O NEMARU I BOJAŽLJIVOSTI

 

1. Bojažljiv vojnik lišen je slave, odvažnosti i ugleda. Nijedan od njegovih zahteva ne dopire do carevih ušiju. Naprotiv, i na sam pomen imena odvažnog vojnika, njegovim zahtevima odmah biva udovoljeno.

O, uzvišena odvažnosti koja krasiš hrabrog duhovnog borca! Ko to ne priželjkuje? I pored toga, nemar, a posebno u pogledu molitve, raznosi je u četiri vetra, i čovek ostaje obnažen.

Koliko ćemo se više proslaviti ako budemo hrabri, jer nosimo angelsku shimu i zakleli smo se Caru nad carevima da ćemo se boriti na život i smrt, da nećemo biti nemarni i dezertirati! Prema tome, našom silom i borbom pogubimo potpuno neprijatelja Božijeg i naše duše.

2.  Što se tiče straha koji te obuzima tokom noći, znaj da on dolazi od kušača. Porazićeš ga verom u Boga. Drugim rečima, moraš pomisliti da je Bog svuda prisutan. U Bogu živimo i krećemo se (Dela ap. 17;28) i ništa se ne dešava bez Božijeg dopuštenja. Čak i ako se naĎemo meću divljim zverima, Bog je i tu prisutan! Niti Ďavo, niti divlje zveri ne mogu nam naškoditi ako im Bog nije dao vlast da to učine.

Zašto bismo se onda lišavali spasonosne istine o Božijem proviĎenju i plašili se, kad ne postoji ništa što bi trebalo da nas plaši? Kako mi nešto može naškoditi, kad Bog ima vlast i nad Ďavolom i nad zlim čovekom, i nad svim što mi može naškoditi? I kako će čovekov angeo - čuvar, koji se

po promislu Božijem nikada ne odvaja od njega, dozvoliti da mu nešto naškodi, ako već od Gospoda nije primio zapovest da to dopusti?

Budi hrabar, čedo moje, i kad taj strah doĎe na tebe, reci: "Koga ću se uplašiti? Ko može da mi naškodi, kad nad svima vlada Bog? Da poĊem i dolinom sena smrtnoga, neću se bojati zla; jer si ti sa mnom, štap Tvoj i palica Tvoja teši me (Ps. 23;4). Istovremeno izgovori molitvu Isusovu i ničega se ne plaši. Čvrsto veruj u istine vere.

Pismo iskušenici

3.   LJubljeno moje čedo, neka te Presveta Bogorodica do kraja krepi u duhovnoj borbi.

Vidim obeshrabrenost tvoje duše. Podsećaš na "novajliju" u ratu, odnosno na regrute koje su poslali na poprište. Čim vide da padaju meci i bombe, gube hrabrost i žele da pobegnu. MeĎutim, opitne vojskovoĎe se brinu da ih pridruže starim vojnicima, koji ih hrabre dok se ne priviknu na rat.

Pozdravljam tvoje htenje i želju da zadobiješ savršenstvo i bestrašće. Trebalo bi da svi tvoji napori budu usmereni ka tom dostignuću. Ti, meĎutim, ne smeš zaboraviti s kim ćeš se nadmetati. Nadmetaćeš se s poglavarstvima, vlastima, gospodarima tame (v. Ef. 6;12), s legionima koji su vrlo opitni u ratovanju. Osim toga, moraćeš da se boriš i sa telom, sa svetom strasti koje podsećaju na bolne rane, a sve one zahtevaju veštinu, vreme, trpljenje i revnost da bi se iscelile.

Što se tiče tvoje obeshrabrenosti, znaj da je to napad, topovska kanonada tvog neprijatelja. To je jedna od rana strasti. Prema tome, zahteva trpljenje, upornost, hrabrost. Ne dozvoli joj da pomrači nebo tvojih nadanja. Veruj da su Bogu poznate težnje svakog čoveka i da On nikad ne previĎa dobre namere i napore, i da će ih pre ili kasnije nagraditi.

Vidimo da su i sveti Oci u svojim ranim godinama podnosili sušu, strašna obeshrabrenja i ostala pogibeljna iskušenja. MeĎutim, oni su se čvrsto držali trpljenja i prisiljavanja, i onda ih je posetila blagodat, srazmerna onome što su prethodno pretrpeli.

