O BOŽANSTVENOJ LITURGIJI I BOŽANSTVENOM PRIĈEŠĆU

 

1.  Veličanstvena je božanstvena Liturgija! Kada Bog pogleda na Svog smirenog služitelja, on mora snažno osetiti veličanstvenost Liturgije! Koliko ona pomaže onima, koji se na njoj pominju! Koliko je Bog počastvovao čoveka uzdižući ga tokom svake Liturgije meĎu angelske činove i hraneći ga svesvetim Svojim Telom i Krvlju!

Sve nam je predato. Koja nam stvar nedostaje, bilo da je telesna ili duhovna, propadljiva ili nepropadljiva? Nijedna. Ako nam svakodnevno daje Svoje oboženo, sveto Telo i Krv, šta je od toga uzvišenije? Naravno, ništa. U kakvim je tajinstvima Bog udostojio čoveka da služi, iako je načinjen od zemlje! O, nebeska, neprocenjiva ljubavi! Jedna kap ove božanske ljubavi prevazilazi svaku telesnu, svetovnu ljubav pod suncem!

2.  U Malom skitu svete Ane živeo je izvesni jeromonah Sava, čuveni papa-Sava, kako su ga zvali. Bio je duhovni otac o. Joakima Specierisa, kao i ruske carice Katarine. Svakoga dana je služio Liturgiju. Bio je bogonosac, prozorljiv i učitelj umne molitve.

Jednom su ga neki ljudi upitali: "Šta vas navodi da na proskomidiji pominjete toliko imena?" Odgovorio je: "Kad sam bio mlaĎi, pozvali smo episkopa da posveti crkvu iznad svetog manastira Dionisijata." Ovde je otac Sava najpre počeo da se bavi isihazmom, zajedno sa još jednim čuvenim duhovnim ocem, papa-Ilarionom, koji je bio njegov starac. "Nakon osvećenja, episkop se obratio mom starcu: 'Mogu li da dam ocu Savi neka imena koja će pominjati tokom četrdeset dana, budući da on svakodnevno služi Liturgiju?' Moj starac mu je odgovorio: 'Dajte mu onoliko imena koliko želite.' Episkop mi je dao šezdeset dva imena. Kad sam odslužio trideset devet Liturgija i pripremao se da odslužim i četrdesetu, naslonio sam se na pevnicu i očekivao dolazak mog starca. Zaspao sam, a u snu sam video da nosim svešteničku odeždu i da stojim pred svetim oltarom. Na oltaru je bio sveti diskos za Liturgiju, i sveti putir prepun Krvi Hristove. Tada sam video da dolazi otac Stefan i da uzima sunĎer i papir sa proskomidije, da prilazi svetom oltaru i da stavlja papir pored svetog diskosa. Zatim je natopio sunĎer svetom Krvlju Hristovom i jedno ime je bilo izbrisano. Natopio ga je ponovo, i bilo je izbrisano i drugo ime. Nastavio je to da čini sve dok sva imena nisu bila izbrisana i papir ostao potpuno čist. Tad sam se probudio, a uskoro je došao i moj starac. Odmah sam mu ispričao šta sam video. Starac mi je kazao: 'Zar ti nisam rekao da ne veruješ u snove?' Nakon Liturgije, starac je dodao: 'Nisi ti zaslužio da im se oproste gresi. Gresi su im oprošteni silom Krvi Hristove.' To je razlog zbog kojeg pominjem sva ta imena."

3.  Neizmerna je korist od svete Liturgije, od pominjanja imena upokojenih, itd. Naravno, ovo koristi samo onima koji su se pokajali, koji su pokazivali znake nekih vrlina ali usled nemara, nebrige i odugovlačenja nisu imali vremena da zamese hleb vrlina. Kroz obilje Božijeg milosrĎa,

crkvene molitve, molitve pojedinaca, milostinja, čovekoljubiva dela, itd., dopunjuju nedostatke takvih ljudi.

