O PSIHOLOGIJI NESVESNOG

I PSIHOANALIZA

Lekaru, takozvanom »nervnom lekaru«, neop­ hodna su psihološka znanja ako hoće da pomogne svojim pacijentima; pošto su neurotske smetnje, u svakom slučaju sve ono što se označava kao »neuro­ za«, histerija, itd. psihičkog porekla, logično da za- htevaju psihijatrijski tretman. Hladna voda, svetlost, vazduh, električna struja itd. imaju prolazno dejstvo, ponekad su čak bez ikakvog dejstva. Ono od čega bo ­ lesnik pati je duša, i to njene najkomplikovanije i najviše funkcije koje čovek jedva da se usuđuje da ubraja u područja medicine. Ovde lekar mora da bu­ de i psiholog, to jest poznavalac čovekove duše.

Nekada, to jest pre skoro pedeset godina, psiho­ loško obrazovanje lekara bilo je zapravo vrlo loše. Njegov psihijatrijski udžbenik sasvim se ograničavao na kliničko opisivanje i sistematizaciju duševnih bo­ lesti, dok se psihologija, koja se predavala na univer­ zitetima, sastojala ili od filozofije ili takozvane ekspe­ rimentalne psihologije, koju je inaugurisao Vunt OVundt).1 Iz Sarkoove škole Salpetrier u Plarizu poti­ ču prvi podsticaji psihoterapije neuroza: Zane (Janet)2 je  započeo  svoja  epohalna  istraživanja  o  psihologiji

1902.

1      Grundziige  der  physiologischen  Psychologie,  5.  izd.,

* L'Automatišme psychologique, 1889; Nevroses et Iđees

fbces. 1898.

neurotskih stanja a Bernem (Bernheim)3 je sa Veli­ kim uspehom ponovo prihvatio svojevremeno zabo­ ravljeni Liebolov (Liebault)4 predlog lečenja neuroza sugestijom. Sigmund Frojd je preveo Bernemovu knjigu dobivši iz nje odlučujuće podsticaje. Tada još nije postojala  psihologija  neuroza  i  psihoza.  Frojd je bio taj kome pripada besmrtna zasluga za postavku osnova psihologije neuroza. Njegovo učenje je pro­ isteklo iz iskustva praktičnog tretmana neuroza,  to jest iz primene metode koju je on označavao kao psihoanaliza.

Pre  nego  što  pređem  na  bliže  izlaganje  stvari moram nešto reći o njenom odnosu prema dosadaš­ njoj nauci. Ovde doživljavamo čudnovatu igru, koja ponovno  potvrđuje  primedbu  Anatola  Fransa:  »Les savants ne sont pas curieux.« Prvi veći rads    na ovom području jedva da je imao odjeka, iako je izneo sa­ svim novo shvatanje neuroza. Nekoliko autora su iz­ razili svoje slaganje sa iznetim nastavljajući na sle- dećoj  stranici da svoje slučajeve histerija  izlažu na stari način. Oni su se ponašah otprilike tako kao kada čovek pohvalno prihvata ideju ili činjenicu o  okru-« glom  obliku  zemlje,  a  da  pri  tom  mirno  nastavlja da zemlju opisuje kao ploču. Sledeće Frojdove publi­ kacije ostale su nezapažene, iako su iznosile zapaža­ nja od nesagledivog značaja upravo za područje psi­ hijatrije.  Kada je Frojd  1900.  napisao prvu stvarnu psihologiju  snova*  (prethodno  je  na  ovom  području carovala  mrkla  tama),  započelo  je  ismejavanje,  a kada  je  oko  1905.  započeo  da  rasvetljava  psiholo­ giju seksualnosti,7    začule su se grdnje i psovke. Ovo učeno opšte silno negodovanje nije bilo bez značaja u stvaranju neobičnog publiciteta Frojdove psiholo-

* Hippolyte Bernheim, De la Suggestion et de ses Appli­ cations d la Therapeutique, 1886. Nemačko izdanje u prevodu

S.  Frojda: Die Suggestion und ihre HeiliDirkung, 1888.

4   A. A. Liebault: Du Sommeil et des etats analogues consideres au point de vue de l'action du moral sur le phy- sique, 1866.

