O PRISILJAVANJU, ODVAŽNOSTI I SAMOODRICANJU

 

1.  Molim se da postanete borci u slavnoj bici, čiji će pobednički ishod pozdraviti angelske sile, jer imamo istog Vladiku, isto obitavalište na nebesima, u istoj zaslepljujućoj svetlosti živećemo večni, blaženi život, život bez kraja i večeri, uistinu božanski dan! Apostol neznabožaca uskliknuo je prodornim glasom: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Žalost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili maĉ (Rim. 8;35). Uveren sam da nas niko ne  može rastaviti od ljubavi Hristove kad naša čežnja plamti kao sedmostruka peć. Da, molim se da postanete upravo ovakvi, da bi se On proslavio, On koji je nas radi postao predmet uvreda, prekora, udaraca i smrti, i to smrti na Krstu!

Ne očajavajte kad padnete u iskušenje ili u nevolje. Nemojte misliti da nas je Bog napustio zbog naših grehova. Nije, ali nas kažnjava da bi nas naučio mudrosti. On ne želi da budemo neuki, nego mudri u božanskoj mudrosti.

Kad ne bismo ratovali, kako bi se znalo da smo vojnici Hristovi? Vojnik u bici može biti ranjen, ali to ne znači da je poražen. Čak i ako smo poraženi, ponovo ćemo ustati i boriti se.

Razume se da na početku našeg priziva, kada smo izabrali život čiste posvećenosti našem Isusu, nismo bili u stanju da se susretnemo sa NJegovim zahtevima jer, kao što znamo, u nama postoji drugi zakon koji ratuje protiv zakona Božijeg i života koji smo izabrali, i bori se da nas rastavi od ljubavi našeg Isusa. MeĎutim, taj rat ne znači da nismo dostojni svog priziva nego, tačnije rečeno, da će rat za poništenje zakona greha u nama pomoći da postanemo vatreniji u ljubavi

prema Hristu. Kad bi bilo moguće da se ljubav Hristova zadobije bez borbe, naša slobodna volja ne bi imala nikakvu vrednost, jer bismo ljubav Hristovu zadobili bez bitke.

Upravo zbog toga ćemo biti nagraĎeni kad, uprkos svim protivljenjima uzrokovanim ljubavlju prema svetu, zadobijemo životodavnu ljubav Hristovu i kad, uprkos svoj privlačnosti greha, budemo stajali kao čvrste tvrĎave vrline!

Oblaci će zakloniti naš cilj, preteći razaranjem i pustošenjem. Oni će pokušati da nas obeshrabre  i zaplaše svojom grmljavinom. Budite hrabri i ne plašite se. Kroz mnoge nevolje i iskušenja valja nam dosegnuti vrata Carstva nebeskog (v. Dela ap. 14;22).

Mučenici su se borili s verom i potpunim samoodricanjem, i time zadobili obećanja (Jevr. 11;33) i vence večne slave. Tako ćemo i mi, kroz veru u našeg Hrista i potpuno samoodricanje, Božijom blagodaću moći da pobedimo.

Naša unutrašnja snaga mora biti tolika da možemo odlučno da kažemo: "Čak i ako me osude na smrt, ni za korak neću odstupiti od vere u Hrista koji me prizvao. Daću svoj život za Hrista, ali nijednu stopu neću ustupiti grehu." Ako se naša unutrašnja hrabrost snaži na ovaj način, možemo se nadati da će, blagodaću Božijom, pobeda biti naša.

Vatreno izgovarajte molitvu, snažno se borite, uzdržavajte se, molite se, nosite jednostavnu i skromnu odeću, čitajte duhovne knjige, ustanite tokom noći i molite se da se zagrejete revnošću i da postanete nepokolebivi kao stene. Tako sam se ja, nesretnik, borio dok sam bio u svetu: tajno sam ustajao tokom noći i metanisao. Preklinjao sam našu Presvetu Bogorodicu da čudesno posreduje i za mene ubogog.

2.  Vidim vašu borbu, brojim vaše vence, zavidim vam na ordenju. Pogružavam svoj um u budući vek i čujem pobedničke melodije koje će komponovati angelska suštastva. ZačuĎen , sam i oplakujem samoga sebe jer se nisam borio onako kako se vi borite.

