O Promenama Stanja Anđela u Nebu

154.  Pod promenama stanja Anđela podrazumevaju se promene u pogledu ljubavi i vere, te stoga i u pogledu mudrosti i umnosti, kao i u pogledu stanja njihovog života. Stanja su ono što pripada životu; i kako je anđeoski život život ljubavi i vere, to jest život mudrosti i umnosti, kaže se da su to stanja ljubavi vere, odnosno mudrosti i   umnosti. A sad valja reći kako se ta stanja menjaju kod AnđelŠ.

155.  U pogledu ljubavi, pa stoga i u pogledu mudrosti, Anđeli nisu uvek u istom stanju; jer njihova mudrost proistiće iz njihove ljubavi i s njom se slaže. Nekad su u stanju jake, a nekad u stanju slabije ljubavi. To stanje se

smanjuje postupno, od njenog najvećeg do njenog najmanjeg stepena. Kad su u najvećem stepenu ljubavi, oni su u svetlosti i toplini svog života, odnosno u bistrom i ugodnom stanju; ali kad su u svom najmanjem stepenu ljubavi,  oni su u senci i hladnoći, odnosno u tamnom i neugodnom stanju. Iz ovog se opet vraćaju u prvo stanje, pa se tako ova stanja smenjuju na razne naćine. Ona idu jedna za drugim, kao što se svetlost i senka, toplota i hladnoća, ili  jutro, podne, veće i noć danomice smenjuju na svetu, uz neprekidne razlike kroz celu godinu. I tu postoji  saobraznost, jutro je saobrazno stanju njihove ljubavi u njenoj jasnoći, podne stanju njihove mudrosti u njenoj jasnoći, veće stanju njihove mudrosti u njenoj tami, a noć stanju bez ljubavi i mudrosti. Ali treba odmah razumeti da u Nebu ne postoje stanja saobrazna noći, mada postoje stanja saobrazna zori koja prethodi jutru; stanja saobrazna noći postoje u Paklu. Iz ove saobraznosti “dan” i “noć” oznaćavaju, u Reći, stanja života uopšte; “toplina” i  “svetlost” oznaćavaju ljubav i mudrost; “jutro” (oznaćava) prvi i najveći stepen ljubavi; “podne” mudrost u njenoj

svetlosti; “veće” mudrost u njenoj senci; “zora” tamu koja prethodi jutru; a “noć” odsutnost ljubavi i mudrosti.37

156.  Zajedno sa stanjem unutarnjeg života Anđela, koje pripada njihovoj ljubavi i mudrosti, menjaju se i stanja raznovrsnih stvari izvan njih, onih koje oni vide svojim oćima; jer stvari izvan njih dobijaju izgled koji se slaže sa stvarima u njima. Ali koje su i kakve ove stvari, biće uskoro rećeno u poglavlju o Predstavama i Pojavama u Nebu.

157.  Svaki Anđeo prolazi kroz ovakve promene stanja, a tako i svako Društvo u celini, no svako na svoj naćin, stoga

što se razlikuju u ljubavi i mudrosti, pošto su oni u sredini u savršenijem stanju nego oni okolo ili oni na ivicama (Vidi br. 43,128). No bilo bi dosadno posebno navoditi sve razlike, jer su sve razlike kroz koje neko prolazi usklađene s kakvoćom njegove ljubavi i vere. Otuda, dok je jedan u jasnoći i prijatnosti, drugi je u tami i bez prijatnosti, i to sve u isto vreme unutar jednog Društva. Tako, stanje je razlićito u razlićitim Društvima; jedno je u Društvima Nebeskoga Carstva, a drugo u Društvima Duhovnoga Carstva. Ove razlike u promenama stanja su kao promene stanja dana u raznim podnebljima sveta, jer dok je na jednome mesto jutro, na drugome je veće, negde je toplo, a negde hladno.

