O BOLESTI

 

1. Istina je da bolesti, patnje i nedaće hrišćanima donose očišćenje duše i oproštaj grehova. Svaki hrišćanin ima svetu obavezu da prostodušno i nezlobivog srca prihvati svaki krst koji Gospod položi na njega i da ga visoko uznese do proslavljene Golgote. On ponekad može da padne na kolena usled napora i težine, ali Bog će mu poslati drugog Simona Kirinejca, odnosno blagodat trpljenja, koja će uzneti krst do Golgote.

Kada podnosimo telesne i duševne patnje, posedujemo pouzdano svedočanstvo da nas Bog ljubi i da smo pribrojani istinskim čedima Božijim.

Kada posetimo groblje, na svim grobovima videćemo krstove - neki su od drveta, neki od kamena, neki od gvožća, itd. Bog daje krst svakoj hrišćanskoj duši. Nekome se daje drveni, nekom kameni, a nekom gvozdeni krst, zavisno od toga šta je premudrost Božija smatrala za najbolje.

Glavni cilj Gospodnji je spasenje naše dragocene duše, bez obzira da li će ona zbog toga patiti. On Sam nam daje trpljenje i prosvetljenje, kako bismo bili u stanju da taj krst nosimo do kraja.

Patnje koje osećamo tokom bolesti šalje nam ruka dobrog Boga. Najdelotvorniji lek za duševno zdravlje je telesna bolest. Bolest je truba što budi svaku dušu koju je uspavalo opojno piće neznanja i zaboravljanja Boga. Bolesti jačaju dušu koja je zapala u nemar i kojoj bi telesno zdravlje škodilo da se vrati na pravi put. Gospods, u nevolji tražim Te (Is. 26;16). Uteskobi dajmi prostor (Ps. 4;1). Kroz mnole nevolje valja nam ući u Carstvo Božijs (Dela ap. 14;22).  Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21;19).

Udarci čiste ljubavi iikada nisu uzrokovani ničim drugim osim svetim i spasonosnim promisliteljskim ciljem! Gospod nam u EvanĎelju kaže da bez volje našeg nebeskog Oca ni vrabac ne može da padne, kao i da su sve vlasi na našoj glavi izbrojane. Kakvo nam uveravanje daju ove reči da su sva naša dela, sve naše reči i sve naše misli poznate Gospodu, da se naše patnje pojavljuju s Njegovim znanjem, da potiču od Njegovog promisla i da teže nekom spasonosnom cilju!

Koliko je čovečanstvo, i telesno i duhovno, bilo iskvareno pre dolaska Gospodnjeg! Koji je lek mogao uneti preporod u čovečiju dušu? Zar to nije bio divovski Krst Gospoda Isusa? Da Gospod nije umro na Krstu, bilo bi nemoguće da se čovek spase na neki drugi način.

Noseći Svoj krst, Hristos je postao naš prototip (prauzor, praobraz). Tako je pokazao da svako, ko želi da bude spasen, treba da Ga sledi i da pretrpi krst koji je Gospod položio na njega

saglasno njegovoj snazi, da se popne na Golgotu, da bude raspet zajedno sa Isusom, a zatim da se

zajedno sa Gospodom i proslavi u Carstvu Božijem.

Kada duša uvidi da se slava i počinak u nebeskom blaženstvu daju saglasno krstu koji je nosila, zažaliće što nije nosila teži krst i tako dobila još veću slavu i počinak. Ona će tada reći: "Napor je onda bio kratkotrajan, a sada sam lišena večnih blaženstava!" Čak će i patrijarh Avraam, kada vidi blaženstva koja će se dodeliti, zažaliti što se nije više podvizavao!

Jedna mlada devojka je stalno bolovala od neke teške bolesti i na kraju je i umrla. Jedne noći javila se svojoj sestri koja ju je upitala: "Kako ti je, sestro moja, tamo gde si sada?" Ona joj je odgovorila: "Šta da ti kažem, sestro? Zbog moje bolesti, Hristos me udostojio veće slave i počinka. O, kad bih samo mogla da se vratim na zemlju i da stradam od još gore bolesti, da bih se ovde udostojila još veće slave!"

Ako je Sam svemoćni i bezgrešni Gospod nosio krst radi čoveka i njegovog spasenja, koliko je tek radi spasenja krst potreban nama, grešnicima, koji grešimo svakoga časa?

