O LJUBAVI PREMA BRAĆI I PRAŠTANJU

 

1. Čeda moja, borite se dobrim podvigom (1. Tim. 6;12), i bratoljublje neka ostane (Jevr. 13;1). Neka ljubav bude središte svih kretanja u bratstvu, i neka egoizam bude daleko i od vaših usta i od vaših pomisli.

Koji hoće meĊu vama da bude prvi, neka bude svima sluga (Mk. 10;44), kaže Gospod. A ako svojom prostodušnošću i jednostavnošću ne postanemo kao deca, nećemo ni na koji način ući u Carstvo Nebesko.

Kada ljubav vlada bratstvom, onda Hristos sve nevidljivo blagosilja. Radost, mir i samopožrtvovanje zbog braće zapaljeni su u srcu svakog brata, ali ih krepi i molitva. Ukoliko je ljubav obilnija, utoliko će više ljubav Hristova i samopožrtvovanje obogaćivati njihove duše, Hristos će se više proslavljati i više će mu se klanjati, a mi ćemo postati smirena oruĎa za proslavljanje svetog imena Božijeg.

Istinska ljubav ne zavidi na dobrim darovima drugog brata. Ona se ne raduje kad začuje da neko izgovara ponižavajuće reči ili da osuĎuje drugog brata. Ona ne prestaje da hvali napredovanje svog brata. LJubav ne zavidi. LJubav se ne razmeće, ne ponaša se grubo, ne traži korist za sebe, nego za brata. LJubav se ne razdražuje, ne misli o zlu, sve snosi, sve trpi (v. 1. Kor. 13;47). Ko god poseduje istinsku ljubav, nikad neće pasti u greh protiv brata.

Molite se, čeda moja, da vam Sama LJubav, naš Bog, podari dar ljubavi u Hristu. Kad se ta ljubav zacari u vašim srcima, rečima i delima, trebalo bi da se nadamo budućem obrazovanju bratstva u Hristu, s hrišćanskim duhom, duhovnim ozarenjem i nepokolebivim temeljima, bratstva koje je tesno sjedinjeno jednim duhom i jednom dušom u mnogim telima.

2.  LJubljena moja čeda, molim se da vas Bog ljubavi ukrepi u zajedničkoj ljubavi i da vam podari ljubav koja ne smišlja lukavstva i ne izaziva sablazni nego ih, naprotiv, razvejava mudrošću koju raĎa.

Molim se da vam Bog podari čistu ljubav, ljubav koja čuva usta onoga ko je poseduje i ne dopušta mu da padne u bezdan osuĎivanja, spletaka, klevetanja, laži, licemerja i bezmernih drugih zala, koja posredstvom jezika raĎa nedostatak ove istinske ljubavi po Bogu.

Koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bogu njemu (1. Jn. 4;16). Kad posedujemo istinsku i neporočnu ljubav jednih prema drugima, onda je to svedočanstvo da smo Božiji i da Boga ljubimo. Svaki koji mrzi brata svojega jeste ĉovekoubica (1. Jn. 3;15), i nalazi se u tami i ne zna kuda ide (Jn. 12;35).

Od Gospoda Isusa smo primili vrlo važnu zapovest: da ljubimo jedni druge. Pored toga, i Ďavo je dao zapovest onima koji su mu potčinjeni: da mrze jedni druge. Prema tome, mi smo učenici i poslušnici onoga čije se zapovesti pridržavamo.

Čeda moja, strahujmo od hladnoće i neprijateljstva prema braći, kao i od različitih pomisli koje prate ova raspoloženja i koje, malo-pomalo, vode dušu ka demonskoj mržnji. Na taj način mi se kao svom gospodaru potčinjavamo Ďavolu, neprijatelju našeg spasenja, a tada će se bezbrojna zla nakupiti u našim ubogim dušama.

LJubav je osnova, temelj i pokrov duše koja je poseduje. U takvoj duši obitava Bog ljubavi i ona se ozareno raduje svakog trenutka.

