h)  O BORBI SA GORDOŠĆU

1.       Gordi ne trpi prevlast nad sobom. Susrećući je, on ili zavidi ili se protivi. Protivljenje i zavist podupiru jedno drugo. U kome se nalazi jedna od ovih strasti, naći će se i druga.

2.      Ĉoveka u kome one postoje svakako će muĉiti uspeh drugih. Onaj, pak, ko ih nema, biće slobodan od te ţalosti. On se ne smućuje kada je drugome ukazana ĉast i ne uznemirava se kada se drugi proslavlja, budući da svima daje prvenstvo i sve pretpostavlja sebi.

3.        Bez smirenoumlja je uzaludan svaki podvig, svako uzdrţanje, svako poslušanje, svaka negramţljivost i svaka uĉenost.

4.       Neĉisti duh visokoumlja je prevrtljiv i mnogoobrazan. On upotrebljava sav napor kako bi zavladao nad svima: mudrog lovi mudrošću, snaţnog snagom, bogatog bogatstvom, lepog lepotom, veštog veštinom.

5.      On ne propušta da na sliĉan naĉin iskušava i one koji vode duhovni Žvot. On onome koji se odrekao od sveta priprema zamku u odricanju, onome ko se uzdrţava - u uzdrţanju, bezmolvniku - u bezmolviju, negramţljivom - u negramţljivosti, molitveniku - u molitvi. On se stara da kod svih poseje svoju plevu.

6.            Radi leĉenja od gordosti poĉešće ĉitaj mesta iz Svetog Pisma koja su usmerena protiv nje: Kada izvršite sve što vam je zapoveĊeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge (Lk.17,10). Ako ko misli da je nešto, a nije ništa, vara samoga sebe (Gal.6,3). Što je kod ljudi visoko, gadost je pred Gospodom (Lk.16,15). Nauĉite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim, kaţe Gospod (Mt.11,29). U smirenju našem seti nas se Gospode, i izbavi nas od neprijatelja naših (Ps.135,23). Smirih se i spase me (Ps.114,5). Neĉist je pred Gospodom svaki gord [ĉovek] (Priĉ.16,15).

7.      Nemoj se prevaznositi ako si zdrav telom, već se boj.

8.       Ko sam sebe uzvišuje sebi priprema sramotu, a ko sluŽ bliţnjemu sa smirenoumljem - biće proslavljen.

9.       Smiri pomisao gordosti pre nego što gordost smiri tebe. Obori pomisao visokoumlja pre nego što ona obori tebe. Savladaj pohotu pre nego Što ona savlada tebe.

10.   Nemoj osuĊivati brata zbog nepostojanosti da i sam ne bi upao u istu nemoć.

11.    Poĉetnik koji nema smirenja nema uz sebe oruţje protiv neprijatelja. On će pretrpeti velike poraze.

12.    Neka monah sebe smatra poslednjim  meĊu  poslednjima,  pa  steći  će  nadu. Jer, koji sebe ponizuje uzvisiće se, a koji sebe uzvisuje poniziće se (Lk.18,14).

13.     RĊav prekor za monaha su gordost, drskost, bezosećajnost, bestidnost, nerazboritost, plahovitost i bezumlje.

14.    Ako zavoliš gordost bićeš udeo demona, a ako zavoliš smirenoumlje bićeš udeo Vladike Hrista.

15.    Nadmeni ĉovek će pretrpeti mnoge ţalosti, a smirenoumni će se uvek veseliti u Gospodu.

16.    Visokoumlje u svako vreme ište poĉasti, a smirenoumlje se ni u slavi ne prevaznosi. niti se u bešĉašću uznemirava: ono od Gospoda oĉekuje nagradu.

17.    Prevaznošenje oslepljuje umne oĉi, a smirenje ih prosvećuje ljubavlju. Jer, Gospod uĉiti krotke putevima svojim (Ps.24,9).

18.    Opasno je da se ĉovek uzda u samoga sebe. Spašće se, meĊutim, onaj ko se nada na Gospoda.

19.   Ko ukrašava svoju odeću pašće u gordost, a gordi monah je - orao bez perja.

20.   Smirenoumni monah je laki trkaĉ i dobar strelac.

21.    Kao što ţelezo sve istanjuje i savlaĊuje, tako i smirenje po Bogu razrušuje spletke neprijatelja.

22.   Što je koplje za lovca, i oruţje za vojnika, to je smirenje za monaha.

23.    Gordost je za ĉoveka opasna u svakom obliku. Nemoj voleti gordost zato što od nje nema koristi. Svaka nemoć se staranjem isceljuje. MeĊutim, bolest gordosti je zlo koje se teško leĉi. Ona, naime, odbacuje celebni lek i sebi izmišlja smrtonosni otrov. Neka je ne bude u slugama Hristovim.