Čeda moja, samo pomislite na ono kroz šta su mučenici prošli zbog Hrista! Što je više mučenika postradalo, utoliko je hrišćanstvo više cvetalo. Naša Crkva je oprana u krvi mučenika. Mi smo mučenici u našem iskvarenom društvu jer svojim, Božijom blagodaću čistim životom, prekoravamo nemoral čovečanstva i njegovo udaljavanje od služenja Bogu.

Prebivajte, čeda moja, u tom čistom životu, prebivajte u blizini našeg Isusa, i upodobite Mu se po trpljenju kleveta i lažnih optužbi. To je naš Gospod pretrpeo od književnika, fariseja i prvosveštenika. Pretrpeo je Krst! Prema tome, onaj ko hoće da bude NJegov sledbenik mora podneti slična iskušenja.

Kleknite pred svete noge Isusove i izlijte suze ljubavi, sledite ga s vernom odanošću sve do   smrti, pa i ako se talasi budu podigli do neba ili spustili do bezdana, neka bude tako. Naš Hristos, istiniti Bog, jednim strašnim, božanskim pokretom umirivaće sve talase sve dotle dokle imamo vere. Verujte iskreno i čvrsto u Onoga koji je rekao: Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka (Mt. 28;20). Isus je s nama. Ne gubite hrabrost. On će se boriti za nas posredovanjem nepobedive Bogorodice, i podariće nam pobedu.

3.  Ako je lenjost štetna i za one što su već uznapredovali, onda je još mnogo gora za mlade. Zato, čeda moja, prisilite sebe jer što se marljivije budete borili da se spasete, to će se neprijatelj sve više naprezati da vam naškodi.

Ne budite pospani ako želite da se izbavite od zamki neprijatelja, jer svako ko zaspi može biti smrtno ranjen, dok se onaj ko je budan, ma koliko da je udaren, i dalje bori, pa čak i sam ranjava neprijatelja.

Čeda moja, ne gubite molitvu zbog nemara i sanjarenja. Ne zaboravljajte izreku: "Put koji započneš pratiće te do kraja." Strahujte za ishod i brižljivo obratite pažnju na početak, jer će doći dan kad ćete shvatiti ozbiljnost reči koje vam danas naglašavam.

Postavite sad dobar početak, jer je "dobar početak polovina bitke."

Nastavite da prizivate ime Isusa Hrista koje spasava svet, ne samo tako da ga čuje vaše uho, nego tako da odjekne klisurama.

Borite se, jer vi ste oni koji će se spasti. Vi ste oni koji će požnjeti slatke plodove večnog života. Ja izvršavam svoju dužnost, jer želim da pred Hristom savesno postupim u svojim naporima i

revnovanju na vašem spasenju. Što se tiče vaših grehova, to je nešto sasvim lično!

Prisilite se na bdenje, jer odatle izvire večni život. Onaj ko bdi naslaćivaće se velikom blagodaću zbog bolova koje je prihvatio da bi se suprotstavio svojoj ljudskoj prirodi. Nijedno monaško delo nije veće od bdenja. Onaj ko je nemaran u pogledu bdenja požnjeće poroke umesto blagodati. I kako će stati pred Hrista u zaprljanim odeždama? NJegov stid će biti neizreciv kad se njegova braća pojave u belim i čistim odeždama. "Mudrom je dovoljna reč."

4.  Žrtvujte se da biste našli večni život u raju! Ne dopustite da vas nadvlada zaboravnost i da vam izbriše svu duhovnu rosu, ostavljajući vas suve i mrtve pred Bogom. Postanite odvažni vojnici Hristovi. Nemojte ga se odreći nego proslavite NJegovo ime. Boga radi postanite žrtva - paljenica, da bi On osetio vaš slatki miomiris.

Preklinjem Boga zbog vas. Jecam zbog vas, jer ne znam šta još da učinim osim da vas ljubim i da patim zbog mojih čeda u Hristu. Od vas tražim samo jednu uslugu: ljubite jedni druge, i budite smireni jedni pred drugima.

