O POMISLIMA, MAŠTANJIMA I RASEJANOSTI

 

1.  Post nije samo uzdržanje od hrane, nego prevashodno strogo uzdržanje čuvstava. Kad se čuvstva pothranjuju spoljašnjim stvarima, ona prenose odgovarajuću količinu otrova do uma (nusa) i srca, koji zatim ubija život uboge duše u Bogu. Naši trezvenoumni Oci imaju tako mnogo da nam kažu o pošćenju čuvstvima. Celokupno njihovo učenje uglavnom je usmereno na očišćenje uma od grešnih maštanja i pomisli i na očišćenje srca od osećanja koja ga skrnave. Osim toga, oni nas uče da svako zlo moramo iskoreniti na samom početku, kako bi duša ostala čista. Čim nam, makar i neznatno, pristupi ma kakva rĎava pomisao, apsolutno je neophodno da je udaljimo i da izgovorimo Isusovu molitvu. Kad se na taj način suprotstavimo pomislima koje potiču od čuvstava i Ďavola, ubrzo ćemo osetiti radost i korist kakvu donosi pošćenje čuvstvima. Da je Eva ograničila svoje čuvstvo vida, nikad ne bi otrovala izdanak svoje utrobe, odnosno sve ljude koji su potekli od nje. Ukratko, uzdržanje čuvstava spasava čoveka od pakla.

2.  Molim se, čedo moje, da se suprotstaviš egoističnim i gordim pomislima, jer od njih i njima sličnih strasti potiču i sve ostale rĎave strasti, koje ubogu dušu guraju niz stenu pogibelji.

Ne obraćaj pažnju na strasne pomisli. Potpuno ih nipodaštavaj, jer je nakaznost zla ispisana na čitavom njihovom licu. Nipodaštavanje pomisli na koje nas navodi Ďavo donosi spasenje. Smirenje je najuzvišenije umeće, jer izbegavanje susreta sa njima i pribegavanje Hristu putem molitve i jeste smirenje.

Strasne pomisli mogu biti udaljene i pomoću protivljenja, ali ta borba je teška i vojnik Hristov mora biti veoma opitan da bi je dobio bez štete, jer je satana takoĎe poznavalac Pisma i navodi dokaze kojima će spotaći vojnika.

Prema tome, ma šta da ti (Ďavo) savetuje posredstvom pomisli, bilo da je to gordost, slavoljublje ili osuĎivanje, neka ti to uĎe na jedno uho a izaĎe na drugo. Budući da su to strasne pomisli, nema potrebe da se upuštaš u razgovor sa njima. Zaključaj vrata pred njima! Reci im: "Neću biti popustljiv prema druženju i razgovoru sa jeretičkim pomislima" i nepokolebivo ostani u molitvi.

3.  Ne obraćaj pažnju na ono što ti neprijatelj govori. Čim se bude pripremao da ti nešto šapne na uho, istog trenutka reci: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", brzo i bez zaustavljanja, i uskoro ćeš videti da je pomisao ili, bolje rečeno, pritisak da prihvatiš pomisao oslabio, i da se čak nećeš ni sećati šta je tačno pokušavala da ti kaže.

Ovaj način je jednostavniji i delotvorniji od protivljenja, odnosno od protivurečenja predloženim pomislima, jer nakon što demon završi sve što je imao da ti kaže ništa više neće preostati kao trag (ostatak) ili senka. U slučaju protivljenja, kad biva poražen i kad ode, demon za sobom ostavlja tragove (ostatke) i senke onoga što je predlagao duši, odnosno, bleda sećanja na ono sa čim se čovek borio. Prvi način, odnosno momentalno pribegavanje molitvi, opušta čoveka i duša se brzo smiruje. S druge strane, drugi način ili protivljenje je naporniji, i ako duša ne uspe u protivljenju, verovatno je da he čovek biti oštećen srazmerno demonskoj veštini ubeĎivanja.

