f) O BORBI SA UNINIJEM

1.      Onaj koji ropće nije valjan ni za kakvo delo, niti ima raspoloţenje za njega. On je lenjiv i uvek ima pripremljen izgovor za izbegavanje delanja. On i druge razvraća, govoreći: "Šta će to, i zbog ĉega ovo? I eto, od toga nema nikakve koristi".

2.      Kada ga zovu na psalmopojanje, lenjivac se razdraţuje, a kada ga bude na bdenje izgovara se da ga boli stomak i glava. Ako ga savetuju, on govori: "Uĉi sebe ", a ako ga neĉemu uĉe, viĉe: "Znam i sam".

3.      Nije dobro da ĉovek koji je sposoban da radi jede tuĊi hleb u lenjosti, jer apostol kaţe: U svemu ĉuvah sebe i ĉuvaću da ne budem vama na teretu (2.Kor.11,9).

4.      Monah koji ropće trpi veliku štetu, a ko sve hrabro podnosi nasleĊuje radost.

5.       Ako na tebe naiĊe duh uninija nemoj ostavljati svoj dom, već mu se sa trpljenjem suprotstavi. Nemoj dozvoliti da te misao ubedi da preĊeš sa mesta na mesto. Jer, ukoliko pristaneš na tu pomisao, nikada se kod tebe neće naći trpljenje.

6.       Monaše, nemoj govoriti: "Ovde je borba i teskoba, a tamo (na tom i tom mestu) je spokojan i bezbriţan Žvot (nameravajući da preĊeš na drugo mesto)". Zar ne znaš ko sa nama vodi borbu? Zar ne - naš neprijatelj, Ċavo? A on prohodi svo podnebesje (Jov 2,2). Prema tome, ma kuda pošao ostaćeš u podnebesju. Zbog toga je bolje da se, ostajući na mestu, suprotstaviš Ċavolu, i pobeći će od tebe, te da se pribliŽš Bogu, da bi se i On pribliŽo tebi (Jak.4,7-8).

7.      Lenjiv monah razmišlja i govori: "Danas ću Žveti ovde, a sutra ću poći na drugo mesto. Zbog ĉega onda da se trudim".

8.      Mnoštvo izgovora sabira lenjivi monah, a spavljiv upada u nevolje.

9.       Onaj ko stalno prelazi iz jedne kelije u drugu stiĉe sujetne pomisli, a ko prebiva na jednom mestu - dobro bezmolstvuje.

10.    Monah koji luta nije neranjiv ukoliko nije trezven, a onaj ko prebiva na mestu na koje je prizvan brzo nalazi pokoj.

11.    Tebi je prijatna lenjost, ali joj je gorak kraj. Iznemogavaš radeći, ali ćeš se zaradovati kasnije.

12.    Lenjiv i samoljubiv monah se skriva ĉim vidi posao, a za  trpezom je meĊu

prvima.

13.   Sećanje na smrt i sud jeste maĉ protiv demona uninija.

14.    Uninije je jedno od najteŽh tereta, naroĉito ukoliko ga prati neverje.  Jer,

njegovi plodovi su puni smrtonosnog otrova.

15.    Monaše, ostavio si keliju, i lutaš po svetu: zar se ne bojiš bezakonja i svaĊe u gradu (Ps.54,10)?

16.    Ko je lenjiviji od ţednoga koji sedi blizu izvora i neće da ispruŽ ruke da uzme vodu i utoli ţeĊ? I ko je nemarniji od ĉoveka koji ima knjigu, a ne brine o ĉitanju.

17.    Potrudi se sa onim ko ţeli da se opismeni da bi, ĉitajući o ĉudesnim delima BoŽjim, blagosiljao divno Ime, pa će te Bog nagraditi.

18.    Na unilog monaha napada lenjost, a kada poseduje trpljenje - napada ga visokoumlje. Ko, pak, zaista ljubi Gospoda - otklanja i jedno i drugo.