5.  Borite se, čeda moja, kako bi vaša duša donela plod, jer je ono mesto, koje će čovek dobiti pored Hrista, saglasno trudu koji je prihvatio. Ne strahujte. Proći ćemo kroz vatru i vodu, odnosno kroz vatru kad nam se iskušenja, po načinu na koji dejstvuju, budu činila kao oganj, kakve su, na primer, plotske pomisli, pomisli mržnje, zavisti itd, a kroz vodu onda kad na nas doću pomisli uninija i beznaĎa i počnu da guše našu dušu kao voda. Kad proĎemo kroz vatru i vodu, Bog će nas uzdići do duhovnog osveženja oslobaĎanja od niskih pomisli i do bestrašća podarenog blagodaću.

6. Čedo moje, budi ćutljiv, smiren i poslušan do smrti. Budi spreman da se žrtvuješ odsecanjem samovolje, čak i ako ti se to učini kao istinsko mučeništvo, i to je ono što znači samoodricanje. Kad se budeš pridržavao svih ovih saveta, ničega se nemoj plašiti, nikakvog zla, bilo da potiče od demona, bilo da potiče od ljudi, jer svakoga, ko se pridržava božanskih zapovesti, Bog čuva od svakog zla.

Ne budi drzak kad odgovaraš. Ma koliko da te osuĎuju, ti reci samo: "Blagoslovi!"

7.  Đavo nas prelešćuje i mi zaboravljamo da moramo da se prisiljavamo jer dani prolaze i mi se, na našu neutešnu žalost, postepeno približavamo smrti. Prisiljavajte se, čeda moja, jer vreme prolazi. Obratite pažnju na same sebe. Đavo ne spava nego se budno bori, tražeći koga bi mogao proždreti. Čeda moja, pazite da ne izgubite svoje besmrtne i dragocene duše, koje vrede više od hiljadu svetova.

8.  Tokom rata, u vreme borbe, demoni snažno odapinju strele i ranjavaju nas. Pokušavaju da ubede dušu kako je nemoguće da umiri strasti, tako da se borac povlači, gubi hrabrost i predaje se.

Borac, meĎutim, mora shvatiti Ďavolsku obmanu, mora biti trpeljiv i hrabar, govoreći: "Život ili smrt! Bolje je umreti za Boga nego živeti sa nemarom i grižom savesti." Ako se suprotstavi ovakvim saznanjem i hrabrošću, zmaj iz bezdana, koji čitav svet proždire svojom podmuklošću, povlači se do sledeće prilike, ne zato što se uplašio, nego zato što ne želi da njegovom zaslugom borac dobije venac, budući da vidi revnost po Bogu koja ga okružuje.

9.  Zašto, čedo moje "svoj vinograd ostavljaš neograĎenim?" Zašto si nemaran da zaštitiš plodove koje si zadobio nakon tako teške borbe? Zašto si svog psa-čuvara, odnosno revnost tvoje duše, ostavio tako gladnog da nije imao snage da zalaje i da odagna lopove i divlje zveri? Zar ne znaš da će se Carstvo Božije dati onima koji prisiljavaju same sebe? Zar ne pomišljaš na to da večni oganj očekuje one koji su zanemarili odgajanje svoje duše? "Ustani! Zašto spavaš? Kraj se približava, i naći ćeš se u nevolji."[1] Ustani i zavapi: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, i podigni me da tvorim dela Tvoja, kako bi mi Ti, kao čovekoljubivi Bog, oprostio moje dugove."

Podvigopoložnik[2] je nevidljivo prisutan, posmatrajući borbu svake duše i računajući koliko će joj nagrada dati. Poželimo vence i borimo se dobrim podvigom, i dobićemo nagrade koje će biti srazmerne našoj revnosti.

Sećaš li se, čedo moje, koliko si napora morao da uložiš u školi da bi bio dobar učenik? Učini to isto i u duhovnom učenju, u istinskoj filosofiji, u sticanju pobožnosti, u uvećanju vere, u moralnoj čistoti. Uspeh u svetovnom obrazovanju može postati prepreka za dušu, dok duhovni uspeh uzdiže čoveka do nebeskih visina.