5   Breuer und Freud: Studien ilber Hysterie, 1895.

•   Die Traumdeutung, 1900.

7  Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie, 1905.

gije,  poznatosti koja  je  daleko  prevazilazila granice naučnog interesovanja.

Zbog toga ovu novu psihologiju moramo pobliže sagledati. Već u Sarkoova vremena znalo se da je ne- urotski simptom »psihogen«, to jest da potiče iz psihe. Znalo se takođe, zahvaljujući radovima škole iz Nan- sija, da se svaki histerički simptom može provocirati sugestijom. Isto tako se znalo, zahvaljujući Zaneovim istraživanjima, za psihomehaničku uslovljenost hi- steričnih ispada, kao što su anestezije, pareze, para­ lize i amnezije. Ali nije se znalo kako histeričan sim­ ptom proizilazi iz psihe, to jest kakvo mu je poreklo; bile su potpuno nepoznate psihičke kauzalne poveza­ nosti. Početkom osamdesetih godina načinio je dok­ tor Brojer (Breuer), stari bečki praktičar, jedno ot­ kriće koje je zapravo postalo početak nove psiholo­ gije. On je lečio mladu, vrlo inteligentnu pacijentki- nju, koja je patila od histerije i to, između ostalih, od sledećih simptoma: spastična (kruta) oduzetost desne ruke, povremeni »absansi« ili sumračna stanja, mo­ gućnost govora je izgubila toliko što više nije vladala maternjim jezikom već je mogla još samo da se izra­ žava engleski (takozvana sistematska afazija). Svoje­ vremeno se pokušavalo da se postave anatomske teo­ rije ovog poremećaja, iako u moždanoj lokalizaciji funkcije ruke  nije bilo nikakvog poremećaja  već je ovaj deo bio kao kod normalnog čoveka. Simptoma- tologija histerije je prepuna anatomskih nemogućno­ sti. Jedna dama, koja je zbog histeričke afekcije pot­ puno izgubila sluh, imala je običaj da peva. Jednom, kada je pacijentkinja upravo pevala jednu pesmu, njen lekar je neprimetno seo za klavir i počeo tiho da je prati; pri prelasku s jedne strofe na drugu iz­ nenada je promenio tonski red, na šta je pacijentki­ nja ne primećujući pevala dalje u promenjenom redu. Dakle: ona čuje i — ne čuje. Različiti oblici sistemat­ skog slepila daju slične fenomene.  Jedan čovek pati od kompletnog histeričkog slepila. Tokom terapijskog postupka ponovo mu se vraća vid ali najpre i za duže vremena samo parcijalno: on naime, vidi sve osim ljudskih  glava.  Sve  ljude  u  okolini  vidi  bez  glave.

Dakle, on vidi i — ne vidi. Na temelju velikog broja ovakvih iskustava došlo se do zaključka da samo bo­ lesnikova svest ne vidi i ne čuje, a da je inače čulna funkcija sasvim u redu. Ovo činjenično stanje direk­ tno protivureči suštini organskog poremećaja, koji je uvek udružen sa oštećenjem funkcije.

Posle ove ekskurzije vratimo se Brojerovom slu­ čaju. Nisu bili prisutni organski uzroci poremećaja, stoga je slučaj imao shvatiti kao histeričan, to jest psihogen. Brojer je primetio da se pacijentkinja, ako bi joj omogućio da priča tokom veštački proizvedenih ili spontanih sumračnih stanja, kada su joj navirale fantazije i reminiscencije, nekoliko sati posle ovoga osećala znatno lakše. Ovo zapažanje je planski kori­ stio u daljem postupku. Pacijentkinja je za ovo iz­ našla ime »talking cure« ili u šali »chimnev swe- eping«.

