O GREHU, POKAJANJU, PLAĈU PO BOGU I SUZAMA

 

1.  LJudski je pasti i biti ranjen - čak i kad bi ljudski život na zemlji trajao samo jedan jedini dan, njegove misli su još od malena naklonjene zlu (v. Post. 8;21). MeĎutim, pasti i potom ne ustati uopšte nije ljudski. Pokajanje vaspostavlja čoveka; ono nam je dato da bismo i nakon krštenja isceljivali dušu. Kad ono ne bi postojalo, teško da bi se čovek uopšte mogao spasti. Upravo zbog toga vrlina pokajanja traje sve dok je čovek živ, jer jedino savršeni ne greše. Čeda moja, kad god vidite da vas vaše misli prekorevaju zbog nekog greha, istog časa uzmite lek: pokajte se, jecajte, ispovedite se i, gle, vratićete se u svoje prethodno, bolje stanje.

2.  Nakon što se Juda Izdajnik posvetio Gospodu i postao pričasnik NJegove blagodati, tvorio je čuda zajedno sa ostalim apostolima, ali je na kraju potonuo.

MeĎutim, počinak u spokojnoj luci večnog blaženstva podaren je razbojniku koji je činio bezbožna, rĎava i nemoralna dela, ali je zavapio za milost.

Narod jevrejski, koji je dobio obećanje od Boga i od NJega bio nazivan izabranim, zadobijenim i svetim (v. 1. Petr. 2;9) bio je oslepljen i zauvek je izgubio Boga.

S druge strane, varvarski narodi koji su po svojim delima bili slični bludnici, primili su evanĎelje i nasledili ono što je Izrailj odbio: Boga.

Prema tome, neka je daleko od vas očajanje i beznaĎe! Ma koliko da smo grešni, uvek bi trebalo da oči svoje duše okrenemo ka Bogu i da mu poverimo same sebe, kao što sluge poveravaju život rukama svojih gospodara. Na taj način, uvek upravljajmo naše oči na Gospoda, verujući u NJegovu milost dok se ne smiluje na nas (v. Ps. 123;2).

3.  Čovekov pad u telesnu smrt, kao i posledice izgona i našeg otuĎenja od našeg blagog Nebeskog Oca, dovele su do zakona greha koji se suprotstavlja zakonu Božijem (v. Rim. 7;23).

Čovek je od malena potčinjen zakonu greha kao naklonosti, prizivu i lukavstvu (v. Post. 8;21). Ta naklonost prema zlu, kao praroditeljsko nasleĎe i znak, plod i ostatak drevnog razdvajanja od

izvora sreće, prirodno je zadobila velike razmere u ljudskoj prirodi i privukla je ka lukavstvu. Prirodno je da su za decu Adama i Eve otuda usledili žalosni dogaĎaji.

Vaspostavljanje drevnog usinovljenja posredstvom krsne smrti Gospoda Isusa vodilo je večnom spasenju. To, meĎutim, nije uklonilo zakon greha koji je postojao u čoveku. To ne znači da Bog to nije mogao da učini - jer i jedna jedina kap strašne i svete krvi Isusove može sve da preobrazi - nego da mu je On promisliteljski ("po ikonomiji") dopustio da sapostoji u ljudskoj prirodi, kako njegovim posredstvom ne bi samo vaspitavao čoveka, nego i zato da bi se kroz njega ispoljile namere svakog pojedinca.

Sveto pismo kaže da Bog nije dopustio Isusu, sinu Navinovom, da uništi sve okolne idolopokloničke narode i da je neke ostavio kako bi posredstvom njih naučio sinove Izrailjeve veštini ratovanja (v. Is. Nav. 17;13).

Kada ovaj zakon greha ne naiĎe na hrabrog protivnika, odnosno na čoveka dobrih namera koji kao svoje oružje ima božanske zapovesti i naredbe, nadjačaće i zarobiti duhovnog borca. Oduzeće mu božansko oružje, a zatim ga povući ka grešnom životu.

Iz svega ovoga i mnogih drugih stvari izvodimo istinit zaključak da su sve nesreće u čovekovom životu posledice njegovog pada iz prvobitne besmrtnosti u smrtnost. Osim toga, vidimo da spasonosna žrtva Bogočoveka Isusa promisliteljski nije uklonila zakon greha koji postoji u čoveku - da bi ga njime poučila, ali i zbog mnogih drugih spasonosnih razloga - kako bi ga pomoću ovog zakona učinila mudrim naslednikom večnih dobara Božijih.