Pripremih se i ne oklevah da oĉuvam zapovesti Tvoje (Ps. 118;60)*, kaže prorok David. Uvek moramo biti spremni da bez roptanja pretrpimo svako iskušenje koje nam pošalje sveta ruka našeg Iscelitelja Boga. Budući da iskušenje dolazi od Onoga čija je ljubav prema nama bezgranično duboka i da ga je On dopustio, ono nikada neće biti zlo. Kada iskušenje proĎe, sagledaćemo njegov dobar ishod, sagledaćemo glavni cilj Božiji.

PredviĎajući buduća iskušenja Svojih sledbenika, Gospod Isus ih krepi govoreći: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21 ;19) i Koji pretrpi do kraja taj he se spasti (Mt. 10;22).

Trpeljivo podnoseći svoju bolest, i ti ćeš se pribrojati ljubljenim čedima Hristovim. Tvoje breme će jednog dana postati tvoje vaskrsenje, tvoja žalost - radost, a tvoje trpljenje - večni život! Blagodarno zavapi Gospodu: Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje (Jov 1;21). Ako tako zavapiš, tvoja duša će se ispuniti radošću i mirom, a istovremeno ćeš osnažiti i u trpljenju.

' Navod se donekls razlikuje od Daničićevog prevoda (Prim. prev.)

Šta je hrišćanin? Šta mora posedovati? Sasvim je sigurno da u svemu mora imati mnogo trpljenja.

Trpljenjem raznolikih patnji zadobijamo večni počinak: 46 Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti, kaže Gospod (Mt. 11;28).

Put koji vodi putnike u rajski grad u potpunosti je zasejan trnjem i oni koji njime koračaju prolivaće krv zbog njegovih uboda. Mećutim, sve prevazilazi nada u rajske naslade, koja putnicima daje trpljenje, kao što je izgovorilo i četrdeset svetih mučenika kada su ih bacili u zalećeno jezero: "Zima je gorka, ali je raj sladak. Mraz je bolan, ali će naslade biti slatke!"

Neka sveblagi Gospod pribroji i nas skrušene onima koji se trude i koji su teško obremenjeni, da bi nam podario večni počinak. Amin.

2.  Od vremena kada je naš slatki Isus podigao životvorno drvo časnog Krsta na Svoja preneporočna pleća i bio na njega obešen, Njegovi učenici su tokom vekova nastavili da nose krst u obliku raznih iskušenja i proba, čime hrišćani trijumfuju nad raznolikim vidovima pogubnog samoljublja.

Posredstvom evanćeliste Luke, Spasitelj naglašava: Ko ne nosi krsta svojega i za mnom ne ide, ne može biti moj uĉenik (Lk. 14;27) i Ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Lk. 9;23).

Ava Isaak, filosof isihazma, kaže: "U svakom trenutku, u čoveku se dešava neka promena." I zaista, u svakom trenutku se menja i stanje tela i stanje duha, donoseći ponekad teskobu, ponekad bol, ponekad iščekivanje rćavih vesti, a ponekad neodrećen nemir i pometnju duše i tela. Sve ove promene izazivaju telesni ili duhovni uzroci, potvrĎujući na taj način prokletstvo Božije koje je palo na čitav ljudski rod zbog neposlušanja prvostvorenih.

MeĎutim, naš blagi Isus, Drvo života, s jedne strane Svojim svetim primerom a sa druge Svojim božanskim učenjem, izliva melem utehe na krst patnje, zajedno sa životvornim uveravanjima da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Njegovo Carstvo (v. Dela ap. 14;22).

U Starom zavetu, u knjizi "Brojevi", ispripovedan je, izmeĎu ostalog, i sledeći karakterističan dogaĎaj: Kada Izrailj u pustinji povika na Boga, Gospod pusti na narod zmije vatrene koje ih ujedahu, te pomre MNOGO naroda u Izrailju. Tada doĊe narod k Mojsnju u rekoše: zgreišsmo uiiUo vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojcuje se pomoln za narod. I Gospod reĉe Mojsiju: naĉini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija neka pogleda na nju pa he ozdraviti. I naĉinn Mojcuje zmnju od mjegu (bakra), u metnu je na motku, u koga God ujede zmnja on poGleda na zmiju od mjedi i ozdravi (4. Mojs. 21;6-9).