Sveti Kiril Jerusalimski kaže da od svake Liturgije ogromnu korist imaju svi koji su pomenuti i za koje se posreduje.

Novojavljena svetiteljka Fotini, monahinja iz Male Azije, u jednom od mnogih istupljenja svoje duše videla je čoveka koji je ličio na sveštenika i koji joj je rekao: "Kćeri moja, daj svoja imena svešteniku, a daj mu i novac za njegov trud da ih pomene, jer će duše upokojenih od toga imati veliku korist! Potrudi se da ne zaboraviš da daš imena svešteniku!"

4. Najveće milosrĎe, najveće dobro, koje će više nego bilo šta drugo utešiti dušu koja se našla na drugom svetu, jeste žrtvovanje božanskog Agneca (Jagnjeta) na svetom oltaru tokom svete Liturgije.

U Starom zavetu piše da su krv jaraca i junaca i pepeo junice čistili grešnike koji su prestupili zakon. Koliko će nas više, kaže apostol Pavle, Krv Hristova očistiti od svakog greha (v. Jevr. 9;13-14)!

Ova korist je neizmerna zato što je preneporočni Agnec (Jagnje) žrtvovan da bi ljude očistio od grehova i da bi ih oslobodio raznih okova robovanja strastima.

5.  I kao što Mojcej podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Cin Ĉoveĉiji (Jn. 3;14). I kao što su se svi koje su ujedale zmije isceljivali pogledavši na uspravljenu bakarnu zmiju, tako će i svaki hrišćanin, koji veruje u Hrista i hita NJegovim živonosnim ranama jedući NJegovo Telo i pijući NJegovu svesvetu Krv, biti isceljen od ujeda duhovne zmije greha. Ovom najsvetijom hranom daje mu se život za vaspostavljanje u novoj tvari, odnosno u novom životu saglasnom NJegovim svetim zapovestima.

O, koliko je za nas od suštinskog značaja i koristi da na svaki način pristupimo ovoj nebeskoj gozbi, koju nam obezbećuje natprirodno tajinstvo svetog oltara! Pored njega nevidljivo stoje angeli. Sveštenik, koji je u tom trenutku počastvovan više i od angela, sa najvećim strahopoštovanjem žrtvuje preneporočnog Agneca. Angeli saslužuju, a verni pristupaju da bi jeli i pili Telo i Krv Hristovu. "Pričestite se Telom Hristovim, okusite izvor života", da biste živeli u Hristu i da ne biste umrli u grehu.

Prema tome, neka ĉovek ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od ĉaše neka pije, prema rečima božanskog apostola, jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije... Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuĊeni. A kad nam sudi Gospod, kara nas... (v. 1. Kor. 11 ;28-32).

Kad neko želi da se predstavi caru, on se danima priprema za to, odnosno čini sveobuhvatne pripreme vezane za očišćenje, govor, pristup, ponašanje itd, kako bi izazvao carevu blagonaklonost i tako dobio ono što traži. Saglasno neuporedivoj razlici izmeću dva cara, svaki hrišćanin se mora pripremiti za sveto Pričešće, kako bi zadobio milost i oproštaj.

Da bi postigli ono što žele, oni koji pristupaju zemaljskim carevima često se ukrašavaju lukavstvom, laskanjem i izveštačenošću. Naprotiv, svetost, smiren duh i duševna prostota, koji su mnogo dragoceniji od propadljivog zlata, moraju krasiti vernog hrišćanina koji pristupa Caru nad carevima, jer On gleda na unutrašnjeg čoveka.

Pripremimo se i mi očišćenjem razuma i, težeći da umrtvimo svoja čuvstva za strasti, zajedno sa svetim apostolima stupimo na Tajnu večeru u čistoti, pričestimo se našim slatkim Isusom, da bi u nama obitavao u beskonačne vekove vekova. Amin. Neka bude.