24.   Hoćeš li da budeš veliki? Budi manji od svih (Mk.9,35).

25.    Nemoj se prevaznositi u mislima nad bratom koji izaĊe iz manastira i neka u tvojim oĉima ne bude bešĉastan, jer ne znaš šta će doneti sutrašnji dan (Priĉ.3,28).

26.     Slušaj onoga koji govori: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne (1.Kor.10,12), i još: Jer nije valjan onaj koji se sam hvali, nego koga Gospod hvali (2.Kor.10,18). Jer, mnogi su mislili da su dostigli vrh i da rukovode, premda su postali zadnji od najzadnjijih, dok su oĉajni ljudi primali blagodat, budući da se Bog  protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak.4,6).

27.    Ako vidiš neposlušnog i gordog ĉoveka, koji je sam sebi mudar, [znaj] da mu je koren već polumrtav, budući da u sebi nema humusa koji nam se saopštava strahom BoŽjim. A ako vidiš ćutljivog i smirenog ĉoveka, znaj da mu je ĉvrst koren, budući da se hrani humusom straha BoŽjeg.

28.    Velik je uspeh i velika slava smirenoumlja: u njemu nema padanja. Priznak smirenoumlja je kad se obema rukama zadovoljavaju potrebe brata, tako kao da i sam primaš pomoć.

29.    Gord i neposlušan ĉovek će ugledati gorke dane, a smirenouman i trpeljiv će se uvek radovati u Gospodu.

30.    Velika je stvar naći smirenoumnog i trpeljivog ĉoveka. Njegovoj dobroti nema

mere!

31.   Nad onim ko se prevaznosi nad svojim bratom izrugavaju se Ċavoli.

32.     Kiše razmnoţavaju korov, a razgovor sa svetovnim ljudima izaziva  strast

visokoumlja. MeĊutim, onaj koji se boji Gospoda izbegava prevaznošenje.

33.    Nemoj misliti visoko o sebi ukoliko si se udostojio darova, budući da nemaš ni jedno savršenstvo koje nisi primio od Boga (1.Kor.4,7). I ako ne budeš hodio po Njegovim zapovestima i volji, On će od tebe oduzeti svoje vlasništvo: tada ćeš liĉiti na ĉoveka od koga oduzimaju pero koje tek što je zamoĉeno u mastilo.

34.    Ma koliko da se prevaznosi u gordosti svoga srca, ĉovek ipak gazi po zemlji iz koje je uzet i u koju će se vratiti, dok Gospod uzvisuje smirene.

35.   Visokoumlje obara, a smirenoumlje donosi pobedniĉki venac.

36.     Smatraj sebe nepotrebnim sasudom ĉak i ako se pred svojom bratijom pokaţeš ĉist kao zlato, pa ćeš izbeći gordost koja je mrska i Bogu i ljudima.

37.     Ako vidiš da brat greši, i ujutro se sretneš sa njim, nemoj ga prezreti, smatrajući ga grešnikom u svojim mislima, budući da ne znaš da li je, moţda, po tvom udaljenju od njega, i posle svog pada, uĉinio nešto dobro i uzdasima i gorkim suzama umilostivio Gospoda.

38.    Treba da se uzdrţavamo od osuĊivanja [drugih]. Svako od nas treba da se smirava, govoreći za sebe reĉima Psalma: Bezakonja moja prevaziĊoše glavu toju i kao teţak teret oteţaše mi (Ps.37,5).

39.    Nemoj mi dati, opšti Vladiko svih, srce koje mrzi poslušnost i otaĉke pouke. Udalji od mene gorde pomisli, budući da si zapretio gordima (Ps.118,21).

40.   Neka tvoj pogled bude usmeren naniţe i neka se srce tvoje ne prevaznosi nad drugima.

41.   Ko je od dva poĉetnika koji Žve sa starcem veći pred Gospodom? Onaj ko je u strahu BoŽjem smirio sebe pred svojim bratom. Jer, ne laţe Onaj koji je rekao: A koji sebe ponizuje uzvisiće se (Lk.18,14).

42.    Ko hoće da pomeri kamen, polugu postavlja odozdo, a ne odozgo: tada će lako pomeriti kamen. To je obrazac za smirenoumlje.

43.   I Bogu i ljudima je mrska gordost, a Gospod uzvisuje one koji vole smirenje.

44.    U Carstvo nebesko nas ne uvode ni dostojanstvo, ni poĉast, ni veliĉina, nego smirenje, poslušnost, ljubav, trpljenje i blagodušnost. Eto šta spasava ĉoveka. Zar niste ĉuli da je Ċavo zbog gordosti pao sa neba? Zar niste ĉuli kakve je velike slave bio lišen zbog protivljenja Bogu.