U jednoj kinoviji, neophodna je zajednička ljubav meĎu njenim članovima radi njenog utvrĎivanja i očuvanja, jer je ljubav zlatni lanac koji na svaki način sjedinjuje braću u jedno kompaktno telo. To telo će podneti sva iskušenja koja uvek stvara Ďavo, gospodar neprijateljstva i mržnje. LJubav će biti ona nepobediva sila koja održava članove kao jedno telo, čija je glava iguman. Kad god je potrebno, ta sila će se boriti sa njoj sasvim suprotnom silom zla, koja će težiti da članove otrgne iz ovog jedinstva.

Kad smo slabi i mlaki u ljubavi, protivna Ďavolska sila će zadobiti pobede saglasne slabosti koju trpi naša nekad vatrena i snažna ljubav. Šta su pobede protivne sile? Nevolje unutar bratstva, kao što su protivurečenje, neposlušnost, svaĎe, gordost, zavist, mržnja i, najzad, napuštanje kinovije (manastira)!

Razmislimo, čeda moja: da li angeli na nebesima protivureče, da li su neposlušni i samovoljni, da li unose zlobu i mržnju, napuštaju li mesto svog služenja pred prestolom Božijim? Naravno da  ne.

To je učinio Lučonoša, koji je nekad bio izlazeća zvezda, a zatim je bio zbačen dole i postao satana!

Budući da smo odeveni u angelsku shimu, zar nismo obavezni da živimo angelskim životom? A kako se može smatrati da živite angelskim životom kad meĎu vama vidim protivurečenje, prekore, samovolju, neprijateljstvo i, što je najgore, neposlušnost? Ako to činite, zar ne postupate sasvim protivno onome što vam je savetovala moja ništavnost? Zar nećete zaslužiti veću osudu ukoliko činite protivno, saglasno biblijskoj izreci koja kaže: Onaj koji je znao... i nije pripravio... biće mnogo bijen (v. Lk. 12;47), odnosno biće strogo kažnjen mnogim strašnim udarcima i kaznama.

Plašimo se neposlušnosti savetima, čeda moja, jer svaki prestup i neposlušnost neizbežno povlače kaznu (v. Jevr. 2;2). Naprotiv, borimo se da ih primenimo! Budite poslušni svemu onome što vam je savetovano da učinite, kako biste primili nepropadljivi venac ljubavi i poslušanja kad Sudija, Isus Hristos, bude davao nagrade i vence.

Molim se da vas nepobediva hrišćanska Vladičica sveta, kroz Svoje molitve i molitve svih svetih, udostoji da primite nepropadljivi venac večne slave!

3.  Čedo moje, pokušaj da udaljiš one rĎave pomisli za koje Ďavo užurbano traži tvoj pristanak (grč. ζσκαηαθεζις), odnosno pomisli mržnje prema braći. Na njih uopšte ne bi trebalo da obraćaš pažnju, jer on teži da ti ukrade najveću vrlinu: ljubav. Ako on to postigne, on je potpuno nadvladao tvoju dušu. Kad jednom izgubimo ljubav, odnosno Boga jer je Bog ljubav i onaj ko obitava u ljubavi obitava u Bogu i Bog u njemu (v. 1. Jn. 4;16), šta nam je onda preostalo da nas spase?

Čedo moje, nipošto ne slušaj te pomisli o mržnji prema braći, nego ih istog časa odagnaj, započni da izgovaraš molitvu ili pak reci satani: "Što mi više unosiš mržnje, Ďavole, to ću više voleti svoju braću, jer mi je Hristos zapovedio ne samo da ih volim nego da čak i svoj život žrtvujem za njih, kao što se Hristos žrtvovao za mene, nesretnika." Istog trenutka prihvati one stvari vezane za njih koje u tebi izazivaju odvraćanje i reci: "Samo pogledaj koliko ih volim, zavidljivi satano! Umreću za njih!" Kad to učiniš, Bog će videti tvoju dobru nameru i način koji koristiš da bi porazio Ďavola, i istog časa će doći da te izbavi.

4.  Molim se da Sveblagi Bog pošalje na tebe Svesvetog Duha, kao što je učinio i sa bogoposlanim apostolima, kako bi te prosvetlio da koračaš iscrpljujućim putem spasenja. Kako je lepo i krasno kad sva braća žive zajedno u ljubavi (v. Ps. 133;1). Za bratstvo ne postoji ništa lepše nego da obiluje božanskom ljubavlju. Tada je sve blistavo i preispunjeno krasotom, dok se Bog na visinama naslaĎuje a sveti angelski duhovi raduju tamo gore, gde je ljubav bezgranična.