Kažeš da te zastrašuje način razmišljanja tvoje starice, kao i tvoja neopitnost i tvoje okruženje uopšte, koje usled raznih iskušenja kao da nije pogodno za dostizanje savršenstva, itd. Sve ove stvari mogu se odstraniti smirenjem i samoprekorevanjem. Drugim rečima, prebaci krivicu na samu sebe i reci: "Ja sam uzrok mog obeshrabrenja, ili zbog svoje gordosti ili zbog toga što usled svoje kratkovidosti nisam u stanju da se orijentišem na pravi način, i prirodno je da izgubim nadu."

Osim toga, oblak se može udaljiti i poverenjem u tvog duhovnog rukovoditelja, sve dok se pridržavaš pravila duhovne borbe.

Iz našeg svetootačkog i isihastičkog predanja znamo da su u drevna vremena mladi monasi, nakon što bi dobili blagoslov od nekog veliko starca, gradili kelije, živeli sami i samo s vremena na vreme posećivali starca da bi mu ispovedili svoje pomisli i dobili uputstva, a zatim ponovo odlazili. Iako nisu imali starca koji bi stalno lebdeo nad njihovom glavom, dosezali su ogromne visine vrlina samo zahvaljujući starčevim savetima. Znaj, čedo moje, da je nad svim tim stvarima Hristos, ne samo nad našim glavama nego i unutar nas, i On nagraćuje svaku dobru nameru i napor.

Često nas smirenje (ali ne pravo, istinsko smirenje, nego smirenje zatrovano Ďavolom), savetuje "skrušenim" pomislima kao što je ova: "Ja sam slab i potreban mi je ovaj i onaj da bih napredovao, ali mi to nije dato, i kako ću se onda spasti?" Kad poverujemo takvim pomislima, počinje odsecanje naših duhovnih nerava čiji je ishod duhovna obamrlost, itd. Da smo bili ukrepljeni savetima opitnog duhovnog oca, ne bismo doživeli tu obamrlost. Znamo da se Ďavo može pretvoriti u angela svetlosti (v. 2. Kor. 11;14), i da svaka vrlina može završiti tako što će postati krajnje štetna usled nedostatka opitnog rasuĎivanja. Upravo zbog toga sveti Oci kažu: "Iznad svega je rasuĎivanje."

Drago moje čedo u Gospodu, odbaci obeshrabrenost i reci: "Prisiljavaću se do smrti. Težiću savršenstvu i dostići ću bestrašće. A ako ih ne dostignem, ili zbog svoje slabosti ili zbog svoje smrti ili pak nekog drugog razloga, verujem da će me Bog, prema učenjima naših Otaca, pribrojati savršenima!"

"Ali, ja tražim da se naslaĎujem blaženstvom i mirom Božijim", mogla bi mi reći. Da. Neprijatelju reci: "Bog je u meni. Ako se prisiljavam molitvom, smirenjem i suzama, On će mi pokazati Svoje sveto lice. Bog može da mi podari ovu svetu želju moje duše, ne samo ovde u manastiru nego čak i ako bih se, kao Lot, našla u Sodomu."

Samo obrati pažnju na sebe i na svoje grehove, i verujem da ćeš naći više nego što očekuješ.

4.  Smatraj da su ti košmari i nemir oluja koju je podigla Ďavolska ljubomora. Đavo želi da te zaplaši na početku tvog duhovnog puta, ali ti reci: "Ako već sad na početku svog puta budem smatrala da ta iskušenja prevazilaze moje snage, kako ću onda izdržati do kraja?" Na ovaj način satana opitno i vešto tvori svoje zlobne prevare, stvarajući tako dugu listu prokletih duša. Mi, meĎutim, poznajemo njegove zamke na osnovu opita. Na početku, put je težak, ali kasnije dolazi uteha, radost i uzvišena nada u spasenje. "Gledajući more života kako se podiže sa svojim uzburkanim talasima iskušenja, pritičem u Tvoju mirnu luku i vapim Ti: Uznesi moj život iz truležnosti, Najmilosrdniji!"[1]

Oluje i zatišja, rat i mir, zdravlje i bolest, dobitak i gubitak - karakteristični su za put svake duše. Kraj ovog puta je smrt.