Pacijentkinja se razbolela tokom nege njenog na smrt bolesnog oca. Razumljivo da su se njene fantazije uglavnom bavile ovim uzbudljivim vremenom. Remi­ niscencije iz tog perioda ponovo su se javljale sa fo­ tografskom tačnošću i to do poslednjeg detalja jasno u tolikoj meri da je čovek morao da pretpostavi da budno sećanje nikada ne bi bilo u stanju da repro- dukuje tako plastično i tačno. (Ovo povišenje moguć­ nosti sećanja koje se ne retko javlja u stanjima su­ žene svesti naziva se hipermnezija).  Ispostavljaju se čudne stvari. Jedna od mnogih priča glasi otprilike ovako:

Jednom se  noću  probudila u velikom strahu za visoko febrilnog  bolesnika, napregnuta od iščekiva­ nja, pošto se očekivao hirurg iz Beča koji je trebalo da izvrši operaciju. Majka je otišla na kratko, a Ana (pacijentkinja) je sedela pored bolesničke postelje, sa desnom rukom prebačenom preko naslona stolice. Za ­ pala je u stanje budnog sanjarenja i videla kako se sa zida ka bolesniku približava zmija da bi ga ujela. (Vrlo je verovatno da je u  vrtu  iza  kuće  stvarno bilo zmija od kojih se devojka ranije uplašila a koje su joj sada dale halucinatorni materijal). Htela je da

otera zmiju ali je bila kao oduzeta; desna ruka, pre­ bačena preko naslona bila je »utrnuta«, anestetična i paretična, a kada ju je zagledala, prsti su se pretvo­ rili u male zmije sa mrtvačkim glavama. Verovatno je pokušavala da zmiju otera oduzetom desnom ru­ kom. Na ovaj način anestezija i oduzetost ruke aso­ ciram su sa halucinacijom zmije. Kada je ova nestala; u strahu je htela da se pomoli; međutim, otkazao joj je svaki govor, sve dok se najzad nije setila jedne engleske dečje pesmice, tako da je na ovom jeziku mogla dalje da misli i da se moli.

To je bila scena u kojoj je došlo do oduzetosti i poremećaja govora; zajedno sa prepričavanjem ove scene odstra».jen je i poremećaj. I na ovaj način treba da je slučaj uopšte izlečen.

Ovde se moram zadovoljiti sa ovim primerom. U citiranoj Brojerovoj i Frojdovoj knjizi nalazi se obilje sličnih primera. Shvatljivo je da su scene ove vrste vrlo delotvorne i upečatljive i zbog toga je čovek sklon da im pridoda i kauzalno značenje u nastanku simptoma. Tada dominantno mišljenje o histeriji, po­ teklo iz Engleske preko učenja o »nervous shock« a koje je energično zastupao Sarko, bilo je sklono da objasni Broj ero vo otkriće. Odatle je proistekla tako­ zvana traumatska teorija, koja je tvrdila da histerični simptom — i ukoliko je oboljenje sastavljeno od tak­ vih simptoma, kao i histerija uopšte, potiče od dušev­ nih ozleda (trauma), čiji se utisak, trag nesvesno odr­ žava godinama. Frojd, koji je u početku bio Brojerov saradnik, mogao je obilato da potvrdi ovo otkriće. Po­ kazalo se da nijedan od stotina histeričnih simptoma ne nastaje slučajno, već da je uvek uzrokovan psi­ hičkim doživljajima. Tako je novo shvatanje otkrilo široko polje empirijskog rada. Međutim, Frojdov is­ traživački duh nije mogao dugo da se zadrži na ovoj površini, pošto su već iskrsli dublji i teži problemi. Očigledno je da ovakvi trenuci jakog straha, kakav je doživela Brojerova pacijentkinja, mogu da ostave trajan utisak. Ali kako je došlo do toga da je uopšte doživela takve trenutke koji su u sebi već nosili pečat bolesnog?  Da  li  ih  je podstakla naporna nega bole-