158.  Naućio sam u Nebu zašto postoje takve promene stanja. Anđeli su mi rekli da za to ima mnogo razloga; prvo,

slast života i Neba, koju oni imaju od ljubavi i mudrosti Gospodnje, postupno bi izgubila vrednost ako bi neprestano u njoj bili, kao što se to događa s onima koji (žive) u zabavama i uživanjima bez raznolikosti. Drugi razlog je što Anđeli, kao i ljudi, imaju nećeg sopstvenog (proprium), a to je ljubav prema sebi; a svakoga u Nebu Gospod brani   od njegovog sopstvenog; i onoliko koliko ih ne odbrani, toliko su oni u ljubavi prema sebi; i upravo stoga što svaki voli ono svoje sopstveno i to ga privlaći, oni prolaze kroz uzastopne promene. A treći razlog je u tome što oni na  ovaj naćin postaju savršeniji, jer se tako navikavaju da se drže u ljubavi prema Gospodu i da se ćuvaju od ljubavi prema sebi; isto tako, (kažu) da se kroz ove promene od prijatnosti do nedostatka prijatnosti jaća njihovo opažanje i njihov osećaj dobra. Anđeli su dodavali da njihove promene stanja ne dolaze od Gospoda, pošto Gospod, kao i Sunce, neprestano utiće toplinom i svetlošću, odnosno ljubavlju i mudrošću; nego da je uzrok tome u njima samima, naime u tome što oni vole ono što je njihovo vlastito, a to ih neprekidno vodi u stranu. Ovo su objašnjavali koristeći upoređenje sa suncem ovoga sveta gde promene stanja toplote i hladnoće, kao i svetlosti i senke, ne zavise od Sunca nego od Zemlje.

159.  Bilo mi je pokazano kako Gospod kao Sunce izgleda Anđelima Nebeskoga Carstva u njihovom prvom, u njihovom drugom, i u njihovom trećem stanju. Video sam Gospoda kao Sunce, u poćetku bleštećeg i sjajećeg divotom koju ne mogu opisati; i rećeno mi je da tako izgleda Gospod kao Sunce Anđelima u njihovom prvom   stanju. Potom se pojavio veliki tamni pojas oko Sunca, i kroz to se njegov prvi blesak i blistavost poćeše smanjivati,  i tada mi beše rećeno da Sunce tako izgleda onima u drugom stanju (ljubavi i mudrosti). Zatim je pojas postupno

da je svaka krađa nedozvoljena; ali zato što njegov razum robuje njegovoj volji, on zaćas pada u obmanu i brani je pred sobom.

37 Pisac je propratio tekst brojnim pozivanjima na ono što je objavio u svom prvom i najobimnijem radu “Nebeske

tajne”. Primera radi donosimo ovde samo dve napomene. Ostale izostaju.

la. U Nebu postoje stanja saobrazna zori koja prethodi jutru, ali nema stanja saobraznih noći. Vidi br. 6110. “Zora” je saobrazna srednjem stanju (br. 10134).

1b. Smene stanja kod Anđela u pogledu prosvetljenosti i opažanja ređaju se kao doba dana na svetu, što je sve saobrazno promenama u stanju njihove ljubavi. Vidi br. 5672, 5962, 6110, 8426, 9213, 10605 (sve se odnosi na brojeve u delu “Nebeske tajne”).

vide razumom kojem su saobrazne oći.

146.  Međutim, u Nebeskom Carstvu Strane nisu iste kao u Duhovnom Carstvu zato što se u prvom Gospod pokazuje kao Sunce, a u drugom kao Mesec; Istok je uvek tamo gde je Gospod: rastojanje između Sunca i Meseca tamo je 30 stepeni, pa je tako i sa Stranama. Da je Nebo podeljeno na dva Carstva, koja se zovu Nebesko i Duhovno, vidi se iz poglavlja pod tim naslovom (od br. 20 do 28); da se Gospod pokazuje u prvom kao Sunce, a u drugom kao Mesec, vidi se iz br. 118. Međutim, Strane se u ta dva Carstva ne mešaju, jer se duhovni Anđeli ne mogu podići do nebeskih Anđela niti ovi drugi mogu sići (vidi br. 35).