4.  Kako te naĊem, tako ću ti i suditi (v. Jez. 33;20). Da, to je vrednost jednogtrenutka! Da li će te zateći u pokajanju? Da li će te susresti dok se ispovedaš? Da li će te sustići dok govoriš Oĉe, sagreših nebu i Tebi (Lk. 15;18)? Da li će ti prići dok prolivaš suze istinskog pokajanja i samoprekorevanja? Da, Bog će odluku doneti u jednom trenutku: Veran je Gospod u reĉima Svojim (Ps. 144;13 po Septuaginti).

Ako te pak naĎe u nečemu drugom, o čoveče, otvoriće se oči tvoje duše i videćeš šta si izgubio, ali kakva će tada korist biti od toga? Ako Bog osudi čoveka, pokajanje je beskorisno. Kada se završi "vašar" ovog života, uzaludna će biti mnogoglagoljivost! Tada je sve svršeno!

O, kako je to veliko tajinstvo! O, Bože moj, moj slatki Isuse, otvori oči moje duše da bih sasvim jasno mogao da vidim veliko tajinstvo mog večnog spasenja, da bih uz pomoć Tvoje blagodati pripremio poputninu i da se ne bih beskorisno kajao na samom kraju svog života. Kao što vidiš, ja baš ništa ne činim i potpuno sam gubav od strasti. Podari mi suze i savršeno pokajanje pre nego što doĎe zadnji čas, kada ću začuti Tvoj glas: Naredi za svoju kuću, jer ćeš umreti i nećeš biti živ (Is. 38;1).

5.  Pokajanje je beskonačno. Uz pomoć blagodati Božije, čovek može usavršavati sve svoje vrline, ali se niko ne može savršeno pokajati. Pokajanje nam je potrebno do poslednjeg daha, jer i za tren oka možemo sagrešiti.

O, kako je dobar Bog! Pravedno ćemo biti kažnjeni i ja i ostali grešnici, jer smo prevideli beskonačno milosrĎe nebeskog Oca. Iako kao ljudi grešimo, neodlučni smo da priznamo: "Sagreših!" Kako to i možemo da kažemo kad smo svi mi, a najpre ja sam, zaboravni, lenji i gordi? Sve su to velike prepreke na putu ka smirenju! Hristos nam je Svojim Krstom pokazao taj put ali mi, na našu veliku žalost, ne obraćamo pažnju na to.

Vreme protiče, godine prolaze, i mi se sve više približavamo večnosti. Mi to vidimo, a ipak nas vezuje duhovna obamrlost dok ne budemo, a ja pre svih ostalih, bačeni u pakao.

Bože moj, koji si čovečanstvo izbavio od robovanja neprijatelju, izbavi i nas od buduće osude! Ti ćeš suditi svetu i svakome ćeš dati prema delima njegovim.

Neka tvojim molitvama i moja uboga duša naĎe milost kad joj se bude sudilo. Plašim se da susretnem strašnog Sudiju, jer me prekoreva moja savest.

6. Poslušanje, odsecanje samovolje, samoosuĎivanje i trpljenje uopšte, predstavljaju temelje duše, dok toplinu i revnost podržavaju suze. Ako želiš da budeš usrdan do kraja života, neprestano revnuj na suzama. Ako imaš takve suze, nemoj strahovati, jer ćeš sačuvati žar čežnje za spasenjem.

Prirodno je da voda ugasi vatru. MeĎutim, znamo da voda Božija koja ističe iz očiju pokajnika ne rasplamsava veštastvenu nego božanstvenu vatru koja spaljuje neprijateljski korov.

7.  Budi daleko od greha i nastoj da očuvaš svoju čistotu. Moli se smirenog duha i skrušenog srca. Odagnaj svaku zlu pomisao koja pokuša da te oskrnavi i prizovi Isusa Hrista koji će ti odmah priteći u pomoć.

Sve se dešava zbog ljubavi Božije, da bismo se vaspitali i naučili premudrosti Božijoj, da bi se postideo kušač i proslavio Bog.

Nikad ne gubi nadu. Nikad ne budi obeshrabren. Nikad nemoj gubiti trpljenje nego sve pretrpi ljubavi Hristove radi, jer je On radi nas pretrpeo krsnu smrt. Rugali su mu se i smatrali ga Ďavoimanim, a On je pretrpeo još mnogo toga radi našeg spasenja.

