b)  O BORBI SA BLUDNOM STRAŠĆU

1.    Slastoljubivi pri susretu sa ţenama postaje veseo i biva privuĉen njihovom lepotom. Njega telesna lepota dovodi do ludila, lep izgled lica ga ushićuje, vitkost stasa ga opĉinjava. On se u razgovoru sa ţenama topi od zadovoljstva. Pri sećanju na ono šta je video on pohotljivo mašta, Žvo predstavljajući u umu ţenska lica, njihove strasne izraze, opĉinjavajuće osmehe, pokrete oĉiju, lepotu odeće, laskave reĉi, stisnuste usne. Sa muškarcima njemu je dosadno, a ako vidi ţenu postaje radostan i trĉi napred-nazad kako bi se našao na usluzi. Tada se kod njega odnekle javlja i glas za pevanje, i umešnost da kaţe oštroumnu reĉ, i da se smeje, i da se pokaţe kao zanimljiv i prijatan.

2.    Ne dozvoljavaj svojim oĉima da gledaju tamo-amo, i ne zagledaj se u tuĊu lepotu da te pomoću oĉiju ne bi oborio tvoj neprijatelj.

3.    Oko koje luta je prekor za monaha. Oko koje bludi priĉinjava mnoge ţalosti onome ko mu sledi. Ako se ne uzdrŽš od skitanja oĉima, nećeš prokrĉiti pravu stazu celomudrenosti.

4.    Ako zavoliš uzdrţanje, obuzdaćeš demona bluda.

5.    Ko nasićuje plot svoga tela hrani zle pohote, i sramne pomisli neće ponestati kod njega.

6.    Ko obuzdava svoje oĉi, postaje lagan, a onaj ĉiji pogled bludi sabira breme. Jer, reĉeno je: Podizanje pohote menja nezlobiv um (Prem.4,12).

7.    Ako se prevariš i oĉima daš na volju da gledaju na sujetu, potrudi se da ih što brţe zaustaviš, da ne bi pao u sramotu ugaĊanja telu.

8.    Pri raspaljivanju ploti ne dotiĉi telo da ne bi proizveo još silnije raspaljivanje.

9.    Budi paţljiv prema sebi, inoĉe. Budi paţljiv susrećući se sa ţenama.

10.  Ti beŽš od zmije koja ujeda telo. MeĊutim, još više beŽ od ţene koja ujeda

dušu.

11.  Onaj ko se zanima ţenskom lepotom, u svojoj duši zasaĊuje ţelju za njom, a

onaj ko se zadrţava na vratima njenog doma postaje sliĉan onome koji hoda po ledu s obzirom da od njega nije daleko pokliznuće.

12.  Monah u društvu sa ţenom predstavlja sliku dva borca. MeĊutim, trezveni će izvući korist, a sam neće biti pokraden.

13. Ne okreći sluh svoj ka sramnim reĉima da se ne bi oskrnavio um tvoj. Jer, kao što dim [škodi] oĉima (Priĉ.25,20) tako i sramna reĉ škodi duši.

14.  Ako te uznemirava duh bluda, zapreti  mu  govoreći:  "Gospod  neka  te  uništi, besu neĉistote koji si ispunjen smrada". Jer, znamo onoga koji je rekao: Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu (Rim.8,7).

15. Svako ko voli ĉistotu i celomudrenost postaje hram BoŽji.

16.  Ko razara hram BoŽji, razoriće njega Bog (1.Kor.Z,17), govori Boţanstveno Pismo. Demonu bluda se protivi uporno kao psu. Nikako se ne saglašavaj na povoĊenje za takvom pomišlju stoga što od iskre nastaje mnogo ţara i što se od rĊave misli umnoţavaju rĊave ţelje. Više se staraj da istrebiš sećanje na njih nego na prljavi smrad.

17. Kao što lep miris veseli ĉulo mirisa, tako se i Duh Sveti raduje ĉistoti i obitava u ĉoveku.

18.  Kao što je svinji ugodno da se valja u blatu, tako i Ċavoli nalaze prijatnost u bludu i neĉistoti.

19.  U ĉistoti obitava velika svetlost, i radost, i mir, i trpljenje, a u bludu obitavaju tuga, uninije, nenasiti san i gusta tama.

20.   Zavoli monaše, ĉistotu ljubavi Hristove. Ona priliĉi tvom Žvotu, kao što drvodelji priliĉi dleto.

21.  Pateći od bluda jedan monah je zapretio besu, govoreći: "Idi u tamu, satano! Zar ne znaš da nosim udove Hristove, premda i jesam nedostojan?" I istog trenutka se iznenada presecala raspaljenost (kao kad neko dunuvši ugasi svetiljku). On sam se divio zbog toga i proslavljao Gospoda.

