POLIRANJE  OGLEDALA

                 O ISKRENOSTI

 

 

Jedan licemer i njegov prijatelj, gradonačelnik,

proveli su jednu noć izvan naselja,

glumeći ''duhovno stanje''.

Bila je ponoć, i padala je kiša.

Na rubu brda pojavio se vuk.

Gradonačelnik je odapeo strelu koja je oborila vuka,

i ovaj je zacvileo, zaprdeo

i skapao.

Licemer povika: »Ubio si mog magarca!

Raspoznajem prdež svog magarca isto tako dobro

kao što razlikujem vodu od vina.«

                                              »Ne baš. Ubio sam vuka.

Idi i uveri se. Suviše je mračno da bi odavde moglo

išta da se tvrdi.«

                       »Među dvadeset prdeža dvadeset životinja,

znao bih koji izlazi iz dupeta mog mladog magareta.

Neke stvari savršeno znam.«

                                           »Ti, varalice!

Po kiši, u ponoć, na daljini od pedeset metara

možeš da razlikuješ prdeže!

Pa ni mene danas nisi prepoznao,

a poznajemo se deset godina!

A i ta tvoja opijenost Bogom je puko pretvaranje,

pa će ti valjda uz nju biti oproštena i sva ostala zaboravnost,

kao zaigranom detetu ili nekome stvarno izgubljenom u radosti.

Ali ti to nisi. Suviše si ponosan na svoje ''dervištvo''

i svoje tirade o ''nesebičnom predavanju''.

                                                                ''O, oba sveta

su ovde! Ne mogu da razlikujem koji je koji!

Prdeži moga magarca dokazuju osetljivost mog stanja!''«

Na taj način licemerje biva razgolićeno.

Svakog ko tvrdi: »Ja sam čuvar ulaza«,

znalci će staviti na probu,

                                      kao kad neki čova tvrdi

da je krojač, no kada mu kralj dobaci

komad satena i kaže:

                               »Napravi mi prsluk«,

on nema pojma šta da radi.

                                       Vino koje Bog ljubi je

čovekova iskrenost.

                             Taj licemer je pio

surutku. Govorio je: »Ostavite me nasamo

u ovoj pometnji. Ne razlikujem sekiru

od ključa. Ja sam Đunaid. Ja sam Bestami!«

Duhovna lenjost i duhovna lakomost

neće ostati skrivene.

Ako se predstavljaš kao Haladž

i sa tom lažnom paljevinom

raspaljuješ svoje drugove,

ne umišljaj da si zaljubljenik.

Samo si sumanut i neosetljiv.

I piješ nam krv,

jer nemaš nikakvo iskustvo bliskosti.