snika? U tom slučaju slično bi se moralo dešavati znatno češće, pošto na žalost ima mnogo negovatelji- ca koje naporno rade a njihovo nervno zdravlje nije uvek na zavidnoj visini. U medicini postoji izvanre­ dan odgovor na ovo pitanje; kaže se: »Iks u računu je dispozicija.« Covek je »disponiran«  za  ovakve  stva­ ri. Ali Frojdov problem je bio: u čemu se sastoji ova dispozicija? Ovo pitanje je logično dovelo do istra­ živanja predistorije psihičke traume. Cesto se viđa kako uzbudljive scene različito deluju na zaintereso- vane, ili kako  stvari koje su nekom indiferentne ili čak prijatne, kod drugoga stvaraju najveću odvrat­ nost — pomislimo samo na žabu, zmiju, miša, mačku itd. Dešava se da žene mirno asistiraju krvavim ope­ racijama a da pri dodiru mačke zadrhte celim telom od straha i gađenja. Poznavao sam slučaj jedne mlade dame, koja je patila od teške histerije nastale zbog iznenadnog straha. Jedne večeri bila je u društvu i oko 12 časova nekoliko poznanika su je platili kući, kada su iznenada od pozadi naišla jedna kola u brzom kasu. Drugi su skočili u stranu, ona je, međutim, ne­ ma od straha ostala nasred ulice i potrčala ispred ko­ nja. Kočijaš  je pucao  bičem i  psovao; ali ništa nije pomoglo, ona je trčala ulicom koja je vodila na most. Tu ju je izdala snaga i, da ne bi dospela pod konje, u očajanju je pokušala da skoči u reku, ali su je zadr­ žali prolaznici. Ista ova dama u Petrogradu onog kr­ vavog 22. januara 1905. g. slučajno  se našla u jed­ noj ulici koju je upravo »očistila« vojska puščanom vatrom. Desno i levo od nje padali su mrtvi i ranjeni, ona, međutim, sa nečuvenim mirom i najbistrija duha šmugnula je kroz jednu kućnu kapiju i izašla na dru­ gu ulicu. Ovi užasni trenuci nisu prouzrokovali ni­ kakve dalje smetnje. Posle ovoga osećala se sasvim dobro, čak raspoloženija nego obično.

Principijelno slično ponašanje može se često po- smatrati. Iz toga se neminovno nameće zaključak da intenzitet jedne traume po sebi očigledno poseduje malo patogenog značaja, već da mora imati posebnog značaja za pacijenta; to jest nije šok po sebi koji pod svim uslovima deluje patogeno,  već on  mora,  da  bi

stupio u dejstvo, da pogodi posebnu psihičku dispo­ ziciju koja se po prilici sastoji u tome što pacijent šoku nesvesno pridaje specifično značenje. Ovim je nađen ključ kojim se može .resiti tajna dispozicije. Ostaje nam, dakle, pitanje: koji su posebni uslovi sce­ ne sa kolima? Strah se javio kada je dama začula to­ pot konja i za trenutak to joj  je  izgledalo  kao  zla kob, kao da to znači njenu smrt ili inače nešto straš­ no; tada je već sasvim izgubila prisebnost.

