d) O GNEVU

1.  Gnev je besna strast koja lako izvodi iz uravnoteženosti ĉak i one koji imaju poznanje. On dušu ĉini sliĉnom zveri i navodi je da se udaljava od opštenja.

2.   Silni  vetar  ne  koleba  stub,  kao  što  ni  negnevljivu  dušu  ne  uznemirava razdraţljivost.

3.   Voda  se  koleba  dejstvom  vetra,  dok  se  razdraţljivi  uznemiruje  nerasudnim pomislima.

4. Gnevljivi monah je pustinjski vepar. Ĉim vidi nekoga - otkriva zube.

5.   Uvećanje  magle  zgušnjava  vazduh,  a  pokret  razdraţljivosti  ogrubljuje  um gnevljivca.

6. Oblak zaklanja sunce, a pomisao zlopamćenja - um.

7. Lav u kavezu neprestano potresa zapore na vratima, a razdraţljivi u keliji prebira gnevljive pomisli.

8. Mirno more je prijatan prizor, premda ne toliko koliko - mirno nastrojenje duha.

9. U tihom moru igraju delfini, i u mirnom nastrojenju duha niĉu bogodoliĉne misli.

10. Dugotrpeljivi monah je tihi izvor koji svima pruţa prijatno piće, a um gnevljivog je svagda pomućen i ţednome ne pruţa vodu. Ukoliko se, pak, i desi da je pruŽ, biće mutna i neprikladna.

11. Kod gnevljivca su oĉi mutne i krvave, te izobliĉavaju smućenost srca. Lice, pak, dugotrpeljivog je spokojno, dok su mu oĉi dobronamerne i gledaju pravo.

12.  Krotost ĉovekova će se pomenuti kod Boga (Ps.131,1), i negnevljiva duša postaje hram Svetoga Duha.

13.  Hristos priklanja glavu ka dugotrpeljivom duhu, a umireni um postaje obitelj Svete Trojice.

14. U zlopamtljivoj duši Žve lisice, a u uznemirenom srcu se kriju zveri.

15. Ĉastan ĉovek izbegava sramno mesto, a Bog - zlopamtljivo srce.

16. Vodu pomućuje kamen koji padne, a srce ĉoveka - rĊava reĉ.

17.  Udalji gnevljive pomisli iz svoje duše i ne dopuštaj da se razdraţljivost useli u tvoje srce, te nećeš biti smućen u vreme molitve.

18. Dim od trule slame ujeda oĉi, a zlopamćenje - um za vreme molitve.

19. Pomisli gnevljivca su porod aspide, koji izjeda srce koje ga je rodilo.

20.  Molitva razdraţenog je mrzak dim, a psalmopojanje gnevljivog -  neprijatan

zvuk.

21. Dar zlopamtljivog je crvljiva ţrtva, koja ne treba da se pribliŽ oltaru oĉišćenja.

22. Razdraţljivac vidi smutljive snove, a gnevljivi maštaju o napadu zveri.

23.  Dugotrpeljivi ĉovek u viĊenju vidi sabore svetih anĊela, a nezlopamtljivi  se

upraţnjava u duhovnim reĉima, noću primajući razrešenje tajni.

24. Videvši da se nismo zapalili u samoj vatri uvrede, demoni se staraju da u tišini pobude ono što je vladalaĉko u nama (um) kako bismo naknadno ustali protiv onih prema kojima smo saĉuvali mir dok su bili sa nama licem u lice.

25.   Kada se mirno završi tvoj spor ili razmirica sa bratom povodom nekog nezadovoljstva, smatraj da si sam pogrešio kako se u bezmolviju u tvom srcu ne bi razvila borba pomisli od kojih bi jedne isticale ništavnost uvrede (prekorevajući zbog zadrţavanja na oţalošćenju), a druge - njenu vaţnost (navodeći na tebe ţaljenje zbog toga što nisi uzvratio istom uvredom).

