d)  O BORBI SA GNEVOM

1.      Onaj ko od sebe progoni duh gnevljivosti i razdraţljivosti nalazi se daleko od borbe i meteţa, uvek je spokojan duhom, veseo licem, zdrav umom i predstavlja stanište Svetoga Duha.

2.      Krotki se raduje ako ga uvrede, a ako ga oţaloste - blagodari. On gnevljive ukroćuje ljubavlju. Primajući udarce on se ne smućuje, a kada se prepiru sa njim ostaje spokojan. Kada ga prisiljavaju na pokornost on se veseli, tuĊa gordost ga ne ranjava, radostan je u poniţenjima, ne nadima se zaslugama, sa svima je u miru, vlasti je pokoran, pripravan je za svako delo, tuĊ je lukavstvu, ne zna za zavist.

3.      Onaj koji ne zavidi ne stremi ka ĉasti. On se raduje sa radosnima, pomaţe onima koji napreduju, za zadovoljstvom gleda na one koji idu dobrim putem, hvali one koji Žve kako treba. Uopšte, onaj ko ne zavidi u sebi nema neprijateljstva prema uspehu [bliţnjega] i raduje se svakom plemenitom delu drugoga.

4.      Jadan je onaj ko se ranjava zavišću i suparništvom budući da je sauĉesnik Ċavolov, ĉijom zavišću u svet uĊe smrt (Prem.2,24). Njegovo srce svagda iznemogava od tuge, telo izjeda bledilo i snaga mu kopni. Zavist i suparništvo su strašan otrov: od njih se raĊa kleveta, mrţnja i ubistvo.

5.      Onaj ko svoj jezik nije ranio ogovaranjem uspeo je da svoje srce i svoju savest saĉuva neoskvrnjenima. Ko nije ulovljen duhom ogovaranja istinski je poznao da je ĉovek od zemlje. On se saĉuvao od zlopamćenja. Onaj ko nije u društvu sa klevetnicima prebiva zajedno sa anĊelima. Onaj ko nije otrovao uši i jezik ogovaranjem ispunjen je lekom ljubavi. Usta onoga ko se nije oskrnavio ogovaranjem mirišu plodovima Svetoga Duha.

6.      Ko drugoga ogovara, sam sebe osuĊuje. U onome ko ogovara prebiva kleveta, i mrţnja, i spletkarenje. On se pravedno smatra bratoubicom.

7.      Mrţnja ili zavist pod vidom blagoĉašća jesu gorka voda u zlatnim posudama. Stavi u nju drvo Žvota i ona će postati slatka. Krstom našeg Spasitelja uništena su sva opadanja lukavog neprijatelja.

8.       Ljubav prosvećuje mislene oĉi. Ko, pak, voli neprijateljstvo i svaĊu liĉa na ĉoveka koji svoju ruku ĉesto stavlja u zmijsko leglo.

9.       Ukoliko u svom srcu budeš skrivao strast zlopamćenja, postaćeš stanište jarosti i neznanja, a ujedno i ţalosti, te će se i izgled tvog lica izmeniti. Jer, reĉeno je: Putevi zlopamtljivih [vode] u smrt (Priĉ.12,28).

10.    Onaj ko u svome srcu skriva zlopamćenje liĉi na onoga ko hrani zmiju u grudima svojim.

11.   Ţestok ĉovek smućuje duše bratije, a dugotrpeljivi u ljubavi se boji Boga.

12.     Severni vetar uzburkava more, a plahovitost uzburkava ĉovekove misli. Velikodušnost, meĊutim, daleko  progoni razdraţljivost. Gde, pak, nema razdraţljivosti, nema ni gneva.

13.    Neobuzdani konj svog jahaĉa predaje u ruke zlikovaca, i gnevljiv ĉovek upada u nevolju.

14.    Nemoj, monaše, slušati zavist, nemoj smišljati spletke bratu svome, i nemoj mu pridavati pogrdno ime. Ţeleći da ga sa stidom isteraš iz njegovog mesta, pazi da se sam ne podvrgneš onome što njemu smišljaš. Ko bliţnjemu jamu kopa, sam u nju upada (Prop.10,8). Slušaj šta je napisano: Grešnici će upasti u mreţe svoje (Ps.140,10).

15.   Nemoj misliti: "Ovaj brat ĉini štetu zajednici". Ti sam nemoj ĉiniti zla drugome, niti se druŽti sa onima koji ĉine zlo. Jer, Bog ispituje srca i utrobe (Ps.7,10).

16.   Ko je pronašao put dugotrpljenja i nezlobivosti, pronašao je put Žvota.

17.    Onaj ko zavidi uspesima svoga brata odluĉuje sebe od veĉnoga Žvota, a ko pomaţe bratu postaje njegov saŽtelj i u Žvotu veĉnom. Po sudu se kaţnjavaju i oni koji ĉine zlo i oni koji im pomaţu. Neće li tim pre Gospod nagraditi onoga ko potpomaţe ispuljavanje volje Njegove?