U svetom EvanĎelju, Gospod je uporedio podizanje bakarne zmije sa Svojim uzdizanjem na Krst i rekao: Kao što Mojsej podiže zmiju u pustinji, tako Gpreba da se podigne Sin Ĉoveĉiji (Jn. 3;14). Greh, koji je ovde predstavljen otrovnom zmijom, ujeda čoveka i truje organizam njegove uboge duše grešnim i strastvenim nasladama, uzrokujući duševnu smrt i odvajanje od Boga.

MeĎutim, naš Hristos, duhovna (noetička) bakarna zmija, koji je bio obešen na životvorno drvo časnog Krsta, posredstvom uzvišenih evanĎelskih istina isceljuje duše koje su bile izujedane raznolikim gresima, dajući im živu nadu u život kakav se ne može ni pojmiti. Gde ti js, smrti, žalai? Gde ti je, pakle, pobeda (1. Kor. 15;55). Sila tvoje strašne tiranije je ukinuta, poništena, iscrpljena i potpuno umrtvljena smrću i vaskrsenjem Isusa, našeg Boga koji spasava ljudske duše.

Srce je zatrovano i pomračeno nasladom i sladostrašćem. Budući pomračeno, ono i tvori dela tame, ražalošćujući Svetog Duha kojega je primilo kroz preporod u svetoj banji krštenja. Naprotiv, bol i patnja potiskuju sladostrašće iz srca. Očišćujući se posredstvom bola, srce postaje sposobno da prihvati Duha Utešitelja. On teši, krepi i prosvetljuje srce i, kao hranitelj, daje mu život Svojim božanskim učenjem i pomaže mu radošću i nadom.

Pogledaj duhovnu bakarnu zmiju, Isusa: On posredstvom bola isceljuje svaku dušu koja pati zbog ujeda raznolikih otrovnih grehova.

Iz nepobitne istine, izvedene iz iskustva, sledi da su bol i patnja najdelotvorniji lekovi za dušu obolelu od gre

*<>•<>•<>•<>Ť<>"<>*<>"<>*

ha. Istovremeno, oni su izvanredan učitelj i za duhovno uzrastanje one duše čija je lepota potamnela u grehu i moralnom mraku, i koja je usled toga stekla moralno rĎave navike.

Bol, u različitim značenjima te reči, postaje vešti zemljodelac koji divlju maslinu tj. ogrehovljenu dušu preobražava u dobru maslinu. Greh otvrdnjava srce grešnika i čini ga neosetljivim. Ništa ga ne pokreće, jer je izgubljen Bog koji saoseća i sastradava sa ljudima.

Šta tada čini čovekoljubivi Bog, koji doĊe da potraži i spase izgubljeno (v. Lk. 19;10). On pravi plan za spasenje zabludele duše posredstvom bola, a posebno posredstvom bolesti.

Tako, na primer, vidiš mladića u punoj snazi, razmetljivog zbog svoje krepkosti, koji se ponaša nadmeno i zaboravlja na Boga i sopstvenu dušu. Iznenada, on leži na bolesničkoj postelji. Tada bol počinje da vrši hirurški zahvat kao najiskusniji i najveštiji lekar.

On najpre vrši operaciju na srcu tako što malopomalo uklanja njegovu otvrdlost i time omekšava dušu. Mladić koji je nekada bio tvrdog srca zadobija nežna, blaga osećanja. Saoseća sa ostalim bolesnicima i on, koji je nekad bio nemilosrdan, govori sažaljivo. Pošto je ovim i raznim drugim osećanjima njegovo srce pripremljeno vaspitnom palicom bola, otvaraju se uši njegove nekad gluve duše i on prihvata, pamti i pažljivo sluša reč istine, evanćelje spasenja.

Tada on, koji je nekad bi ravnodušan prema Bogu i svojoj duši, postaje revnostan u čitanju raznih verskih knjiga i časopisa. Sa istinskom skrušenošću i osvešćenošću priseća se svoje ogrehovljenosti. Uči da se moli sa umilenjem i postaje rečiti propovednik dobročinstava tog izvanrednog lekarabola, govoreći da je to jedini iscelitelj za bolest udaljavanja od Boga.

Bol, mećutim, ne isceljuje samo čoveka koji se udaljio od Boga nego i zdrave duše koje su samo delimično obolele od "bolesti koja nije na smrt" (v. Jn. 11;4), kao što je povremena ravnodušnost, odricanje, samoljublje, neodlučnost, sumnja i sl.