22.  Zbog ĉega sa takvom nebojaţljivošću voliš da se ukrašavaš? Ĉuj šta kaţe apostol: BeŽ od mladalaĉkih ţelja (2.Tim.2,22). Zar ne znaš sa kakvim se neprijateljem boriš? Zar ne znaš kako je opasno biti zamka za drugu dušu? Zar ne razmišljaš kakvu truleţ i kakvu raspadljivost nasleĊuju oni koji ĉine sliĉna dela? Ţelja mi je da shvatiš da je stanište duše oskrnavljeno, premda je spoljašnji ĉovek lepo obuĉen. I njegova lepota će se ubrzo narušiti. A ukoliko stekneš duševnu lepotu, nešto od njene svetlosti će se izliti i na spoljašnjeg ĉoveka. I takva lepota je postojana.

23.  Ko ukrašava svoje odeće i prejeda se, pretrpeće mnoge borbe, a trezveni je strašan protivnicima.

24.  Ako te za vreme posla uznemirava duh bluda, nemoj se olenjiti da svoje ruke podigneš na molitvu. I molitva vere će se boriti za tebe.

25. SavlaĊuj pohotu u sebi, da ona ne bi savladala tebe. Jer, one koje pokori, ona sunovraćuje na dno pakla.

26. Voli mir i svetost (ĉistotu) da bi se udostojio da ugledaš lice Gospoda Boga.

27. Uzdrţavaj se, brate, od šala da ne bi postao bestidan. Jer, bestidnost je majka razvrata.

28.  Ne idi u keliju onih koji se opijaju da iznenada ne bi izgubio bogatstvo celomudrenosti.

29. Pri rasplamsavanju pohote u telu privedi sebi misao o veĉnom ognju i crvu koji ne spava, i odmah će se ugasiti raspaljenost udova. Inaĉe ćeš, raslabivši se, biti pobeĊen i poĉećeš da se kaješ, te će te obuzeti oganj pokajniĉke ţalosti. I ti ćeš se naviknuti da grešiš, premda ćeš i da se kaješ. Postaraj se da u poĉetku budeš strog prema svakom pokretu te ţelje da ne budeš savladan njom, i da se ne navikneš da joj prepuštaš pobedu nad sobom. Jer, navika je druga priroda. Navika popuštanja nikada ti neće dati da stekneš strogost. Ona uvek zida i razara, greši i raskajava se. Ako se navikneš na raslabljenost kada napadaju na tebe, natpis tvoje obaveznice u vekove vekova će biti: raskajavanje. Onoga ko se navikne da ţelji prepušta pobedu nad sobom uvek izobliĉava njegova savest. On je u svako vreme ţalostan. I premda pred drugima pokazuje veselo lice, njega mori unutrašnja tuga budući da ga izobliĉava savest. Jer, uobiĉajeno nasleĊe pohote je saopštavanje muĉne ţalosti onima koji je ispunjavaju. Zbog toga pazi svom dušom svojom i svagda imaj u sebi Boga.

30. Pazi na samoga sebe i staraj se da se do smrti saĉuvaš ĉist kako bi sa smelošću i radošću susreo besmrtnog Ţenika. Veoma poštuj devstvenost: ona će te uvesti u nebeski dvorac. Zbog toga je apostol i rekao: Jer vas obruĉih muţu jedinome, da devojku ĉistu privedem Hristu (2.Kor. 11,2).

31. Ĉuvaj telo od greha da ne bi slagao pred Sazdateljem. Jer, mi smo sebe prineli na dar Gospodu, i već nemamo vlasti nad svojim telom. Mi taj dar ne moţemo uzeti nazad po svojoj sopstvenoj volji. Kada neko da zavet Bogu i prinese dar Gospodu, jerej ga stavlja u hram. I tada već onaj koji je prineo dar Gospodu više ne moţe da se predomisli, budući da nema vlasti da ga uzme nazad. Ukoliko se, pak, odluĉi da ga ukrade tajno neće biti slobodan od krivice, budući da nije uzeo svoje: on će biti kaţnjen kao kradljivac svetinje. Sliĉno tome i oni koji su svoje duše posvetili Bogu već nemaju vlast nad svojim sopstvenim telom.

32. Ĉuvaj se rĊavih saveta. Jer, dešava se da se oni koji su otpali od vrline trude da spotaknu i druge kako ne bi sami prebivali u razvratnom Žvotu. Oni govore sa ljubaznošću

da bi one koji ih slušaju odvukli od celomudrenosti i pogruzili u grehe. Podvrgavši se padu, oni ne samo da ne ţele da ustanu, nego i drugima namerno bivaju na sablazan, navodeći ih na pad i razvrat. I Ċavo se njima koristi kao mamcem na udici. Njihovo je grlo grob otvoren. Oni su predani u sramne strasti (Rim.3,13; 1,26). Ĉuvaj ih se, da te ne bi spalili svojim umiljatim reĉima.

