O PRAKTIĈNOM METODU UMNE MOLITVE

 

Dok smo boravili u pustinji, naše bdenje započinjalo bi sa zalaskom sunca i trajalo bi do jutarnjih časova.

Poučavajući nas dužnostima monaškog života, moj blaženopočivši starac Josif snažno je naglašavao praktični metod umne molitve. Kao što je samoga sebe neprestano prisiljavao na molitvu, tako je i od nas zahtevao da se prisiljavamo koliko god možemo, da bi nam se u umu i srcu duboko utvrdilo ime Gospodnje, koje je kamen - temeljac vascelog duhovnog zdanja.

Starac bi nam govorio da je čovekov um nakon spavanja svež i bistar. On je tada savršeno u stanju da od nas primi ime našeg Gospoda Boga i Spasitelja Isusa Hrista kao prvu duhovnu hranu.

Budući da Ďavo zna za to, on kao munja žuri da zaseje korov zlih pomisli čim se probudimo, tako da pamćenje počne da ih melje kao vodenica i da zvuk koji nastane ovim okretanjem zazvuči kao njegova vrsta "molitve."

Na "mlinarskom" jeziku, onaj deo vodenice u koji se stavlja pšenica, ječam, kukuruz ili bilo šta što treba samleti, naziva se "čežnja"[2]. On je otvoren i širok na vrhu, ali na dnu postaje toliko uzan da dopušta samo nekolicini zrna da proĎu kroz njega i da ritmično padnu na žrvanj. Sve što uĎe u "čežnju" proći će kroz žrvanj i biće samleveno. MeĎutim, sve što uĎe u srce, koje u sebi nosi sve ljudske čežnje, ne mora da se uzdigne i da proĎe kroz žrvanj uma. Iz srca izlaze zle pomisli, kaže Gospod (Mt. 15;19), uzdižu se, prolaze jedna po jedna i bivaju samlevene. Što je srce nečistije i prizemnije, to su i pomisli prljavije i niskije.

Prema tome, da bismo sprečili svu prljavštinu pomisli da se uzdigne u um i da bismo očistili srce, kao što to želi Stvoritelj, mi posredstvom umne molitve svoj um spuštamo dole, u nebesa

srca i na taj način mesto strasti u kojem se posredno klanjamo satani preobražavamo u sveti hram Božiji, u obitavalište Presvete Trojice.

Slika koju smo predočili može se jednostavno opisati rečima, iako njena primena zahteva sve čovekove snage i potpuno sadejstvo božanske blagodati. Budući da Bog uvek nudi Samoga Sebe, pa čak i preklinje: Sine moj, daj mi srce svoje (Priče Sol. 23;26), neophodno je da i mi same sebe ponudimo potpuno i poslušno podvižničkim pravilima naših trezvenoumnih Otaca.

Dakle, budite oprezni sa svojim prvim pomislima nakon spavanja. Snove i maštanja, bilo da su dobra ili loša, i bez obzira na ono što nam je zaveštalo spavanje, odmah treba poništiti. Neposredno nakon toga, moramo prihvatiti ime Isusovo kao disanje naših duša. U meĎuvremenu, pošto smo bacili malo vode pa lice i popili šoljicu kafe ili nečega drugog što će nas okrepiti - budući da naše bdenje počinje mnogo pre ponoći - izgovaramo Trisveto, deklamujemo "Simvol vere" i "Dostojno jest" Presvetoj Bogorodici. Tada ćemo sesti na mesto predviĎeno za molitvu, držeći u rukama oružje protiv Ďavola - svoju brojanicu.

"Da li si seo na svoju hoklicu", upitao bi moj starac. "Pričekaj malo! Ne počinji molitvu na propisani način pre nego što usredsrediš svoje misli i ne razmisliš malo o smrti i onome što za njom sledi!"

Smatraj da je to poslednja noć tvog života. Što se tiče svih ostalih dana i noći, siguran si da su prošli i da su te doveli do ove tačke u tvom životu. Što se tiče ove noći, nisi siguran da li će te dovesti do novog dana koji će doći ili do smrti koja dolazi. Koliko će ljudi noćas umreti! Kako znaš da i ti nećeš biti meću njima?

Razmišljaj o tome da ćeš i ti uskoro otići i da će po tvoju dušu, saglasno onome što je činila, doći ili angeli ili demoni. U samrtnom času, demoni su gorki tužioci. Podsetiće te na sve što si u  životu učinio i baciće te u očajanje. Naprotiv, angeli pokazuju stvari koje smo učinili Boga . radi. Na ovom prvom suĎenju odreĎuje se dalje kretanje duše. Tada nastupaju vazdušna mitarstva, strašni presto Sudijin i odluka. Šta ćeš učiniti, uboga dušo, ako ishod ovih ispitivanja bude  osuda? Šta bi u tom času dao da se izbaviš? DoĎi sebi kao bludni sin, pokaj se i zatraži milost od najmilosrdnijeg Boga. Ono što bi želeo da učiniš tada, učini sada. Grešio si? Pokaj se. Evo, sad je najpogodnije vreme (2. Kor. 6,2).