19.    Lenjivi monah će u mnogome pretrpeti štetu, a trezveni ne prenebregava ni jedan ĉas.

20.    Nemoj voleti da prelaziš sa mesta na mesto, već bolje trpljenjem izvlaĉi korist iz nezgoda koje te susreću na mestu u kome Žviš. Reci mi, zar nas ipak ne oĉekuje kelija nakon što obiĊemo ceo svet, ukoliko ţelimo da se spasemo? Ako nemamo trpljenja da ostanemo u opšteŽću, i ako u usamljenosti ne nalazimo bezmolvije, gde  ćemo naći utoĉište? To je isto kao da kaţemo: "Ne mogu da podnesem sunĉevu toplotu, a i hladovina mi je nepodnošljiva". Bojim se da nas najzad ne pojede ona peć.

21.    Budimo postojani u srcu, budući da je slabost srca protivna vrlini. Nemojmo biti malodušni ako nam se desi neveliko uninije, već sami sebe prisiljavajmo, sliĉno dobrom putniku. Kada se desi da oslabi na putu, putnik ne odustaje od putovanja, već se teši reĉima: "Još malo, i doći ćeš do prenoćišta, pa ćeš odahnuti". Videći kako se prinuĊavamo, Gospod će nam dati silu i olakšati nam teškoće.

22.   Radimo da bismo se, u nadi na Boga, ishranili. Ne ţalosti se zbog truda. Mnogi su se, ništa ne radeći, opterećivali samom bezbriţnošću. Uĉi se da radiš da se ne bi uĉio da prosiš milostinju. Ne budi nemaran prema poslu. Gospod je blizu (Fil.4,5).

23.   Nemojmo padati u uninije dok sedimo u keliji, sećajući se da su sveti muĉenici posle mnogih muĉenja bili stavljani u ţelezne okove. Zbog toga nemojmo beţati od neudobnosti kelije. Neka nam ne bude teško da radimo, sećajući se da su mnogi od svetih Gospoda radi bili slati u rudnike. Da li bismo, da smo Žveli u ta vremena, izmenili svoj Žvot zbog muĉenja? Da li bismo se zbog najsurovijih okolnosti odrekli svoje vere?

24.    DrŽ se mesta na kome Žviš, suprotstavljajući se lenjosti. Jer, strasti nećeš ukrotiti promenom mesta, nego paţljivošću uma. Nama je potrebno trpljenje, da bismo, pošto izvršimo volju BoŽju, primili ono što je obećano (Jev.10,36). Onaj ko se predaje uniniju daleko je od trpljenja, kao što je bolesnik [daleko] od zdravlja. Vrlina se poznaje u trpljenju, a ne u uniniju. Trpljenje se, pak, obnavlja i uĉvršćuje kada je um zauzet sagledavanjem i Boţanstvenim pouĉavanjem. Um koji se time hrani zadobija snagu, kao i telo koje koristi zdravu hranu. Ako odstupi od ove blagodati i od ovoga dostojanstva, um zaista postaje bedan i nemoćan. Stoga, zbacivši sa sebe pristrašće prema veštastvenom, upraţnjavaj svoj um u tom Boţanstvenom delanju. I tada nećeš imati potrebe da prelaziš sa mesta na mesto, i da iznuravaš svoje telo stranstvovanjima bez opravdanih razloga. Jer, Carstvo BoŽje unutra je u vama (Lk.17,21).

25.    Kada primetiš da ti je dosadno ĉitanje Boţanstvenih Pisma i da nerado slušaš duhovne pouke, znaj da ti je duša upala u tešku bolest. Jer, je to poĉetak zloumlja kojim se ţanje plod smrti.

26.    Blaţen je onaj ko svakodnevno u sebi obdelava prelepe i dobre misli, i ko je nadom pobedio lukavu strast uninija, sa kojom se bore podviţnici Gospodnji.

27.    Blaţen je onaj ko je u delu Gospodnjem postao sliĉan hrabrom vojniku i koji podstiĉe lenjive i obodrava malodušne na putu Gospodnjem.