18.   Bolje je osmehom prekinuti razdraţljivost, negoli biti neukrotivo surov.

19.   Dim odgoni pĉele daleko, a zlopamćenje iz srca izgoni znanje.

20.    Moli Gospoda, i prolivaj suze pred blagošću Njegovom. Tada se zlopamćenje neće useliti u tvoju dušu, i tvoja molitva će biti kao kad pred Njim (Ps.140,2).

21.    Onaj ko hoće da mirno Žvi na svakom mestu neka ne traŽ svoje sopstveno spokojstvo, nego spokojstvo drugih u Gospodu. Tako će naći sopstveno spokojstvo. A onaj ko je svadljiv i zle naravi nikada neće biti spokojan.

22.    Onaj meĊu bratijom koji se, posle svaĊe, prvi pokaje zadobija venac pobede. MeĊutim, uvenĉaće se i drugi ukoliko ne odbaci pokajanje, već sa gotovošću uĉini ono što je potrebno radi mira.

23.    Za ĉoveka razdraţljivost predstavlja rov. Onaj, pak, ko je u sebi savladao razdraţljivost, uspeo je da ga preskoĉi.

24.    Sa jednomislenom bratijom prebiva Gospod, dok njihovo neprijateljstvo veseli lukavoga.

25.    Ko ćuti kada ga izobliĉavaju zbog poroka, u svome srcu skriva zlopamćenje, a ko se mirno i sa krotošću brani (ili priznaje) nije zlopamtljiv.

26.    Ĉovek koji je razdraţljiv i buĉan izobiluje kletvama, a onaj ko bezmolstvuje poseduje razum.

27.    Šta je razdraţljivost? Razdraţljivost je preka i bestidna strast, za kojom sledi i raskajavanje. I ţalost izjeda srce ĉoveka koji je upao u nju.

28.    Onoga ko voli nemir iznenada će postići pogibao, podeljenost i nepopraviva propast. Jer, on se raduje svemu što je mrsko Gospodu. Mir će, pak, naslediti onaj ko ga voli. Krotost u ĉoveku predupreĊuje razdraţljivost.

29.   Razdraţljivost i zlopamćenje su isto što i zmijski otrov. Jer, oni i lice menjaju, i misao smućuju, i udove raslabljuju, i onemogućavaju da ĉovek završi delo. Krotost i ljubav, pak, sve to udaljuju.

30.    Ĉime se istrebljuje zlopamćenje? Drţanjem u duši straha BoŽjeg i sećanja na dan smrti. Sećaj se svoje konĉine i prestani sa neprijateljstvom (Sir.28,6). Sećaj se smrti i ne uznosi se. Jer, još malo, pa ćeš biti smešten u grob. Kakvu će ti korist tada doneti zla dela?

31.   Budi mirotvorac da bi se udostojio da se nazoveš sinom BoŽjim.

32.   Hrana za oganj su drva, a hrana za razdraţljivost je visokoumlje.

33.   Hoćeš li da ukrotiš razdraţljivost? Prihvati se smirenoumlja i idi putem krotkih i smirenih.

34.    Blaţen je mirotvorac koji [umiruje] bratiju koja je u silnom ogorĉenju. Onaj, pak, ko ih podstrekava na svaĊu neće ostati bez kazne.

35.    U krotkom i smirenom ĉoveku će poĉinuti duh premudrosti. One, pak, koji hode u premudrosti ljubi Gospod.

36.   Žvot veĉni će naslediti krotak i bezmolvan monah.

37.   Krotki monah je straţar koji prati strasti.

38.    Oprosti bratu koji je sagrešio prema tebi i Gospod će tebi oprostiti sagrešenja

tvoja.

39.    Pohitaj da odeš kod brata koji te je oţalostio i da se pokaješ pred njim od

ĉistog srca po reĉi Onoga koji nam je zapovedio da opraštamo bratu grehove ne samo do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18,22).

40.    Primaj, brate, pokajanje od brata kao od onoga koga je Bog poslao, da ne bi uvredio Onoga koji ga je poslao i da ga ne bi pokrenuo na gnev protiv sebe.

41.   Ne napadaj na brata svoga u dan njegove tuge i njegovoj duševnoj tuzi nemoj dometati novu tugu.

42.    Nemoj se opominjati zla brata svoga, jer je napisano: Putevi zlopamtljivih vode u smrt (Priĉ.12,28).

43.   Ako ne moţeš da podnosiš oţalošćenje ćuti, i uspokojićeš se.

44.    Pazi na sebe da se ne bi podao plahovitosti, razdraţljivosti i zlopamćenju. U suprotnom ćeš voditi nemiran i neuredan Žvot. Naprotiv, stekni velikodušnost, krotost, nezlobivost i sve što priliĉi Hrišćanima kako bi vodio miran i bezmeteţan Žvot.

