a)  O BORBI SA STOMAKOUGAĐANjEM

1.    Nemoj, monaše, ţeleti meso i ne opijaj se vinom. U suprotnom, tvoj um će ogrubeti i Žtejskim brigama neće biti kraja.

2.    Znaci dobrog Žvota mladog monaha su - smirenoumno uzdrţanje od pijenja vina i mnogogovorljivosti. Ko ih, pak, voli neće dobro završiti Žvot.

3.     Nemoj prinuĊavati svoga brata da pije vino do pijanosti, ĉak i ako ga on odavno upotrebljava. Jer, brod se gradi dugo vremena, a uništava se trenutno, od jednog udarca.

4.    Ko ţeli telesno spokojstvo sebi priprema mnoga iskušenja, a dugotrpeljivi se spasava.

5.    Bolje je jesti u Gospodu i blagodariti Gospodu, negoli ne jesti [tj. postiti na vodi] i osuđivati one koji jedu i blagodare Gospodu.

6.    Seo si za trpezu? Jedi hleb i ne osuĊuj bliţnjega da se kroz osuĊivanje ne bi desilo da proţdireš brata svoga.

7.    Budi zdrav u veri i jedi u Gospodu sve što je izneseno pred tebe. Ako ti je ponuĊeno neko jelo koje ne ţeliš da jedeš nemoj ga odgurivati sa trpeze ukoliko drugi ţele da jedu i blagodare Gospodu.

8.    Seo si da jedeš? Jedi kao ĉovek i ne osvrći se oko sebe kao neznaven.

9.     Jedan brat je rekao: "Ne odbijam da jedem meso zbog neke odvratnosti, budući da je svako stvorenje BoŽje dobro i ništa nije za odbacivanje (1.Tim.4,4), nego stoga što je napisano: Bezumnom ne koristi sladost (Priĉ.19,10). Za monaha je nerazborito da jede meso Žvotinja".

10. Nemoj se gnušati ni ostataka ukoliko su ti ponuĊeni. Jer, Gospod je zapovedio svojim uĉenicima da sakupe preostale komade, da ništa ne propadne (Jn.6,12).

11.  Sramota je za ĉoveka da se opija vinom. Videvši mnoge, nisam pronašao nikoga ko bi bio sliĉan onome ko se opija.

12. Uzdrţanje iznuruje telo, a prejedanje um ĉini grubim.

13. Ćuti inoĉe, i potĉinjavaj telo svoje da ne bi bio odbaĉen.

14. Radi sa telom svojim i donećeš plod Bogu.

15.   Ţeliš li, inoĉe, da postigneš pokoj u bratskoj zajednici? Budi zadovoljan opštom bratskom trpezom. I biće isceljeno telo tvoje, i izleĉene kosti tvoje (Priĉ.33,8) i duša tvoja neće pretrpeti štetu. Ako se na ĉaši i staklencu zadrţavaju oĉi tvoje svakako ćeš oboleti i biće ti kao da te zmija ujela (Priĉ.23,31).

16. Jureći za plenom da bi nasitio stomak, lav biva uhvaćen: i stomakougodnik biva poniţen zbog zadovoljstva stomaka.

17. Od mnoštva hrane um postaje grub, a dobro uzdrţanje ga oĉišćuje.

18.  Ĉovek koji se opija i razdraţuje smućuje dušu bratije, i njegova sramota je stalno uz njega.

19.  Ĉovek koji se uveĉe opija, ĉini i govori što ne treba, i ujutru se kaje. Ali, ako opet pije vino, postupa na isti naĉin.

20. Ne pij vina do opijenosti, makar te i molili prijatelji koji se nalaze sa tobom. Jer, ako te vino savlada, tobom će se sablazniti najpre oni koji su te molili.

21.  Onaj ko ugaĊa stomaku se trudi i pašti oko toga kako da napuni svoj stomak jelima, a kada pojede - muĉi se da ih svari. Uzdrţanje, pak, prati zdravlje i bodrost.

22. Monah koji ugaĊa stomaku brine se o mnogome, a onaj koji se uzdrţava sliĉan je srni u polju.

23. Inoĉe, ne brini se o stomaku, i bićeš spokojan.

24.  Sva drva u šumi nisu dovoljna da se nasiti oganj. Tako je nenasita i plot, ma koliko joj ugaĊao.

25. Pijani pastir ne ĉuva poverene mu ovce, a sanjivi i sam postaje plen zveri. Jer,

trnje će nići u ruci pijanice delima (Priĉ.26,9), a duša onoga ko se uzdrţava pripada Bogu.