Bol pokazuje svoje dejstvo i na svetiteljima, kako bi svojim trpljenjem uvećali svoju slavu. Svetitelji često pate i zato da bi dali primer drugima, kao što se desilo mnogostradalnom Jovu, svetoj Sinklitiki i mnogim drugim svetiteljima.

Kada imamo lep komad nameštaja i tokom dužeg vremena ne obraćamo pažnju na njega, videćemo da je po njemu pao fini sloj prašine. On, istina, nije uništen, ali je izgubio nešto od svog sjaja i lepote.

To se dogaća i zdravoj duši ukoliko s vremena na vreme ne pati. Ukoliko se, na primer, ne obrati pažnja na nemar, on će, malopomalo, pasti na dušu kao prašina na nameštaj a da to čovek i ne primeti, i duša će izgubiti svoju prvobitnu revnost prema Bogu. Ona se moli, ona i dalje izvršava svoje dužnosti, ali ne kao pre. MeĎutim, ako doĎe bol, ako je poseti patnja, počinje da duva vetar i opet se rasplamsava vatra, odnosno revnost na izvršenju dužnosti prema Bogu.

To što se dešava s nemarom, dešava se i sa svim ostalim bolestima duše. Bol je božanski lek koji je bezgranična Božija mudrost izumela zbog obolelih duša. Ona ga upotrebljava bezrezervno i s apsolutnim autoritetom, tako da se posredstvom tog delotvornog leka možemo oporaviti i biti budni i trezvenoumni u izvršavanju Njegove svete volje. Tako ćemo u vreme nagraĎivanja, kao platu za budno iščekivanje Njegove volje, dobiti ulazak u večnu nasladu Gospodnju, radujući se i likujući zajedno sa svima koji su prizvani u sve vekove. Tamo ćemo, zajedno sa Presvetom Bogorodicom, angelima i svim svetiteljima, beskonačnim, radosnim himnama proslavljati blagosloveno ime Gospoda i Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista, kome dolikuje slava, čast i sila u beskonačne vekove vekova. Amin.

3.  Bog vaspitava (kažnjava), a zatim isceljuje. On uzdiže i spušta, i ko će se suprotstaviti volji Gospodnjoj? Ako Bog hoće da patimo, to znači da On ima neki spasonosni cilj koji mi, zemni, nismo u stanju da predvidimo. MeĎutim, trpljenje, dugotrpeljivost i smireno prihvatanje iskušenja će uvek da, uvek - kasnije doneti sigurnu korist.

Nosi svoj krst, čedo moje, i znaj da je svaka naša patnja poznata Bogu, našem istinskom Ocu, koji na svaki način pokušava da u nama uobliči Isusa Hrista (v. Gal. 4;19). On želi da patimo jer zna šta je za Svoja napaćena čeda pripremio cebesima. Ako im ne pošalje stradanja, učiniće im nepravN3 iep će biti lišeni neizrecivih nebeskih dobara. Ukoli^ više patimo, utoliko nam se plete blistaviji venac slave!

Nikad nemoJ poverovati da si ćavoiman. Nikada nemoJ pustiti da te prelesti takva pomisao. Takve stvari se deavajU mnogim monasima kada se razbole. Tako je Bog učinio. KaD je telesno' boluje i duša; kad je duša bolesna, i telo slabi i biva mrzovoljno.

Kušač ti zavidi, čedo moje! Mi ćemo, mećutim, biti treljivi, Da bismo njega mučili i da bi se Bog proslavio. Sve će proći, kao što će proći i zima naših strasti, i novo će se rascvetati slatko proleće

zdravlja, a vi ćete se povati i reći: Dobro mi je što stradam, ga se nauĉim noSdbama Tvojim (Ps. 119;71).

jCo ne oseća bol tokom operacije, ko ne oseća bol kada bi blagodat Božiju i kada ga obuzmu hiljade izopačenih ' misli? Tako je premudrost Božija ustrojila stvari, da bi [Jzvršila popravljanje duše.

j^ao što u prirodi godišnja doba, odnosno zima, proleleto i jesen smenjuju jedno drugo, isto tako i duhovna godinja Dooa slede jedno za drugim. Jedno prolazi, drugo dolazi i pa se na taj način

navikava na sve duhovne promene, postajuhii muDRa i opitna Taj opit je blagodat koja podržava dušu u 1 eme strašnih promena, i ona na osnovu prošlih iskušenja bro zna da J°J JeDIN0  trpljenje i dugotrpeljivost mogu obez piti mir i dušekorisne pomisli. Na taj način ćemo iz

iskušenja izaći sa korišću i postati mudriji i opitniji.