33. Blaţeni su oni koji u smirenoumlju ĉuvaju svetost (ĉistotu)! Ali, neka se niko ne nada da će postići pokoj (u ovom delu) ukoliko se predaje na poslušnost nagovorima neprijatelja. Jer, tada će ih ovaj muĉitelj drţati u ropstvu preko pomisli i naslaĊivanja ţeljama, iako bez sramnih dela. Pošto nisu poznali ţenu, neprijatelj im ubacuje misao da sebi pripisuju devstvenost, premda je svo njihovo telo ispunjeno prljavštinom pohote. Tako neprijatelj ĉini da se oni hvale kao da su slobodni od greha, dok ih on hrani, grozdom ţuĉi, i grozdom gorĉine (Pon.Zak.32,32).

34.  O tome da se ne treba opijati vinom i da ne treba provoditi vreme sa ţenama izlišno je i govoriti. Jer, svako jasno i sam vidi koliko je to tuĊe vrlini. I nije neophodno da se samo u tome ĉuvamo od neprijateljskih napada, već ni sa muškarcima ne treba da vodimo razneţavajuće razgovore, koji mogu probuditi pohotnu slast i dušu povući u propast. Mi se od susreta sa ţenama ne odriĉemo zbog toga što smatramo da su prepredene, već stoga što nas kroz susrete i besedu sa ţenama neprijatelj lako moţe oboriti i dovesti do prestupanja BoŽjih zapovesti. Mi treba da se sa svih strana ĉuvamo od napada lukavih duhova, polaţući nadu na sveoruţje i silu Svetoga Duha. Onaj ko neprijatelju zatvori jedna vrata, a otvori dvoja, i misli da nije u opasnosti, nalazi se u obmani. Ne, neophodno je zaštiti se sa svih strana, i ne davati povoda onome koji traŽ povod.

35. Nemoj biti lenj u odnosu na vrlinu celomudrenosti, već se svim silama staraj da u sebi imaš svetost (ĉistotu). Jer, radi toga si i napustio svet. Stekni devstvenost da bi se u tebe uselio Duh Sveti. Nemoj obraćati paţnju na sramne ţelje i sujetna laskanja. Ĉuvaj svoju ĉistotu. Ako u tebi poĉne da se razgoreva grehovni plamen, lati se suza i molitve Gospodu, koji ljubi one koji traţe svetost i koji mu sluţe u svetosti. Devstvenost u pravom smislu je najdragocenija svojina. Ako je zavoliš, Gospod će te proslaviti, i u svemu ćeš napredovati.

36. Nemoj se bojati piti padaj duhom ako se u tebi podigne telesna borba. Jer, time ćeš osmeliti neprijatelja protiv sebe,  i on će poĉeti da u tebi seje sablaţnjive misli, govoreći: "Nije moguće da se u tebi prekrati plamen, ukoliko ne zadovoljiš svoju pohotu". MeĊutim, trpeći ĉekaj Gospoda, i sa plaĉem izlivaj molitvu svoju pred Njegovom blagošću. On će te uslišiti, podići iz jame strasti, tj. neĉistih pomisli, i iz blata, tj. sramnih maštanja, i postaviti noge tvoje na kamen svetosti (tj. ĉistote) (Ps.39,1-3). I ti ćeš osetiti pomoć koja ti dolazi od Njega. Samo trpi, ne raslabljuj se pomislima i nemoj da iznemogneš izbacujući vodu iz ĉamca: pristanište Žvota je blizu. I još dok govoriš On će reći: Eto doĊoh (Is.58,9). On samo oĉekuje da vidi tvoj podvig, tj. da li si do smrti spreman da se suprotstaviš grehu. Prema tome, ne budi malodušan. Bog te neće ostaviti. On posmatra tvoj podvig. Posmatraju ga i ĉinovi svetih anĊela, kao i mnoštvo besova. AnĊeli su spremni da daju venac pobedniku, a besovi da stidom pokriju pobeĊenog. Budi paţljiv. Nemoj oţalostiti svoje (anĊele), i obradovati tuĊe (besove).

37. Nema mesta koje bi bilo skriveno od oĉiju BoŽjih. Neka te ne zavede protivnik, govoreći: Neće videti. Ti stojiš blizu nogu BoŽjih.  Nemoj to da  prenebregneš. Jer, napisano je: Nebo mi je presto, zemlja podnoţje nogama mojim (Dap.7,49).

38.  Nije nevolja u tome što se strasti bore sa nama (i mi smo duţni da se borimo sa njima), nego u tome što popuštamo sebi i padamo pred protivnicima. Suprotstavljaj se pohoti koja se raspaljuje u tebi da bi izbegao oganj koji se nikad ne gasi. Ako te jednom pobedi, strast više neće odstupati, nego će još jaĉe napadati na tebe. Budi, meĊutim, paţljiv prema sebi da se ne bi lišio slave Lica BoŽjeg.