Bori se, čedo moje, Hrista našeg radi. Drugi ljudi Mu se izruguju svojim sramnim postupcima. Ti ga, meĎutim, možeš proslaviti blistavom čistotom svoga razuma, osloboĎenog nečistih pomisli. Udalji svaku pomisao koja bi mogla oskrnaviti čistotu tvog razuma i srca, osvećenih božanskom kupelji u Duhu Svetom, koji na svetom krštenju dolazi da bi se nastanio u nama. Plaši se Boga, i

to je istinska mudrost Poĉetak je mudrosti strah Gospodnji (Priče Sol. 1;7). Ne plaši se pretnji koje dolaze od demonskih pomisli, nego se osloni na moćnu ruku Boga koji te oslobaĎa od vihora i bure (v. Ps. 55;8). Budi hrabar i kao odvažan čovek zakorači prema višnjem Jerusalimu, čija će te svetlost likujući susresti.

10.  Čedo moje, primio sam tvoje pismo. Budi čvrst i pripaši svoj pojas za dobru bitku, jer to nije borba za zadobijanje veštastvenog blaga, nego za zadobijanje nebeskog nasleĎa Božijeg! Kao što nam kaže apostol Pavle, što oko ne vide, i uho ne ĉu, i u srce ĉoveku ne doĊe, ono pripremi Bog onima koji Ga ljube (1. Kor. 2;9). Osim toga, stradanja ovoga veka ne mogu se ni uporediti sa  tim nebeskim blagom (v. Rim. 8;18).

MeĎutim, čedo moje, ako se ne borimo dobro i zakonito, tada nas, na žalost, umesto dobara očekuju zla kao što su mučenja, nesreća, večna osuda i večno obitavanje pored demona. Hrabro se bori i ne plaši se siline strasti koje vidiš u sebi! Blagodat ne zavisi od množine strasti, nego od našeg sopstvenog prisiljavanja i, utemeljivši se na tome, ona nam pravi put za izlazak iz nedaća.

Obrati pažnju na dobar početak koji si postavio, odnosno ne budi nemaran, da ne bi izgubio i tu malu prisilu koju imaš, jer je bilo potrebno mnogo vremena da je zadobiješ. Ne okreći se nego čvrsto zakorači napred. Pogledaj naviše i vidi kako blistaju nebesa. Ona te očekuju i pripremaju ti večno prebivalište! Hristos čeka da te ovenča, On posmatra tvoju borbu. Napregni se koliko god možeš, jer će te jedino to spasti.

Ne očajavaj kad sagledaš snagu strasti i demona, jer Bogu ništa nije nemoguće. Prema tome, budi odvažan i ne obeshrabruj se. Gospod će se boriti za nas, a mi ćemo ćutati.

Smrt dolazi bez upozorenja. Ovde, u Portariji, jedna žena je umrla dok je jela jabuku! Monahinja u jednom manastiru umrla je za samo pet minuta. Izvršili su i autopsiju, ali uzrok smrti nisu mogli da otkriju.

Budi oprezan, čedo moje. Kad god Bog zapovedi, čovek mora da mu ode. Pitam se kad će i nama zapovediti da se pojavimo pred NJim? Budimo spremni da ne bismo dospeli u nevolju ukoliko nas On iznenada pozove.

Čuvaj se, čedo moje! Nemoj se udaljiti od dobrog početka koji si postavio. Umesto toga, priloži jednu borbu na drugu da bi, kao spasen, stigao do prestola Božijeg.

11.  Bori se na duhovnom utvrćenju, jer mi vodimo bitku za zadobijanje nebesa. Šta je lepše od duhovne borbe? Samo pomisli na pobedničke ode koje će angeli na nebesima pojati onima koji nadvladaju greh i na pohvale koje će oni prinositi Bogu, jer velika radost biva meću angelima kad se jedan grešnik pokaje (v. Lk. 15;7).

Dakle, zbog čega smo nemarni? Naši napori su neznatni u porećenju sa dobrima koja nas čekaju u nebeskom Carstvu!

Ko je mudar, neka zapamti ovo (Ps. 107;43). Ko je onaj ko će podići zastavu ustanka i kao lav riknuti na neprijatelja, i izvojevati pobedu?