Zapovest novu dajem vam, da ljubite jedni druge, kao što ja vas ljubih, da i vi ljubite jedni druge. Po tome će svi poznati da ste moji uĉenici, ako budete imali ljubav meĊu sobom (Jn. 13;34-35).

O, ljubavi, ko god da te poseduje, uistinu ima blaženo srce! Jer šta je to što možemo da tražimo, a da ga nećemo naći u ljubavi?! U njoj su smirenje, radost, trpljenje, dobrota, sastradanje, snishodljivost, prosvetljenje, itd. Ali, da bi se zadobila ova najčudesnija ljubav, moramo neprestano prizivati Boga ljubavi da nam je podari. Kad se Ime Božije zapamti posredstvom molitve "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", Ono u sebi sadrži večni život, a večni život je Bog ljubavi! Dakle, onaj ko se moli ovom molitvom, zadobija istinsku, božansku ljubav.

Dakle, napred! Ovo je put i način pobedničke ljubavi. Budite hrabri i odvažno stupite u bitku. Neprestano izgovarajte molitvu, ustima i umom. Više će vam koristiti da je ustima izgovarate tokom dana, jer je u to vreme um rasejan zbog čovekovog delanja.

5.  Prekrasni put ljubavi je lišen napora, i na ljubavinema ni senke ni mrlje nego, naprotiv, savest svedoči da duša ima odvažnost pred Bogom. MeĎutim, kad nema ljubavi, duša nema odvažnosti u molitvi i, kao neko ko je poražen i bojažljiv, ne može da podigne glavu jer oseća grižu savesti zbog toga što nije ljubila onako kako Bog ljubi nju: prestupila je zapovest Božiju.

Ako ne ljubimo brata svojega kojega vidimo, kako možemo ljubiti Boga kojega ne vidimo (v. 1. Jn. 4;20). Onaj ko ima istinsku ljubav ima i Boga. Ko god da nema ljubavi, nema ni Boga u sebi. Sveti Oci kažu: "Ako si video svog brata, video si i Boga. Tvoje spasenje zavisi od tvog brata."

Sveti oci, monasi drevnih vremena, koračali su bez napora putem spasenja, jer su sve žrtvovali kako ne bi otpali od ljubavi. LJubav je bila cilj njihovog života. Naš put je u potpunosti posut

trnjem koje je poniklo stoga što nam nedostaje ljubav. Iz tog razloga krvarimo dok koračamo ovim putem. Temelji kuće se potresaju ukoliko se valjano ne učvrsti temelj ljubavi.

6.  Prisili se, čedo moje, duše svoje radi. Prisili se da utešiš braću, i Bog će utešiti tebe, jer će ti poslati Svoju blagodat. Budi trpeljiv, budi poslušan. Neka te svi smatraju za "otpad" i Bog će te prosvetliti.

Veliki je onaj ko ima više smirenja. Bog daje blagodat onome ko ima straha Božijeg, svima je poslušan kao malo dete i stalno traži svetu volju Božiju. Takav čovek nikad ne traži da bude njegova volja, nego volja Božija i volja drugih ljudi. On uvek kaže: "Kako ti želiš, ti najbolje znaš!" On nikad ne iznosi svoje sopstveno mišljenje, jer sebe smatra ništavnijim od svih. Kada mu kažu da nešto uradi, on to marljivo prihvata govoreći: "Neka je blagosloveno!"

Dakle, čedo moje, to je ono što bi i ti trebalo da činiš. Od toga demoni drhte, odlaze daleko i nikad se više ne vraćaju. Oni su veoma uplašeni kad vide smirenje, poslušanje i ljubav prema svima.

7.  Čedo moje, samo izvršavaj svoju dužnost. Ako drugi nisu poslušni, prepusti to Bogu i budi u miru. To dolazi usled Ďavolske ljubomore, čedo moje. Da li će Ďavo otići u planine i tamo stvarati iskušenja? On odlazi tamo gde se ljudi bore za spasenje. Budući da i mi tragamo za spasenjem, on stvara pometnju a da mi to i ne primećujemo.