4.  Beži od grešnih pomisli; odsecaj maštanja, idola izazova, jer "sveznalica" satana želi da te odvoji od Boga, tvog Tvorca. Kad satana učini čoveka krivcem za grešni pristanak, napušta ga blagodat Svetog Duha kao što pčela beži od dima. Duša biva ostavljena bez blagodati i radosti i ispunjava se uninijem (čamotinjom) i tugom. MeĎutim, kad se uništavanjem ili odbijanjem suprotstavimo rĎavim maštanjima čim se pojave u umu i istog časa revnosno i vatreno  prihvatimo mač duha, a to je molitvica Isusova, odjednom ćemo videti da lopovske rćave pomisli napuštaju svoj položaj i ustupaju pobedu vladajućem umu, koji su ukrepili milosrĎe i blagodat Božija.

Prepredeni Ďavo ne može da podnese da vidi da naš sveti angeo čuvar stoji pored nas. Taj zmaj iz bezdana pokušava da ga udalji od nas kako bi nas lišio telohranitelja, a zatim se obrušio na nas kao strašna oluja i prožderao nas. Budući da zna da će one pomisli koje su protivne celomudrenosti udaljiti tog angela, on podiže mnoštvo nečistih pomisli i maštanja o ispraznim idolima da bi oskrnavio um, srce i telo. MeĎutim, kad vojnik Božiji shvati njegovu zlobu, on  istog časa prihvata oružje Hristovo i razvejava njegovu zamku.

5.  Čedo moje, budi oprezan sa maštom. Svi gresi potiču od mašte, ona je koren greha. Dakle, budi oprezan. Čim se pojavi maštanje o nekoj osobi ili delu, o nečemu što si video ili čuo, istog časa ga gnevom i molitvom proteraj iz svog uma. Izgovori je (molitvu) brzo i odsečno, i odmah

umno i sa bolom preklinji našu Presvetu Bogorodicu da ti pomogne. Imaj poverenja u Boga da ćeš pobediti.

Bio si gord, i Ďavo je stoga počeo da ratuje s tobom. Sad se smiri, ponizi i vreĎaj samoga sebe, a Bog će ti pomoći kad vidi tvoje smirenje.

Kao što izbegavaš vatru da se ne bi opekao i zmiju da te ne bi ujela, isto tako bi, pa čak i više, trebalo da izbegavaš demonska maštanja.

Budi oprezan, ponavljam, sa nečistim maštanjima, jer na taj način padaju i propadaju duhovno veliki ljudi.

6.  Budi oprezan, čedo moje, da tvoj um ne luta tamo i ovamo, nego ga čvrsto priveži za Ime Hristovo. Preklinji Ga kao da je tu pred tobom prizivajući NJegovo ime s duševnim bolom, i videćeš koliko ćeš koristi imati od toga.

Brzo odagnaj rĎave pomisli. Isteraj ih! Zavapi: "Napolje odavde, skitnice, napusti hram Božiji, izlazi iz moje duše!" Ne ostavljaj ih u sebi jer ćeš biti u opasnosti da te pozlede, i tad ćeš jecati i uzdisati. Budi trpeljiv, čedo moje. Beži od pomisli kao od vatre, jer one pustoše, hlade i umrtvljuju dušu. MeĎutim, ako ih proteramo sa gnevom, budnošću i molitvom, od njih će poteći velika korist.

Bori se i ne strahuj. Prizovi našeg spremnog Iscelitelja. Nije potrebno mnogo molbi, On ne traži novac, ne odvraća se od rana. On prihvata suze kao dobri Samarjanin. On brine i neguje čoveka kojeg su pozledili duhovni razbojnici. Prema tome, pritecimo NJemu.

7.  Što se tiče nemoralnih pomisli, one potiču od maštovitog dela duše (grč.θανηαζηικον μερος ηης υστης), odnosno u čovekovom umu pojavljuju se lica, stvari i dela koja je pet telesnih čula sakupilo i položilo u riznicu mašte. Đavo povremeno prikazuje čovekovoj mašti ljude, stvari, pesme itd, koje su čuvstva pohranila i pokreće strasti ka pomislima, kako bi opljačkao grad Božiji, tj. srce, odnosno da bi ga oskrnavio.

