PREPODOBNI NIL SINAJSKI

ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG II

O OSAM DUHOVA ZLA

a)  O STOMAKOUGAĐANjU

1. Zaĉetak ploda je cvet, a poĉetak delatnog Žvota je - uzdrţanje.

2.   Ko obuzdava stomak umanjuje strasti, a ko popušta pred proţdrljivošću umnoţava slastoljubivu pohotu.

3.   Prvi meĊu neznaboţnim narodima je Amalik, a prva meĊu strastima - stomakougaĊanje.

4. Hrana za oganj su drva, a hrana za stomak - jela.

iz raja.

5. Mnogo drva raspaljuje veliki plamen, a mnogo hrane hrani pohotu.

6. Plamen nestaje kad ponestane graĊe, a oskudna hrana isušuje pohotu.

7. Pohota prema jelu je porodila neposlušnost, a slatko jelo je dovelo do isterivanja

8. Skupa jela naslaĊuju grlo, ali hrane i neuspavljivog crva pohotljivosti.

9. Stanjeno crevo priprema za bdenje na molitvi, a prepuno navodi na duboki san.

10.  Trezvoumlje prati suvojedenje, a sit Žvot u ugodnostima pogruţava um  u

duboku sanjivost.

11. Molitva isposnika je sliĉna mladom orlu koji para visine, a molitva onoga koji se gosti pada dole, opterećena sitošću.

12.  Um isposnika je kao svetla zvezda na ĉistom nebu, a um onoga koji se gosti kao mraĉno nebo u noći bez meseca.

13. Magla skriva sunĉeve zrake, a gusta isparenja upotrebljenih jela pomraĉuju um.

14.  Zaprljano ogledalo ne predaje jasno crte lika koji se u njemu odraţava, a misaona sila, zamagljena sitošću, ne prima poznanje Boga.

15.  Zemlja koja se dugo ne obraĊuje raĊa trnje, a um stomakougodnika - sramne pomisli.

16.   Nije  moguće  obresti  miris  u  gnoju,  niti  blagouhanje  sagledavanja  kod stomakougodnika.

17.  Oko stomakougodnika traŽ gde su gozbe, a oko uzdrţljivca - gde je sabor mudrih.

18.  Duša stomakougodnika broji dane spomena muĉenika [radi obilnog ruĉka koji ga oĉekuje], a duša uzdrţljivca podraţava njihov Žvot.

19. Plašljivi vojnik drhti od zvuka trube koji nagoveštava borbu, a stomakougodnik od nagoveštaja poĉetka posta.

20.  Stomakougodljivi monah je sluga svog stomaka, i pod njegovim biĉem plaća svakodnevni danak.

21.  Hitri putnik brzo dostiţe do grada, a uzdrţljivi monah - do mirnog ustrojstva

srca.

22.  Spori putnik (koji nije dostigao naseljena mesta) noći u polju, pod otkrivenim

nebom, a stomakougodljivi monah ne dostiţe do doma bestrašća.

23. Dim tamjana zamirišuje vazduh, a molitva uzdrţljivca - BoŽji njuh.

24.  Ukoliko se predaješ pohoti sitosti stomaka, ništa neće moći da zadovolji tvoje slastoljublje, budući da je besnilo stomaka oganj koji uništava gorući graĊu i svagda traŽ novo veštastvo.

25.  Puna mera (neĉega što se stavlja u sasud) puni posudu, a stomak neće reći: "Dosta", pa makar se raspao.

26.  Podizanje ruku je nagnalo u bekstvo Amalika, a dela koja su ustremljena gore pobeĊuju plotske strasti.

27. Istrebljuj iz sebe sve što oŽvljava strasti i krepko umrtvljuj svoje telesne udove.

28.  Kao što mrtav neprijatelj u tebi ne pobuĊuje strah, tako umrtvljeno telo neće pomutiti tvoju dušu.

29. Mrtvo telo ne oseća bol od vatre, ni uzdrţljivac - slast u umrtvljenom telu.

30. Ako pobediš Egipćanina, sakrij ga u pesku, tj, ako pobediš strast pohote nemoj nasićavati telo (već ga drŽ na suvojedenju). Jer, kao što iz zemlje, kada se ovlaŽ, niĉe ono što je u njoj bilo sakriveno, tako se i strast pohote razgoreva kada se telo nasiti.

