O ISPOVESTI I DUHOVNOM OBRAĈUNU

1.  Ova tvoja ispovest ispunila je radošću moju dušu, jer se raduju i Bog i angeli, koji su je očekivali svakog trenutka. Uspeo si da posramiš Ďavola, koji se silno raduje kad neko skriva svoje pomisli od duhovnog oca.

Kad zmija napusti svoje leglo, ona žuri da se negde sakrije, jer predoseća da bi mogla biti udarena. Isto se dešava i sa demonskom pomišlju, koja je slična zmiji otrovnici. Kad takva pomisao izaĎe iz čovekovih usta, ona se razvejava i iščezava, jer ispovest znači smirenje. Satana ne može da podnese čak ni miris smirenja, i zar je onda moguće da ona ostane i nakon iskrene i istinske ispovesti?

Čedo moje, želim ti dobar početak i oprezno napredovanje. Nemoj se stideti preda mnom. Ne posmatraj me kao čoveka nego kao predstavnika Božijeg. Reci mi sve, čak i ako si imao neku rĎavu pomisao vezanu za mene. Ja sam opitan u pogledu demonskih uticaja i znam kako se Ďavo bori sa čovekom. Znam da duhovna čeda imaju jednostavna (prosta) srca. Ukoliko u njih uĎe nečista pomisao, onda se to dogaĎa usled Ďavolske zlobe i egoizma tog duhovnog čeda koje je dopustilo da padne i da se pojavi takva pomisao o njegovom starcu. To znači da ovo duhovno čedo mora imati više smirenja.

Prema tome, ne jadikuj. Ja ću se uvek radovati kad sa mnom razgovaraš slobodno i iskreno, jer bez iskrene ispovesti ne može biti duhovnog napretka.

2.  Čedo moje, budi bez brige. Ja sam uzeo tvoje breme i samo te molim da bezmolvstvuješ.

Tvoje reči mogu biti napisane na papir, ali ja osećam silu, značenje i suštinu onoga o čemu pišeš, i prodirem u duh tvojih reči. Molim te da od sada bezmolvstvuješ. Sve ti je oprošteno nakon što  si se ispovedio. Satana je razumeo tvoj karakter i tiraniše te, iako se ništa ozbiljno nije dogodilo. Sve što si napisao, odnosno pomisli koje te muče, samo je veština lukavoga koji želi da očajavaš, da tuguješ i sl. Sve što se desilo baci u morsku dubinu i zacrtaj novi pravac u svom životu.

Ako budeš razmišljao na isti način, znaj da ćeš postati podsmeh demonima. Preklinjem te da mi budeš poslušan. Nakon tvoje ispovesti sve ti je oprošteno i neka prošlost zaista bude prošlost. Nemoj grebati ranu koja je toliko bolela. Neka te ne obmanjuje pomisao da je to tvoja greška. Da ga nisi odveo kod lekara i sl. onda bi takve pomisli opravdano ratovale s tobom. MeĎutim, kako stvari sada stoje, ti si izvršio svoju dužnost. Bog je želeo da ga uzme iz razloga koji su poznati jedino NJegovoj beskonačnoj mudrosti, a ti misliš da si ga ubio! Budi oprezan sa tom pomišlju, jer bi mogla da postavi klopku u tvom srcu. To je Ďavolsko lukavstvo kojim on želi da ti naškodi, budući da zna kako to da učini. On je posredstvom očajanja povukao nebrojeno mnoštvo ljudi u paklene dubine.

Kad se nešto dogodi i Ďavo vidi da to uznemiruje čoveka, njegova veština se sastoji u tome da uveća mnoštvo pomisli koje su tobože opravdane, da bi na taj način zaveo ubogog čoveka u oluju i tu ga udavio. Kako kaže izreka, lisica voli pometnju. Kada pak oluja proĎe, čovek vidi da je bio u opasnosti da se udavi u čaši vode!

3. Budi smiren i ubuduće se redovno ispovedaj. U ispovesti je sadržano najsvetije smirenje, bez kojega se niko ne može spasti. Đavo se silno raduje kada uspe da ubedi čoveka da ovaj sakrije demonske pomisli. To se dešava stoga što na taj način postiže svoj unapred postavljeni, dušegubni cilj.

4.  Ispovedaj se često, pobožno i čiste savesti. Čuvajmo duhovne zapovesti. Neprestano se molimo. Sećajmo se smrti i neka nas svesilni Bog udostoji da u drugom životu budemo u NJegovoj blizini, da bismo se sa svima svetima radovali u trijumfujućoj Crkvi.

5.  Pisao sam ti o savesti. Potrebno je da budemo oprezni i da ne učinimo ništa zbog čega bi nas ona prekorevala i osuĎivala.

Imaj na umu da Bog sve vidi i da ništa nije skriveno od NJegovih očiju. Kako onda možeš da lažeš pred Bogom? Zar ne znaš da je laž od Ďavola i da će ona, ako ne budemo oprezni, najpre postati običaj, zatim navika i na kraju strast? Zar ne znaš da lažljivci neće naslediti Carstvo Božije?

Plaši se Boga. Bogu nisu ugodna veštastvena prinošenja ako pri tom zanemariš unutrašnju revnost srca. Ovo je trebalo ĉiniti, a ono ne ostavljati (Mt. 23;23).

Pobrini se za svoju savest, jer nam je smrtni čas nepoznat. Ako svom povereniku, odnosno svojoj savesti ne isplatimo sve što joj dugujemo, ona će nas odlučno osuditi i ništa neće prećutati. Tada će, avaj, naša usta biti zapečaćena, i nećemo imati nikakvo opravdanje.

6.  Svake noći razmotri kako je protekao dan, a ujutro se priseti kako je protekla noć, dok ne saznaš kakav je obračun za tvoju dušu. Ako zapaziš gubitak, pokušaj da ga nadoknadiš pažnjom i prisiljavanjem, a ako pak vidiš dobitak, zablagodari Bogu, svom nevidljivom pomoćniku.

Ne dozvoli da te savest dugo muči nego požuri da joj daš ono što traži, da te ne bi odvela kod sudije i u tamnicu (v. Mt. 5;25). Da li tvoja savest želi da više revnuješ na svom molitvenom pravilu i na molitvi? To ćeš joj i dati i, gle, bićeš izbavljen od odlaska kod sudije. Nemoj gušiti spasonosni glas svoje savesti tako što ćeš ga zanemariti, jer ćeš kasnije beskorisno žaliti.

7. Obrati pažnju da budeš iskren i u svojim delima i u svojim rečima, a posebno na ispovesti, jer Bog ispituje srca i utrobe (Ps. 7;9) i ništa nije zatamnjeno pred pogledom NJegovog nedremanog oka.

Plašite se Boga. Bog se ne da obmanjivati (Gal. 6;7), ne može se prevariti, i oštro kažnjava ako vidi neiskrenost. Prema tome, budite oprezni. Kad ste neposlušni i kad prikrivate svoja sagrešenja, suprotstavite se time što ćete to otvoreno priznati tokom ispovesti. Ne dopustite da vas nadvlada egoizam, koji će učiniti da prikrivate istinu i da ostanete nepopravljeni i ostrašćeni.

Budite oprezni; vreme prolazi, protiče, i smrt dolazi u onaj čas kad je ne očekujemo. Na taj način odlazimo nespremni i nečiste savesti, koja će nas osuditi na strašnom sudu Božijem.

Popravite se u svemu ukoliko želite da vidite dobre dane bestrašća i mira.