147.  Po ovome se može videti kakvo je prisustvo Gospodnje u Nebu, da je ono, naime, svugde, a kod svakog je u dobrom i istinitom, koje proistiće od Gospoda, to jest ono je u onom što Njemu pripada kod Anđela, kao što je rećeno (u br. 12); oni opažaju prisustvo Gospodnje u svome Unutarnjem, njihove oći vide; i tako Ga oni vide izvan sebe jer postoji neprekidnost. Po ovome se vidi kako treba razumeti da je Gospod u njima, i da su oni u Gospodu, prema rećima Gospodnjim: “Budite u meni, i ja ću u vama” (Jovan XV 4.). - “ Koji jede moje tijelo i prije moju krv stoji u meni i ja u njemu”. (Jov. VI, 56). “Tijelo moje” znaći Božansko Dobro, a “Krv” Božansko istinito.

148.  Svi u Nebu stanuju odvojeno prema Stranama; na Istoku i Zapadu stanuju oni koji su u Dobru Ljubavi: na Istoku oni koji to opažaju jasno, na Zapadu oni ćije je opažanje slabije. Na Jugu i Severu oni koji su u mudrosti toga dobra: na Jugu oni jako obasjani tom mudrošću, na Severu oni koji su slabije obasjani. Anđeli u Duhovnom Carstvu žive slićno onima u Nebeskom, uz razliku koja dolazi od vrste njihovog dobra ljubavi i Svetlosti Istine (koja potiće) od dobrog; jer u Nebeskom Carstvu postoji ljubav prema Gospodu gde se svetlost istinitog koja odatle potiće zove Mudrost, dok u Duhovnom Carstvu postoji ljubav prema bližnjima, koja se zove Milosrđe, gde se Svetlost istinitog, koja odatle dolazi, zove Umnost, a takođe i Vera (vidi br. 23). Postoji razlika i po Stranama, koje se razlikuju od jednog do drugog Carstva za 30 stepeni (kako je maloćas rećeno u br. 146.).

149.  Slićno tome žive i svi Anđeli u svakom pojedinom Društvu, na Istoku su oni koji imaju Ljubavi i Milosrđa, na Zapadu oni koji ih imaju manje, na Jugu su više obasjani Mudrošćui Umnošću, a na Severu oni manje obasjani. Odvojeni su stoga, što svako Društvo predstavlja Nebo, po ćemu svako poznaje svoje mesto. Gospod se stara o tome da u svakom Društvu bude Anđela od svake vrste, kako bi Nebo, što se tiće oblika, bilo svuda isto. Međutim, uređivanje Neba kao celine razlićito je od uređivanja jednog Društva kao što se zajednićko razlikuje od  pojedinaćnog. Jer Društva na Istoku prevazilaze savršenstvom ona na Zapadu, a tako isto Društva na Jugu ona na Severu.

150.  Otuda dolazi to, da Strane u Nebu oznaćavaju osobine tamošnjih stanovnika, to jest: Istok - ljubav i dobro ljubavi u jasnom opažanju; Zapad - isto, samo u slabijem opažanju; Jug - mudrost i umnost u jakom ozarenju; Sever

-  isto, samo u slabijem ozarenju. Isto znaćenje kao u Nebu imaju Strane sveta u unutarnjem ili duhovnom znaćenju Reći, zato što je unutarnji ili duhovni smisao Reći potpuno saobrazan onome što je u Nebu.

151.  Obratno je s onima koji su u Paklovima. Oni ne gledaju prema Gospodu kao Suncu ili Mesecu, već na suprotnu stranu od Gospoda, prema gustim tminama, koje su tamo umesto zemaljskog Sunca i okrenute prema nećemu