39.  BeŽmo od opijanja. BeŽmo, kolikoje moguće, od susreta sa ţenama. Jer, reĉ ţene je kao zamka u srcu (Priĉ.7,21). Ona one koji je slušaju vuĉe u skvernu vezu.

40.  Gledaj da ne budeš ulovljen kratkotrajnom slašću kako se ne bi lišio veĉnog Žvota. Pozvan si da budeš trgovac: budi potpuno trezvouman da ne bi izgubio biser, da neprijatelj ne bi pokrao tvoju riznicu, i da ne bi potopio tvoj brod sa tovarom ostavljajući te da se vratiš kući bez iĉega. Znajući kakvu slavu kod Boga stiĉe onaj ko se ĉuva od telesne neĉistote, neprijatelj ĉoveka silno napada pomislima ţeleći da ga zaplete, te da, zanevši se njima, ne zadobije buduću slavu. Dušu koja odbacuje nepotrebne pomisli on, pak, ne napada ĉesto, premda je i ne ostavlja sasvim. On radije ide tamo gde mu otvaraju ĉim zakuca, te  najneĉistijim ţeljama prlja telo i dušu onog koji mu se ne suprotstavlja. Napokon, kao navodno dobar savetodavac, on mu savetuje ovakvu pomisao: "Bolje ti je da ideš u svet, i da se oţeniš, nego da na taj naĉin izmoţdavaš svoje telo". Ništa sliĉno se ne pribliţava onome ko je trezvouman. Pazi na sebe da te ne bi postiglo nešto sliĉno.

41. Pamti šta si obećao Bogu i ĉuvaj svetost (ĉistotu) kako bi obreo blagodat pred Gospodom. Poslušaj onoga koji je rekao: BeŽte od bluda (1.Kor.6,18). Ţeliš li da saznaš koliko je teţak greh bluda? Evo pogledaj: one koje nisu mogle da usmrte zmije u pustinji, oborio je blud u Madijamskoj zemlji. Ako si pao u greh, nemoj se zadrţavati u padu, niti budi nemaran prema BoŽjem dugotrpljenju i BoŽjoj poštedi. Sećaj se da smrt neće zakasniti (Sir.14,12). Sećaj se da ne moţeš da pobegneš iz ruku BoŽjih. Prema tome, nemoj biti nemaran, nego se kaj, plaĉi i uzdiši zbog toga što si bio zaveden. Ako mi i predamo pad zaboravu, Bog koji nas je stvorio zna dela svakog [od nas].

42.  Nemoj biti nemaran, nego se hrabro suprotstavi neprijatelju, i zagradi kanal kojim neprijatelj obiĉno ulazi u tebe i pustoši te. I on će, ne našavši pogodno mesto da uĊe, otići prazan. Zagraditi kanal znaĉi obezbediti osećanja kojima u dušu ulazi i dobro i zlo, tj. vid, sluh, miris, dodir i ukus, te pomislima ne dozvoliti da lutaju tamo gde ne treba. Imaj na umu divove koji su oskvrnjivali zemlju svojom vladavinom, i to kako ih je Gospod potopom istrebio sa lica zemlje u jednom trenu. Njihova sila im nije bila ni od kakve koristi. Rasudi o Sodomskoj i Gomorskoj zemlji i o njenom uništenju zbog grehova njenih Žtelja. I raskoš i gordost im nisu doneli nikakve koristi. Pobrinimo se o svom spasenju da i nas ne bi postigla iznenadna smrt, i da ne poĊemo odavde sa velikom osudom.

43. Onome ko ti ubacuje skverne i neĉiste ţelje reci: "O, neprijatelju istine! Zar da se ja stidim sebe zbog toga da bi ti ispunio svoju ţelju? Idi ka onima koji su nepristojni kao i ti. Izmolio si sebi stado svinja! S njima se i udavi. A ja više neću da budem poslušni sluga svojih pohota. Dovoljno im je  preĊašnje vreme. Od sada ću se pobrinuti o istini, i umoljavati Boga moga da me savršeno izbavi od tvojih dela. On mi je dao Svetoga Duha, a ja sam ga gnevio. On mi je dao ĉistu dušu i telo, a ja sam ih oskrnavio". Tako govori, voljeni, onome ko ti našaptava sliĉne strasti.

44. Neko od svetih je rekao: "Blud je sliĉan psu: ako ga budeš mazio, neće otići od tebe, a ako ga poteraš, pobeći će". Pazi na sebe i ne prenebregavaj svoj Žvot. Pazi da zbog malog zadovoljstva ne uništiš plodove svojih trudova, da zbog neĉistote ne predaš nagradu za svoje delanje, da radi neĉistote ne uništiš nagradu za bezmolvije, nagradu za

bdenje, uzdrţanje i za druge vrline. Nemoj biti sliĉan ĉoveku koji platu koju je dobio stavlja u šuplji novĉanik. Ogradi se strahom Gospodnjim.