45.    Smireni nije tašt i ne gordi se, već sluŽ Gospodu sa strahom. Smireni nije uporan u svojoj volji, protivreĉeći istini, već se pokorava istini. Smireni ne zavidi uspehu bliţnjega, i ne raduje se njegovom neuspehu (padu), već se raduje sa radosnima i plaĉe sa ţalosnima. Smireni lišavanja i nesreće ne smatra poniţenjem, niti je nadmen u blagostanju

i slavi, već postojano prebiva u vrlini. Smireni ne poštuje samo više, nego i niţe od sebe. Smireni ne pada u razdraţljivost, nikoga ne oţalošćuje, niti se sa kime svaĊa. Smireni nije samovoljan i ne lenji se ĉak ako ga i u pola noći pozovu na posao, budući da se predao u poslušnost zapovestima Gospodnjim. Smireni ne zna za gnev, niti za lukavost, već u prostoti sluŽ Gospodu, Žveći u miru sa svima. Ako ĉuje prekor, smireni ne ropće, i ako ga udare, ne napušta trpljenje, budući da je uĉenik Onoga koji je za nas pretrpeo krst. Smireni mrzi samoljublje i ne traŽ prvenstvo, već Žvi u ovome svetu kao privremeni putnik na brodu.

46.     Pazi da te pomisao, nasuprot Pismu, ne nadima ukoliko izuĉiš celo Boţanstveno Pismo. Jer, celo Boţanstveno Pismo nas uĉi smirenju. Onaj ko misli i radi protivno onome ĉemu se uĉio, pokazuje da je prestupnik.

47.   [Budi oprezan] kada te uznemirava duh gordosti, ili vlastoljublja, ili bogatstva i ne zanosi se njime. Naprotiv, stani hrabro naspram napada lukavog i laţljivog duha. Predstavi sebi u mislima stare graĊevine, zastarele slike, oronule rĊave stubove i razmisli gde su njihovi vlasnici i graditelji, te se postaraj da ugodiš Gospodu kako bi se udostojio Carstva nebeskoga: Jer je svako telo kao trava, i svaka slava ĉoveĉija kao cvet travni (1.Pt.1,24). Šta je više i slavnije od carskog dostojanstva i slave? Pa ipak, i carevi prolaze i slava njihova. A oni koji su se udostojili Carstva nebeskog ne trpe ništa sliĉno, već u miru i radosti prebivaju na nebu zajedno sa anĊelima, bez bolesti, tuge i uzdisanja, u radosti i veselju, hvaleći, proslavljajući i veliĉajući Nebeskoga Cara i Gospoda sve zemlje.

48.    Nemoj da te nadima pomisao ukoliko pre svih doĊeš na sluţbu BoŽju i odstojiš do kraja. Jer, visokoumlje je sliĉno rupi u kojoj se gnezdi zmija i umrtvljuje onoga ko joj priĊe.

49.    Nemojmo se prevaznositi, već bolje postanimo smireni. A i kakva je to sila u nama kojom bismo se prevaznosili, kada nas i male poteškoće obaraju na zemlju? Stoga zavolimo smirenje, da se Gospod ne bi udaljio od nas.

50.    Neka smirenoumlje bude sa tobom na svakom mestu i u svakom delu. Jer, kao što telo ima potrebu za odećom (bilo da je toplo ili hladno u kući), tako i duša ima svagdašnju potrebu za odećom smirenoumlja. Smatraj da je bolje da hodiš go i bos, nego da si obnaţen od smirenoumlja. Jer, sam Gospod odeva one koji vole smirenoumlje.

51.    Imaj smireni naĉin mišljenja da se, uzdigavši se na visinu, ne bi razbio u strašnom padu.

52.    Poĉetak smirenoumlja je potĉinjavanje. Neka ti smirenoumlje bude i temelj i odeća odgovora. Reĉ neka ti bude prosta i srdaĉna u ljubavi BoŽjoj. Visokoumlje se, pak, ne potĉinjava, nema poslušnosti, nema pokornosti i rukovodi se sopstvenim pomislima. Smirenoumlje je, naprotiv, poslušno, pokorno, skromno i odaje ĉast i malim i velikim.

53.    Izabravši poboţan Žvot budi bodar kako ti lukavi pod vidom poboţnosti ne bi podmetnuo tuĊu pomisao, tj. [pomisao] sujete i gordosti, zbog koje ćeš izbegavati da se trudiš zajedno sa bratijom. Radi, kao i druga bratija, i ĉuvaj svoju poboţnost.

