PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE VIII

O BOŽANSTVENOJ BLAGODATI I SLOBODNOM PROIZVOLjENjU KAO ĈINIOCIMA DUHOVNOG ŽVOTA

118.     Mi uvek treba da smo ĉvrsto uvereni u to da nikako ne moţemo postići savršenstvo svojim trudovima i podvizima, makar se i sa svom neumornošću upraţnjavali u svakoj vrlini. Ĉovekovi napori nemaju dovoljnu vrednost i silu da nas uzdignu na visinu svetosti i blaţenstva. Neophodno je da nam Gospod sadejstvuje i usmeri naše srce prema onome što je za nas korisno. Zbog toga smo duţni da svakoga trenutka, zajedno sa Davidom, vapijemo Gospodu: Utvrdi stope moje na stazama tvojim da se ne bi pokolebale (Ps.16,5). Neophodno je da nevidljivi Rukovoditelj ĉovekovog duha prema vrlini obraća

naše proizvoljenje, koje je, što zbog neznanja dobra, što zbog iskušenja strasti, sklonije poroku. To je veoma jasno izrazio prorok u jednom stihu pesme: Odbaĉen, nagnuh se da padnem, ali me Gospod prihvati (Ps.117,13). Prva polovina stiha oznaĉava slabost naše volje, a druga - uvek spremnu pomoć od Gospoda. Svaki put kada poĉnemo da se kolebamo, On ka nama pruţa svoje ruke, podrţava nas i utvrĊuje. U protivnom bismo, prepušteni svom proizvoljenju, pali savršenim padom. Ni jedan pravednik, zapravo, nema u sebi dovoljno snage da stekne pravednost. On se neprestano koleba i svakoga trenutka je gotov da padne. Stoga ga milost Gospodnja potkrepljuje svojom rukom. U suprotnom bi, izloŽvši se padu zbog slabosti volje, u potpunosti poginuo. Zar će neko biti toliko samopouzdan i slep da misli da nema potrebe u neprestanoj pomoći BoŽjoj, kada sam Gospod u JevanĊelju jasno uĉi: Kao što loza ne moţe roda roditi sama od sebe ako ne ostane na ĉokotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete. Jer bez mene ne moţete ĉiniti ništa (Jn.15,4-5)? Kako je, zapravo, nerazumno i ĉak bogohulno, dobra dela pripisivati svojim naporima, a ne blagodati i pomoći BoŽjoj! I izreka Gospodnja svedoĉi da bez Njegove pomoći niko ne moţe da donosi duhovne plodove?

119.    Zbog toga verujemo da se osobitim nadahnućem BoŽjim u nas polaţe kako poĉetak dobrog raspoloţenja, tako i upraţnjavanje u vrlinama. Naš trud se sastoji u tome da se sa većom ili manjom spremnošću pokoravamo nadahnućima BoŽjim i da primamo Njegovu pomoć. Mi zasluţujemo nagradu, ili dostojnu kaznu, s obzirom na to da li smo nemarni, ili se sa poboţnom pokornošću brinemo o prilagoĊavanju zapovestima i promišljanju BoŽjem, koje se prostire na nas Njegovom blagovoljenjem. To se jasno pokazalo pri iscelenju jerihonskih slepaca. Sluĉaj Gospodnjeg prolaţenja pored njih je predstavljao blagodat BoŽjeg promisla i snishoĊenja. Njihovo, pak, uzvikivanje: Pomiluj nas Gospode, Sine Davidov (Mt.20,31) beše delo njihove vere i nade. I opet, samo vraćanje vida predstavlja izraz BoŽjeg milosrĊa.

120.    Ĉak i ako se mnogo trudi oko obraĊivanja zemlje, zemljoradnik ne moţe da oĉekuje obilan rod, ukoliko na obraĊenu zemlju blagovremeno ne padne kiša i ne bude povoljno vreme. Prema tome, kao što lenjivim zemljoradnicima, koji se ne brinu oko obrade svoje zemlje, Bog ne daje ploda, tako i trudoljubivim neće biti koristi od svakodnevne brige, ukoliko im ne pomogne BoŽje milosrĊe. I u delu Žvota po Bogu je isto: potreban je i naš trud, premda bez pomoći blagodati BoŽje mi ni u ĉemu nećemo uspeti. Treba da ispovedaš da je Bog poĉetni Vinovnik ne samo dela, nego i dobrih pomisli: On nam nadahnjuje i svoju svetu volju, i daje nam silu i zgodnu priliku da ispunimo ono što ispravno ţelimo. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savršeni odozgo je, silazi od Oca svetlosti (Jak.1,17).

121.    Volja BoŽja uvek ţeli da ĉovek koga je Bog stvorio ne pogine, nego da vavek Žvi. Ukoliko u našem srcu primeti makar iskru raspoloženja ka dobru Bog joj, po blagosti svojoj, ne dopušta da se ugasi. Ţeleći da se svi spasu i doĊu u poznanje istine, On na sve naĉine potpomaţe da se ona obrati u plamen. Blagodat BoŽja je blizu svih. Ona sve bez izuzetka priziva spasenju i poznanju istine, jer govori: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt. 11,28).