Dakle, čeda moja, samo napred! Budite odvažni i hrabri, Gospod je s nama. Čvrsto se držite smirenja, prigrabite moŠ litvu i ukrepite se čitanjem. Hrabro pohitajte, uskliknite . I molitvu: Bože moj, u Tebe se uzdam, ne daj da se osramotim (Ps. 25;2). Ohrabrite pomisao koja vas rukovodi. Ja sam s vama i krepim vas svojim ubogim molitvama.

12.  Čeda moja, potpunim žrtvovanjem naše samovolje i želja moramo objaviti rat ćavolu, svetu, našim rćavim sklonostima i slabosti. "Stari čovek" (v. Rim. 6;6) strasti mora napustiti naša srca, i mora se roditi čovek po podobiju Božijem, odnosno, čovek koji će posedovati bestrašće i čistotu duše i tela.

Borite se hrabro i s nadom u Boga. Đavo će vas svakoga časa napadati svetovnim željama. Bez obzira na to, vi morate sačuvati položaj budnog vojnika, kako vas Ďavo ne bi pogubio ako duhovno zadremate. Budite oprezni, jer protivnik surovo riče tražeći koga će da proždere niskim strastima.

13.  Neophodno nam je neprestano prisiljavanje kako ne bismo ostali izvan bračne ložnice Hristove, kao što su učinile lude devojke. Trebalo bi da naše duhovno prisiljavanje postojano pali naše svetiljke kako bismo videli Hrista kad uĎe u Svoju bračnu ložnicu i kako bismo zajedno s NJim ušli u večnu svadbu Jagnjetovu.

Hrabro, čedo moje! Podigni glavu kad se suočiš sa neprijateljem, jer mi smo vojnici velikog Cara, koji je trijumfovao na bojnom polju Golgote. Ako nekad i budemo poraženi, ustanimo ponovo i, nakon što previjemo svoje rane, ponovo hrabro i odvažnog srca podignimo svoje oružje. Budući da već imamo pobedničkog VojskovoĎu, i mi moramo biti pobednici silom našeg Hrista, sve dotle dok duh smirenoumlja obitava u našim dušama.

14.  Ne obeshrabruj se, čedo moje, ma koliko da se olujno more različitih strasti povremeno razjari. Moraš misliti na to da sve te, pa čak i mnoge druge stvari, ne mogu da nas spreče da zadobijemo blagodat i ljubav Hristovu. Čedo moje, kako raste naša čežnja za Hristom te  prepreke postaju sve manje i sve lakše prelazimo preko njih. MeĎutim, kad nemamo ni ljubavi ni čežnje za Hristom, one se teško podnose i preplavljuju naše dane plamenim suzama. Da, čedo moje, prizivajmo Isusa, dok se NJegov plamen ne razgori u nama, i tad će se sav korov pretvoriti u pepeo.

Ne zaboravi da svakodnevno moramo nositi svoj krst, a

to znači stradanja, trud, iskušenja i svaku vrstu demonskog * * uticaja. Koji je svetitelj ikada koračao mračnom stazom ovog 4 f sveta bez stradanja i opasnosti? Ako smo već prizvani da kora j

čamo ovom istom stazom, zašto nam je onda čudno da se suočimo sa stradanjima? Budući da smo izabrali da ratujemo sa ćavolom, zašto nam je onda čudno da se sukobimo sa teškoćama? 178 Zapalimo svetiljku svoje revnosti i trpeljivo i budno iščekujmo dolazak Gospoda Isusa.

15.  Ne smemo odlagati popravljanje samih sebe, jer će nas smrt zateći. Tad ćemo neutešno jecati i jadikovati, a ja pre svih ostalih. Mećutim, tad neće biti ni tračka nade da se odluka promeni.

Prisiljavajmo se. Evo, došao je i Veliki post. Nas, mećutim, ne treba toliko da brine telesni post, koliko post jezika, uma, srca i čuvstava, a posebno sad, tokom Velikog posta. Očistimo se ovom vrstom unutrašnjeg posta, jer se unutar nas kriju duhovne zmije koje truju život naše duše i umrtvljuju našu duhovnu snagu, ostavljajući nas nesposobnima da popravimo i preobrazimo svoju dušu.