45. Ukoliko razgovaraš sa lepom osobom ĉuvaj oko da ne bi pohotom pomutila um tvoj. Inaĉe ćeš poĉeti da produţavaš razgovor pun strasnih pokreta. I pokazaće se da samo jezikom govoriš o celomudrenosti, dok se dušom predaješ pohoti i svecelo si njome zauzet. Kada ti se desi takav susret najbolje je da se, što pre prekinuvši [raz]govor, drŽš ćutanja. Jer, Pismo kaţe: Prevari ga mnogim reĉima (Priĉ.7,21). Ĉesti razgovori takve vrste priĉinjavaju duši znaĉajnu štetu.

46.  Bludnik ne moţe da voli onoga ko oseća odvratnost prema  njegovoj strasti:

Ĉovek se prilepljuje uz one koji su mu sliĉni.

47. Ispituj ĉime ćeš savladati svoje sladostrašće: to je prepušteno tvom trudu.

48. Kao pribeŽšte od sladostrašća sluŽ, najpre, ĉesta i trezvoumna molitva, a zatim

-    prepuštanje  vladalaštva  umu  i  ĉistim  mislima,  te  -  izbegavanje  razvratnih  reĉi (nesaglasnih sa poboţnim nastrojenjem duha) usled ubeĊenosti da je Gospod nepogrešivi

Sudija. Paţljivost uma i oĉekivanje Suda uništavaju unutrašnje golicanje i isušuju rastuću

pohotu. U takvoj duši nastaje tišina (utišavaju se pohotljivi pokreti).

49.   Ukoliko si celomudren, nemoj se prevaznositi svojim uzdrţanjem, već sa smirenoumljem moli Gospoda da do kraja Žvota bude tvoj Ĉuvar. Jer, ĉesto je, usled nemara straţara, iznenadan upad ĉetveronoţaca u vinograd odjednom uništavao plod.

50.  Kada leţeš da spavaš nemoj ispod sebe prostirati više nego što je potrebno. Jer, nega prirodno moţe da raspali tvoje telo i da silno razgori ugalj sladostrašća.

51.  Blaţen je onaj ko drŽ svoje telo u svetosti radi Spasitelja, i ko nije postideo svoju dušu rĊavima delima, nego je ostao blagougodan Gospodu. Blaţen je onaj ko je omrzao gnusna i sramna dela, i prineo samoga sebe na Žvu i blagougodnu ţrtvu Gospodu.

52. Blaţen je onaj ko je na delu izobliĉio muĉitelja (Ċavola - tiranina duše), i nije se uplašio plamena sladostrašća. Zbog toga će njegova duša biti orošena rosom Svetoga Duha.

53.    Ako se hrabro podvizavaš protiv onih koji pokušavaju da pokradu trudove tvoga delanja (sujetne pomisli), pazi da neko ne uspe da se prokrade odozdo i ne rani te (bludna pomisao). Dovodi u red svoje pomisli (budi paţljiv) kako ne bi propustio povoljan vetar, te drŽ opremu u pripravnosti kako bi spasao brod, uvodeći ga u pristanište Žvota.

54.    Zar će onaj ko posadi smokvino drvo zaboraviti da nadgleda njegov plod? Utoliko više treba paziti na ĉistotu i celomudrenost. Ili, zar se neće pribojavati da se pribliŽ zmijskoj rupi onaj koga je ujela otrovnica? I ukoliko on i posle ugriza stavi ruku u njenu rupu, i drugi put ga ugrize, ko će biti kriv za njegovu smrt - otrovna Žvotinja, - ili on koji ne pazi na sebe? A ti razumi reĉeno.

55.   Za monaha je štetno da se druŽ sa ţenom. Ka devstvenici se, pak, uopšte i ne pribliţavaj ukoliko u tebi još postoji misao o plotskom. Monah koji zajedno sa ţenama provodi vreme uz vino liĉi na onoga koji hrli u oganj. BeŽ od susreta sa njima kao što srna beŽ od zamke.

56.   Ĉuvaj neporoĉnost svoga tela. Ako je saĉuvaš iz ljubavi prema Hristu moći ćeš lako da napreduješ u svakoj vrlini. Duh Sveti (koji obitava u tebi) će se radovati što svoj hram BoŽji ispunjavaš mirisom ĉistote i ispravnih ţelja, te će te uĉvrstiti u svakom dobrom delu. Postoje tri pomoćna sredstva za napredovanje u vrlini i Boţanstvenoj ĉistoti: uzdrţanje stomaka i jezika i obuzdavanje oĉiju. Treba se drţati sva tri [sredstva]. Ako

saĉuvaš, pretpostavimo, prva dva, a ne uzdrŽš oĉi od lutanja, nećeš steći trajnu ĉistotu. Kao što polomljeni vodovod ne moţe vodu da saĉuva u sebi, tako rasejano oko ne moţe da saĉuva celomudrenost uma. Ne pogledaj na tuĊu lepotu (Sir.9,8), i neka tvoj um bude prikovan za strah BoŽji (Ps.118,120).

