PREPODOBNI JOVAN LESTVIĈNIK IV

O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI

a)  BORBA SA STOMAKOUGAĐANjEM

1. Ĉudilo bi me kada bi se neko oslobodio od ove strasti pre nego što legne u grob.

2. UgaĊanje stomaku je licemerstvo trbuha: iako sit, on viĉe da mu je malo, i mada pun i pretovaren, zapomaţe da je gladan. UgaĊanje stomaku je obmana oĉiju: ono nas podstrekava da odjednom progutamo sve ono što bi trebalo jesti u odmerenim zalogajima.

3.  Onaj koji mazi lava, ĉesto uspeva i da ga pripitomi. A ko ugaĊa telu, ĉini samo da ono još više podivlja.

4. Sluga trbuha raĉuna sa kakvim će jelima doĉekati praznik, a sluga BoŽji - kakvim će se blagodatnim darovima obogatiti.

5.  Kad naiĊe gost, slugu stomaka stomakougaĊanje sveg pokreće na ljubav. On misli da gostoprimstvo, koje treba da ukaţe bratu, razrešuje i njega samog. Dolazak izvesnih ljudi on smatra za priliku koja i njemu dopušta da pije vino. I misleći da skriva vrlinu, on postaje rob strasti.

6.  Slavoljublje se ĉesto odnosi neprijateljski prema stomakougaĊanju. Ove dve strasti se bore oko nesrećnog monaha kao oko nekog skupog roba. StomakougaĊanje navodi na razrešenje od posta, a slavoljublje nagovara da se pokaţe sopstvena vrlina. Mudar monah uspeva da izbegne i jednu i drugu opasnost, odbijajući jednu drugom u odgovarajuće vreme.

7.  Kada se telo uspali, u svako vreme i na svakom mestu treba da ga muĉimo. A kada se ono umiri (što, uostalom, ne oĉekujem pre smrti), već moţemo skrivati svoju vrlinu pred drugima.

8.  Znao sam stare sveštenike koji su demonima postali predmet ismevanja usled toga što su mladim monasima, koji se ne nalaţahu pod njihovim rukovodstvom, sa blagoslovom odobravali na gozbama da piju vino i sve ostalo. Ako imaju dobro svedoĉanstvo u Gospodu, onda to u izvesnoj meri i moţemo sebi dopustiti; no, ako se radi o nebrizi, ne treba uopšte da obraćamo paţnju na njihov blagoslov, naroĉito kada se nalazimo u borbi sa vatrom telesne poţude.

9. Prekinimo, pre svega, sa hranom koja goji, onda sa hranom koja raspaljuje telo, i najzad sa slatkišima. Ako je moguće, daj stomaku svome zasitljive i lako svarljive hrane, da bismo sitošću od sebe odvratili njegovu nenasitu ţelju, a brzim varenjem se izbavili od razbuktavanja poţude kao od biĉa.

10.  Jedna vrsta uzdrţanja odgovara onima koji su samostalni, a druga onima koji se nalaze pod neĉijim rukovodstvom. Prvima pohotni osećaji sluţe kao znak, a drugi ostaju sa njima sve do smrti, do kraja Žvota svog, bez utehe i odmora. Prvi hoće da stalno odrţavaju ravnoteţu duha, a drugi umilostivljavaju Boga time što duševno tuguju i venu.

11.  Ukrotimo stomak predstavom veĉnog ognja. Neki su ljudi, pokoravajući se stomaku, na kraju odrezali svoj polni ud, i umrli dvostrukom smrću. Ispitajmo, i svakako ćemo naći da je ugaĊanje stomaku jedini uzrok svih naših brodoloma.

12.  Um isposnika moli se bodro, a um neuzdrţljivca prepun je neĉistih sanjarija. Sitost stomaka znaĉi presušivanje izvora našeg plaĉa. A kada se stomak osuši, ĉitavi potoci suza liju iz nas.

13. Ko sluŽ sopstvenom stomaku a hoće da pobedi duha bluda, liĉi na ĉoveka koji uljem hoće da ugasi poţar.

14.  Kada stomak gladuje, srce postaje smireno. A kada se stomaku ugaĊa, misao postaje ohola.

15.  Stešnjavaj stomak, pa ćeš i usta zatvoriti, jer jezik dobija slobodu od velike koliĉine hrane.

16.  Onaj koji opterećuje svoj stomak, širi creva, a ko se bori protiv stomaka, suţava i creva. A kada se ona suze, neće više primati mnogo hrane.