54.    Ako te bude uznemiravala pomisao samomnjenja, onome koji se bori protiv tebe reci: "Idi dalje od mene, lukava pomisli. Šta sam ja to uĉinio ili u kojoj vrlini sam napredovao, te mi ubacuješ sliĉne misli? Sveti su bili kamenjem pobijeni, prestrugani, izmuĉeni. [a mnogi i] od maĉa pomreše (Jev.11,37). Sam Vladika svih je radi nas pretrpeo krst, ne mareći za sramotu (Jev.12,2). A kakav ću odgovor ja dati u Dan suda, provodeći svo vreme Žvota u gresima". Time ćeš visokoumlje oterati od sebe.

55.    Jedan brat je rekao: "Molio sam se da mi Gospod da pomisao smirenoumlja kako bih, kada mi brat naloŽ da nešto uĉinim, mogao svojoj pomisli da kaţem: "Ovo je tvoj gospodar, [po]slušaj ga", i kako bih, kada mi zapovedi drugi brat, opet govorio: "Ovo je brat tvoga gospodara", te kako bih, kada mi zapovedi dete, najzad govorio: "Slušaj sina svoga gospodara"". Na taj naĉin je on, protiveći se tuĊim pomislima i uz pomoć blagodati BoŽje, bezmeteţno radio svoj posao.

56.   Neustrašivost raĊa gordost, a gordost je majka nepotĉinjavanja. Smirenoumlje i krotost one koji ih poseduju uĉvršćuju u strahu BoŽjem, te liĉe na utvrĊen stub u hramu BoŽjem.

57.    Ĉuvaj se od demona visokoumlja da ne bi pao u gordost i nepokornost i povredio samoga sebe. Ne treba da se stidiš da prebivaš u poslušnosti u Gospodu i da svojim rukama ĉiniš dobro. Ta mala peć i ţalost koju pretrpiš radi Gospoda doneće ti veĉni Žvot. Zamisli da neko mnogo hiljada talanata zlata razmenjuje za jednu drahmu. Isto znaĉenje ima i svaka ţalost monaškog Žvota u poreĊenju sa budućom ţalošću koja će zadesiti one koji ĉine zlo. Ti ustupaš ništavno, a daje ti se nešto veliko. Stoga se odreci visokoumlja i tvoj udeo će biti Gospod.

58.    Osobene crte i odlike ĉoveka koji ima istinsko smirenje su sledeće: on sebe smatra grešnijim od svih grešnika; smatra da nije uĉinio ništa dobro pred Bogom; ukoreva sebe u svako vreme, na svakom mestu i u svakom delu; nikoga ne grdi i ne nalazi na zemlji ĉoveka koji bi bio grešniji i nemarniji od njega; uvek sve hvali i proslavlja; nikoga nikada ne osuĊuje, ne poniţava, i ne kleveće: uvek ćuti i bez naredbe ili krajnje nuţde ništa ne govori; kada ga pitaju i odluĉi da govori ili kada ga prisiljava krajnja nuţda govori tiho, mirno, polako, sa stidom i kao da je prisiljen; ni u ĉemu ne istiĉe sebe za meru; ni sa kim ne spori ni o veri, niti o ĉemu drugom; ako neko govori dobro, reći će mu: "Da", a ako govori rĊavo, odgovoriće: "Ti znaš"; poslušan je i mrzi svoju volju kao nešto štetno; pogled mu je uvek oboren ka zemlji; pred oĉima ima svoju smrt; nikada ne praznoslovi; ne vodi prazne razgovore; ne laţe; ne protivreĉi pretpostavljenima; sa radošću podnosi uvrede, poniţenja i gubitak; mrzi pokoj i voli trud; nikoga ne ogorĉava i ne ranjava niĉiju savest. Takvi su znaci istinskog smirenja. Blaţen je onaj ko ih ima, budući da još ovde postaje dom i hram BoŽji. Bog se raduje zbog njega i on postaje naslednik Carstva.

59.   Smirenoumlje se ne sastoji u tome da grešnik sebe smatra grešnikom. Ono se sastoji u tome da onaj ko je svestan da poseduje mnoge i velike [vrline] ne uobraţava da je nešto veliko. Smirenouman je onaj ko je sliĉan Pavlu i koji o sebi govori: Ne osećam ništa na svojoj savesti (1.Kor.4,4), ili: Isus Hristos doĊe u svet da spase grešnike od kojih sam prvi ja (1.Tim.1,15). Prema tome, smirenoumlje znaĉi biti veliki po delima i poniţavati se u umu!