c) O BORBI SA SREBROLjUBLjEM

1.      Ne pružaj se ka dobitku u kome se nalazi šteta za dušu. Jer, šta je vrednije od duše?

2.      Siromašan monah, koji bezmolstvuje u smirenoumlju, vredi više nego bogati

monah koji je ispunjen gordošću i nadmenošću.

3.      Ko voli zlato neće biti opravdan, a ko voli Gospoda biće blagosloven. Ko je poloŽo nadu na zlato pašće, a ko je poloŽo nadu na Gospoda - spašće se.

4.        Ako zavoliš srebroljublje, odavde ćeš otići prazan, a ako zavoliš negramţljivost, nećeš se lišiti nebeskog bogatstva.

5.      Ako zavoliš siromaštvo, nateraćeš u bekstvo demona bluda.

6.      Onaj ko u svojoj keliji skriva zlato ujedno u sebi gomila strast visokoumlja i nepokornosti. Onaj, pak, ko u svoju riznicu sabira molitve i milostinje postaje bogat kod Boga. Neka drugi gomilaju sebi novac, a ti, monaše, skupljaj molitve i milostinje.

7.       Ištimo samo ono što zadovoljava potrebe. Jer, ono što je suvišno samo rasejava, ne donoseći nikakvu korist.

8.      Monah koji traŽ nasledstvo od roditelja po telu upada u iskušenja, a onaj koji traŽ Gospoda biće spasen.

9.      Nemoj govoriti; "Ĉime ću se hraniti kad ostarim". Jer, nama nije dozvoljeno da se brinemo ni o sutrašnjem danu, a ti se brineš ĉak o starosti. Ištimo najpre Carstvo BoŽje i pravdu Njegovu i ovo će nam se sve dodati (Mt.6,33). Ukoliko ga ne budemo iskali pre svega biće jasno da se i ne brinemo o njemu. Prema tome, poloŽ na Gospoda tugu svoju i Gospod će te prehraniti (Ps.54,23).

10.     Lakomi monah je besplodna palma. Negramţljivi, pak, monah liĉi na potkresanu palmu koja raste u visinu.

11.    Monah koji je privezan za veštastveno je sliĉan jastrebu koji leti sa zavezanim nogama; gde god da sleti odmah se sapletne. A onaj koji nije privezan za veštastveno je sliĉan putniku koji je uvek spreman za put.

12.    Zlato ne podstiĉe trpljenje, a vera postavlja na ĉvrst temelj onoga ko ju je

stekao.

13.    Zašto ne odbacimo od sebe svaku beskorisnu brigu, i ne olakšamo se  od

bremena zemaljskih stvari? Zar ne znate da su vrata uska i tesna i da gramţljivac ne moţe ući na njih? Bog ljubi one koji su negramţljivi, koji su Hrista radi sebe dobrovoljno podvrgli

lišavanjima i teskobama u podvigu, bdenju i u mnogom zlopaćenju.

14.    Neka tvoja ruka ne bude ispruţena radi uzimanja, već neka radije bude ispruţena radi davanja (Sir.4,35).

15.    Strast srebroljublja je najteţa budući da je koren svih zala (1.Tim.6,10). Ĉime se, pak, ona iskorenjuje? Nadom na Boga iz sveg srca i duše.

16.    Ponekome bratu lukavi daje usrdnost prema rukodelju preko mere. Odatle se raĊa strast srebroljublja. Ranivši se srebroljubljem, korenom svih zala, duša pobuĊuje monaha da ujutro seda za rukodelje ranije nego obiĉno, i da ga uveĉe prekida kasnije nego što priliĉi. Zauzet jedino poslom i zbog srebroljublja on već zanemaruje molitvu i sluţbu BoŽju. Kada zvone na sluţbu on dolazi posle svih, i traŽ razlog da je napusti pre svih. Znajući to, ĉuvaj se da ne izgubiš svoj poredak ukoliko skreneš u nedozvoljeno preko mere. Jer, neprijatelj se ne zaustavlja na tome. Našavši pristup, on uspeva da ponekog skrene sa puta, savetujući mu: "Ti se [eto], trudiš, trudiš, a gotovo ništa nemaš. Idi i nauĉi neko unosnije rukodelje". I ne shvativši o ĉemu se radi, on zbog toga ide u svet. A desi se da tamo i sasvim ostane. Ĉuvaj se.

17.     Celomudrenost se ne sastoji samo u uzdrţavanju od bluda i plotskih zadovoljstava, nego i u slobodi i od ostalih strasti. Koristoljubac, srebroljubac i gramţljivac nisu celomudreni. Poneke pleni telesna lepota, a njih - novac. I drugi su u većoj meri

necelomudreni budući da za svoju [strast] nemaju istu pobudu kao prvi, koju podstiĉe potreba same prirode. Strast prema novcu nije prirodna i pobude prema njemu se ne nalaze u našoj prirodi, već u prevrtljivom proizvoljenju. Stoga onaj koga ona savlaĊuje po njegovoj sopstvenoj volji greši neoprostivo.