Prema tome, čitava veština sadrži se u tome da udaljimo maštanja, ljude i ostalo, čim se pojave u našem umu. Ako to uz pomoć blagodati Božije učinimo, lukavo iskušenje je iskorenjeno u samom početku i mi uz mali napor pobeĎujemo. MeĎutim, ukoliko pomisao bude uporna, moramo joj se odupreti prizivanjem Imena Isusovog i gnevnim protivljenjem.

Osim toga, kad vidimo ljude koji nas sablažnjavaju, pokušajmo da ne zadržavamo njihov lik u svom sećanju nego da ga odmah udaljimo, pre nego što te predstave preuzme maštoviti deo duše i omogući Ďavolu da se bori sa nama tako što će nam ih kasnije pokazati.

8.  Čedo moje, što se tiče hulnih pomisli koje ti nameće Ďavo, kažem ti da se ne plašiš. One se pojavljuju zbog zlobnog sejača. On pokušava da udavi dušu hrišćanina idejom da hula potiče od njega samog i da na taj način zatruje njegovo srce. Trebalo bi da nam takve pomisli uĎu na jedno uho, a da izaĎu na drugo. Pokaži toliku ravnodušnost, jer to nisu tvoje sopstvene pomisli.

Čedo moje, kažem ti da se ne plašiš. Ja ću preuzeti odgovornost za njih. Kad se pojave takve pomisli, reci satani: "Donesi šta god želiš. Od sada ni najmanje neću brinuti za ono što kažeš, jer je to izmišljotina tvoje zlobe!"

Čak i ako je sasvim očigledno da hulne pomisli potiču od Ďavola, i mi sami smo delimično odgovorni za njih. Kako? Mi smo odgovorni zbog skrivene gordosti našeg uma koji misli da smo važni. To se razotkriva hulnim pomislima. One mogu poticati i od našeg gneva, besa, mržnje itd.

Prema tome, uporedo sa nipodaštavanjem takvih pomisli, trebalo bi da iznutra prekorevamo same sebe i da vodimo borbu sa svakom gordom pomišlju. Osim toga, trebalo bi da sa svima budemo u miru, čak i sa onima koji nam škode.

9.  Ne pričajte mnogo. Klonite se protivurečenja, svaĎe, mnogogovorljivosti i svega što potiče od nemarnog jezika. Izbacite iz svog uma svaku rĎavu pomisao i svako nečisto maštanje čim se pojave, jer ako ih zadržite u umu i srcu stvoriće teško stanje. MeĎutim, kad smo oprezni prema prvoj pojavi nečistog maštanja ili nečiste pomisli koja za njim sledi, bićemo mirni i naslaĎivaćemo se nagraĎivanjem moralnom čistotom.

Dakle, čeda moja, pazite na sebe kad god uĎe nečista pomisao, jer se isti pristup primenjuje za svaku rĎavu pomisao. Kada je um nebrižljiv, ma kakve da je vrste pomisao ona će ući i, saglasno strasti, stvoriti gorepomenuto teško stanje.

Prema tome, monah se prevashodno bori sa pomislima, a ono što ga spasava jeste trezvenost. Trezvenost (trezvenoumlje, grč. νηυις) potiče od glagola "νηθφ", što znači, "pazim", "bdim", "oprezan sam", "stražarim". Kad pazimo, kad smo budni, oprezni i kad stražarimo, onda je kuća naše duše dobro čuvana i spašćemo svoje duše za koje se čitavog života borimo.

10.  Kad je čovek mlad, nemoguće je da ga ne napadnu nečiste pomisli i maštanja. Čovek ih odmah mora ukloniti i izgovoriti Isusovu molitvu, i one će se udaljiti. MeĎutim, opet će se vratiti; potrebno je da ih opet ukloni molitvom i trezvenošću, odnosno pažnjom i budnošću uma (nusa).

