O DUHOVNOJ BORBI

1. Što brže zadobiješ vrlinu, utoliko ćeš je brže i izgubiti. Ukoliko je sporije i napornije budeš zadobijao, utoliko će biti postojanija. To je slično tikvi koja raste u visinu i govori čempresu: "Pogledaj koliko sam narasla za samo nekoliko dana! Ti si ovde već godinama, i uopšte nisi mnogo narastao!" "Da", odgovara čempres, "ali ti još nisi videla oluje i talase vreline i zahlaĎenja!"

Nakon izvesnog vremena, tikva se osuši a čempres ostaje tamo gde je i bio.

Isto se dešava i duhovnom čoveku. On ostaje isti i u periodu oluje i u periodu zatišja. Zašto? Zato što je dug vremenski period stvorio stabilnost. Kad je na početku napustio svet, njegovo duhovno stanje je bilo nepostojano. MeĎutim, kako je vreme prolazilo, blagodat Božija je postepeno dejstvovala na njegovom spasenju i oslobaĎanju od strasti. Prema tome, čovek danas mora da se prisili, da bi sutra blagodat Božija počela da dejstvuje sama od sebe. Tada više neće biti potrebe da se prisiljavamo na dobre pomisli. Blagodat koja ostaje unutar tebe unosi ih u tvoj um bez tvog napora. Imaćeš, da tako kažem, osećaj za sećanje na smrt ili za neko drugo korisno sećanje. Kad se budeš budio i otvarao oči, umesto da se osećaš pospano ti ćeš napredovati. Proći ćeš kroz vascelo tajinstvo sozercanja i reći ćeš: "Kako se to dogodilo, budući da se ja još uvek budim? Kako se to dogodilo?" Svejedno, blagodat Božija dela sama od sebe, a to je rezultat ukorenjene navike.

Isto se dešava i sa grehom: bilo da je budan ili da spava, grešnik neprestano misli o zlu. Kada je greh potpomognut rĎavom navikom i Ďavolom, on se pretvara u postojano zlo. Isto je i sa dobrom: dobra navika potpomognuta blagodaću Božijom postaje čovekova druga priroda.

2.  Za sumnju da neko o tebi verovatno ima rĎavo mišljenje ili da loše govori o tebi sveti Oci  kažu da je laž uma. Laž usta je kada ja, na primer, umesto da kažem da imam pedeset drahmi, kažem da imam sto. Laž ponašanja je kada, na primer, kažem da sam u crkvu zakasnio zbog toga što sam juče mnogo radio, umesto da kažem da sam zakasnio zbog svoje lenjosti.

3.  Post je izuzetna vrlina. On potiskuje telesne nagone i krepi dušu za borbu protiv zatrovanosti koja dolazi kroz čula, obezbeĎujući joj pri tom lek i za svako prethodno trovanje. Post omogućuje i postojano očišćenje uma. On uklanja svaku rĎavu pomisao i umesto nje unosi zdrave, pobožne pomisli, svete pomisli koje prosvetljuju um i zagrevaju ga većom revnošću i duhovnim žarom.

4.  Ma koliko da nas zastrašujući tiranin naših duša tlači zlobom i zavišću, doći će vreme kad će Bog suditi njegovoj zlobi i dati počinak svima koji su nosili teško breme.

Budi trpeljiv, čedo moje. Ponesimo i mi trnov venac životnih patnji kao što je to učinio i naš prauzor, Isus. Neka trnje prodre duboko u našu glavu i neka ona bolno krvari. Neka ta krv ulepša i proslavi odeždu naše duše, kako se ona ne bi postidela kad se pojavi pred Hristom i ugleda druge duše preispunjene slavom i čistotom. Budi trpeljiv: zima patnji će proći, i tada će prekrasno proleće doneti miomiris blagodati Božije.

5.  Svom snagom svoje duše bori se za ljubav našeg Hrista. Đavo danonoćno stremi da nas učini svojim sasudima i da nas pokaže nedostojnima našeg svetog Boga. Mi, meĎutim, moramo

stremiti da postanemo sasudi našeg raspetog Hrista, kako bismo ponizili Ďavola i proslavili LJubav koja je Svoju svesvetu krv prolila zbog nas.

Snažno se bori. Ne plaši se, jer pred sobom imamo svoju veliku braću, angele, koji se bore zajedno sa nama. Oni su neuporedivo jači od demona. Dakle, budi hrabar. Ukrepi se istinskim samopoznanjem, jer istina štiti borca kao najmoćnije oružje.

6.  Uvek se moli vozljubljenom molitvom Isusovom. Povuci se u sebe posredstvom bezmolvija i čitanja. Pobrini se za svoju dušicu, kćeri moja. Živi duhovnije u svom domu. Bog nadzire tvoj položaj i čas blagodati će čudesno otkucati kad On to odluči.

Jecaj dok se smireno moliš: Kakva je korist ĉoveku ako sav svet zadobije, a duši svojoj naudi

(Mt. 16;26). Satana koristi sve načine da bi sprečio uzdizanje duše. Blažen je onaj ko mu utekne i ko ga ismeje.

Mudroljubivo razmišljaj o ispraznosti prolaznih stvari i o verodostojnoj postojanosti života na Nebu, gde obitava Trijumfujuća Crkva, iščekujući i moleći se za Vojujuću Crkvu koja danas vodi surovu bitku, jer će nam biti potrebne prave dogme naših svetih otaca i vatrena vera u Hrista. To je vreme kada će Ďavo prevariti ako bude moguće, ĉak i izabrane (Mt.24;24).