26. Uzdrţanje je osobina trpljenja.

27.  Ne opijaj se vinom radi ugaĊanja ljudima. Jer, obuzeće te veliki stid kada te naĊu pijanog.

28.  Jeo si hleba i nasitio se! Podaj slavu Bogu koji te je nahranio. A ako hoćeš da tvoje telo bude zadovoljno malim, podaj slavu Bogu koji te ukrepljuje i ne govori pred svima: "Nisam pojeo ni takav komad hleba". Jer, šta bi time sebi dodao? Ne osuĊuješ li time samo one koji jedu i blagodare?

29.   Monah koji ugaĊa stomaku post naziva vremenom ţalosti, a onaj ko se uzdrţava ni u vreme posta ne izgleda tuţno.

30.    Ĉini mi se da prekomerno uzdrţanje nije pohvalno. Isto tako, ni prenebregavanje duţnog uzdrţanja nije korisno. Kao što dugotrajno udaljavanje od ustanovljenih jela dovodi do raslabljenosti i nedostatka snage za sluţenje, tako i presićavanje hranom podvrgava osudi. Reĉeno je: Teško vama koji ste siti sada, jer ćete

ogladneti (Lk.6,25). Povrh toga, neuzdrţljivac od neumerenosti upada u plotske strasti. Zbog toga treba poboţno i na pravilan naĉin upravljati telom.

31. Ustavši po primanju utehe (za trpezom) nemoj ići po kelijama, već bezmolstvuj u svojoj keliji, budući da je Ċavo mnoge prevario vinom. Zbog toga, biti u tuĊoj keliji nakon primanja utehe sluŽ kao znak besramnosti i raspuštenosti. Na sliĉnim skupovima dogaĊaju se duševni padovi, naroĉito kada ţezal nastojatelja nije delatan. Jer, onaj ko svoj um neće da obuzdava strahom BoŽjim ima potrebu za strahom od ljudi kako bi se uzdrţavao od onoga što nije korisno, kao što je sluga celomudren zahvaljujući strogosti gospodara.

32.  Upotrebljavaj prostu i neophodnu hranu da ti um ne bi ogrubeo prejedanjem, pijanstvom i brigama ovoga Žvota (Lk.21,34). Jer, pobeĊeni sliĉnom strašću ni blud ne smatraju bludom, ni preljubu preljubom, niti se odriĉu svega onoga što ĉine neznabošci. Naprotiv oni sve to ĉine bez straha, niĉim se ne razlikujući od svinja u blatu. Oni ne misle na Zakon, ni na proroke, ni na samog Gospoda koji se oĉoveĉio da bi uništio bezakoni greh. Ne budi pristrasan prema mesu i vinu da ti um ne bi postao nesposoban za primanje duhovnih darova.

33.  Ne naslaĊuj se banjama, pićem i mnoštvom mesa da ne bi pao u nesavladive opasnosti, grešeći u neĉemu vaţnom.

34. Ne slušaj savete ljudi koji sebi ugaĊaju, koji su sebe uĉinili robovima stomaka i telesnih strasti.

35.   Prejedanje i mnogo pijenje pruţa prijatnost samo u tekućem danu, dok sledećeg dana u pomisli ostavljaju neprijatnost i raslabljenost.

36.  Monah koji najpre ne zavoli ćutanje i uzdrţanje neće ostati dugo na jednom mestu, niti će naći pokoj. Jer, ćutanje uĉi bezmolviju i postojanoj molitvi, a uzdrţanje pomisli ĉini nerasejanim. Onoga ko je to stekao oĉekuje mirno ustrojstvo srca.

37. Ne obmanjuj se nasićivanjem stomaka i ne opijaj se vinom, jer je u njemu blud

(Ef.5,18). Ti ni u ĉemu nećeš naći koristi, osim u ispunjavanju volje BoŽje.

38.  Znaj da srazmerno sa negom tela (na vlastitu propast) duša u sebi umnoţava strasti tako da, obremenjena zlom navikom tela, najzad postaje besplodna. Zbog toga Spasitelj kaţe: Pazite na sebe da srca vaša ne oteţaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga Žvota (Lk.21,34). Stoga i apostol kaţe: Iznuravam telo svoje i savlaĊujem ga, da propovedajući drugima, sam ne budem odbaĉen (1.Kor.9,27). Telo onoga ko se prinuĊava na delo Gospodnje postaje silno, a duša mu se prosvećuje. Borac uporno provodi vreme u telesnim veţbama kako bi svoje telo osposobio za veštinu borbe. I podviţnik poboţnosti je duţan da se veţba u svakom dobrom delu, kao što govori apostol: Veţbaj se u poboţnosti (1.Tim.4,7),