Ako čovek o ovome makar i nakratko razmišlja bez predstava i slika biće podstaknut na umilenje, njegovo srce će omekšati kao vosak, a um će prestati da luta. Sećanje na smrt ima ovu prirodnu prednost: njime se prevazilaze sve zablude i u srcu se pojavljuje žalost po Bogu. U takvom raspoloženju umilenja, možeš započeti svoju jednorečeničnu, neprestanu umnu molitvu.

Kad se tvoje misli saberu a tvoj duh bude skrušen i smiren, lagano povij glavu i usmeri pažnju ka mestu gde se nalazi tvoje srce. Ono je takoĎe skrušeno i smireno i očekuje da um siĎe u njega, kako bi zajedno (um i srce) ponudili vatrenu prozbu najmilosrdnijem Bogu, nadajući se da je On neće prezreti.

Telesni proces disanja započinje udisanjem kroz nozdrve. Poveži sa ovim i disanje tvoje duše kroz molitvu. Dok udišeš, izgovori jednom molitvu, sledeći je do srca, a dok izdišeš ponovi je još jednom. Utvrdi svoj um tamo, gde se zaustavi disanje, na mestu srca, i bez rasejanosti (lebdenja, lutanja) sledi udisanje i izdisanje, molitvu kojom ćeš udisati i izdisati: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!"

Zamisli položaj nekoga ko voli i, bez slika i predstava, unutrašnjim glasom izgovaraj ime Gospoda Isusa.

Udalji svaku pomisao, čak i onu najlepšu, najčistiju i najspasonosniju. One dolaze od lukavoga, zdesna, da bi prekinule tvoju molitvu. Prezri sve demonske pomisli, ma koliko da su razvratne, svetovne ili bogohulne. One nisu tvoje i nemoj se zbog njih brinuti, jer nisi ti odgovoran. Bog vidi odakle one dolaze. Samo, ne dozvoli da te one privuku. Ne plaši se, ne dozvoli da te obuzmu, ne vezuj se za njih.

Ako malo odlutaš, vrati se čim primetiš da si se udaljio od mesta i načina molitve. Ako ponovo odlutaš, ponovo se vrati. Ako nastaviš da se vraćaš svaki put kad odlutaš, Bog će videti tvoj trud i tvoju revnost i onda će, malo-pomalo, Svojom blagodaću učiniti tvoj um postojanim.

Um je naviknut da luta i zaustavlja se samo onda kad osećamo bol. Prema tome, zadrži malo svoje disanje i nemoj odmah udisati. To će izazvati neznatan, neškodljiv bol u srcu, a ono je mesto u kojem želimo da utvrdimo svoj um. Ovaj mali bol mnogo pomaže jer on kao magnet privlači razum i zadržava ga tamo, i on će na neki način poslužiti umu kao sluga.

I zaista, malo-pomalo, kako vreme prolazi, slatko Ime Gospodnje, Ime koje je iznad svakog imena, kad se prizove s bolom i umilenjem, tvori promenu desnice Višnjega na našoj duši (v. Ps. 77;10), na mestu gde se pre toga utaborio greh.

Kružno kretanje molitve na mestu srca proširuje njegove granice u toj meri da ono postaje drugo nebo, nebo srca koje sobom može da obuhvati Neobuhvatnog (Nesmestivog, grč Ατφριηος, Neograničenog).

Vodiće se rat i velika borba za presto srca. U početku, Ďavo će dejstvovati posredstvom strasti i njihovih smradnih isparenja, odnosno različitih pomisli koje će se suprotstavljati molitvi. I ukoliko više gubi tlo zbog posta, bdenja, molitve i ostalih podviga, utoliko će više rikati i, sa dopuštenjem Božijim, utoliko će više pokušavati da projavi svoju zlobu kroz različite uticaje, iskušenja i nedaće. MeĎutim, blagonaklono proviĎenje našeg Nebeskog Oca uvek će postavljati granice njegovoj nadležnosti, saglasno našoj snazi da se suprotstavimo napadu.

Pre iskušenja, Hristos Sudija obezbeĎuje skrivenu blagodat za borca koja će slomiti neprijateljsku jarost, tako da borac odnosi prevagu i izlazi kao pobednik. Trpljenjem iskušenja moramo udovoljiti Gospodu, kako bismo se izmirili zbog onoga što smo Ga žalostili čineći greh. Tada se Ďavo radovao, dok se Bog žalostio, a sada se Bog raduje dok se Ďavo žalosti i biva poharan.

NAPOMENE:

1.      Treba imati na umu upozorenja Svetih Otaca da su se ljudi, koji su se bez iskusnog rukovoditelja latili da praktikuju posebne tehnike umno-srdačne molitve, povreĎivali - i duševno i fizički. Sveti Ignjatije Brjančaninov posebno upozorava na to početnike u duhovnom životu. "Dobar si deo izabrao kada si ostavio sve tehnike i zadovoljio se zaključavanjem uma u reči - to će dovesti do najispravnijih rezultata, bez ikakve primese prelesti kojoj bi mogao da se podvrgneš, a kojoj si se donekle već i podvrgavao,

upotrebljavajući tehnike koje ti ne odgovaraju. Što se mene tiče ja se držim, kada se držim, jedino zaključavanja uma u reči molitve. - primedba prireĎivača" (

2.      Ovo se, naravno, odnosi na grčki jezik, u kojem ovaj termin ("ποθος") označava i čežnju, ili želju i metalni element u vidu izvrnute kupe ili piramide, gde se sipa žito. (Prim. prev.)