28.   Blaţen je onaj koga, kao plašljivog, nije oborila strast uninija i koji se prihvatio savršenog trpljenja, zbog koga su svi sveti zadobili vence.

29.    Kada te uznemirava duh uninija, nemoj se zanositi njegovim pomislima, već prebivaj na mestu na koje te je postavio Bog. Priseti se kakvu si ljubav imao prema Bogu kada si u poĉetku došao pred manastirska vrata. Tu ljubav saĉuvajmo do kraja ĉekajući Gospoda, sliĉno borcu koji trpljenjem pobeĊuje onoga koji mu zadaje udarce. Jer, ko pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt.10,22).

30.    Jednom bratu je pred bdenje pomisao predlagala: "Danas daj sebi predaha i ne ustaj na bdenje". No, on je odgovorio pomisli: "Ko zna? Sutra, moţe biti, i nećeš ustati. Stoga treba danas ustati". Pomisao mu je i za poslom našaptavala: "Danas odmori, a sutra radi". A on bi joj opet odgovarao: "Ne, danas ću raditi, a o sutrašnjem danu će se postarati Gospod".

31.     Ako te bude uznemiravalo uninije, nemoj padati duhom, već se pomoli Gospodu da ti da trpljenje. Posle molitve sedi i, sabravši svoje pomisli, Psalmima teši svoju dušu: Što si ţalosna dušo moja? I zbog ĉega me smućuješ? Uzdaj se u Boga, jer ću ga još slaviti. Spasitelja moga i Boga moga (Ps.41,6). TakoĊe reci: "Zašto si se raslabila, dušo moja? Ta, nećemo veĉno Žveti u ovome svetu? Poslušaj šta govori Psalmopojac: Jer sam gost u tebe i došljak kao i svi stari moji (Ps.38,13). Preselićemo se i mi kada Bogu bude bilo ugodno". Žvot pravednih poĉinje posle njihove konĉine. Stoga i prorok, zaţelevši budući Žvot, kaţe: Kao što jelen traŽ potoke, tako duša moja traŽ tebe, Boţe!... Kada ću doći i pokazati se licu BoŽjem (Ps.41,2.3)? Sveti su sadašnji Žvot smatrali tamnicom. Stoga je jedan od njih sa radošću klicao: Sad otpuštaš... slugu svoga, Vladiko (Lk.2,29), dok je drugi rekao da ima ţelju umreti i sa Hristom biti (Fil.1,23).

32.    Kada nastane jutro, brat ustaje, i izvršivši molitvu, prihvata rukodelje. Tada mrzitelj dobra, demon, u njega polaţe pomisao uninija.

33.   Brat koji pri uniniju, koje je naišlo na njega, produţava da radi i da se trudi, uz pomoć blagodati od sebe tera [iskušenje]. Onaj, pak, ko ga trpljenjem ne odbija od sebe, biva pobeĊen i postaje njegov plen. Popustivši pomisli, on poĉinje da govori samome sebi:

"Danas se osećam kao da sam rastrojen i nemoćan. Sada ću se odmoriti, a sutra ću uraditi za dva dana". Tako brat tog prvog dana ništa ne radi, maštajući da će sutra nadoknaditi propušteno. Sutra, meĊutim, neprijatelj dobra, demon, na njega navodi još silnije uninije nego juĉe. Savladan pomislima, brat ustaje i napušta rukodelje. On se ili uopšte njime ne zanima, ili se zanima tek tako, tj. ne kao poslom, ili ga neprijatelj izvodi iz kelije i ĉini lutalicom.

34.    Ako nešto radiš i neprijatelj na tebe navodi uninije, uĉini [napor da mu se] suprotstaviš, ukazujući na neko sliĉno zanimanje (i dodajući: "Vidiš, kako se [drugi] trude radi prolaznog? Zbog ĉega ti nećeš da se trudiš radi veĉnog"). Ma šta da radiš neka ti savest svedoĉi da je tvoj posao ugodan Bogu, pa ćeš se spasti (od uninija).