45.    Nemoj nikoga mrzeti u srcu svome, i ne uzvraćaj zlom za zlo. Naprotiv, stekni ljubav koju je Boţanstveno Pismo postavilo iznad svake vrline. Jer, nju je uporedilo sa Onim koji je sve stvorio, rekavši: Bog je ljubav(1.Jn. 4,8).

46.    Onoga ko je pao, ali koji u sebi ne neguje mrţnju i zavist, Gospod neće ostaviti u padu, već će mu pruŽti ruku pomoći kako bi ustao, budući da nije odbacio ljubav. Nasuprot tome, onaj ko, naizgled, ĉvrsto stoji, ali se nadima gordošću i u sebi neguje mrţnju, nije bez opasnosti stoga što je tama mrţnje osdepila njegove oĉi i ne vidi kuda ide.

47.    Podvizavaj se da se ne gneviš kako se ne bi opijao i bez vina, opterećujući sebe strašću gneva.

48.    Radovati se i veseliti se zbog napretka bliţnjega jeste osobina savršenstva, a tugovati i biti nezadovoljan kada drugoga hvale jeste priznak rĊave naravi i lukavog raspoloţenja.

49.     Nije moguće da vrlina postane ĉvrsta ukoliko se ne rastvori sa ljubavlju (1.Kor.13,2). Bez ljubavi mi ćemo stojati daleko od pravog puta koji vodi prema vratima neba. Plaĉimo da bismo se oslobodili od okova mrţnje, zavisti, gordosti i svake Ċavolske neĉistote. Ţalostiti se zbog uspeha onih koji napreduju jeste Ċavolsko delo. U demone se uselila mrţnja: oni više od svega ţele da svi savršeno propadnu. Sveti, pak, podraţavajući Vladiku, ţele da se svi ljudi spasu i da doĊu u poznanje istine (1.Tim.2,4). Jer, ispunivši se ljubavi, oni su bliţnjega zavoleli kao same sebe.

50.    Budi dugotrpeljiv da bi postao ĉvršći u razboritosti. Dugotrpljenje je prekrasan dar. Ono izgoni razdraţljivost, gnev i prezir, a u dušu useljava mirno raspoloţenje.

51.    Nemoj da se raspaljuješ gnevom kada te budu ogovarali, nego istog trenutka, pokazavši osmeh na licu, sa skromnošću razdraţljivost promeni u mir. Ipak, imaj na umu da osmeh pri razdraţljivosti u drugome razgoreva veliki gnev. Stoga najpre umiri srce, a zatim govori sa osmehom. Oganj se ne gasi ognjem. Ti, pak, ljubavlju i dobrom blagodušnošću ugasi gnev razdraţenog. Ukoliko se brat ne urazumi, postarajmo se, na sve naĉine, da upotrebimo druge mere kako bismo ga izleĉili od razdraţenja, inaĉe će sve naše ţrtve Bogu biti neblagoprijatne (Mt.5,23-24). Upodobljavajmo se Gospodu  Spasitelju našem koji ne uzvraćaše uvredom kada ga vreĊahu, (1.Pt.2,23), i Davidu koji je na klevete Semejeve, rekao: Ostavite ga neka psuje jer mu je Gospod rekao da psuje Davcda... da bi kako Gospod pogledao na smirenje moje (2.Car.16,10-12).

52.    Sunce neka ne zaĊe u gnevu našem, nego sve opraštajmo [svojim] duţnicima i uĉvrstimo ljubav, budući da pokriva mnoštvo grehova. Onaj ko ima mrţnju prema bratu svome i misli da nešto prinese Bogu, biće prihvaćen isto kao i onaj koji na ţrtvu prinosi psa, ili platu bludnice. Onaj ko mrzi brata svog i misli da voli Hrista jeste laţov i vara samog sebe.

53.    Ako imaš nešto na brata, ili brat na tebe, potrudi se da se pomiriš. Ukoliko to ne uĉiniš, sve što prinosiš Bogu biće nekorisno (Mk.11,25; Mt.5,23-24). A ako ispuniš tu zapovest Vladike, moli mu se sa smelošću, govoreći: "Ostavi mi, Vladiko, sagrešenja moja, kao što i ja ostavljam bratu mome, ispunjavajući zapovest tvoju". I Ĉovekoljubac će ti odgovoriti: "Ako si otpustio, otpuštam i ja. Ako si oprostio, i ja opraštam tebi sagrešenja tvoja".