6.  Trebalo bi da u Crkvi stojite sa strahom i pobožnošću, jer je tamo nevidljivo prisutan Sam Hristos, zajedno sa svetim angelima. Pažljive i pobožne On ispunjava blagodaću i blagoslovima, dok nepažljive osuĎuje kao nedostojne.

Potrudi se da se pričešćuješ što je moguće češće. Imaš moje razrešenje da to slobodno učiniš, jer je sveto Pričešće neprocenjiva pomoć za one koji se bore protiv greha.

7.  Trebalo bi da božanstvenom tajinstvu pristupiš sa velikim umilenjem, skrušenošću i svešću o svojim grehovima. Velika je milost Boga koji snishodi da bi stupio u tebe, ne odvraćajući se zbog mnoštva tvojih grehova. Naprotiv, usled Svoje bezgranične ljubavi i blagonaklonosti On dolazi da bi te posvetio i udostojio da postaneš NJegovo čedo i sanaslednik NJegovog Carstva.

8.  Nedostojno služim Liturgiju mom Bogu. Ova služba je sveta i strašna. Svakoga dana žrtvujem Agneca (Jagnje) Božijeg, kao žrtvu ugodnu Bogu, preneporočnog preneporočnom Ocu i Bogu, da bi bio milostiv prema nama u svemu čime žalostimo NJega, najboljeg Boga koji je zbog nas žrtvovao Svog Sina. O, moj Bože, Tvog ljubljenog Sina zbog nas! Ko smo mi da bismo zaslužili tako uzvišenu Žrtvu? Kao neprijatelji pomirili smo se sa Bogom kroz smrt Sina NJegova (Rim. 5;10).

Lik bludnog sina koji je potrošio bogatstvo svoga oca, jasno nam pokazuje zašto je umro Hristos. Greh prvostvorenih bio je početak i koren svih žalosnih dogaĎaja koji su se sve do danas odigrali

i koji će se zbivati sve do poslednjeg dana. Ta jedna neposlušnost, kao seme u Evinoj utrobi, rodila je i prenela telesnu i duhovnu smrt na čitav ljudski rod koji je od nje potekao. Kako je uboga Eva mogla i da zamisli da će komadić voćke stvoriti takvu katastrofu i paklenu kaznu da će Presveta Trojica biti primorana da pošalje jedno Lice živonačalne Trojice u svet, da bi od tvorevine Svojih ruku, od čoveka, pretrpeo šamare, udarce, bičevanje, pljuvanje i sve vrste poniženja i u znak prokletstva bio obešen na Krst: Proklet svaki koji visi na drvetu (Gal. 3;13).

Na svakoj božanstvenoj Liturgiji, ponovo oživljavamo stradanje na Krstu i živonosno Vaskrsenje našeg Isusa, našeg slatkog izbavljenja i svetlosti naših pomračenih duša, kojim se iskupljuje svaka grešna duša. Ako su u starom zakonu, u senci budućih stvari, krv bikova i jarčeva i pepeo junice čistili prestupnike, koliko će nas više svesveta Krv Isusova, kojom se pričešćujemo na svetim oltarima svetih pravoslavnih crkava, očistiti od svakog greha i zagrejati naše duše bogočežnjivošću za našim najslaĎim Isusom!

LJubav se raĎa iz razumevanja. Ako ne razumemo i ne osetimo šta nam je Bog dao, a posebno svakome od nas, ako ne shvatimo ko smo bili zbog svojih grehova kada je Bog učinio to veliko milosrdno delo, ukratko, ako ne poznamo NJega i same sebe, nećemo privezati svoje duše za strah Božiji, i nećemo se naslaćivati lepotom bogočežnjivosti.

Da bi podstakao hrišćane na veću ljubav i blagodarnost, apostol Pavle kaže: Kakav, dakle, plod imadoste tada od onoga (idolopoklonstva) ĉega se sada stidite... jer je plata za greh smrt (Rim. 6;21,23).