122.    Um ĉoveĉiji ne moţe da shvati kako spasenje pripada i našoj volji, budući da se kaţe: Ako hoćete i poslušate me, ješćete dobra zemaljska (Is.1,19), i istovremeno nije delo ni... onoga koji hoće, ni... onoga koji trĉi, nego... Boga koji miluje (Rim.9,16). Njemu nije jasno kako Bog ima da svakome vrati po delima njegovim, a istovremeno je Onaj koji ĉini u nama i da hoćemo i da tvorimo po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). On bi hteo da

shvati zašto nam se zapoveda da naĉinimo sebi novo srce i nov duh (Jez.18,31), kad nam se istovremeno kaţe: I daću vam srce novo i duh nov (Jez.11,19). Ove sumnje neće biti teško da rešimo ukoliko budemo razumeli da u delu našeg spasenja uĉestvuju i blagodat BoŽja i naše slobodno proizvoljenje. Naime, iako ponekad moţe da ţeli vrlinu, ĉovek neće biti u stanju da je stekne bez BoŽje pomoći. Ni bolesniku nije dovoljna samo ţelja da bude zdrav, već i Davalac Žvota, Bog treba da da silu za ponovo uspostavljanje zdravlja. Da bismo se savršeno uverili u to da i dobre ţelje, koje nastaju od prirodne sposobnosti koja nam je data milosrĊem Tvorca, moţemo ispuniti samo uz pomoć BoŽju, treba da se setimo reĉi apostola: Jer hteti imam u sebi, ali uĉiniti dobro ne nalazim (Rim.7,18).

123.   Mnogi pitaju o tome kada u nama deluje blagodat: da li onda kada se u nama ispoljavaju dobre ţelje, ili se dobre ţelje u nama ispoljavaju onda kada nas poseti blagodat BoŽja? Opit opravdava i jedno i drugo: Savle i carinik Matej nisu sami poţeleli [Hrista], nego - tek posle poziva. Zakhej i razbojnik na krstu su, pak, svojom ţeljom preduhitrili delo blagodati. Tako i treba smatrati: kada vidi da ţelimo da ĉinimo dobro, Bog usmerava i uĉvršćuje našu spremnost. Ako, pak, ne ţelimo dobro, ili smo ohladneli prema njemu, On nam daje spasonosna nadahnuća, kroz koja se obrazuju ili obnavljaju dobra raspoloţenja.

124.    Ne treba misliti da je ĉovekova priroda sposobna samo za zlo. Tvorac je u duše naše posejao semena svih vrlina. MeĊutim, da bi ona uzrastala, neophodna je pomoć BoŽja. Isto tako, i u ĉoveku uvek postoji slobodna volja da primi ili ne primi blagodatna dejstva. Kada graĊenje našeg spasenja uopšte ne bi zavisilo od nas, apostol ne bi rekao: Gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom. MeĊutim, kad bi zavisilo samo od nas, on ne bi dodao: Jer Bog je onaj koji ĉiniu vama i da hoćete i da tvorite po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,12-13). Blagodat BoŽja nas i preduhitruje, jer prorok govori: Bog moj, i Njegova milost me preduhitruje (Ps.58,11), i ide za našom voljom, zbog ĉega i kaţe: I jutrom te molitva moja preduhitruje (Ps.87,14).

125.    Blagodat BoŽja uvek usmerava našu volju na dobru stranu, premda i od nas zahteva ili oĉekuje odgovarajuće napore. Da ne bi svoje darove davala nemarnima, ona traŽ sluĉaj kojim bi nas probudila iz hladne bezbriţnosti. I da se dareţljivo saopštavanje njenih darova ne bi vršilo bez razloga, ona ih saopštava prema našoj ţelji i trudu. Ipak, pri svemu tome, blagodat se uvek daje na dar, budući da se naši mali trudovi nagraĊuju neizmernom dareţljivošću. Zbog toga, ma koliko bili veliki, svi ljudski trudovi ne mogu uĉiniti da se blagodat ipak ne daje na dar. Premda je govorio da se potrudio više od svih apostola, apostol neznaboţaca ipak dodaje da trudovi ne pripadaju njemu, nego blagodati BoŽjoj koja je sa njim (1.Kor.15,10). Prema tome, reĉju: Potrudih se, on izraţava napor svoje volje, reĉima: Ne ja, nego blagodat BoŽja - BoŽju pomoć, a reĉima: Koja je sa mnom -da mu je blagodat pomagala onda kada se on trudio, a ne kada je prebivao u nemaru i bezbriţnosti.

126.   Bog raznovrsnim i nepostiţnim naĉinima ustrojava naše spasenje: u onima koji ţele i traţe spasenje On pojaĉava ţelju, a u onima koji nemaju ţelju On izaziva nameru. On pomaţe ispunjavanje naših spasonosnih ţelja, udahnjuje svete ţelje i utvrĊuje ih. Zbog toga ga mi u svojim molitvama zovemo i Zaštitnikom i Spasiteljem i Pomoćnikom. On, sliĉno najneţnijem Ocu i sastradalnom Lekaru, ĉini sve u svima: u jednima pobuĊuje poĉetak spasenja i razgoreva usrĊe ka Njemu, a kod drugih privodi delo završetku, i vrline savršenstvu; jedne zadrţava od bliskog pada, a drugima pruţa prilike za spasenje; onima koji ţele i koji se trude, pomaţe, a druge, koji ne ţele i koji se protive, privlaĉi i skreće

prema  dobrom  raspoloţenju.  On  svagde  sve  ĉini  pobuĊujući,  pomaţući  i  utvrĊujući, premda bez narušavanja slobode koju nam je dao.