4.  Čedo moje, iako tvoja bolest u velikoj meri potiče od oslušnosti, u tebi se ipak projavljuje ljubav Božija. Bog mnogo voli, i zato te kažnjava. Posredstvom iskušenja kot^e pIct, Bog radi na tvom dragocenom spasenju. On želi da akša tvoje breme i da sasud tvoje duše ispuni darom veli° nade U zadobijanje nebesa, u večno obitavanje u blizini Hrista kojeg si tak0 vatReno voleo u ovom životu!

0ga ti je preostalo? Budi krajnje trpeljiv, budi hrabar u csku1ienjima koja podnosiš, i budi beskonačno blagodaran najplemenitijem Kormilaru naših duša. S tom blagodarnošću sjedini i oblagodaćeno smirenoumlje.

Čedo moje, zakorači stazom Golgote noseći krst koji ti je dala dobročiniteljska ruka Onoga koji te voli i kažnjava da bi postao pričasnik Njegove svetosti.

U duši koja trpi i blagodari Bogu, patnja i bolest grade obilje večne slave.

5.  Čedo moje, molim se da te Bog trpljenja i utehe (v. Rim. 15;5) ukrepi u tvojoj bolesti, u koju si pao po Božijoj volji.

Kad sam čuo da si ozbiljno bolestan, mnogo sam se rastužio i preklinjao sam Presvetu Bogorodicu da te isceli, najpre tvoju dušu a zatim i tvoje telo.

Čedo moje, pomisli na svete mučenike! Koliko su oni pretrpeli radi ljubavi našeg Hrista! Prema tome, trebalo bi da i ti sebi kažeš: "Pretrpi stradanja svoje bolesti, smirenoumni, da bi izbegao večne paklene muke!"

Ti mučenici su se dobrovoljno potčinili patnjama mučeništva, a ti boluješ protivno svojoj volji! I to je dobro, i to će ti dovoljno pomoći, ali samo ako kažnjavanje Gospodnje budeš pretrpeo s radošću i blagodarnošću.

To i mnoge druge stvari reci samome sebi da bi se ukrepio, ohrabrio i utešio.

6.  Poveri svoje zdravlje Bogu. Ako te bolest ili lekar na nešto primora, prihvati to s nadom da će Bog na taj način izvršiti ono što želi. Razume se da naše samoodricanje ne lreba da nas odvede u smrt (jer bi to bilo samoubistvo), niti pak treba da pokažemo toliko brige koja bi nas odvela u samoljublje nego bi, naprotiv, trebalo da koračamo srednjom stazom, odnosno, da s verom učinimo ono što nam je naloženo kako se to (naše samoodricanje) ne bi smatralo za samoubistvo. Mećutim, s verom prepustimo Bogu (da odluči) hoće li nam od onoga što koristimo biti bolje.

Čedo moje, budi trpeljiv u svim svojim patnjama. Bolesti donose veliku korist duši kad ih trpeljivo podnosimo i kad za njih krivimo same sebe, jer od njih patimo prevashodno zbog svojih grehova, a naročito zbog gordosti srca.

7.  Molim se da uvek budeš zdrav; mećutim, kad si bolestan, strpljivo podnesi kažnjavanje Božije, koje ti je posla

to iz Njegovog blagog, neizmernog srca. Kazna koja potiče od takvog srca nikada ne može biti besplodna, štetna ili nerazumna. Naprotiv, ono nas kažnjava radi našeg sopstvenog dobra, radi oproštaja naših grehova, radi našeg očuvanja i zaštite, radi našeg večnog spasenja.

Srce koje nas kažnjava je srce Samog Boga, našeg nebeskog Oca. On sve vidi, a posebno cilj svakog dela. On vidi koliko patiš i koliko si ožalošćen. Znaj da te neće iskušavati preko tvojih snaga. Posredstvom patnji On dela na očišćenju tvoje duše i na njenom večnom spasenju.