57.   Monah ne treba da sa osobitom paţnjom pere telo i noge. Slastoljupci u lepoti tela i odeće traţe zadovoljstvo. Podviţnik blagoĉašća, pak, suprotnim sredstvima treba da se naoruţa na protivnike.

58.    Nije mala borba izmeĊu svetosti (ĉistote) i neĉistote. Oni koji nas podstiĉu da se oskrnavimo našaptavaju nam ovakvu misao: "Niko te neće videti. Ĉega se bojiš". A oni koji nam pomaţu u svetosti im protivreĉe: "Bog vidi, i anĊeli Njegovi. Kako kaţeš ko će videti". Kušaĉ nastavlja: "Gde su oni? Ovde nikoga ne vidim". Tu ga prekidaju oni koji nam pomaţu u svetosti: "Ne vidiš?! Istinu si rekao, budući da je napisano: Oslepi ih zloba (Prem.2,21). Zar neće videti Onaj koji je stvorio oko (Ps.93,9)? Gde ćeš se sakriti od Boga (Ps.138,1-12)". Eto šta treba da poloŽš u pomisao i greh više neće gospodariti nad tobom. Grehovna ţalost te neće postići i radost i mir u Duhu Svetom će ti prići.

59.    Ĉuvaj ĉistotu svoga tela u Gospodu kao dragoceni biser. Nemoj se diĉiti sa odećom, te pogled obraćaj dole, a dušu gore. Sa mladićem nemoj zavoditi slobodne razgovore. I priĉa sa ţenom je sasvim nepotrebno delo. Sa deĉakom nemoj produţavati razgovor, i ne druŽ se sa onima koji se opijaju i šale, nego svecelo prebivaj u strahu BoŽjem, sećajući se zapovesti apostola: Ne opijajte se vinom, u ĉemu je razvrat (Ef.5,18).

60.    DogaĊa se da lukavi savetuju ovakvu sablaţnjivu misao: "Nepekidno te muĉi bludna pomisao. Koliko ćeš dugo još nositi to bespokojstvo i trpeti? Udovolji telu da bi prekinuo borbu, pa ćeš se posle pokajati. To delo nije vaţno". Ti mu, pak odgovori sa budnošću: "Ko mi, pak, kaţe da ću naći vremena za pokajanje ako obešĉastim telo svoje i da neću biti baĉen zajedno sa onima koji ĉine bezakonje? Jer, naš Žvot na zemlji je senka (Jov.8,9). Sagrešiti na taj naĉin isto je što i uzeti maĉ i ubiti samoga sebe? I kako ti kaţeš da to delo nije vaţno? Jer, ja vidim da se veoma poštuju oni koji nisu popustili tom iskušenju i da su doŽveli veliko bešĉašće oni koji su mu se predali. Josif se pohvaljuje iz pokoljenja u pokoljenje i na nebu i na zemlji, a Egipćanki se podsmevaju; celomudrena Suzana se proslavlja, a pohotljivi starci su u svim naraštajima ostavili rĊav glas o sebi. Kako ti govoriš: "3adovolji se jednom i umirićeš se". Zar ne znaš, Ċavole, da zver koja se navikne na meso stremi da ĉesto zadovoljava novu strast? A ti hoćeš da me uveriš da me pohota više neće uznemiravati ukoliko je jednom zadovoljim. Gospod neka ti zapreti, lukavi zlobniĉe, koji, sliĉno lavu, išteš, da proţdereš moju dušu. Tvoja slast je gorka, savet tvoj - dubina zlobe, a obećanja tvoja puna smrti i pogubnosti. Ti mi predlaţeš greh koji će me lišiti blagodati Gospodnje i oţalostiti Duha Svetoga kojim sam zapeĉaćen za dan izbavljenja (Ef.4,30), a govoriš da se radi o nevaţnom delu. Ti me nagovaraš da udove Hristove naĉinim udovima bludnice (1.Kor.6,15), da u jednom trenu upropastim besmrtno bogatstvo i izgubim osvećenje (tj. ĉistotu) bez koje niko neće videti Gospoda. I to, po tvome, ne znaĉi ništa? Ti me nagovaraš da prognevim Gospoda, da u onaj Strašni dan, pred strašnim sudijskim prestolom, od Njega, pravednog Sudije, ĉujem: "3li slugo, više slastoljubivi, nego bogoljubivi, oskrnavio si zemlju svojim neĉistotama i svojim gresima". Zar to nije vaţno? Zar ti sam nisi iskusio strogost i neizmenjivost strašnog suda pravednoga Boga koji tebe i anĊele koji sagrešiše ne poštede, nego vas baci u okove mraka paklenoga, i predade da se ĉuvate za sud? I još kaţeš: "Nije vaţna stvar". Ti si laţ, obmana i pogibao. Laţju i obmanom ti oslepljuješ oĉi uma i dovijaš se da namamiš druge, te da malu nasladu