Sećaj se smrti. Sećaj je se u svemu, jer će to smiriti (uniziti, skrušiti) srce i izazvati plač po Bogu, umilenje i suze. Nakon toga, u duši će se pojaviti mir i spokojstvo, i ona će se naći u drugom, blaženom svetu.

8.  Iskreno se pokajmo. Ispovedimo se iskreno i iscrpno. Neprestano razmišljajmo o sudu Božijem i NJegovim odlukama i govorimo: "Pitam se hoću li se spasti ili ću se suočiti sa paklenim mukama?" Sad je vreme da prolijemo suze pokajanja i to neprestano treba da činimo. O, koliko bi trebalo da razmišljamo o tome da li je naša duša bela i čista! Mi je moramo očistiti, inače nećemo biti u stanju da stanemo pred Hrista onakvi kakvi smo sada.

* * * * *

Razmišljanje o smrti ne bi trebalo da nas udalji od uobičajenog pravila našeg monaškog života.

9.  Koliko je dragoceno vreme sadašnjeg života! Svakiminut ima veliku vrednost, jer tokom jednog minuta možemorazmišljati o mnoštvu stvari, bilo dobrih, bilo rćavih. Jedna pobožna pomisao može nas uzdići do neba, dok nas jednaĎavolska pomisao može baciti u pakao. Vidiš li koliko jedragocen svaki minut sadašnjeg života! Mi, na žalost, nerazmišljamo o tome, tako da nam beskorisno prolaze minuti,dani i godine. Da li samo beskorisno? Koliko smo štete pretrpeli svi mi, a najpre ja sam, a da to nismo ni primetili!Shvatićemo to jednog dana, kad se naša duša bude pripremala da napusti telo. Na žalost, tada će biti kasno, jer višeneće biti vremena za popravljanje! To moramo shvatiti sad,dok još možemo da postavimo početak. Iskoristimo dragoceno vreme sadašnjeg života! Uistinu je blažen onaj ko prisili sebe i postavi početak, jer će jednog dana biti duhovno bogat.

Nikad nije kasno, jer Gospod čeka da se svako od nas probudi da bi ga uposlio. On čeka do jedanaestog časa (v. Mt. 20;6) i na sve načine pokušava da nas probudi.

Molim se da se svi mi probudimo, da zapalimo svoje lampe i da budnog oka strpljivo sačekamo dolazak Gospodnji, da bismo ušli u lučezarnu ložnicu večnog blaženstva, na svečanost blistavih angela. Sa njima ćemo pojati vaskrsne himne, koje će nas uznositi iz sozercanja u sozercanje i u božansko ushoĎenje! Tada, o, tada ćemo u potpunosti razumeti koliko je značajno da u svemu prisiljavamo same sebe, da su naši starci bili u pravu što su nas podsticali i žalostili, jer ćemo  reći: "Gle, šta sada vidimo!" Tada će naša blagodarnost Bogu biti beskonačna. Tada ćemo uistinu prinositi blagodarenja koja će biti dostojna Boga!

10.  Ne gubimo uzalud svoje vreme. Carstvo Nebesko pripada podvižnicima (v. Mt. 11;12). Sećajte se ishoda duše, poslednjeg časa i trenutka ovog teškog razdvajanja. Ne zaboravljajmo da demoni traže da u tom poslednjem času zgrabe naše uboge duše i da ih odvedu u Ad.

O, kakva žalost! Kakav duševni bol! Kako duša tada uzdiše! O, kako je nezavidan položaj u kojem se ona tada nalazi! Koliko će puta čovek obećati Bogu da će se promeniti, da će doživotno poći putem pokajanja i odricanja!

Svi ćemo stići do tog časa, susrešćemo se sa svim ovim i sa još mnogo toga. Mi ćemo tada još revnosnije obećati da ćemo krenuti putem pokajanja i duhovne borbe. Zamislimo da se to već dogodilo i da je Bog čuo našu molbu. Šta nam je onda preostalo da učinimo? Da istinskim pokajanjem ispunimo svoje obećanje i da se borimo da popravimo svoju dušu. Gle, ovo je pravo vreme za pokajanje i borbu! Malo-pomalo, skraćuje se vreme našeg života i mi se, i ne shvatajući to, približavamo kraju i grobu!

Čekaju nas Sud i Sudija, isto kao i čitave knjige u kojima su zapisana dela svakoga od nas. Ko može to da izbegne? Niko. Svi ćemo stati pred presto Hristov obnaženi i otkriveni (Jevr. 4;13) da bi svako od nas podneo obračun za učinjena dela, reči i pomisli. Danonoćno razmišljajmo o ovome i mnogim sličnim stvarima, da bismo svoje duše poveli ka plaču po Bogu i suzama!