Da nas Bog nije prizvao da sledimo NJegov sveti put samopoznanja i da budemo svesni svog prethodnog grešnog života, i da je nedostajalo božansko prosvetljenje, nikada ne bismo ugledali put svetlosti i istine. On je sve nas prizvao - neke još od detinjstva, neke u srednjim godinama, a neke u starosti. On je sve nas prihvatio kao kvočka koja pod krila sakuplja svoje piliće da bi nas učinio pričasnicima Svog božanskog Carstva. Ni od čega se nije odvratio: niti od čireva, niti od rana, niti od bolesti, niti od nakaznih crta naših duša. Primio nas je kao otac i nahranio kao majka, a kao besrebreni vrač iscelio nas je i obukao u prvobitnu odeždu usinovljenja i blagodati, previĎajući da smo svi mi zbog svojih grehova NJegovi veliki dužnici. Prema tome, dugujemo Mu beskonačnu ljubav i poklonjenje. Neka ljubav obitava u srcima kao živi istočnik iz kojeg će izvirati bujice vode, potoci bogočežnjivosti. Ne, dakle, kao drevni Izrailj koji Ga je poštovao samo ustima dok su im srca bila daleko od Hrista, nego kao živi oganj, govoreći: "Doći Ocu!"

Kao što se atlete proveravaju u areni i na bojnom polju, tako se i hrišćani u areni duhovne borbe iskušavaju da li uistinu ljube Boga. Poklonike Hristove karakterišu trpljenje u borbi protiv različitih grehova i hrabrost u jurišu za primenu božanskih zapovesti.

Ne žalostimo prestupom, gunĎanjem, neposlušnošću i raznim vidovima greha Onoga koji nam je pokazao bezgraničnu ljubav i blagonaklonost nego, kao blagodarne sluge, pohitajmo da damo počinak NJegovom sastradalnom srcu, da bi se i On utešio, prema rečima Psalmopojca: Od slugu Svojih utešiće se (Ps. 134;14)[1]

NAPOMENE:

1.      Prema Septuaginti (Prim. prev.)

O UPOKOJENIMA

 sadržaj

1.  Primili smo gorko radosne vesti o tome da je vaše dete otišlo Gospodu. Plakali smo i jecali zajedno sa vama, ali takvo ponašanje ne dolikuje kad je u pitanju takva duša, za koju se nadamo da ju je Gospod prihvatio i izbavio od ovdašnjih muka da bi joj dao počinak u večnim prebivalištima. Ta duša he ukrasiti vašu porodicu kao najblistaviji i najsvetiji ukras, i od sada će biti večna baklja koja će za nas posredovati pred Gospodom. NJegova devstvenost, njegova dugogodišnja bolest i trpeljivost, kao i drugo krštenje, odnosno angelska shima, uveravaju nas da ga je Gospod Isus prihvatio kao miomirisni tamjan. Preklinjem vas da ne budete tužni nego da se radujete, jer ste položili veliko blago u riznicu Božiju, veliku sumu koja će vas podržati. Smrt je privremeno razdvajanje, jer je Hristos došao na zemlju i bacio svetlost na veliko tajinstvo smrti: Ja sam vaskrsenje i život. Koji veruje u mene, ako i umre, živeće (Jn. 11;25). Svim srcem se molim da vam Bog podari trpljenje, utehu i svete misli za dublju duhovnost.

2.  Znate li koliko je pomoći potrebno upokojenima? Budući da nakon smrti nema pokajanja i da su se oni kao ljudi upokojili sa mrljama i porocima, i budući da vide koliko im pomoć živih pomaže da se usavrše i da naĎu počinak, oni traže i žele nekoga ko će ih pominjati. TakoĎe žele da neko od njihovih potomaka postane sveštenik ili vrlinski hrišćanin koji će se za njih brinuti.

