O DOBRU I ZLU

 

                                                                                     

               I JEDAN od starijih u gradu reče: Govori nam o Dobru i Zlu.

 

               A on odvrati:

               O dobru u vama mogu govoriti, ali ne i o zlu.

               Jer, što je zlo nego dobro izmučeno vlastitom glađu i žeđu?

 

               Odista, kad je dobro gladno, ono traži hrane čak i u mračnim pećinama; kad žêđā, pije i u mrtvajama.

              

               Dobri ste kad ste jedno sa sobom.

               Ali, kad niste jedno sa sobom, niste zli.

               Jer, ni razdijeljena kuća nije pećina razbojnička; samo je razdijeljena kuća.

              

               I brod bez krmila može plutati besciljno među opasnim liticama, a ne mora potonuti na dno.

 

               Dobri ste kad težite da dadete od sebe.

               Ipak, niste zli kad tražite dobit za sebe.

               Jer, kad težite dőbīti, samo ste korijen koji se probija u zemlju i siše na njezinim grudima.

 

               Zacijelo, plod ne može reći korijenu: „Budi kao ja, zreo i pun, i uvijek daji od svojega obilja.”

 

               Jer, plodu je davanje nužda, kao što je primanje nužda korijenu.

 

               Dobri ste kad ste sasvim budni u svome govoru.

 

               Ipak, niste zli kad spavate dok vam jezik klepeće bez svrhe.

 

               Čak i mucav govor može ojačati slabašan jezik.

 

               Dobri ste kad cilju svome idete pouzdano i čvrsta koraka.

 

               Ni oni koji hramlju ne idu natraške.

               Ipak, niste zli kad onamo idete hramljući.

               Ali vi koji ste jaki i brzi, gledajte da ne hramljete pred kljastima, misleći da tako valja.

 

               Vi ste dobri na bezbroj načina, ali niste zli kad niste dobri;

               Samo ste tumarala i tromi.

               Šteta što jeleni ne mogu poučiti brzini kornjače.

 

               U vašoj čežnji za divovskim jastvom leži vaša dobrota: a ta je čežnja u svima vama.

 

               Ali, u nekima je od vas ta čežnja bujica koja se moćno ruši u more, noseći tajne urvinā i pjesme šûmā.

 

               A u drugima to je miran potok koji se gubi u zavojima, okukama i zastojima prijenego što stigne do žala.

 

               Ali, neka onaj tko mnogo čezne ne kaže onome koji čezne malo: „Zašto si spor i čemu oklijevaš?”

 

               Jer, istinski dobar ne pita golaća: „Gdje ti je odjeća?” ni beskućnika: „Gdje ti je dom?”

 

 

Ulomak iz knjige PROROK Halila Džubrana