Hvalimo se u nevoljama, znajući da nevolja gradi trpljenje (Rim. 5;3). Bog nas vaspitava kao Svoju decu, s ciljem da se Njegove karakteristike uobliče u nama. Kada se na deci prepoznaju karakteristike roditelja, onda to služi kao dokaz njihove zakonitosti. To i jeste cilj Gospodnjeg vaspitanja.

Tvoje patnje su spasonosne: uvek se nadaj i nikad se nećeš postideti.

8.  Neznanje se, čedo moje, smatra za duševnu smrt. Neznanje ne prosvetljuje bolesnika; ono mu neće reći: "Tvoja bolest je volja Božija i ti kroz nju moraš da proĎeš s trpljenjem i blagodarnošću, kako se svojom netrpeljivošću pred Bogom ne bi pokazao kao prestupnik!" MeĎutim, kad je u pitanju prosvetljeni hrišćanin, poznanje Božije volje neće učiniti samo da sve podnese sa zahvalnošću nego će mu pomoći i da zadobije snažnu duhovnu graĎu, kao i rosu utehe. On razmišlja: "Posredstvom bola i patnje izvršavam volju Božiju, i to će uzrokovati oproštaj mojih ranijih prestupa. Plaćajući ovde dug za moju kaznu, tamo ću zadobiti slobodu u budućem životu, gde ću večno živeti. Ma koliko patnji morao ovde da pretrpim, one su privremene i kratkotrajne.

Prema tome, čedo moje, nama je neophodno trpljenje da ne bismo bili osuĎeni zajedno sa nepokajanim svetom. Bez obzira na ono što bi nam se moglo dogoditi, posredstvom trpljenja sve će se urediti i umiriće se unutrašnji čovek, trpeljivo podnoseći ono što je volja Božija.

Strpljivo nosi svoj krst kao što i ja nosim svoj, jer mi sledimo nebeskog Ženika, Hrista koji je radi nas, nezahvalnih grešnika, nosio krst srama.

Šta ćemo to pretrpeti a što bi bilo podjednako vredno kao ona dobra od Boga u kojima ćemo uživati? Ako bih želeo da nabrojim dobra Božija i neblagodarnost čovekovu, smatram da bi moj um bio nemoćan. Kako ograničeni um može da " pojmi bezgranična dobročinstva Božija prema čoveku?

9.  Bolest donosi mnogo koristi, kao što je, na primer, oproštaj grehova i nagrada za trpljenje. Ona je veoma delotvoran lek za ljude koji su se udaljili od Boga. Neka je slava Bogu Koji kroz nama nerazumljive postupke dela na našem spasenju.

Preklinjem te da ne jadikuješ. Ja se molim za tebe. Ne plaši se, imaj dobru nadu. Naš nebeski Otac je dobar i milosrdan. On kažnjava i prekoreva Svoja čeda da bi ih udostojio večnog života.

Ako nas ne bi kažnjavao, onda ne bismo bili istinska čeda i smatrali bismo se nezakonitima, nedostojnim spasenja. Stradanja koja podnosimo nisu dostojna da se uporede sa večnim blaženstvima koja je Bog priugotovio za Svoja čeda. Za koja Svoja čeda? Za ona koja su ugnjetavana, namučena, napaćena i obremenjena, a ne za ona koja se sada privremeno naslaĎuju i koja su srećna.

Raduj se dakle, jer nas Bog ljubi i kažnjava, da bi nas večno upokojio! Bog ne brine ako patimo, On brine kako da nas izbavi od paklenih muka i da nam podari Raj.

10.  Neka ti Bog trpljenja i utehe podari trpljenje i ugodnu utehu, da bi te ukrepio da nastaviš borbu.

Čedo moje, nemoj gledati samo na sadašnje patnje, nego podigni oči kao dete premamateri (v. Ps. 131 ;2) i vidi: Stradanja sadašnjeg vremena nisu nšita prema slavi koja će se otkriti (Rim. 8;18) nama, koji čeznemo za javljanjem našeg Hrista.

Nemoj meriti samo bol, nego mudroljubivo razmotri i nagradu. Zar Bog nije pravedan? Bog te lišio te olakšice da imaš zdrave noge da bi te udostojio da "radosnom stopom" proslaviš vaskrsenje svoje duše gore u višnjem Jerusalimu. ^ Da, uistinu, to oglašava vascelo Pismo!