Dozvolite mi da vam ispripovedam o viĎenju izvesnog episkopa, o kojem mi je jednom prilikom kazivao on sam, kad smo zajedno služili. Pričao nam je o jednom svešteniku koji je imao problem sa pićem, tako da je često bio pijan. To je potrajalo mnogo godina. Ako se to izuzme, ovaj sveštenik je bio vrlinski i pobožan čovek. Jednog dana je, kao i obično, pio vino i napio se, a zatim, pre nego što se sasvim istreznio, otišao da služi svetu Liturgiju. Bog je dopustio da se desi jedna nesreća: sveštenik je prosuo sveto Telo i Krv Gospodnju! Nesrećnik se zaledio od straha, pomišljajući istovremeno i na strašnu kaznu koju će dobiti od episkopa.

Najzad, nakon što se ispovedio, episkop mu je rekao: "Idi, a ja ću te obavestiti kad da se vratiš, i tada ću ti dati kaznu!" Kad je je episkop ostao sasvim sam, razmišljajući, razmatrajući i pripremajući se da uzme pero i napiše odluku o njegovom razrešenju, ugledao je kako pred njim, kao u filmu, prolazi nepregledno mnoštvo ljudi svih uzrasta i staleža. Episkop je bio zaprepašćen ovim viĎenjem i obuzet strahom. Tada su mu svi ti ljudi zajedno rekli: "Preosvećeni, nemojte kažnjavati ovog sveštenika, nemojte ga razrešiti!" Tada su, jedno po jedno, postepeno iščezli.

Nakon toga, episkop je pozvao sveštenika da doĎe. Ubogi sveštenik je bio prestrašen, strepeći da će biti razrešen. Episkop mu se obratio: "Reci mi, da li pominješ mnogo imena dok služiš Liturgiju?" Sveštenik je odgovorio: "Na proskomidiji, preosvećeni, dugo pominjem imena,

počev od kraljeva i careva pa do poslednjeg siromaha." Episkop mu je tada rekao: "Idi onda, i kad god služiš Liturgiju pominji koliko god možeš ljudi, i postaraj se da se više ne opijaš. Opravdan si." Sveštenik se nakon toga, uz pomoć Božiju, oslobodio pića.

3.  Primili smo telegram u vezi sa upokojenjem naše ljubljene sestre i, kao ljudsko biće, bili smo ražalošćeni. Izlili smo suze koje svedoče o jedinstvu naših duša kroz neraskidive veze ljubavi u Hristu.

Mi se, meĎutim, moramo i radovati zbog velike "premije" koju je dobila. Kao prvo, sačuvala je svoju devstvenost, taj veliki dragulj na odeždi njene čiste duše. Kao drugo, Gospod ju je često posećivao zbog njene bolesti i podržavao njen krst do Golgote njenog savršenstva, čime je

dokazala da je istinska učenica Hristova. Kao treće, data joj je angelska shima koju ona nije oskrnavila novim gresima i koju su sveti Oci proglasili za drugo krštenje!

Budući od tada očišćena krštenjem pokajanja, ona se upokojila. Naš slatki Isus ju je pozvao da bude pored NJega da bi od sada, na svoju najveću nasladu, mogla da gleda NJegovo bogočovečansko lice. Ona će tamo neprestano posredovati ne samo za svoje roditelje i za ostalu rodbinu, nego i za čitav svet.

Sveti Antonije Veliki je jednom bio u istupljenju i video je kako ga angeli uznose na nebesa, kao da odlazi pred Gospoda. MeĎutim, protivničke sile, odnosno demoni, mitarstva, sprečavali su ga da proĎe i optuživali ga za grehe koje je počinio. Sveti angeli su prigovarali i govorili: "Sve te grehe počinio je pre nego što se zamonašio. Bog mu je oprostio od trenutka kada nosi shimu. Protiv njega možete da upotrebite samo grehe koje je počinio otkad nosi shimu." Kad su to angeli izrekli, demoni više nisu mogli da pronaĎu ništa što bi ga optuživalo, tako da se on slobodno uzneo.