O Prostoru u Nebu

189.  U Nebu sve stvari, kao i na Zemlji, izgledaju, odnosno vide se, kao da zauzimaju mesto i prostor. Ipak, Anđeli nemaju pojam ili ideju prostora i mesta. Ovo mora zvućati kao paradoks. Ja ću pokušati da to razjasnim, jer je taj predmet od velikog znaćaja.

190.  Sva kretanja u Duhovnom svetu potiću od promena unutarnjih stanja. A to znaći da je promena mesta samo promena Stanja. Na ovaj naćin, Gospod me je uveo u Nebesa, a isto tako i u zemlje (planete) u svemiru; moj duh je tako putovao dok mi je telo ostajalo na istom mestu. Ovakva su sve kretanja Anđela; stoga, za njih ne postoje rastojanja, pa pošto nema rastojanja, to nema ni prostorŠ, ali zato umesto prostora i mesta oni imaju Stanja i promene Stanja.

191.  Pošto do promena mesta dolazi na ovaj naćin, to približavanja jesu slićnosti unutarnjih stanja; stoga su oni koji su u slićnom unutarnjem stanju blizu jedni drugima, dok su oni koji se po stanjima razlikuju udaljeni jedni od  drugih. Dakle, nebeski prostori jesu samo spoljašnji uslovi koji su saobrazni unutarnjim stanjima. S tog razloga, jedno Nebo se razlikuje od drugoga, a tako isto nebeska Društva i pojedinci u tim Društvima. Isto tako, to je razlog da su Paklovi potpuno odvojeni od Nebesa, jer su u oprećnom stanju.

192.  S istog razloga, opet, svaki (Duh) u Duhovnom svetu koji žarko želi prisustvo drugog (Duha), odmah se nađe

pored njega, jer ga na taj naćin vidi u misli i stavlja se u njegovo stanje; i obrnuto, jedan Duh se udaljava od drugoga, ako ne može podneti njegovu blizinu. I pošto odbojnost potiće od oprećnosti osećanja i od nesaglasnosti mišljenja, kad se nekoliko Duhova nađe zajedno, oni vide jedan drugoga sve dotle dok se slažu, a nestaju onda kad se ne slažu.

193.  Tako isto, kad neko ide s jednog mesta na drugo bilo u svom gradu, ili u vrtu ili u dvorištu, ili se kreće prema drugom (Duhu) u svom Društvu, on stiže brže kada to žarko želi, a sporije kada to ne želi jako, pošto se put sŠm od sebe skraćuje ili produžava u skladu sa njegovom željom, iako ostaje isti. Ovo videh, i bejah time iznenađen. Sve ovo još jednom pokazuje da su rastojanja, pa stoga i prostori, u potpunom skladu sa unutarnjim stanjima Anđela; i pošto je tako, pojam i ideja prostora ne može ući u njihove misli, iako tamo postoje prostori, kao i na svetu.

194.  Ovo se može razjasniti posmatramo li kako deluje ćovekovo mišljenje, jer prostor nije vezan za mišljenje; naime, sve ono na šta ćovek uporno misli, to se postavlja pred njim kao prisutno. Tako isto, svako ko misli, može da zna da prostor opaža samo zato što postoje predmeti na Zemlji koji se vide u isto vreme, ili zato što se ćovek seća rastojanja. Ovo se događa zbog neprekidnosti; naime, u onome što je neprekidno nema mogućnosti da se opaža rastojanje, sve dok se neprekidnost ne naruši. Ovo je još istinitije kad je reć o Anđelima, jer se njihov vid ponaša saglasno sa mišljenjem, a mišljenje saglasno sa osećanjem, pa stvari izgledaju blizu ili daleko, u zavisnosti od njihovih unutarnjih stanja, kao što je već pokazano.

195.  Otuda sledi da, u Reći, mesta i prostori, i sve ono što se odnosi na prostor, oznaćavaju Stanja, a to su razdaljine: blizu, daleko, putevi, putovanja, boravljenje, milje i stadiji, doline, polja, vrtovi, gradovi i ulice, pokreti, mere raznih vrsta, dugaćko, kratko, široko, visoko i duboko, i mnogo toga još; jer skoro sve u ćovekovoj misli ima neke veze s prostorom i vremenom. Ovde ću pomenuti samo ono što se, u Reći, oznaćava dužinom, širinom i visinom. Na ovom svetu dugaćkim ili širokim naziva se nešto što se odnosi na prostor, a ono isto važi i za visinu. Međutim, u Nebu,    gde mišljenje nije vezano za prostor, dužina oznaćava stanje dobra, širina stanje istine, a visina razliku medu njima u skladu sa stepenima (vidi br. 38). Takvo je znaćenje triju smerova (dimenzijŠ) jer u Nebu dužina se pruža od Istoka prema Zapadu, a oni koji tamo žive nalaze se u dobru od ljubavi; a nebeska širina prostire se od Juga do Severa, a   oni koji tamo žive, nalaze se u istini od dobra (vidi br. 148); visina se odnosi na oboje u odnosu na stepene. To je razlog da, u Reći, dužina, širina i visina imaju ovakva znaćenja, kao na primer kod Jezekilja (od XL do XLVIII glave), gde se opisuju novi hram i nova zemlja, sa predvorjima, odajama, kapijama, vratima, prozorima i okolinom, sve uz pomoć mera za dužinu, širinu i visinu, ćime se oznaćava nova Crkva u pogledu dobara i istinŠ. Inaće, ćemu bi služile sve one mere? Na slićan naćin opisan je u Otkrovenju Novi Jerusalim ovim rećima: “I grad na ćetiri ugla   stoji, i dužina je njegova tolika kolika i širina, i izmjeri grad trskom, dvanaest hiljada potrkališta: dužina, širina i visina jednaka je” (XXI. 16). Upravo zato što ovde Novi Jerusalim oznaćava Novu Crkvu, ove mere oznaćavaju ono što se odnosi na tu Crkvu, dužina je dobro od ljubavi, širina je istina od dobra, visina je dobro i istina prema stepenima, “dvanaest stotina potrkališta” je sve dobro i sva istina zajedno. Inaće, zašto bi stajalo da su i širina i