31.  Zgasnut plamen ponovo jarko plamti ako se dodaju suve grane. I ugasla slast pohote ponovo oŽvljava kad se stomak nasiti jelima.

32. Nemoj imati saţaljenje prema telu kad poĉne da se ţali na iznemoglost, niti ga nasićuj ugodnim jelima. Jer, ako opet ojaĉa, ustaće na tebe i podići će protiv tebe nepomirljivu borbu sve dok ne zapleni tvoju dušu i ne preda te kao roba strasti bluda.

33.  Umereno hranjeno telo je kao dobro ukroćen konj koji nikada neće zbaciti konjanika. Konj koji je obuzdan uzdom popušta i povinuje se ruci konjanika, a telo koje je ukroćeno oskudicom u jelu i bdenjem se ne otima iz ruku pomisli koja je sela na njega, niti rţe, kako inaĉe ĉini kad je pokrenuto strasnim porivom.

34. Prejedanje hranom hrani pomisli, a pijani poji san maštom.

35.  Prijatnost naslade umire ĉim hrana proĊe kroz grlo, ali u tom grobu oŽvljava pohotljivost.

36.  Trud na obraĊivanju svog dela zemlje kao plod donosi upokojenje, a razni vidovi zadovoljstva za svoj kraj imaju - gorenje (ili telesno ovde, ili kaţnjeniĉko - tamo).

37. Onaj ko podvizima ĉini da vene cvet ploti, svakodnevno u telu pomišlja o svojoj konĉini.

38.  Neka blagorazumnost srca trud uzdrţanja meri prema stanju tela kako, po raslabljenosti tela, i samo ne bi postradalo.

39. Neka se telo zadovolji umerenim podmirenjem prirodnih potreba.

40. Neka se tvoje telesno podviţništvo usmerava naravstvenim razlozima kako bi se nauĉio da boluješ srcem (zbog grehova) i da saosećaš dušom.

41.  Majka (pohotnog) slastoljublja jeste stomakougaĊanje: ono raĊa slastoljubivu pohotljivost i mnoge druge strasti. Od njega, kao od nekog korena, niĉu stabljike drugih strasti. Za kratko vreme postavši drveće podjednako sa onim koje ga je rodilo, one se razgranavaju u poroke koji doseţu do neba. Tako su srebroljublje, gnev i tuga porod i izrasline stomakougaĊanja. Stomakougodniku je ponajpre potreban novac da bi zadovoljio ţelju koja uvek plamti, premda se nikada ne podmiruje; osim toga, on će se svakako uzbuditi gnevom protiv onih koji ga ometaju da stekne novac; kada, pak, gnev bude bio nemoćan da preĊe u delo, po nuţnosti će se pojaviti tuga.

42. StomakougaĊanju su više nego bilo ĉemu drugome srodni sladostrasni pokreti. Ţeleći da pokaţe srodnost tih strasti, i sama priroda je polnim organima naznaĉkla mesto pod stomakom. Tom bliskošću ona oznaĉava njihovu tesnu vezu. Prema tome, ako oslabi ta strast (tj. pohota), znaĉi da je oslabilo ono što je iznad, tj. stomak, a ako se osili i stupi u pokret, znaĉi da je primila silu odozgo. MeĊutim, stomakougaĊanje ne hrani i ne doji samo tu strast. Ono u ĉoveku iskorenjuje svako dobro. Ĉim ono doĊe do površine, obiĉno padaju i nestaju uzdrţanje, celomudrenost, hrabrost, trpljenje i sve ostale vrline.

43. Prekrasno je ostajati u predelima potrebe i starati se svim silama da se oni ne prestupe. Ukoliko nekoga pohota po malo preteţe na stranu Žtejskih slasti, već nikakva reĉ neće biti u stanju da zaustavi njegovo stremljenje (u tom pravcu). Jer, za ono što premašuje potrebe ne postoji granica. Neumorno staranje i beskrajna ispraznost bez mere umnoţavaju trud (za svoje zadovoljenje), te hrane pohotu kao što se plamen hrani dodavanjem drva.