Čovek mora da bude oprezan da iskušenje ne uobliči maštanje, jer najpre dolazi maštanje, zatim pomisao i najzad sramna naslada. Kada posredstvom trezvenoumlja ne dopustimo rĎavom maštanju da se uobliči i istovremeno izgovorimo molitvu, oslobaĎamo se pometnje. Osim toga, Bog nas kruniše zbog naše dobre namere i naše želje da mu udovoljimo.

11.  Trebalo bi uvek imati na umu, čedo moje, da sve što ti kaže pomisao potiče od Ďavola i da ima za cilj da te baci u očajanje, dok on sedi i smeje se. Prema tome, trebalo bi da i ti njega ismeješ i da ne obraćaš pažnju na njegove glupe reči. Nikada ti neće naškoditi ako ga budeš nipodaštavao. Postaraj se da ne obraćaš pažnju na ono što kaže i bićeš spasen. Nikakvu štetu nećeš pretrpeti ukoliko ne prihvatiš njegov savet. Bio je oštećen svako, ko je verovao pomislima. Zbog toga nipodaštavanje pomisli i izgovaranje molitve čini čuda.

Ne tuguj, čedo moje, ne očajavaj, ne gubi hrabrost! Ma šta da ti Ďavo šapuće u um, to je laž i obmana. Ništa mu ne veruj! On se raduje kad vidi da su mu ljudi poverovali i da se ražalošćuju. S druge strane, on je veoma ožalošćen kad mu ne veruju i ostaju mirni!

Što se mene tiče, moj starac je govorio da se takve pomisli moraju nipodaštavati. Odmah sam mu poverovao i istog trenutka sproveo u delo njegov savet. Na taj način sam bio isceljen.

Da bi iscelenje bilo potpuno, moraš nipodaštavati takve pomisli. Veruj mi, to je najbolji lek. Potrudi se da ga ne zapostaviš. Sav svoj napor treba da usmeriš ka tome da ne razmišljaš o onome što ti Ďavo ubacuje u um. Ne obraćaj pažnju na to i ni najmanje nemoj tugovati.

Budi nemilosrdan prema sramnim pomislima. Napadni ih sa gnevom, božanskim strahom i dvoseklim mačem molitve: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Snažno zavapi i usklikni, a Isus je nevidljivo prisutan da bi ti pomogao. Gospod je blizu svih koji Ga prizivaju (Ps. 145;18).

12.  Mladost ne zaboravlja svoje prirodne zakone. Iz tog razloga baca strašne talase sramnih pomisli na tvrĎave hrama Božijeg da ih bi učinila prljavim jazbinama zverskih pomisli.

Klonite se sramnih maštanja. Raskopajte i pogubite vavilonske pomisli (v. Ps. 137;78) mačem duha, a to je molitva, da biste bili blagosloveni u onaj dan kad će se otkriti skrivena dela čovekova.

13.  Čedo moje, neka te ne plaše bludne pomisli; samo nauči kako da ih udaljiš. Ukoliko to naučiš, ti ćeš ih prepoloviti, i tvoja glava će biti ovenčana pobedama.

Čim se u tvojoj mašti pojavi lik koji izaziva nečiste pomisli, odmah ga i bez najmanjeg oklevanja udalji, kao što zatvaraš oči kad nešto ne želiš da vidiš. Razgnevi se na Ďavola i brzo izgovori molitvu, sa bolom i suzama. Videćeš, da će se nečista pomisao istog časa povući. MeĎutim, ukoliko se maštanje pojačava, razbij taj lik na komadiće i učini ga ružnim, kako bi odvratnost uklonila nasladu koja se stvorila.

Obrati pažnju da se ne osmeliš i da prestaneš da obraćaš pažnju na svaku nečistu pomisao, jer će ta mala nesmotrenost izazvati veliku bitku. Budi oprezan da te ne privuče nečisto maštanje i da ne počneš da razgovaraš sa zamišljenom osobom, jer ćeš se kasnije teško osloboditi toga. Nakon ovog iskustva, videćeš koliko je budnost potrebna kad su u pitanju pomisli.