Čedo moje, koračaj u Hristu imajući uvek na umu buduću čj? večnu radost. Nemoj se umoriti od borbe: nemoj zamišljati |

da udaraš po vazduhu, jer se tu uistinu vodi borba, kao što se dešavalo i sa Jovom. On je trpeljivo podneo mučeništvo raI znolikih patnji a žena ga je svojim rĎavim savetom gurala ka 54 večnoj smrti, dok tebe ove patnje savetuju da zadobiješ večni život. On je sedeo na gomili Ďubreta, bio

je pokriven gnojnim ranama i ismevan kao grešnik. Ti, meĎutim, miruješ u kući i ležiš na

postelji, i smatraju te za vrlinskog hrišćanina. UviĎaš li koliko smo slabi? Prema tome, strpljivo to podnesi i zablagodari Bogu koji ti je dao takav dar da bi te, kao zahvalnog slugu, mogao učiniti naslednikom Svog bezgraničnog carstva. Amin. Neka bude.

11.  Kažeš mi da je vaš brat bio gladan, žedan itd. dok je bio bolestan i da je hulio. Poslušajte me: kažete i da je vaš brat počinio smrtni greh. MeĎutim, mnogomilosrdni Bog je želeo da ga dovede do poznanja krivice, kako bi se mogao i pokajati. Potrebno je da se muči, kako bi umilostivio

Boga Kojeg je toliko ražalostio. On mu je usled očinske ljubavi poslao ovu bolest kao duhovni lek koji će isceliti njegovu dušu.

Da ste se brinuli za svoga brata i ponudio mu svaku telesnu udobnost, kakve bi onda njegove muke Bog mogao da vidi i da se sažali na njega? Trebalo bi da shvatite da će, ukoliko se više bude mučio, utoliko njegova kazna biti umanjena. Bog mu je dao bolest i dopustio da braća zanemare svoju dužnost prema njemu kako bi ga grizla savest i da bi se pokajao. On je kao bolesnik kojem je lekar prepisao lek, ali mu nedostaje strpljenje. On gunĎa i proklinje lekara, ali to vodi samo njegovoj sopstvenoj propasti.

12.  Nauči se od bola koji uzrokuje tvoja bolest. Moli se da ti sveti Besrebrenici ublaže svaki bol i svaku strast.

Čini se da je iskušenje uzrokovalo tvoj napredak, i sada je potrebno samo da sve svoje snage usredsrediš na trpljenje.

Ne žalosti se, ne gubi snagu. Kroz sve to ćeš proći zajedno sa Hristom. Sam raspeti Hristos će biti sa tobom dok budeš bolovao. Tada ćeš Ga bolje upoznati i još više ćeš Ga zavoleti. Kad iskušenje proĎe, blagosiljaćeš Ga zbog do

bara koja ti je dao.

Kada si bolestan, prikupi svoje duševne snage i potrudi se da razumeš šta nebo pokušava da ti kaže u tim tvojim iskušenjima. Ako budeš plakao od bola, suze će očistiti tvoj pogled, kao što se dogodilo i mnogostradalnom Jovu. Ti ćeš onda, zajedno s njim, moći da kažeš: Sada te oko moje vidi (Jov 42;5).

Ne zaboravi da te Bog vidi i nadzire kad patiš. On opaža čak i otkucaje tvog srca. Prema tome, On te neće ostaviti bez utehe i NJegove očinske zaštite.

Prirodno je da se svetitelji raduju svojim patnjama. Što se nas tiče, naučimo bar da strpljivo podnosimo patnju ili bol.

Čedo moje, moli se u srcu, i Ime Isusovo će ti postati balsam utehe, tako da ćeš svoja iskušenja moći da podneseš na način koji će ti biti od koristi. Imaćeš velike koristi od ovog iskušenja ukoliko ga trpeljivo prihvatiš.

Ponovo ti kažem da ne prestaješ da se češće približavaš svemogućem Bogu svemoćnim oklopom molitve i spoznaćeš kako On čudotvorno podiže breme bola i čudesno daje počinak stradalnicima.

13.  Molim se da budeš sasvim dobro. Šta možemo da učinimo? Gospod nas kažnjava da bismo dobili večnu nagradu. Budući da se ne podvizavamo, Gospod nam šalje bolest i patnju da bi nam to uračunao kao podvig, kako bismo i mi imali malu utehu kad nam bude suĎeno pred NJim.