Dakle, blagoslovena dušo, nemoj se obeshrabriti na putu svog spasenja. Zajedno ćemo koračati ovim putem i pomagati jedno drugom. Blagodat Božija, koja isceljuje slabosti i dopunjava nedostatke, biće sa nama, okružujući naše slabe pomisli i pomazujući nas smirenjem, dok od Svedržitelja ne doĎe zapovest da svoje telo ostavimo ovde, a da dušu uznesemo na nebesa.

5.  U svom prvom pismu napisala si mi da David kaže: nehe dati doveka pravedniku da posrne (Ps. 55;22). On ovde misli da pravednik neće doživeti onu vrstu oluje koja bi imala nesrećan kraj. MeĎutim, Bog im iz Svoje ljubavi šalje probe koje će imati dobar ishod, jer pravedne duše kroz dobre oluje ne samo da se spasavaju nego se i usavršavaju. Kad ne bi bilo oluja, niko se ne bi spasao.

U svom drugom pismu kažeš da je u Pismu zapisano: Ko je strašiv neka ne ide u boj (v. 5. Mojs. 20;8). Da, ali to se odnosi na fizički rat, jer bi strašljivi mogli uplašiti i one hrabre. U duhovnom ratu, meĎutim, strašljivi bivaju ohrabreni odvažnima i opitnima. Duhovni otac može naškoditi samo ukoliko mu nedostaje opit ili ako pogrešno uči, drugim rečima, ukoliko daje pogrešne lekove čoveku koji se ispoveda. U duhovnom ratu, strašljiv čovek trpi štetu u onome u čemu nije duhovno napredovao. MeĎutim, kad zavapi za milost Božiju, biva izbavljen. On nema  odvažnosti za velike bitke, ali ipak čini nešto da bi se spasao, i primiće nagradu srazmernu svom delanju.

Iako su bili pravedni, svetitelji su bili isprobani na ovaj način, ili zato što im je nešto nedostajalo, ili zato da bi se još više proslavili. Oni su imali veliko trpljenje, i kako Bog nije želeo da višak njihovog trpljenja bude uzaludan, dopuštao je da budu iskušavani. MeĎutim, njihova iskušenja su uvek imala dobar ishod.

Molim se, čedo moje, da se boriš. Ne zaboravljaj cilj, a to je spasenje. Đavo riče i gleda koga će da proždere (v. 1. Petr. 5;8). Vreme nije u našim rukama, i naš život visi na jednom jedinom koncu. Dosegni meru svog rasta. Dokaži da si sluškinja Hristova, a ne Ďavolska. Zar ne znaš da će nemar doneti hiljadu i jednu pomisao koja će hteti da te zarobi? Moli se sa bolom i suzama. Budi hrabra, Hristos te neće napustiti. Primoraj malo sebe, i Ďavo će otići. Blagodat je spremna da ti pomogne. Ona očekuje tvoju odluku i prisiljavanje.

Čedo moje, nemar raĎa bezverje i tromost, koja se zatim pretvara u roj rĎavih i štetnih pomisli koje svoju žrtvu vode ka oskrnavljenju. Ustani, uzmi oružje, vozljubljenu molitvicu, oglasi slavu našeg Boga. Pobedi svog protivnika Ďavola koji traži da te proždere. Prisili se! Ja se posebno molim i jecam za tebe, da bi te Presveta Bogorodica ukrepila u tvojoj borbi.

7.  Čedo moje, neka ti Bog mira podari Svoju ljubav i Svoj božanski mir koji prevazilazi svaki um

(Filiplj. 4;7). Neka ljubav Božija bude stremljenje tvog života.

Nemara treba da se plašiš kao svog najvećeg neprijatelja. Nemar donosi svako zlo. Zbog nemara prema našim duhovnim dužnostima rĎaju naša duhovna dobra, što za svoj ishod ima sveukupno sušenje duše i posledice koje otuda slede. Protiv nemara se ratuje neprekidnom molitvom ustima ili umom, sećanjem na pakao, raj, na nepoznato vreme naše smrti itd.