14.  Kad se borimo protiv demonskih pomisli, ova borba se smatra za mučeništvo. To se dešava stoga što čovek mnogo pati kad ga napadnu nečiste pomisli i Bog, videvši muku i bol njegove duše, smatra to za mučeništvo.

Pomisli bezverja su uzrokovane gordošću i egoizmom. Dakle, čedo moje, udalji egoistične pomisli i smireno (ponizno) razmišljaj o sebi. Ne osuĎuj druge, i osvrni se samo na svoje sopstvene greške. Budi oprezan u pogledu reči i nikoga ne ogorčuj.

U potpunosti nipodaštavaj pomisli bezverja, jer su one demonske i nameravaju da poharaju tvoj borbeni duh. Ako to ne učiniš, one će te predati plotskom demonu, a zatim i duhovnoj smrti. Čim

počneš da se boriš, doći će ti pomisli gordosti o tome da si podvižnik i sl, a pomisli bezverja će doći za njima. Tad ćeš videti kako nam se demoni izruguju.

Ni najmanje ne obraćaj pažnju na pomisli i potpuno ih zanemari. Pridržavaj se molitve i sećanja na smrt i videćeš kako Ďavo menja svoje "obličje".

15. Trebalo bi da se naš um neprestano bavi korisnim duhovnim pomislima, kako podmukli demon ne bi našao priliku da nam unese hiljadu i jednu nečistu i grešnu pomisao kojom će oskrnaviti našu dušu i učiniti nas krivima i nečistima pred Bogom. Čedo moje, budimo oprezni prema svakoj svojoj pomisli, kao i prema reči ili delu, kako ne bismo žalostili našeg najslaĎeg Isusa koji je zbog nas, krivaca, pretrpeo strašnu i bolnu smrt.

Čedo moje, budi oprezan sa svojim pomislima. Imaj borbenog duha i uvek budi spreman da se suprotstaviš pomislima. Ne povlači se, jer ćemo skupo i teško platiti svaki ustupak.

16.  Primio sam tvoje pismo u kojem govoriš o hulnim pomislima uopšte. Pomisli te vrste potiču od gordosti. Ti si prelešćen kad kažeš da su iskušenja odagnala gordost iz tvoje duše. Drvo se poznaje po plodu, a uzrok po posledici.

Jedan starac je pisao da obim gordosti koja obitava u nama odgovara broju iskušenja koja smo imali. Kad bismo posedovali istinsko smirenoumlje, mir Božiji bi se slavno ustoličio na prestolu tvog srca, i sve bi bilo mirno i spokojno. MeĎutim, kako je mir u gradu pomućen, čini se da tamo postoji buna i uhoĎenje, zbog čega postoji pometnja meĎu graĎanima, odnosno pomislima. Lek za to je nečitanje jeretičkih knjiga i potpuno nipodaštavanje hulnih pomisli, koje ćemo smatrati strancima i tuĎinima, psima koji laju, tvorevinom demonskom. Pored toga, smirena molitva i pomirenje ako vas je, kao ljude, neko sablaznio (uznemirio). Budnost, ako se ustalio nemar. To su lekovi koji isceljuju ovu bolest. MeĎutim, daleko najbolje će je isceliti potpuno preziranje hulnih pomisli kao Ďavolske "gadosti".

Kada je avu Pamvu napao duh hule, on se molio govoreći: "Gospode, kako da se spasem od ovih pomisli?" Angeo mu je odgovorio: "Pamvo, Pamvo, prestani da brineš o tuĎim stvarima, odnosno o hulnim pomislima, i obrati pažnju na svoje sopstvene grehe."

Što se tiče istina Pravoslavlja, nema mesta ni najmanjoj sumnji. Sveti Duh je predsedavao Vaseljenskim saborima, i što god su svetitelji Božiji izrekli, izrekli su Duhom Božijim. Kao dokaz za to služi nam svetost njihovih moštiju.