Dejstveni momenat potiče na izgled od konja. Dispozicija pacijentkinjina da na ovaj beznačajni do­ gađaj reaguje na ovako neuračunljiv način mogla bi dakle da se sastoji u tome da za nju konji znače nešto posebno. Dalo bi se pretpostaviti da je ona, recimo, nekada doživela nešto opasno sa konjima. To je stvar­ no tačno, pošto je  kao  sedmogodišnje  dete doživela da su se tokom šetnje sa kočijašem poplašili konji i u divljem trku pojurili prema obali duboke reke. Ko - čijaš je iskočio iz kola i doviknuo joj da i ona iskoči, ali ona, u samrtnom strahu, nije mogla da se odluči. Ipak  je   uspela   da   blagovremeno   iskoči,   dok   su se konji zajedno sa  kolima  sjurili  u  duboku  reku. Da ovakav  događaj  ostavlja  duboke  utiske,  ne mora da se posebno dokazuje. Ipak ovo ne ob­ jašnjava zašto je kasnije usledila jedna tako bes­ mislena reakcija na sasvim  bezazlenu  najavu  slič­ ne situacije. Do sada  znamo  samo  toliko  da  je kasniji simptom imao svoju predigru  u  detinjstvu. Ali ostaje u tami ono patološko u svemu tome. Da bi se prodrlo u ovu tajnu, potrebno je poznavanje još nekih činjenica. Naime, sa sve većim iskustvom ispo­ stavilo se da u svim slučajevima podvrgnutim analizi, pored traumatskog događaja u životu postoji i poseb­ na vrsta poremećaja, koja ima svog korena u područ­ ju erotike. Kao što je poznato »ljubav« je rastegljiv pojam koji dopire od neba do pakla a u sebi objedi­ njuje dobro i zlo, uzvišeno i nisko. Ovo saznanje do­ velo je do znatnog zaokreta u Frojdovom shvatanju. Ako je ranije, više ili manje pod uticajem Brojero- vog učenja o snovima, uzrok neuroza tražio u trau­ matskim doživljajima, sada je težište problema pre-

neo na sasvim drugo mesto. To ćemo najbliže ilustro- vati našim slučajem. Mi doduše  razumemo da konji u životu pacijentkinje mogu igrati posebnu ulogu, ali ne razumemo kasniju tako preteranu i neumesnu re­ akciju. Patološki neobično u ovoj priči sastoji se u tome što su to bezazleni konji od kojih se plaši. Ako se setimo zaključka da često, pored traumatskog do­ življaja, u području erotike postoji neki poremećaj, onda bi u ovom slučaju trebalo potražiti da li u ovom pogledu ovde postoji nešto neobično.

Dama poznaje mladog gospodina sa kojim name- rava da se veri; ona ga voli i nada se da će biti srećna sa njim.  Inače izvan ovoga ništa  drugo se  ne  može otkriti. Ali istraživanje ne srne da se zaustavi pred negativnim nalazom dobij enim pomoću površnog is­ pitivanja. Postoje indirektni putevi tamo gde direktni put ne vodi cilju. Stoga se ponovo vratimo onom čud­ novatom trenutku kada je dama potrčala pred konji­ ma. Raspitajmo se o sastavu društva i kakav je to bio svečani povod  u  kome  je  ona  upravo  uzela  učešća: to je bila oproštajna večera u čast njene najbolje pri­ jateljice koja je zbog nerv  :e odlazila na duže vreme u inostrano lečilište. Prijateljica je udata i, kako smo čuli, srećna; takođe je i majka jednog deteta.  U po­ datak da je srećna možemo posumnjati, jer da je to stvarno slučaj, po svoj  prilici ne bi imalo nikakvog razloga da bude nervozna i da ide u lečilište. Nastav­ ljajući sa pitanjima na ovom mestu, saznao sam da je pacijentkinja,  kada su je stigli njeni poznanici,  vra­ ćena  u  kuću  njene  prijateljice  kod  koje  je  bila  na večeri, pošto je to bila najbliža prilika da je smeste u  ove  pozne  sate.  Ovde  su  je  tako  iscrpljenu  vrlo prijateljski primili.  Na ovom  mestu pacijentkinja je prekinula  njeno  izlaganje,  zbunjena  i  u  nedoumici pokušavala je da nađe neku drugu temu razgovora. Očigledno se radilo o nekoj  neprijatnoj  reminiscen­ ciji, koja je iznenada iskrsla. Posle savlađivanja pa- cijentkinjinog  tvrdokornog  otpora  ispostavilo  se  da se one noći desilo još nešto čudnovato. Ljubazni do­ maćin joj je vatreno izjavio ljubav, što je dovelo do situacije koja bi se, s obzirom na putovanje njegove