Sad, tokom Velikog posta, još više ćemo prisiljavati same sebe. Ostani tvrdoglav u svojoj odluci, jer je ta tvrdoglavost sveta a ne egoistična. Videćeš koliko će ti to duhovno koristiti. Samo zbog obećanja da će strasti biti ugušene i da ćemo, srazmerno našim naporima, izbeći izvesne grehe, imamo dobar razlog da budemo tvrdoglavi sa Ďavolom, koji nas stalno baca u iste stare grehe.

16.  Bori se, čedo moje. Zar sadašnje vreme nije vreme za borbu? Zar život svakog ovozemaljskog čoveka nije samo san? Podigni umne oči duše i ugledaj nebeska mnoštva arhangela i angela. Uzvisi oči svog razuma i vidi upražnjeno blaženo mesto Lučonoše, koji je nekad bio izlazeća zvezda.

O, kako veliko predodreĎenje! O, najsvetiji prizive! Ovde, pokraj prestola Božijeg, duše će ugledati božansku krasotu Hristovu, i biće voĎene iz poznanja u poznanje, iz sozercanja u sozercanje, prema preizobilju bogatstva božanske blagodati!

Da bi se zadobila ova nebeska blaga, moramo ispoljiti hrabrost i smelost stupajući u borbe umesto da okrećemo leĎa, imajući uvek pred sobom Isusa koji nam kaže: Usvetu hete šlati žalost, ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16;33) Y Sad he knez ovoga sveta biti izbačen napolje (Jn. 1231).

Uzdajući se u nepobedivu silu raspetog Hrista, u prostodušnosti se posvetimo bici monaškog života, i obaspimo poljupcima preneporočne noge Spasiteljeve, izlivajući suze blagodarnosti i ljubavi.

Ko će nas, dakle, rastaviti od ljubavi Hristove? Hoće li žalost, ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja (v. Rim. 8;35)? Smatram sve za trice da bih Hrista dobio (Filiplj. 3;8), uskliknula su usta Pavlova. Zar mi nismo obavezni da podražavamo Pavla, i da zadobijemo istu blagodat i istu ljubav prema Hristu, kakvu je i on imao? Da, ali borimo li se mi onako, kako je on to činio? Da li sam ja, da li ste vi, prošli kroz sve ono kroz šta je prošao on radi njegovog ljubljenog Hrista? Nisam. Zato sam obnažen ili, bolje rečeno, odeven u dronjke i pokriven stidom, i prelešćen sam jer mislim da nosim blistavi venac! Teško meni, teško meni ubogom! Ko će prosvetliti moju tamu, da bih video svoju ništavnost?

17.  Prisiljavajte se u svojim duhovnim dužnostima, jer je prisiljavanje u duhovnim stvarima slično čvrstom zidu koji sprečava reku da prodre u baštu i uništi sve što je baštovan zasadio. Ali, ako smo nemarni, reka će prodreti i sve će uništiti!

Gospod nam govori o tome u svetom EvanĎelju: A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj na pšenici (Mt. 13;25). Ukoliko se više prisiljavamo, utoliko ćemo više steći. Ukoliko se neko više trudi, utoliko će biti bolje plaćen. Monaški život je svakodnevni krst, sveta Golgota, sa koje Isus priziva sve one što Ga ljube da budu raspeti zajedno s NJim, i tada će duša vaskrsnuti.

Ne budi trom. Samo prisiljavaj samoga sebe, da ne bi bio osuĎen kao oni koji su čuli ali nisu ispunili zakon. Tražiš božanske reči, a traženje pretpostavlja spremnost da se savet i primeni. Dakle, prisiljavaj se!

18.  Borite se, čeda moja! Sa našim Hristom, sve ćemo izdržati! Svet će nas mrzeti, prevashodno stoga što je mrzeo Hrista, našu ljubav i poklonjenje!

LJubite Hrista, dišite Hristom. Neka se Hristos nastani u vašoj duši. Nikoga se ne plašite, jer mi pripadamo

Bogu. Car nad carevima ima nas kao Svoje carske sluge. Ne može nas dotaći nikakvo zlo, jer mi služimo Hrista, a NJemu se sve pokorava.