Prema tome, prisili se da vršiš svoje dužnosti, a posebno ćutanje sa molitvom.

8.  Čedo moje ljubljeno, predajem ti najveću želju mog srca, a to je da te Bog sačuva od lukavoga. Amin.

Bori se dobrim podvigom tvoje duše (v. 1. Tim. 6;12). Spoznaj gde si pala i popravljaj se. Napadaj nemar svim svojim snagama, jer odatle potiče svako zlo.

Svaki put kad padneš, satana ti se sve više približava da bi te učinio svojom igračkom i da bi od tebe napravio ruglo. Probudi se iz svoje neosetljivosti. Razmišljaj o višnjim stvarima: Poći ćemo na put bez povratka. Budi oprezna, jer će neki poći ka dobrim višnjim stvarima, do najlepšeg Jerusalima, i sa angelima će slaviti beskrajnu Pashu, dok će neki sići u pakao, imajući demone za svoje večno društvo!

Pogledaj gore! Svojim umom proĎi kroz ovo nebo i pogledaj šta je skriveno iza njega! Tamo je naša otadžbina, tamo odlaze naša dela i čuvaju se u riznicama. Prema tome, ne zapostavljaj svoje duhovne dužnosti, kao što je čitanje, pravilo, bdenje, trezvenoumlje i molitva. Nastavi da plačeš i da vapiš: Uĉitelju, izgibosmo (Lk. 8;24).

9.  Bog ne želi da oni koje će spasti i koji traže NJegovu milost, budu neuki, strašljivi i duhovno neiskušani. Reč je o božanskom nasleĎu za opitne hrišćane. On je pred nas postavio iskušenja kako bismo pokazali poslušanje NJegovim zapovestima. NJegovo prosvetljenje je u nama; Sveto Pismo nas uči poznanju NJegove volje; osim toga, naša savest rukovodi nas kao kompas. Sve što je višnje prosvetljava nas pred suočavanje sa iskušenjima. MeĎutim, kad zlo nadvlada našu volju, nismo poslušni NJegovim zapovestima.

Mi smo stvoreni sa slobodnom voljom, i našom slobodnom voljom ne mogu da upravljaju drugi. Kao takvi, ne bismo padali u iskušenja kad bismo se plašili Boga. Kad sebe ne bismo voleli više nego Boga, ne bismo stremili ka grehu. MeĎutim, NJegova dobrota nije ostavila naše padove bez lekova za popravljanje, pomoću kojih se ponovo vraćamo i posredstvom pada pojavljuje se pobeda.

Sve one koji se prisiljavaju da se spasu Sveto Pismo naziva pravednicima, opravdanima verom. Bog neće dozvoliti da oni padnu, jer se dobro bore. Kad ulažu svaki napor da budu trpeljivi, On neće dopustiti da budu iskušavani preko svojih snaga. MeĎutim, kad smo bojažljivi i mlaki, kad imamo tromu volju, pojavljuje se razlog da budemo iskušavani preko svojih snaga.

Tvoje gunĎanje je grešno. Ono proishodi iz samoljublja i malodušnosti. U svemu budi trpeljiva: zablagodari Bogu i prekorevaj svoju mlakost, a ne Boga Koji je zbog tebe raspet i Koji te, prema tome, mora voleti. A budući da te On voli, kako onda On može da dopusti da padneš u  iskušenje? Zatraži oproštaj od NJega i osiguraj se trpljenjem.

10.  Obratite pažnju na lenjost u molitvi, isto kao i u čuvanju pomisli, da i ne pominjemo tromost u borbi bdenja.

Ne budite nemarni, čeda moja, jer je nemar strašno zlo, majka svake niske naslade, preteča pakla i uzrok užasnog ropstva.

Ne dremajte snom nemara. Đavo je budan i u ruci drži zapaljenu baklju. On se stara da nas preda vatri i da sagorimo. Probudite se! Čeka nas sud i suĎenje bez milosti!