supruge, mogla smatrati teškom i neprijatnom. Na­ vodno ova ljubavna izjava došla joj je kao grom iz vedra neba. Međutim, ovakve stvari obično imaju svoju predistoriju. Posao sledećih nedelja sastojao se od toga da se iščeprka deo po deo ove ljubavne priče, dok se nije dobila celina koju bih otprilike skicirao ovako.

Kao  dete  pacijentkinja  se  ponašala  kao  dečak, volela je  samo grube  dečačke  igre,  ismejavala  sop- stveni pol i izbegavala svaku vrstu ženskog posla ih zabave.  Posle  puberteta,  kada  su  joj  se  približili erotski problemi, počela je da izbegava društvo, mr- zela i prezirala sve ono što je makar i udaljeno pod- sećalo na biološku određenost čoveka i živela u svetu fantazija koji nije imao ničega zajedničkog sa stvar­ nošću.  Tako  je do  svoje  24.  godine izbegla sve  one male  avanture,  nadanja  i  iščekivanja,  koja  inače  i pokreću ženu u ovo životno doba. Tada se, međutim, bliže  upoznala  sa  dva  gospodina,  trebalo  je  da  oni probiju otvore u trnovoj živici koja je izrasla oko nje. Gospodin  A  bio  je  suprug  njene  tadašnje  najbolje prijateljice; gospodin B je bio njegov neoženjeni pri­ jatelj.  Oba su joj  se sviđala.  Ipak uskoro  joj  je iz­ gledalo da joj se ipak gospodin B znatno više sviđa. Usled toga uskoro je došlo do prisnijeg odnosa izme­ đu nje i gospodina B i već se govorilo o mogućnosti veridbe.  Preko svoje veze sa gospodinom B  i preko prijateljice često je dolazila u dodir sa gospodinom A, Čije ju je prisustvo  neobjašnjivo uzbuđivalo i činilo nervoznom. U ovo vreme pacijentkinja je uzela učešća u jednom većem društvenom skupu. Tu su bili prisutni i  njeni  poznanici.  Ona  je  bila  zamišljena  i  odsutno se igrala sa prstenom koji je iznenada ispustila, tako da se otkotrljao pod sto. Oba gospodina su počeli da ga traže; gospodinu B je uspelo da ga nađe. On joj ga je navukao na prst uz  značajan osmeh govoreći:

»Vi znate šta to znači?« U tom trenutku ju je obuzelo čudnovato, neodoljivo osećanje; strgla je prsten sa prsta i bacila kroz otvoreni prozor. Razumljivo da je zbog ovoga nastala vrlo neprijatna situacija tako da je ona uskoro, vrlo neraspoložena, napustila društvo.