19.  Čeda moja, budite odvažni u ratu. Naš Hristos je nevidljivo prisutan, čekajući da vidi našu pobedu i da nam preda nepropadljive vence večne slave. Onaj ko ljubi Boga sve žrtvuje da bi Mu udovoljio. Demoni su uznemireni kad vide da se spremamo za bitku. Angeli, mećutim, hitaju da uklone svaku prepreku koja bi sprečila našu pobedu. Pridružimo se angelima Božijim, da bismo i mi posvedočili da je Isus Xpustos uciTiu juče u danas u u vekove (Jevr. 13;8).

Igumaniji

20.  Bori se, jer je dužnost pastira da se žrtvuju za ovce koje su prihvatili da napasaju. Trostruko su blaženi oni pastiri koji će dobro napasati svoje slovesne ovce, jer ih čekaju velika večna blaga na nebesima.

Izdrži sve, čedo moje, jer će ćavo napadati na mnogo načina kako bi srušio zid našeg trpljenja. Tako će imati dvostruku korist: naš sopstveni poraz kao i poraz sestara.

21.  Molim se da te blagodat Božija oseni i da ti da dovoljno snage da se suočiš sa najzlobnijim egoizmom, strašnim korenom svih zlih kretanja mnogolikog zla.

Ne plaši se Ďavolskih pritisaka, čedo moje. Sila našeg Boga toliko je svemoćna da bezuslovno pomaže svima koji žele da je koriste u borbi. I ćavo ima silu koja nije beznačajna, ali Bog čudesno štiti unesrećene ljude.

Budi hrabra u borbi, čedo moje. Prouči zakon Božiji, izgovori osveštavajuću i spasonosnu molitvu Isusovu i baci se u oganj bitke. Bog će tu tvoju borbu nagraditi olakšanjem, kao što se dogaĎalo već mnogo puta, i uzvišenim nadama u večnu, blistavu budućnost.

Ne obeshrabruj se kad se suočiš sa bilo kakvom demonskom strašću, ma koliko ti ona džinovski izgledala, jer gde god Bog sadejstvuje, tamo Ďavolsko protivljenje biva nadvladano.

22. Blagosloveno moje čedo, ne plaši se tokom borbe. Nahrani svoju dušu hrabrošću i nadom. Zanemari sve neprijatnosti koje dolaze od demona. Ti vidiš da je svaka borba krunisana uspehom. U Božijim očima ništa nije uzaludno, pa je čak i najmanje prisiljavanje dobro. Nemoj da gubiš nerve, hrabro se bori, primoraj sebe, "pritisni" sebe, jer se pritiskanjem grožĎa dobija slatko vino koje veseli srce. Hrabro, čedo moje, uz Božiju pomoć mi ćemo pobediti.

23.  Ne dozvoli da te slučajan pad, pa čak i niz padova, dovede do očajanja. Naš cilj nije da neprijatelju u očajanju okrećemo leĎa, zbog čega će se on razmetati pred Bogom, a mi ćemo Ga ražalostiti. Hrabrost i odvažnost dolikuju borcima koji se ne bore za kratkotrajne vence koji će uvenuti, nego za vence koji su večni i nepropadljivi.

Blaženi su oni u čijim je svetiljkama zapaljeno ulje. Radosno i likujući, oni će zajedno sa Hristom ući u večnu svadbu, preispunjenu duhovnom nasladom.

Hrišćanska borba je slavna, jer nagrada nije nešto kratkotrajno nego večna slava na nebesima! Blažen je onaj ko je mudar u Bogu, jer se od njega neće tražiti nikakav obračun. On se neće naći u teškom položaju kad ga Bog pozove da podnese obračun za vreme provedeno ovde na zemlji.

Mi bez žaljenja gubimo vreme. Kad budemo napuštali ovaj svet, shvatićemo koliko smo štete pretrpeli dozvolivši da nam vreme umakne. Dani su neprimetno prolazili. Ovo razumevanje će nas spasti, makar se to dogodilo i tokom poslednjih nekoliko dana našeg života.

NAPOMENE:

1.      Kondak iz Velikog kanona Andrije Kritskog (Prim. izd.)

2.      Αγφνοθεηης - prvobitno označava sudiju koji nadgleda borbu atleta. (Prim. prev.)

Grčki!