O radosti i sreći nebeskoj

392.  Danas se može naći samo mali broj ljudi koji znaju šta je to Nebo i u ćemu se sastoji nebeska Radost. Oni koji su o tome samo razmišljali, došli su do tako grube i nejasne ideje, da se jedva i može reći da o tome nešto znaju. Ja  to mogu pouzdano znati pošto samo imao prilike da vidim kakav pojam o Nebu i nebeskoj Radosti imaju Duhovi  koji su tek stigli sa Zemlje. Jer kada su sami, oni misle isto kao što su mislili na svetu. Razlog da se ništa ne zna o Nebu i nebeskoj Radosti je u tome, što su svi koji su o tome mislili, sudili o toj radosti prema spoljašnjoj radosti prirodnog ćoveka, ne znajući šta je to Unutarnji ili Duhovni ćovek, niti u ćemu bi se moglo sastojati njegovo zadovoljstvo i blaženstvo. Međutim, da su oni, koji su imali to unutarnje ili duhovno zadovoljstvo, ćak i pokušali da im objasne šta je nebeska radost, ovi to ne bi razumeli, jer o njoj nemaju nikakvu predstavu ni opažanje. Na taj  naćin, to bi bila jedna od onih stvari koje odbacuje prirodni ćovek. S druge strane, svak zna da kada ćovek ostavi svog spoljašnjeg ili prirodnog ćoveka, on tada ulazi u unutarnjeg ili duhovnog ćoveka. Stoga je on u stanju da pojmi da je nebeska radost unutarnja i duhovna, a ne spoljašnja i prirodna; i da je kao unutarnja i duhovna ćistija i savršenija, te da deluje na ćovekovo Unutarnje koje pripada njegovoj Duši ili Duhu. Već iz ovoga svako može zakljućiti da je njegova radost upravo onakva kakva je bila radost njegovog Duha ranije, te da je zadovoljstvo tela, koje se naziva putenim zadovoljstvom, drugaćije od nebeskog. A sve što prebiva u ćovekovom Duhu onda kad on napušta telo, ostaje mu i posle smrti, pošto on tada živi kao čovek-Duh.

393.  Sva zadovoljstva istiću iz ljubavi, jer što ćovek voli, to on oseća kao zadovoljstvo. Zadovoljstvo svakog ćoveka ima samo taj izvor. Iz ovoga sledi da kakva je ćovekova ljubav, takvo je i njegovo zadovoljstvo. Sva zadovoljstva  tela ili puti istiću iz ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu, pa su ona stoga požude i njihova zadovoljenja. S druge strane, sva zadovoljstva Duše ili Duha istiću iz ljubavi prema Gospodu i ljubavi prema bližnjem, pa su ona stoga osećanja dobrog i istinitog i unutarnja zadovoljstva. Ove ljubavi sa njihovim zadovoljstvima ulivaju se iz Neba od Gospoda unutarnjim putem, a to je odozgo, delujući na unutarnje ćovekove delove. Međutim, ona prethodna ljubav s njenim zadovoljstvima uliva se iz tela i iz sveta spoljašnjim putem, a to znaći odozdo, i deluje na ćovekove   spoljašnje delove. Na taj naćin, onoliko koliko neko prima i oseća dve nebeske ljubavi, toliko se njegovi unutarnji delovi, koji pripadaju Duhu ili Duši, otvaraju. S druge strane, koliko se dve svetske ljubavi primaju i osećaju, toliko ćovekovi spoljašni delovi, koji pripadaju telu i puti, gledaju sve dalje od Neba prema svetu, otvarajući se prema  svetu. A isto onako kako se ljubavi ulivaju, tako se ulivaju i zadovoljstva, i to zadovoljstva Neba u unutarnjosti

77 Pisac ćesto iznosi tvrdnju da Gospod deluje preko za to izabranih Andela, koji se eto nazivaju i bogovima. On i preuzima svu odgovornost za njihovo delo. Jedan vidoviti pisac  kasnijeg vremena, Jelena Blavatska, u OTKRIVENOJ IZIDI, tvrdi da je obaveštena da je Bog stvaranje sveta bio poverio nižim bićima; otuda se u Bibliji na poćetku knjige Stvaranja ili Postanja kaže BOGOVl (Elohim je plural). Neki misle da je to reminiscencija na paganstvo.

zapovednik. Pošto u njegovim idejama primetih sladostrašće, poćeh razgovor o Braku duhovnim govorom propraćenim predstavama, govorom koji u potpunosti izražava osećanja. Reće da je za života u telu gledao na preljubu kao na nešto beznaćajno. Beše mi dano da mu odgovorim da su preljube gnusne, iako u oćima onih koji ih vrše ne izgledaju ni gnusne ni nedopuštene zbog zadovoljstava koja u njima nalaze; da on to može znati već i po tome, što su Brakovi rasadnici Ljudskog roda, Semeništa Nebeskog Carstva, te da se zbog toga ne smeju skrivati, nego se moraju smatrati svetim; da bi on to mogao znati, jer je u drugom životui u stanju opažanja, da Braćna    ljubav silazi iz Neba od Gospoda, i da od te ljubavi, kao od Oca, dolazi uzajamna ljubav koja je temelj Neba; tako isto, da Preljuboćinci, ćim se primaknu nebeskim Društvima, užasno zaudaraju, i beže odmah u Pakao; da bi on barem morao znati to, da je obesvećenje Braka delo protivno Božanskim zakonima, protivno građanskim zakonima svakoga Kraljevstva, te da je to protivno pravom svetlu Razuma, jer ćovek time postupa ne samo protivu Božanskog Reda, nego i protivu Ljudskog roda. Još sam mu toga dosta rekao. On mi na to uzvrati da tako nešto nije pomišljao  za života u telu. Hteo je da razmišlja, ne bi li video je li to tako. Ali mu bi rećeno da istina ne trpi razmišljanje, jer se razmišljanjem brani zadovoljstvo, a to znaći laž i zlo - nego neka razmisli o onome što je rećeno, a što je istinito;  neka misli po onom naćelu, vrlo poznatom u svetu, da ne treba ćiniti drugome ono što se ne želi samom sebi. Da je neko bio zaveo njegovu ženu, voljenu kao što se voli u poćetku braka, obuzet srdžbom, zar ne bi preljubu smatrao za nešto ogavno i zar je ne bi, zahvaljujući svome razumu, osudio kao nešto pakleno?

386.  Beše mi pokazano kako zadovoljstva Braćne ljubavi vode sve više prema Nebu, a zadovoljstva preljube sve više prema Paklu. Napredovanje zadovoljstva braćne ljubavi prema Nebu sastoji se u umnožavanju blaženstva i sreće tako da oni postaju nebrojeni i neizrecivi, te sve brojniji i divniji što je to napredovanje unutarnjije, što ćini da dosežu blaženstvo i sreću Unutarnjeg Neba, odnosno Neba Nevinosti, i to u najvećoj slobodi. Jer svaka sloboda dolazi od ljubavi, pa prema tome najveća sloboda dolazi od Braćne ljubavi, koja je sama nebeska ljubav. A napredovanje preljube je usmereno ka Paklu, sve do najdubljeg Pakla, gde su same surovosti i strahote. Takva sudbina ćeka Preljuboćince posle zemaljskog života. Pod Preljuboćincima se misli na one koji osećaju zadovoljstvo samo u preljubama, a ne u Braku.