pretpostave veĉnom Žvotu. MeĊutim, predavši se Gospodu, mi se tebe ne bojimo. Gospod je naša krepost, Gospod je naše utoĉište, Gospod je naš pomoćnik i zaštitnik".

61.    Dejstvo demona bluda se onemogućava ne samo uzdrţavanjem od hrane, nego i uzdrţavanjem oĉiju koje ne treba da vide sujetu (Ps.118,37). U oku, koje rasejano luta, već prebiva demon bluda o kome svedoĉi Gospod: Svaki koji pogleda na ţenu sa ţeljom za njom, već je uĉinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28). Takvu preljubu iz sebe iskorenjuje onaj ko oĉi obraća dole, a dušu gore - ka Gospodu. Koje zagospodario nad stomakom zagospodario je i nad pogledom. Rasejano oko je strašan izdajnik.

62.     Borba koja je probuĊena rasejanošću oĉiju, i u prisustvu i u odsustvu predmeta, dušu raspaljuje pohotom. Predmet se predstavlja srcu ĉak i u snu. Demoni Žvopišu sablaţnjivu stvar u misli i okupiraju um, obnavljajući lik predmeta koji je ĉovek ranije video oĉima. Stoga se prorok moli: Odvrati oĉi moje da ne vide sujetu.

63.    Kada bes poĉne u tebi da slika sablaţnjivi predmet i kad u tvome umu naslika lepotu ţene koju si nekada video, u svojoj unutrašnjosti probudi strah BoŽji i seti se onih koji spavaju u gresima, pomisli na dan svoga izlaska kada će se tvoja duša razluĉiti od tela i predstavi onaj strašni glas koji će nas baciti u strah, koji će ĉuti oni koji se nisu brinuli o pravdi, i koji nisu drţali zapovesti Hristove: Idite od mene, prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen Ċavolu i anĊelima njegovim (Mt.25,41), predstavi [sebi] i neuspavljivog crva i beskonaĉnu muku. O tome misli i toga se sećaj, pa će iz misli tvojih nestati ţelja za naslaĊivanjem, kao što se topi vosak pred ognjem. Jer, besi ni trenutak ne mogu da se odrţe pred strahom BoŽ-jim.

64.   Ko se ne protivi pohoti, već svojim oĉima dozvoljava da slobodno lutaju umom se već priklonio strastima, i kad ne bi postojao stid od ljudi on bi i telesno već mnogo puta pao. Zbog toga, ako ne bude bio bodar i ako strah BoŽji ne bude postojano imao pred svojim oĉima, on neće zakasniti da padne telesno. Jer, za demonom koji oĉi uĉi rasejanosti sledi demon koji [uĉi] da se greh telom uĉini na delu. Ako vidi da je prvi uspeo da zavede dušu i da je uĉini rasejanom, drugi odmah poĉinje da joj savetuje da izvrši i telesni greh. Onome ko je pobeĊen oĉima on poĉinje da savetuje: "Eto, u nameri si već sagrešio i uĉinio preljubu u srcu. Zapovest si već narušio i greh prestupanja zapovesti ti je već uraĉunat. Stoga sada zadovolji i pohotu. Jer, poţeleti i uĉiniti je jedno isto. Nasladi se najzad i svojom pohotom". MeĊutim, ti ne veruj njegovim pomislima, po reĉi apostola: Jer nam njegove namere nisu nepoznate (2.Kor.2,11). On time hoće da ulovi tvoju dušu. Demonu koji ti savetuje da izvršiš bezakoni greh treba da kaţeš: "Ja sam i pao okom, i uĉinio preljubu srcem. MeĊutim, svoje preljubniĉko srce ja skrušavam uzdasima pokajanja, i oko koje je palo umivam suzama. Jer, srce skrušeno i smireno Bog neće poniziti (Ps-50,19)".

65.    Ako se javi potreba da odeš u naselje, nemoj da se zanosiš razgovorom sa ţenama. U protivnom će tvoja zavedena duša biti sliĉna progutano udu. Tada u većoj meri budi bodar, budući da pad nije daleko od tebe. Ukoliko budeš pazio na sebe, bićeš kao u pristaništu. S poboţnošću i strahom BoŽjim se bori sa iskušenjem. Bestidnost je majka bluda. Ako vide da se prema njima ophodiš slobodno, i da govoriš prazne stvari, ţene će te pokrenuti na još gore stvari i dovesti do pada. MeĊutim, pazi se i od drugih koje pod vidom skrušenosti i poboţnosti hoće da raslabe tvoj um. Neko od svetih je rekao: "One produţuju razgovor pokušavajući da te sklone na strast".