Ponesi breme svoje braće. Bog svakoga pravedno nagraĎuje. Doći će vreme kad ćeš videti koliko će ti On dati zbog patnji kroz koje si prošao nadzirući mnoge duše. Trudi se u ovom svetu i pomaži drugim ljudima, i Bog te nikad neće lišiti Svoje pomoći. Sada seješ, ali će doći vreme kada ćeš i žnjeti. Moli se da te Bog ukrepi u trpljenju, rasuĎivanju, prosvetljenju, itd. Ja se neprestano molim za tebe, ali ja nemam odvažnost pred Bogom, tako i moje molitve ostaju besplodne.

Pomisli samo na ono kroz šta su prošli Oci da bi spasli druge. To nije mala stvar: ti pomažeš drugim ljudima, i zbog toga se Ďavo obrušava na tebe i žalosti te. Počni da pokazuješ odvažnost i trpljenje i reci: "Spreman sam da umrem u bici pomažući mojoj braći da se spasu, ali Bog neće dopustiti da propadnem, jer ja to činim ljubavi NJegove radi."

Da, tako učini, i videćeš koliko ćeš radosti i snage zadobiti u borbi. Ponekad nestrpljenje, očajanje i pesimizam lišavaju čoveka blagodati Božije, a on to pogrešno pripisuje bremenima koje nosi. Hrabrost, samopožrtvovanje, odvažnost i vera u Boga donose blagodat Božiju. Molim se da Bog ukrepi tvoje duhovne nerve da bi se borio sa novom snagom.

8.  Prebivajte u vezi uzajamne ljubavi, jer je ljubav početak i kraj, temelj. Na ljubavi prema Bogu i tvojoj braći visi sav Zakon i proroci (Mt. 22;40). Bez ljubavi, mi smo kimval koji zveči - velika nula. Prema apostolu Pavlu, čak i ako predamo svoje telo da se Hrista radi sažeže, ako razdamo svoje imanje siromasima (v. 1. Kor. 13;3) i ako zbog Hrista umrtvimo svoje telo surovim podvižništvom a ljubavi nemamo, ništa nismo ostvarili. Dakle, svom svojom snagom moramo nastojati da očuvamo snažnu uzajamnu ljubav, kako bi naša neznatna dela opravdao Onaj koji ispituje tajne pomisli našeg srca.

9. Pišeš mi, čedo moje, o nekome ko te žalostio a koga si ti prokleo, itd. Ne, čedo moje, ne proklinji nikoga, ma koliko da ti je naškodio. Hristos nam kaže da ljubimo svoje neprijatelje, pa kako onda da izgovaramo ono što je zlo? Zatraži oproštaj od Boga i ubuduće ljubi tog čoveka kao brata, bez obzira da li si saglasan sa njim ili ne. Zar Hristos na Krstu nije oprostio onima što

su ga raspeli? Zar onda mi možemo da postupimo drugačije? Da, čedo moje, moramo svakoga da ljubimo, bez obzira na to da li drugi ljudi nas ljube ili ne. To je njihova stvar.

10.  Čedo moje, uvek opravdaj svoga brata a prekori sebe. Nikad ne pravdaj svoje postupke. Nauči da kažeš "blagoslovi", drugim rečima, "oprosti", i u tebi će se nastaniti smirenje. Budi trpeljiv i previĎaj pogreške svoga brata, imajući u vidu Božiju trpeljivost prema tvojim sopstvenim pogreškama. LJubi kao što Isus tebe ljubi i kao što želiš da drugi tebe ljube. Pridržavaj se bezmolvija, neprestane molitve i samoprekora, i videćeš, koliko ćeš žalosti po Bogu, suza i radosti osetiti. MeĎutim, ukoliko ih se ne budeš pridržavao, drugim rečima, ukoliko zapostaviš njihovu primenu, hladnoća i suvoća zameniće višnje blagodati.

LJubi svoju braću. Tvoja ljubav će se pokazati onda kad sve slabosti svoje braće budeš smatrao ništavnim i kad ih i uprkos njima budeš voleo. LJubav će te sačuvati od svakog greha.