Ne budite malodušni. Ne gubite hrabrost. Ponekad nas napušta sveta hraniteljka, blagodat Božija, i mi padamo u smešne i nedolične pomisli a ponekad čak i reči, što se dešava da bismo se smirili  i ne bismo imali visoko mišljenje o sebi ili, bolje rečeno, da bismo spoznali svoju slabost i   postali svesni da bez Boga ne možemo da činimo nikakvo dobro.

11.  Ne plaši se, bori se. Naoružaj se hrabrošću i odvažnošću. Imamo Isusa kao vojskovoĎu Koji će našu vojsku povesti ka slavnoj pobedi! Nipošto se ne obeshrabruj. Lukavi nas podstiče da se obeshrabrimo, kako bi nas razoružao i zarobio. Uzdaj se u Onoga koji je rekao: Neću te ostaviti niti ćy od tebe odstupiti (Jevr. 13;5). On nam neće dopustiti da budemo iskušavani preko naših snaga.

12. Čedo moje, kušač te posetio da bi ispitao tvoje namere, zasnovane na tvojim predubeĎenjima. Bori se dobrim podvigom mučenika. Ne plaši se strašnog neprijatelja naših duša. Čedo moje dobro, Hristos nadgleda tvoju borbu. On dopušta kušaču da te uznemiruje kako bi mu pokazao čudo koje je On satvorio u tebi odvajajući te od sveta Svojom slatkom blagodaću.

Bori se protiv neprijatelja tvoje duše i ne dopusti mu da ti uzme bilo šta od onoga što ti je u svetu nesmetano krao. Čvrsto se suprotstavi, da bi se angeli obradovali i poskočili od sreće što si ti, uz pomoć nevidljive blagodati Božije, pobedio bestelesnog Ďavola.

Napor svake borbe prolazi, ali pobeda ostaje. Ukoliko tokom iskušenja ne okusiš pakao "na kašičicu", nećeš videti ni blagodat Božiju.

Razmišljaj o smrti. Poći ćemo u drugi svet. Kako je on lep i blažen! Pitam se hoćemo li i mi obitavati u svetu tolike lepote? Neprestano razmišljajmo o tom najblagoslovenijem mestu, kako bismo bili u stanju da prezremo ovaj lažni i varljivi svet.

Neprestano se moli, čedo moje. Razmišljaj o svojim gresima i izlij vrele suze, koje će te mnogo utešiti. Kad ćutiš i ne smeješ se, imaćeš istinski plač po Bogu.

13.  Blagosloveno moje čedo, raduj se ljubavlju našeg dobrog Boga koji, kao najprivrženiji Otac, tako dobro brine o nama, čak i kada nas premudro kažnjava radi spasenja naših duša.

Čedo moje, mnogo puta smo obeshrabreni nekim iskušenjem, kao što si bio i ti sam, ne shvatajući da nam se ništa loše ne može dogoditi ako Nebeski Otac ne dopusti da se desi posredstvom NJegovog promisla, a zbog uvećanja našeg duhovnog znanja. Bog neće pustiti da na drugi svet odu volovi (duhovno neposvećeni ljudi), nego mudri i verni ljudi, koji su opitom proučili demone i bili pobednici nad raznolikim grehovima.

Budi odvažan u borbi, čedo moje! Preko mnogih nevolja i iskušenja preći ćemo more ovog ovdašnjeg života da bismo dosegli mirnu luku onog blaženog života koji neće imati ni kraj, ni nevolje, ni opasnosti. Čvrsto držimo kormilo celomudrenosti, kako bismo zaobišli prepreke strašnog pakla.

Bog želi one koji se bore da Ga podražavaju podnoseći najveće patnje NJegove ljubavi radi, jer na taj način pokazuju da Ga zaista ljube. LJubav svakog čoveka i to, koliko on voli Boga, uistinu se otkriva jedino tokom iskušenja.

Čeda moja, naš Isus želi da imamo savršenu ljubav prema NJemu. Drugačije rečeno, dve ljubavi se ne mogu smestiti u jedno isto srce. Ne možete služiti Bogu i mamonu (Mt. 6;24). Mi Mu stoga moramo dati čisto i nelicemerno srce, kako bi nam On zauzvrat dao Svoje, preneporočno božansko srce.

NAPOMENE:

1.      Irmos iz Oktoiha. (Prim. izd.)

Grčki!