Ne tako dugo posle ovoga hteo je takozvani slučaj da pacijentkinja provede letnji odmor u jednom odma­ ralištu gde su bili i gospodin i gospođa A. Tada je gospođa A već vidljivo bila nervozna, zbog čega je češće ostajala kod  kuće.  Stoga  je  pacijentkinja bila u situaciji da se sama šeta sa gospodinom A. Jednom su se vozili malim čamcem. Ona je bila nepažljivo vesela i iznenada je pala preko ivice u vodu. Gospo­ dinu A, pošto nije umela da pliva, uspelo je da je s mukom, skoro bez svesti, spase i vrati u čamac. Tada ju je poljubio. Ovim romantičnim događajem veza je bila čvrsto zapečaćena. Ali pacijentkinja nije dozvo­ lila da dubina ove strasti dopre do svesti, očigledno stoga što je oduvek navikla da prođe pored ili, bolje rečeno, da pobegne od ovakvih utisaka. Kao izgovor pred samom sobom sve energičnije je insistirala na veridbi sa gospodinom B i svakodnevno se uveravala da je gospodin B voli. Ova neobična igra razumljivo da nije umak!a oštrom oku ženske ljubomore. Gospo­ đa A, njena prijateljica, osećala je ovu tajnu i to ju je mučilo, stoga je i rasla njena nervoza. Tako  je došlo do potrebe da gospođa A mora da otputuje u inostranstvo zbog lečenja. Prilikom oproštajne veče­ re našoj bolesnici javio se zao duh i šapnuo: »Noćas je on sam; nešto ti se mora desiti da bi došla u nje­ govu kuću.« I stvarno se tako i desilo — zbog neobič­ nog ponašanja došla je u njegovu kuću i ona je posti­ gla ono što je tražila.

Posle ovog objašnjenja svako će biti sklon da pretpostavi da samo đavolska rafiniranost može da smisli i pokrene ovakav splet okolnosti. U rafinira­ nost se ne može sumnjati, ipak je sumnjiva njena moralna vrednost, pošto moram da naglasim da uop- šte nije bila svesna motiva ove dramatične predsta­ ve. Njoj je izgledalo kao da se čitava priča  odvija sama od sebe, a da ona pri tom nije bila svesna bilo kakvog motiva. Međutim, kroz čitavu predistoriju je očigledno da je nesvesno sve bilo orijentisano ka ovom cilju, dok se svest trudila da dovede do  ve - ridbe sa gospodinom B. Nesvesna prisila da se ide drugim putem bila je jača.

Ponovo se vraćamo našem početnom razmatra­ nju, naime pitanju, kakva je veza patološke (odno­ sno neobične, preterane) reakcije sa traumom. Na osnovu ponovljenog iskustva došli smo do pretpostav­ ke da i u ovom slučaju pored traume postoji i pore­ mećaj u području erotike. Ova pretpostavka je pot­ puno potvrđena i iz svega ovog smo naučili da tra­ uma, koja navodno deluje kao prouzrokovač bolesti, nije nište više do povod uz koji se nešto prethodno nije svesno manifestovalo, naime neki važni erotski konflikt. Na  taj način  trauma  gubi svoje isključivo značenje, a na njeno mesto stupa mnogo dublje i obu- hvatnije shvatanje, koje patogeno dejstvo vidi u erot­ skom konfliktu.

Cesto se čuje pitanje: zašto treba da je upravo erotski konflikt uzrok neuroze, a ne možda neki drugi konflikt? Na to se može reći: niko ne tvrdi da tako treba da bude; međutim, ispostavilo se da je to često slučaj. Uprkos svim Ijutitim i suprotnim uveravanji- ma ljubav8 sa svojim problemima i konfliktima je od fundament alnog značaja za čovekov život i, kao što se često ispostavlja posle brižljivog istraživanja, od daleko veće važnosti nego što i sluti individua.

Zbog toga je teorija o traumi tretirana kao za- starela, pošto sa uvidom da nije trauma već skriveni erotski konflikt koren neuroze, trauma gubi svoje ka­ uzalno značenje.'

8  U njenom prirodnom širokom smislu, koji ne obu­ hvata samo seksualnost. Time nije rečeno da je  erotika  i njeni poremećaji jedini izvor neuroza. Poremećaj ljubavi mo­ že biti sekundarne prirode i uslovljen dubljim uzrocima. Ima i  drugih mogućnosti  da čovek postane neurotičan.

* Izuzetak su prave neuroze zbog šoka, kao šok usled eksplozije granate,  »Railway spine«, itd.

I   Jung,  Odabrana  dela,  II