom ćoveku. Pošto je ovo dobro u suštini primena Božanskih istina i ostvareni Božanski zakoni u životu jednog ćoveka, to je ljubav prema bližnjemu u isti mah i ljubav prema istini, odnosno duhovnom redu. No u gornjem tekstu, bližnji kao istina, odnosno istina kao bližnji, jeste duhovna istina u Reći Božijoj koja je bliska Gospodu jer iz Njega potiće, a naš je prijatelj i bližnji jer nas vodi ka preporodu i spasenju.

ono što Anđeli vide ulazi u njihovo pamćenje, o ćemu tada rasuđuju i govore. Po tome sam jasno video da je za njih put slušanja put mudrosti. A to ishodi i iz Saobraznosti, jer uho je saobrazno poslušnosti, a poslušnost pripada   životu, dok je oko saobrazno umu, a um pripada Ućenju. Stanje tih AnđelŠ je, na primer, opisano u Reći, kao kod Jeremije: “Metnuću zavjet svoj u njih, i na srcu njihovu napisaću ga... I neće više ućiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: poznajte Gospoda. Jer će me znati svi od maloga do velikoga” (Jer. 31, 33, 34). A tako i kod Mateja: “Dakle neka bude vaša rijeć: da, da; ne, ne; a što je više od ovoga, oda zla je” (Mat. 5. 37). “Što je više, oda zla je”,  to je zato što ono ne dolazi od Gospoda. Jer istine u kojima su Anđeli Trećeg Neba dolaze od Gospoda, pošto su ti Anđeli u ljubavi prema Njemu: Ljubav prema Gospodu u tome Nebu, to je hteti i tvoriti Božansko Istinito, jer u  Nebu je Gospod Božansko Istinito.

272.  Pored već navedenih uzroka za to da Anđeli mogu primiti toliku mudrost, navedimo i taj, koji je u Nebu glavni, naime da su oni bez ljubavi prema samima sebi. Koliko je neko bez te ljubavi, toliko može da primi Božansko. Ta ljubav zatvara unutarnje (biće) prema Gospodu i prema Nebu, a otvara spoljašnje i okreće ga prema sebi. Eto zbog ćega su oni, kod kojih vlada ta ljubav, u tminama u pogledu svega onoga što se odnosi na Nebo, ma u kojoj svetlosti bili u pogledu onoga što se odnosi na svet. Anđeli naprotiv, nemajući te ljubavi, u svetlosti su mudrosti, jer nebeska ljubav u kojoj su oni jeste ljubav prema Gospodu i ljubav prema bližnjemu. One otvaraju unutarnje biće, zato što te ljubavi proistiću od Gospoda i zato što se On Sam u njima nalazi. Da te ljubavi saćinjavaju Nebo i da otvaraju Nebo  u svakom pojedinom ćoveku, vidi se iz br. 13-19. Pošto nebeske ljubavi otvaraju unutarnje biće prema Gospodu, to Anđeli svoje lice u Duhovnom svetu okreću ka Gospodu (br. 142). To je stoga što je ljubav ta koja okreće unutarnje biće svakog ćoveka, a lice se okreće na istu stranu na koju se okreće unutarnje biće, jer lice saćinjava jedinstvo s unutarnjim bićem, pošto je ono samo spoljašnji oblik unutarnjeg bića. Iz toga što ljubav okreće k sebi i unutarnje  biće i lice, proizlazi da se ona s njima i vezuje, jer je ljubav ta duhovna veza. Iz toga izlazi da im ona predaje sve što je njeno. Upravo po tome Okretanju, Vezivanju i Opštenju Anđeli imaju mudrost. A da se svako povezivanje u Duhovnom svetu vrši prema okretanju, vidi se iz br. 255.

273.  Anđeli se stalno usavršavaju u mudrosti. Pa ipak, nikada u mudrosti ne mogu biti toliko savršeni da između

njihove mudrosti i Božanske Mudrosti ne postoji odnos. Jer Gospodova Božanska Mudrost je Beskonaćna, dok je mudrost AnđelŠ konaćna. A između Beskonaćnog i Konaćnog nemoguća je srazmera.

274.  Pošto mudrost usavršava Anđele i saćinjava njihov život, i pošto se Nebo sa svojim dobrom u svakog

pojedinog Anđela uliva prema njegovoj mudrosti, to iz toga sledi da tamo svi žele mudrost i da je žudno traže, baš kao što gladan ćovek traži hranu. A znanje, razumevanje i mudrost jesu duhovna hrana kao što su jela prirodna. A te se dve hrane saobražavaju.

275.  Anđeli istog Neba, pa i istog Društva, nisu u podjednakoj mudrosti. Oni koji su u većoj zauzimaju sredinu, dok su ostali smešteni okolo, do granica. Opadanje mudrosti prema razdaljinama poćev od sredine jeste kao slabljenje svetlosti prema tami, v. br. 43 i 128. Kod njih je i svetlost u slićnom stepenu, zato što je Svetlost Neba u stvari Božanska Mudrost, a svak je u Svetlosti prema tome kako prima mudrost. O Svetlosti u Nebu i raznovrsnom primanju vidi br. 126-132.