26. Ukoliko silno razdraţenje ogorĉi neke od bratije u opšteŽću, pomisli pred njima poĉinju da ublaţavaju one koji Žve u usamljenosti kako bi ih lišile blagodušnog trpljenja ili ih udaljile od poprišta ljubavi.

27.  Onaj ko blagodušnim trpljenjem od sebe odbija gnev, i ljubavlju - ogorĉenje, dvema vrlinama odguruje dve zle i gnevljive zveri.

28.  Onaj ko na kolenima ogorĉenog moli da prekine gnev, odjednom obojicu udaljuje od razdraţljivosti.

29. Ko izmiruje gnevljivce pobeĊuje sam duh gneva.

30. Ko radi mira trpi srditog, zaista jeste sin mira.

31.  Pripremi se da budeš krotak i ratoboran: krotak sa ljudima, a ratoboran sa našim neprijateljem. Jer, prirodna upotreba gneva se i sastoji u neprijateljevanju protiv zmije.

32.  Krotost krotkog se sastoji u tome da, radi ljubavi, bude velikodušan prema bratu i da se bori sa (gnevljivom) pomisli.

33. Krotki treba da bude spreman i za borbu, ne rasprostirući krotost na zle pomisli i ne šireći borbu na bliţnje po prirodi.

34.  Nemoj prirodnu upotrebu gneva preokretati u protiv-prirodnu, tj. nemoj se gneviti protiv brata, upodobljavajući se zmiji, niti se saglašuj sa zlobnim pomislima, bratimeći se sa zmijom.

35. Ako i pretrpi nešto skorbno, krotki ne ostavlja ljubav, već radi nje sve snosi, sve trpi (1.Kor.13).

36.  Ako je delo ljubavi - imati dugotrpljenje, onda je borba protiv brata stvar neljubavnosti.

37. Gnev budi ogorĉenje i mrţnju, a ljubav ih svo troje odgoni.

38. Ako si utvrĊen u ljubavi, onda više pazi na nju negoli na onoga ko te vreĊa.

39. Onaj ko je stekao vrlinu ljubavi lovi strasti koje su svojstvene rĊavima.

40. Onaj ko od Svete Trojice ima tri vrline - veru, nadu i ljubav, biće kao grad sa tri zida, utvrĊen kulama vrlina kao puškarnicama.

41. Onaj ko se ranjava uvredama drugih, ne odnoseći ih na Ċavola kao na izvor, još više izaziva neprijatelja da priprema strele protiv njega, budući da mu duša pada, ranjena opanjkavanjem.

42. Trpeći i najveću uvredu ili tešku klevetu, nemoj biti zlopamtljiv, već blagosiljaj.

43.   Ko je zlopamtljiv prema demonima, neće biti zlopamtljiv prema ljudima. MeĊutim, onaj ko je zlopamtljiv prema bratu, sa demonima je sklopio mir.

44.  Gnev i mrţnja su poţar srca, a duša nezlopamtljivih se orošuje  duhovnom

rosom.

45.  Ognjeno ugljevlje od sebe ispušta iskre, a zlopamtljive duše iz sebe izbacuju

zlobne pomisli.

46.  Kao što ujed škorpije izaziva ţestok bol, tako i zlopamtljiva duša u sebi drŽ najgorĉi otrov.

47.  Kada su ga vreĊali, David nije ništa odgovarao, već je zaustavio i Avesinu osvetoljubivost (2.Car.16,10). Ni ti ne uzvraćaj uvredom kada te kleveću, već ukroti i onoga ko bi hteo da te osveti.

48. Trpeljivo podnosi uvredu i ustima zakljuĉaj vrata gnevu: u tome se sastoji tvoj napredak.

49. Ništa ne odgovaraj onima koji ti prete, kako bi ćutanjem zatvorio usta koja dišu plamenom.

50.  Stavivši uzdu na svoja usta, ti ćeš priĉiniti osetljiv bol onima koji ti prete i koji te vreĊaju.

51.  Ćuteći, ti nećeš biti progutan uvredom. I onaj ko te vreĊa biće silno ranjen tvojim ćutanjem, videći kako velikodušno podnosiš njegovu drskost.