mraćnom što je tamo umesto zemaljskog Meseca. Oni koji su nazvani Geniji (gledaju) prema gustim tminama koje su umesto Sunca, a oni koji su nazvani Duhovi - prema onome mraćnome što je umesto Meseca. Da se zemaljsko Sunce i Mesec ne pokazuju u Duhovnom svetu, nego da se umesto Sunca pokazuje nešto tamno, potpuno oprećno Suncu Neba, a umesto Meseca da se pokazuje nešto mraćno, potpuno oprećno Mesecu Neba, vidi se iz br. 122. Otuda dolazi da su njihove Strane oprećne Stranama u Nebu. Njihov Istok se nalazi prema onome tamnom i mraćnom; njihov Zapad je tamo gde je Sunce Neba; Jug im je na desno; Sever na levo; i to bez obzira na koji se naćin okretali. A i ne može biti drugaćije s razloga što se sve njihovo Unutarnje, koje određuje prava, okreće na tu stranu. Da pravac Unutarnjeg, te stoga i svako određivanje, dolazi od ljubavi, vidi se iz br. 143. Ljubav onih koji su u Paklovima jeste ljubav prema sebi i prema svetu, a te su ljubavi oznaćene svetskim Suncem i zemaljskim Mesecom (vidi br. 122); osim toga, te su ljubavi oprećne ljubavi prema Gospodu i ljubavi prema bližnjemu. Otuda dolazi da se oni okreću prema Tminama koje su potpuno oprećne Gospodu. I oni u Paklovima stanuju prema Stranama. Oni koji su u zlu ljubavi prema sebi, (ti stanuju) od Istoka do Zapada; oni koji su u obmanama zla, (stanuju) od Juga do Severa. Noo tome će kasnije biti više govora, kada bude reć o Paklovima.

152.  Kad neki rđav Duh dode među dobre, Strane se tako izmešaju da dobri jedva znaju gde im je Istok. To sam i sam nekoliko puta primetio, a na to su se i Duhovi žalili.

153.  Rđavi Duhovi ponekad izgledaju okrenuti prema Stranama Neba, i tada su razumni i opažaju istinito, ali   nemaju osećanja za dobro, tako da, ćim se vrate svojim Stranama, nisu više ni razumni niti opažaju istinito, nego govore da Istine, koje su ćuli i opažali, nisu istine nego obmane. Oni, štaviše, žele da obmane budu istine. Bilo im je rećeno, povodom tog okretanja, da se kod rđavih njihovo razumno može okrenuti, ali ne i njihovo voljno; i da je to tako od Gospoda, kako bi svako mogao videti i priznati istinu; ali i da je niko ne može primiti ako sam nije u  dobrom, zato što dobro prima istinu, a zlo je ne prima nikada; da je tako isto i kod ćoveka, kako bi mogao biti preporođen kroz istine, ali samo u onoj meri u kojoj je u dobrom; i da se zbog toga i ćovek može okrenuti Gospodu, međutim, ako je u rđavom životu, on se odmah preokreće i potvrđuje u sebi obmanu svoga zla,36 protiveći se Istini

36 Izraz “obmana svoga zla” izgledaće nejasno Onome ko je nedovoljno upućen u jezik i stil u Trećem Zavetu.   Svako pojedino zlo ima svoj “par” u odgovarajućoj obmani ili laži. Na primer, ćovek koji voli da krade, taj veruje u obmanu da je krađa dozvoljena, ako se vrši s opravdanog razloga. Na primer, razlog bi tome bio da je ćovek od koga se krade to nepošteno stekao, odnosno sam ukrao. U tzv. “bistrim” trenucima, kradljivac je u stanju da uvidi i prizna

nisu u Gospodu već proistiću iz Gospoda; u Gospodu je samo Božanska Ljubav, koja je Suštastvo (Esse) po kojem oni postoje. Postojanje kroz Suštastvo, to je ono što se razume pod Proisticanjem (Procedere). To se može objasniti upoređenjem sa Suncem na svetu: Toplina i Svetlost na svetu nisu u Suncu, nego proistiću iz Sunca; u Suncu postoji samo vatra; a iz te vatre proistiću ta Toplina i ta Svetlost.

140.  Zato što je Gospod kao Sunce Božanska Ljubav, i zato što je Božanska Ljubav SŠmo Božansko Dobro, to se

Božansko proisteklo iz Gospoda, a koje je Njegovo Božansko u Nebu, naziva, razlikovanja radi, Božansko Istinito, iako je Božansko Dobro sjedinjeno sa Božanskim Istinitim. Upravo to Božansko Istinito nazvano je Svetim Proistićućim iz Njega34.