Nemoj razmišljati ni o čemu drugom osim o sebi samom (tj. o svojoj grešnosti). Stalno prekorevaj samoga sebe, jer je to najbolji put.

11.  Molim se za dobro zdravlje tvoje duše, jer kad je duša zdrava, poseduje trpljenje u nedaćama i samoodricanje u pogledu tela i pomisli. Onda nema bojazni od bolesti i samoljubivih pomisli. Kad je duša zdrava, u sebi nosi ljubav, ne sablažnjava druge, podnosi teške reči svoje braće, ne razotkriva javno njihove pogreške, uvek ima lepu reč za njih, kloni se i udaljuje od rĎavih pomisli i ogorčenja. Kad je duša zdrava, ne gnevi se, ne gunĎa, ne protivureči, ne mrmlja, nije neposlušna, ne ispunjava svoje hirove i, uopšte, pokazuje još mnoga obeležja duševnog zdravlja. Takvo zdravlje tražim od tebe, tome te savetujem, za to se molim.

12.  Hrišćaninu podvižniku Prvo pismo

Moraš podneti tu osobu koja te žalosti i dovodi u iskušenja. Podnesi ga s radošću. Moli se za njega svaki dan. Uvek nastoj da mu učiniš dobro, da ga pohvališ, da s ljubavlju razgovaraš sa njim, i Bog će učiniti čudo, on će se popraviti. Tada će se Hristos proslaviti dok će Ďavo, koji postavlja svaki kamen spoticanja, biti razobličen. Naročito prisili sebe da prestaneš sa osuĎivanjem i laganjem. Tvoje pravilo je da izmoliš jednu brojanicu dnevno za tog čoveka koji te mrzi da bi ga Bog prosvetlio za pokajanje. Pored toga, svakodnevno načini još deset metanija tokom narednih mesec dana.

Ako taj čovek ima nešto protiv tebe, zanemari to i budi strpljiv. Neka ti bude učinjena nepravda, ali ti nemoj činiti nepravdu. Neka te i udare, ali ti nemoj udarati. Neka te osuĎuju, ali ti nemoj osuĎivati. Kad sve to učiniš, tad će Sin Božiji, zajedno sa Ocem i Presvetim Duhom, obitavati u tvom srcu. Bori se dobrim podvigom (1. Tim. 6;12) i zanemari postupke tog čoveka da bi i Hristos zanemario tvoje grehe.

Drugo pismo

Radujem se što sam doznao da si prisilio sebe da na taj način pobediš čoveka koji te toliko uznemiravao. Da, čedo moje, ljubav uvek pobeĎuje. Uvek stremi ljubavi, smirenju i čistoti. I dalje nastavi da se na brojanici moliš za tog čoveka. Hristos će ga prosvetliti. Iza svega toga stoji Ďavo. Kad Hristos protera Ďavola, tvoj brat će postati kao jagnješce.

13.  Daj bratu prednost u svemu. Razlikuj se po tome što ćeš svakoga poštovati. Za Ime Božije, nemoj se svaĎati i nikoga nemoj osuĎivati! To nisu postupci jednog monaha, nego postupci mirjanina koji je daleko od Boga. Ti si posvećenBogu i trebalo bi da učiniš sve što On poželi, i to bi trebalo da upravlja tvojim postupcima prema drugima.

Kad primetiš da se svaĎaš itd, trebalo bi da shvatiš da tvoriš volju demonsku i da je Bog zbog toga veoma ražalošćen. Angeli koji te gledaju s tugom kažu: "Šta mu je da se sukobljava? Zar ne pomišlja na Božiju zapovest o ljubavi?" MeĎutim, kad vide da se žrtvuješ ljubavi Hristove radi, oni će se radovati i proslavljati Boga, koji daje Svoju blagodat da bi čovek mogao da pobedi Ďavola.

14.  Preklinjem te, čedo moje, prisili se da pokažeš bratoljublje. Monah bez ljubavi je duhovno mrtav. Nikome nemoj suditi. Ne govori stvari koje nisu neophodne, koje su beskorisne i štetne, i koje ne dolikuju monahu.