66.    Ako primetiš da te neka pomisao podstiĉe na susret sa deĉakom ili lepom ţenom znaj da se pribliţavaš neprijateljskim mreţama. Ako i posle urazumljivanja (da to ne ĉiniš) ne ostaviš svoju nameru znaj da si već uhvaćen u mreţu i da nećeš lako savladati

slastoljublje. Moţda ćeš reći: "Ja od toga neću pretrpeti štetu". Ali, da li je moguće hoditi po uţarenom ugljevlju i ne opeći noge.

67.     Ako hoćeš da budeš celomudren ĉuvaj uzdrţanje i prekini sa štetnim susretima. Srazmerno sa pribliţavanjem onome što proizvodi sablazan ĉovekovo srce postaje izloţenije smućivanju od strane pomisli i raspaljivanju od lukavih ţelja. Jer, viĊeno lice i [raz]govor njega pobuĊuju na strast. SunĊer koji se prinese neĉem vlaţnom u sebe upija vlagu. Tako i ĉovek koji u mislima nije postojan u sebe upija štetu ukoliko se pribliţava i dugo razgovara sa onima koji telesno rasuĊuju. Napivši se time, on i bez vina postaje pijan. I ispunivši se štetnim, on više ne prima duhovnu reĉ.

68.    Onaj ko ţeli da se ispravi i utvrdi u ĉistoti treba da se ĉvrsto veţe za pomisao celomudrenosti. On treba telo da iznurava dobrim podvizima, te da neprestanim sećanjem na Boga oĉisti misao od svega rĊavoga i sramotnoga. Time se naš um ispunjava blagodaću. Obitavajući u umu i vladajući njime blagodat BoŽja ne dozvoljava zlobnima da mu priĊu.

69.    Videvši blagorazumnu ţenu koja blista lepotom, koja ima svetao pogled, kojoj obrazi sijaju i ĉije lice ima prijatan izraz, i koja raspaljuje tvoju pomisao i pojaĉava u tebi ţelju, pomisli da je ono što te zadivljuje - zemlja, i ono što te raspaljuje - pepeo, te će tvoja duša prestati da mahnita. Pomišlju proĊi iza koţe njenog lica pa ćeš videti rugobu onog što [spolja] izgleda lepo. Jer, tamo nećeš naći ništa osim kostiju, Žla i smrada. Zamisli takoĊe da ona stari, menja se, umire i da je cvet mladosti otpao. Rasudi ĉemu se diviš i zastidi se, te prinesi pokajanje.

70.    Blaţen je ĉovek koji se brine da ugodi Bogu i svoje telo ĉuva ĉistim kako bi postalo sveti hram Hrista Cara. Ĉoveĉe, ti si po svojoj dobroj volji već postao hram. Budi paţljiv prema sebi dan i noć da ne bi upropastio svoj hram. Ukoliko ga saĉuvaš ĉistim i pogodnim svom Vladici, u tebi će obitavati Duh BoŽji i sve više te osvećivati.

71.    Opaši se verom, nadom i ljubavlju, i ĉvrsto stani na straţu, ĉuvajući hram BoŽji od svih neĉistih pomisli. Sav postani oko i neprestano promatraj i ispituj lukave grabljivce. Jer, ovi grabljivci ĉim primete da je neko raslabljen i rasejan, upotrebljavaju svu silu da upropaste telesni hram jadnika, kako već ne bi bio pogodan za Vladiku. Ti, meĊutim, pazi na sebe da se ne bi pokazalo da sam primaš te lukave grabljivce, tj. neĉiste pomisli skverne ţelje.

72.    Koren pohote je bestidan. Premda ga seĉeš svakoga dana, on raste svakoga ĉasa. Sasvim išĉupaj koren pohote iz svoga srca kako ne bi nicala i rasla svakoga trena. Ako je i hiljadu puta poseĉeš, ona će dvostruko veći broj puta iznova da pušta izdanke sve dok potpuno ne išĉupaš njen koren.

73.     Pazi na sebe da umesto Svetog i Preĉistog Vladike u hram ne bi uveo skvernog neprijatelja i da tvoj hram ne bi bio upropašćen bestidnošću tog neprijatelja i mrzitelja dobra. On Je bestidan i uporan u svojoj nameri: ti ga mnogo puta sa prekorom izgoniš napolje, ali se on bestidno trudi da uĊe. Ako ga uvedeš u svoj hram, Bog će te ostaviti. I tvoj hram će se ispuniti svakom neĉistotom, smradom i tamom.