11.  Kao klopka koja je prikrivena odgovarajućim nasladama, greh se kao nešto slatko i ugodno lukavo prikrada do jezika da bi napao dušu. MeĎutim, onaj koji je bio zaveden kratkotrajnom nasladom i njenom utehom, uskoro će uvideti da je za njegovu dušu gorča od otrova i pogubnija od smrtonosne bolesti.

12.  Ma šta da se dogodilo tvojim roditeljima, ispovest oprašta i briše sve, brate u Gospodu! Seti se koliko je grešio bludni sin (v. Lk. 16;19-31) i koliko je žalostio oca svojim razvratnim životom. Ali, kada se pokajao, otac je odmah raširio ruke i prošlost je bila izbrisana kao da se ništa nije ni dogodilo.

Iscelenje za tvoje nesrećne roditelje već se pojavilo, jer će promena tvog života u duhovni život sve popraviti. Budući da se sada nalaze u istinskom životu, Bog ih je obavestio o tvojoj promeni i pokajanju, kao i o tvojim milosrdnim delima i pomenima koji su za njih odsluženi.

Ako nam Bog oprašta i kada sagrešimo protiv NJega kao svog istinskog Oca bez obzira na to šta smo učinili, koliko će tek biti ugodno našim roditeljima, tamo u istinskom životu, gde jasno vide stvari. NJima je poznata ljudska slabost i znaju da mladost lako pogreši. Svesni su velike veštine lukavoga, Ďavola, koji je bio uzrok svih nedaća, i sl. Naprotiv, oni će ti biti blagodarni jer su tvojim posredovanjem dobili pomoć od Boga.

Budi sasvim miran, brate. Koračaj putem pokajanja spokojnog uma i ne dozvoli da te obespokojava prošlost. Što je za tobom zaboravi, i stremi za onim što je pred tobom (Filiplj. 3;13). Upravimo pogled prema cilju našeg spasenja.

Neka te ne obeshrabruju takve pomisli. Imaj hrabrosti, nade i odvažnosti. Sve to što podnosiš jeste veština Ďavolska, kojom on želi da ohladni tvoju nadu u spasenje.

Čim čovek kaže "sagreših", Bog mu oprašta i previĎa njegove grehe.

Koliko je samo tugovala sveta majka blaženog Avgustina! Bez obzira na to, kakvu je svetost i bogočežnjivost on zadobio kasnije!

Sve se popravlja pokajanjem. Ne postoji ništa što bi prevazišlo milosrĎe Božije. "On je milosrdan prema prvima i isceljuje poslednje. Ovome daje, a onome ugaĎa", kaže sveti Jovan Zlatousti. LJubav Božija sve prekriva i popravlja. Niko nije bezgrešan osim Jednoga - Boga.

13.   Starĉevo pismo duhovnoj kćeri - mirjanki

Sve što si propatila, kćeri moja, dogodilo se zbog tvog samopouzdanja. Zar ti nisam savetovao da budeš smirena i da osuĎuješ samu sebe? U šta si verovala? Zar nisi znala da će se trska polomiti ako se na nju snažno osloniš i da će ti pri tom poseći ruku? Zar ti nije poznata izreka: Bez mene ne možete ĉĉniti ništa (Jn. 15;5). Zar ne znaš da su mnogi oci pali zbog samopouzdanja?

Ponizi se, osuĎuj samu sebe i jecaj, kćeri moja, da bi oprala svoju bračnu odeždu. Tvoj Ženik, koji je lepši od svih sinova ljudskih, priziva te i traži i priprema ti obitavalište na nebesima! Duhovna ložnica je veoma raskošna! Tamo služe angeli i nemoj biti nemarna. Ustani, uzmi malo vode i dobro operi svoju bračnu odeždu, jer ne znaš kad će On doći. Vreme smrti je nepoznato, i ono dolazi svima nama. Ne znamo u kom će trenutku doći.

Pokaj se. Pogledaj bludnicu koja je oprala preneporočne noge Isusove. Ona je izlila suze koje su bile skupocenije od mira i one su privukle Božiju milost i oproštaj. Tada je začula: Opraštaju ti se gresi... idi u miru (Lk. 7;48,50).