17.  Nipošto se nemoj obeshrabriti, čedo moje. Svako iskušenje koje iskrsne i izazove pometnju je blagotvorni lek.

Udalji lik svake osobe ili stvari koja u tebi izaziva pometnju i dovodi te u iskušenje. Oslobodi svoju maštu svakog lika i neka tvoja usta neprestano izgovaraju molitvu. Istog trenutka ćeš videti korist od ovakvog postupka. Nastoj da ne dopustiš da želja i lik te osobe pobede tvoj um i srce.

Na početku monaškog života obično se dogaĎa da nas Ďavo podseća na drage prijatelje, kako bi slomio duševnu snagu i poništio borbu naše duše, izazivajući na taj način poraz sa neizvesnim

posledicama. Prema tome, ove stvari ne smemo olako prihvatati, nego se odvažno moramo suprotstaviti iskušenju od samog početka, uklanjajući ljudske likove iz naše mašte tako što ćemo neprestano izgovarati molitvu i izbegavati odreĎenu vrstu hrane. Verujemo da će se na taj način, uz iskrenu i postojanu ispovest i blagodat Božiju kao saveznika, neprijatelj povući.

18.  Čedo moje, primio sam tvoje pismo i video kako se Ďavo poigrava sa tobom. Ne budi ožalošćen u takvim slučajevima, nego se sa "stručnjakom" obračunaj na jednostavan način: kad ti Ďavo unese pomisli bezverja, hule, i sl, ne prepuštaj se nego sakupi svoju brojanicu i snažno započni da izgovaraš molitvu, neprestano, kao mašina, i ubrzo ćeš videti da su te napustile i ožalošćenost i pomisli. U takvim slučajevima nemoj se prepirati s njim! Samo izgovori molitvu bez ikakve druge pomisli ili maštanja, i videćeš da se sve raspada kao paučina. Neka potištenost ne naruši tvoje spokojstvo.

19.  Da bi se napredovalo u duhovnom životu, neophodno je da se udalje različite nečiste pomisli, isto kao i njihova nečista maštanja koja nas izazivaju i skrnave našu dušu. Ne smemo ostati  mlaki u udaljavanju nečistih pomisli i maštanja, jer svaki greh i potiče od pomisli i maštanja. Ako, dakle, iskorenimo nečiste pomisli i maštanja tako što ćemo ih revnosno udaljavati, shvatićemo da preduzimamo sistematsku borbu na očišćenju od strasti, nakon čega se čovek oslobaĎa duševne i umne pometnje. Naprotiv, kada zanemarimo ovu borbu za očišćenje uma od nečistih pomisli i maštanja, poročne strasti će nam neizbežno gospodariti, i bićemo u vlasti demona i grehova.

20. Budi krajnje oprezan sa svojom maštom. Ne prihvataj nikakvu sliku, jer će to postati idol kojem ćeš se klanjati.

Um koji luta je bestidna ptica i stvara najčudnovatije slike: on prodire u dubine savesti našeg bližnjeg i izobražava njegove tajne i skrivene stvari. Čim ta slika počne da se uobličuje, uništi je molitvom. Što više oklevaš, to ćeš se kasnije više mučiti i patiti.

21. Neophodno je da svako od nas motri na samoga sebe, na svoje delanje i, prevashodno, na svoje srce, kako bi video da li tamo postoji sećanje na Boga, smrt, pakao i svako drugo dušekorisno i božansko sećanje. Činjenicu da ne posedujemo duhovnu utehu dugujemo sanjarenju i nedostatku samoposmatranja, kao i nedostatku sećanja na Boga. Trebalo bi da se vaše pomisli okrenu samima sebi. Neka um dobije duhovni zadatak i ne dopustite mu da luta tamo-amo. Prisilite se malo na bezmolvije. Ne govorite ono što nije neophodno. Neprestano se molite. Iznutra osuĎujte same sebe, i nemojte se pravdati. Da zaključimo: ako ne prisiljavamo i ne primoravamo same sebe, ne možemo postići ništa duhovno.