17.  Znaj da demon ĉesto sedi uz ţeludac i ne da ĉoveku da oseti sitost, makar i ĉitav Misir pojeo i reku Nil popio.

18. Ako si obećao Hristu da ćeš ići uzanim i tesnim putem, suţavaj stomak. Jer, ako ga hraniš i širiš, nećeš moći da ispuniš obećanje. Obrati paţnju, i ĉućeš reĉi: Široka su vrata i širok put stomaka, što vodi u propast bluda, i mnogo ih ima koji njime idu. Uska su, meĊutim, vrata i tesan put posta, što vodi u Žvot ĉistote, i malo ih je koji ga nalaze (up. Mt.7,13-14)!

19.  Sedajući za sto na kome je iznet ruĉak, duhovno stavi na sredinu sećanje na smrt i na Sud. Pa i tako ćeš jedva malo ukrotiti ovu strast. Kad piješ piće, nemoj prestajati da misliš na ocat i ţuĉ Gospoda tvog, i ti ćeš se svakako uzdrţati, ili ćeš uzdahnuti, ili ćeš misao naĉiniti smirenijom.

20.  UgaĊanje stomaku je u manastirima uzrok svakog pada i gaţenja monaških zaveta. Ako ovu gospodaricu savladaš, svako će ti mesto biti pogodno da postigneš bestrašće. A kada ona vlada, na svakom mestu, osim u grobu, bićeš izloţen svakovrsnim opasnostima.

21. Delatno sećanje na smrt preseca neuzdrţanje u hrani. Ukoliko je ono preseĉno sa smirenjem, zajedno sa njim se odsecaju i druge strasti.

22.  Jednom prilikom, dok sam još bio mlad, doĊoh u neki grad, i tamo me, dok sam sedeo za trpezom, u istom trenutku spopadoše dve pomisli: pomisao stomakougaĊanja i pomisao slavoljublja. Bojeći se posledica popuštanja besnilu stomaka, dozvolio sam pre da me pobedi slavoljublje. Znao sam, naime, da kod mladih demon slavoljublja ĉesto pobeĊuje demona stomakougaĊanja. I pravo je. Kod svetskih ljudi, koren svih zala jeste srebroljublje (1.Tim. 6,10), a kod monaha - ugaĊanje stomaku.

23.  ViĊao sam odvaţne podviţnike koji su po nekoj nuţdi morali malo popustiti stomaku, ali su zato odmah svenoćnim stajanjem muĉili svoje bedno telo. Na taj naĉin su ga nauĉili da se sa radošću kloni ţderanja.

24. Kao što sam na drugom mestu već rekao, nemoguće je da se u samom poĉetku podviga odjedanput oĉistimo od stomakougaĊanja i slavoljublja. Ali, ne treba se protiv slavoljublja boriti - proţdrljivošću.

25.  Kao što osuĊeni na smrt koga vode na izvršenje kazne ne govori o pozorištu, tako ni onaj koji iskreno plaĉe nikada neće ugaĊati stomaku.

26.  Kao što mnogo Ċubreta proizvodi mnogo crva, tako i velika koliĉina hrane izaziva mnoge grehe, rĊave misli i snove.

27.  Ako je krajnja granica stomakougaĊanja u tome da se silom jede i onda kada se ne ţeli jesti, onda je, svakako, krajnja granica uzdrţanja u tome da se neposlušna priroda naša uzdrţava i onda kada gladuje.

28.  Kao što odveć debele ptice ne mogu leteti visoko, tako se ni ĉovek koji mazi telo ne moţe popeti na nebo.

29. Isušeno blato više ne godi svinjama. Ni uvenulo telo više ne privlaĉi demone.

30.  [Ispovest stomakougaĊanja]: I kako moţete pokušavati da se razdvojite od mene? Ja sam prirodom vezan sa vama. Moja vrata je priroda same hrane. Uzrok moje nenasitosti jeste navika. A osnova moje strasti jeste dugotrajna navika, bezosećajnost duše, i zaboravljanje smrti. Prvenac sin mi je duh bluda. Drugi za njim je - okamenjenost srca. Treći je - san, ta puĉina neĉistih pomisli, sa svojim prljavim valovima. Dubina neznanih i neiskazanih neĉistota iz mene proizlazi. Moje su kćeri: lenjost, mnogogovorljivost, drskost, smehotvorstvo, šaljivost, raspravljanje, tvrdoglavost, neposlušnost, neosetljivost, ropstvo duha, hvalisanje, bezobraznost, naklonost prema gizdanju, na koju se nadovezuje neĉista molitva i tumaranje misli, a ĉesto i dogaĊaji nenadani i neoĉekivani, za kojima ide oĉajanje, opasnije od svega. Protiv mene vojuje, ali me ne pobeĊuje, sećanje na vlastite grehe. Dosledni mi je neprijatelj pomisao na smrt. Ali, u ĉoveku nema niĉega što bi me moglo potpuno uništiti. Ko je primio Utešitelja, moli mu se protiv mene, i On, umoljen, ne dozvoljava da dejstvujem strasno. Oni koji nisu Njega okusili, traţe svakako da uŽvaju u mojim slastima.