Zbog čega si napustio svet, čedo moje? Zato da bi se posvetio? Da bi zadobio božansku ljubav? A da li ostvaruješ cilj zbog kojeg si napustio svet kad ražalošćuješ i osuĎuješ starije? Dokle će se Ďavo smejati, i kad ćeš konačno početi da se kaješ i da se popravljaš? Vreme prolazi i kraj se približava. Sad se moramo prisiliti, jer ćemo kasnije beskorisno udarati glavom o zid.

15.  Ovo je predvečerje svetog Bogojavljenja. O, kakvo snishoĎenje! On je obnažen zakoračio u vode Jordana! Ko je to učinio? On, koji je Logos beznačalnog Oca, koji je u drevnosti rekao: "Neka bude...", i gle, sve se pojavilo pred NJim! Obnažen, da bi nama, koji smo bili obnaženi, podario usinovljenje!

Kada je Jordan video Nevidivog i Bestelesnog ovaploćenog u vidljivom obličju, prestrašio se i okrenuo svoj tok! Sveti Jovan Krstitelj je zadrhtao i rekao: "Kako sluga može krstiti Gospodara, kako svetiljka može obasjati Svetlost?" Kakvu svetlost? Onu blaženu i trosunčanu, koja obasjava svakoga ĉoveka koji dolazi na svet (Jn. 1;9).

Beznačalni Otac svedoči za Svog sabeznačalnog Sina, dok se Utešitelj spušta u obliku goluba i otpočiva na preneporočnoj glavi Isusovoj, potvrĎujući verodostojnost ovih reči.

Raduje se i poskakuje od radosti svaka hrišćanska duša pred veličanstvom tajinstva Bogojavljenja! O, kakvog Boga i Oca imamo! O, to srce Božije, koje toliko voli čoveka, bilo je zapostavljeno, zaboravljeno. On vapi kroz proroka: Može li žena zaboraviti porod svoj, da se ne smiluje na ĉedo utrobe svoje? A da bi Ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe (Is. 49;15). Kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina NJegova, mnogo ćemo se pre, pomireni, spasti životom NJegovim (Rim. 5;20).

O, koliko utehe daju ove reči apostola Pavla novopokajanoj duši! Veliku odvažnost pred Bogom ima ona duša koja sažaljeva svog bližnjeg i delom i rečju sastradava sa njim.

Kad se jednom prilikom sveti Andrej, Hrista radi jurodivi, usred Konstantinopolja pretvarao da je bezumnik, otvorile su se duševne oči jedne bogonosne žene i ona je u svom viĎenju ugledala blaženog Andreja koji je blistao sjajnije od sunca. LJudi su ga udarali, pljuvali i prezirali, dok su se demoni radovali što će ih nakon smrti osuditi, jer su na svaki način udarali i mučili svetitelja Božijeg. MeĎutim, sveti Andrej je rekao demonima: "Ne, ja sam preklinjao Boga da se onima koji su me udarali i mučili to ne uračuna u greh!"

Tada je Varvara - tako se zvala ona žena - videla nebesa otvorena, i ogromnog goluba kako se, noseći cvet u kljunu, spušta na glavu blaženog Andreja i govori: "Primi ovaj cvet koji ti šalje Otac svetlosti zbog tvog milosrĎa prema onima koji te udaraju, jer je i On milosrdan!" Oko goluba se nalazilo bezbroj ptičica svih vrsta i one su pevale nebeske himne, kako bi nasladile ovu blaženu dušu koja je toliko stradala zbog Hrista!

Ubrzo nakon toga, istupljenje se okončalo. Znajući kroz Svetoga Duha za njeno viĎenje, blaženi je prišao Varvari i rekao: "Čuvaj ovu tajnu, Varvara, i nikome je nemoj kazati dok ja ne odem na mesto čudesne skinije!"

Milosrdna duša se upodobljuje Bogu i ima veliku odvažnost pred NJim!

Neka nam Bog podari sastradalno, milosrdno srce, kako bismo i mi, kad se upokojimo, našli srce Božije otvoreno i preispunjeno milošću, sastradanjem i ljubavlju! Amin! Neka bude!

16.  Mnogo smo počastvovani, iako smo toga nedostojni, jer nas je Bog prizvao da kao NJegova oruĎa poslužimo dušespasonosnom delu, imajući u vidu da ne bismo bili čeda Božija i naslednici nebeskih blaženstava da se drugi (apostoli i ostali) nisu žrtvovali za nas. Prema tome, mi ćemo učiniti sve što možemo, a delo će okončati Onaj koji ima snage da ga završi.