Pokaj se, kćeri moja. Sa suzama padni pred strašne noge Gospodareve, zajecaj i zavapi: "Sagreših, Isuse moj! Prihvati moje pokajanje i spasi me. Nemoj zanemariti moje suze. O, Radosti angela, nemoj se odvratiti od mene, i nemoj me odbaciti Ti, koji si savio nebesa Svojim snishoćenjem!"

Preklinji Hrista ovakvim i njima sličnim rečima, i budi sigurna da ćeš NJegovu ljubav naći utrostručenu!

Tvoje pokajanje pričiniće neizmernu radost angelima i oni će sveradosno oglasiti: "Zaustavila se! Zaustavila se! Zaustavila se", odnosno nije sasvim pala nego se negde zaustavila. Otrgnuta si iz bujice i sad se ponovo uspravljaš.

14.  Vreme ovog života prolazi tiho i neprimetno, a sa proticanjem vremena uvećava se i prestup svakog čoveka, pri čemu on toga nije ni svestan. Jednog dana će shvatiti, začuditi se i reći: "Nakupili su se toliki grehovi a ja, nesrećnik, nisam to ni znao! Teško meni ubogom, šta me sada čeka? Kako ću proći kroz mitarstva?"

Da, čedo moje, to he se svima nama dogoditi. Sada se pripremimo što je moguće brže, jer ne znamo dan i čas kad će doći Gospod, zakucati na dveri duše i pozvati nas da se opravdamo. Prema tome, budimo uvek obazrivi i spremni za nepovratno putovanje na Nebesa.

15.  LJubljeni brate, neka nam Bog, koji nas je udostojio Svoje posete, podari istinsko pokajanje, čime ćemo ublažiti Božiju osudu. Istinsko pokajanje je ono pokajanje koje se projavljuje u žaljenju zbog počinjenih grehova, u plaču po Bogu, u vatrenim suzama koje ruše tvrĎave greha i u istinskoj i iskrenoj ispovesti.

Pokajanje ništa ne ostavlja neisceljenim. Da čoveku nije darovano pokajanje, niko se ne bi spasao.

Trijumf i pobeda su dati čoveku posredstvom oružja pokajanja. Neka je slava jedinom premudrom Bogu, koji je čoveku podario tako delotvoran lek, koji isceljuje svaku bolest sve dok se uzima na odgovarajući način.

Borimo se, brate! Živimo u prostodušnosti i bezazlenosti srca kao mala deca, što je i Spasitelj rekao: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo Nebesko (Mt. 18;3).

Pomoću prostodušnosti i vere bićemo slobodni od rĎavog sanjarenja koje skrnavi dobro seme Svetog Duha. Stvari će se dogaĎati saglasno našoj veri. Ono što poseješ, to ćeš i požnjeti.

Preklinjimo Boga za pokajanje i žaljenje i On će nam ih podariti, kako bi potekla bujica životodavnih suza. Tada će i naša srca doneti plodove Svetog Duha.

16.  Moli se za mene, ljubljeni brate, da mi Gospod podari pokajanje pre nego što krenem na veliko putovanje iz ovog sveta, jer mi nismo stvoreni za zemlju nego za nebesa. Tamo je Bog pripremio mesto za Svoju decu koja su mu poslušna u svemu što kaže. Naprotiv, za sve one koji su gluvi za NJegove božanske zapovesti pripremio je mesto večnog utamničenja neka nas Bog sačuva od odlaska na to mesto!

Bog nas poziva kroz Sveto pismo, propovednike i duhovne oce: Pokajte se, jer se približi Carstvo nebesko (Mt. 3;2). Na žalost, oni koji misle da su silni i snažni ne obraćaju pažnju na NJega i nalaze različite izgovore.

Sveblagi Bog, koji želi da Svoje bogatstvo podeli ljudima, priziva ono što je slabo, poniženo i ništavno (v. 1. Kor. 1;27-28). IziĊi brzo na trgove i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i bogalje i hrome, i slepe... da mi se napuni dom (Lk. 14;21,23), kaže Gospod u svetom EvanĎelju.

Prizivajući beskorisne, Bog još više proslavlja Svoje milosrĎe, a čoveka vodi ka blagodarnosti: šta je to što gubavac koji se udostojio iscelenja neće učiniti da bi iskazao blagodarnost svom iscelitelju? Zar čovek koji je osuĎen na večno zatočeništvo neće biti blagodaran svom Spasitelju?

Na žalost, brate moj, ja nisam blagodaran Bogu zbog moje zaboravnosti, tog izdanka gordosti, koja je učinila da izgubim razum.