Pomisli koliko su se hrišćani borili u vreme katakombi, sa koliko su samopožrtvovanja i sa koliko ljubavi žrtvovali stvari koje su im bile dragocene ako ih je pozivala hrišćanska dužnost! Najzad, njihova žrtva im je donela nebesku slavu!

O, mi smo nedostojni i, na žalost, sve gubimo zbog svog maloverja. Mi se, meĎutim, nadamo da će nas milosrĎe Gospodnje ukrepiti i da ćemo i mi poneti svoj mali krst, radi sopstvene utehe.

17.  Blažen je ko ćutke i oprezno pretrpi reči svoje braće i u čijem se srcu ne pojave mržnja, osuĎivanje ili zlopamćenje. On podseća na Hrista kojeg su Jevreji osuĎivali kad je izgonio demone iz ljudi i govorili: Pomoću kneza demonskog izgoni demone (Mt. 9;34) i U njemu je demon... šta ga slušate (v. Jn. 10;20).

Vidiš li, čedo moje, da su takve stvari govorili čak i Hristu? Dakle, ne jadikuj. Ako si trpeljiv, ako se smiriš i kažeš: "Zaista, imam mnogo demona - jer je svaka strast demoni ja sam zaista onakav kakvim me smatra moj brat, pa čak i mnogo gori", ako pokušaš da ga zavoliš i da mu se potčiniš, doći će dan kad ćeš se osloboditi strasti, a onda će se Hristos zacariti u tvom srcu i podariće ti neprocenjivi mir Božiji.

18.  Nemojte pogubiti spasonosnu ljubav zbog sitnica. Ne budite podozrivi jedni prema drugima i ne izazivajte u sebi takvo stanje koje će vas duševno izopačiti. Plašite se suda Božijeg i teško onome kroz koga dolazi sablazan (v. Mt. 18;7).

Ne osuĎujte jedni druge. Nosite najrazličitija bremena jedni drugima, i osetićete veliku duševnu korist. MeĎutim, ukoliko pravdate svoje postupke i osuĎujete svog bližnjeg i brata, uvek ćete osećati tugu i teskobu kao kaznu za vaš prestup.

Monah bez samoprekorevanja ne vredi ni prebijenog groša i nikad neće napredovati.

Smatrajte da je sve što vam starac govori volja Božija i da vam Gospod govori kroz njegova usta. Tek kad budete razmišljali na ovaj način ispoljićete poslušanje kakvo Hristos očekuje od vas.

19.  Gospod će osuditi na večni oganj one koji stvaraju iskušenja. Iskreno ljubite jedni druge - ne pritvorno ili površno, nego sa duhovnom dubinom. Hristos nam je pokazao toliko ljubavi da bi NJegov sveti primer trebalo da postane sveti uzrok da i mi na sličan način ljubimo jedni druge.

Ako svoju ljubav ne projavimo kroz dela, a ne samo na rečima, onda se uzalud trudimo u svojim podvizima jer bijemo vetar (1. Kor. 9;26) i udaljujemo se od cilja svog spasenja. Ne zavaravajmo se da ćemo se spasti ako zapostavimo osnovnu vrlinu, a to je ljubav. Ako se ne izdvajamo po neporočnoj ljubavi Hristovoj uzaludno trčimo, jer se time gubi svaka nada za spasenje.

20. Što se tiče tvog pitanja, brate u Hristu... da li bi trebalo da popravljamo bližnje ljudsko biće kad je neblagodarno, nepravedno, itd, ili pak možda ne bi trebalo da to činimo kako bismo bili nagraĎeni za trpljenje, odgovoriću ti: ako misliš da će on posredstvom saveta i pouke imati koristi, onda bi trebalo to da učinimo, odlučivši se za korist svog bližnjeg radije nego za svoju sopstvenu i pokazujući na taj način najveću vrlinu, odnosno ljubav. MeĎutim, ukoliko smatraš da tvoj savet ničemu neće koristiti, tada daj prednost svojoj sopstvenoj koristi, podnoseći njegovu neblagodarnost i nepravdu.