Šta da činimo, čedo moje? Naš Bog hoće da stradamo da bismo našli počinak u budućem svetu. Ovde je sve prolazno, a tamo večno. Zima je gorka, ali je raj sladak. Neka se naše noge zamrznu ovde, kako bi se tamo mogle večno razigrati. Slava Tebi, Bože!

14.   Blagosloveno moje čedo... Neka Bog ljubavi bude saputnik tvog života! Amin.

Čedo moje, molim se da ti naš Hristos podari trpljenje, jer ćeš kroz trpljenje sabrati neizreciva blaga na nebesima, koja ti niko neće ukrasti. Bori se svim svojim snagama i neka se sve tvoje snage usredsrede na zadobijanje trpljenja u patnjama. Patnje su lekovi koji će te u najvećoj meri iskupiti, koji će isceliti čovekovu dušu i uzneti je do svetosti.

Patnje su privremene, a slava je večna. Oštar je mraz iskušenja, ali je slatko naslaĎivanje Rajem. Kroz mnoge nedahe ući ćemo u zaslepljujuću svetlost Raja i nebeskog sveta. Ako budemo trpeljivi u iskušenjima koja nam On šalje usled Svoje bezgranične ljubavi, videćemo da je naš Hristos milo56 stiv prema nama.

15.  Neka blagodat Gospodnja bude u tvojoj duši.Primio sam tvoje pismo i video da se tvoje zdravlje ni

malo nije poboljšalo. Video sam, mećutim, da se iskušenjem kojem si izložen isceljuje tvoja duša.

Da, čedo moje, sva iskušenja koja nam šalje ljubav Božija imaju za cilj da steknemo dragoceno trpljenje i da se upodobimo našem nebeskom Ocu Bogu Koji se proslavio i bio nazvan "Bogom trpljenja i svake utehe" (v. 2. Kor. 1;3).

Uz iskušenje, Bog ne daje samo odgovarajuće trpljenje. On, pored toga, dušu koja trpi iskušenje teši blagorazumnošću, blagošću i prostodušnošću.

Koliko je samo strahota pretrpela sveta Sinklitika, a one su je posvetile i proslavile!

U onima koji podnose iskušenja, koji ih trpeljivo prihvataju i prolaze kroz njih razborito i sa rasućivanjem, obitava Duh Božiji. Mećutim, u onima koji žive udobno i u blagostanju, bez patnji i iskušenja, obitava duh ćavolski.

Zbog toga, čedo moje, budi hrabar i radostan u trpljenju. Postani silan čovek i sagradi kuću svoje duše na temelju trpljenja. Pomisli da će se onaj ko pretrpi do kraja udostojiti nebeskog Carstva Božijeg.

16.  Ja bolujem od gripa i osećam oštar bol u predelu slepog creva. Ne znam šta će otuda proisteći. U svakom slučaju,slava Tebi, Bože!

Bog nas voli i pokušava da nas kroz nevoljna stradanja udostoji da postanemo pričasnici NJegove najsavršenije dobrote.

Mi, na žalost, a tu sam i ja, ne volimo svoju dušu na duhovan način. Kad bismo je voleli, bez roptanja bismo podneli i duševna i telesna iskušenja da bismo zadobili večna blaženstva.

Bol omekšava i skrušava srce i uklanja njegovu otvrdlost. Tako omekšano srce je pripremljeno tlo za seme istinskog pokajanja i popravljanja.

Budući da smo plašljivi u svakoj patnji, mi, na neki način, odbijamo blagodat Božiju.

Kad čovek živi u blagostanju ne seća se Boga, a ako Ga se i seti, seti Ga se samo maglovito. Živo i vatreno seća Ga se samo onda kad mu pristupe nevolja i bol. On se najvatrenije moli kad ga muči patnja ili kad očekuje nedaće. To je ugodno našem dobrom Bogu, kao što je i majci ugodno da je dete traži sa iskrenim bolom, jer tada s ljubavlju gleda u nju.

Bez obzira s koje strane da je čovek iskušavan, on je uvek na dobitku ukoliko tokom iskušenja pokaže odgovarajuće trpljenje i blagodarnost. To se razotkriva kad iskušenje proće, kad postane svestan prosvetlenja svoje duše, bistrine uma i naslade koja postoji u unutrašnjem čoveku.

Molimo se da nam u životnim nedaćama bude darovano poznanje i trpljenje, kako bismo zadobili spasenje. Amin.

17.  Nosi svoj krst, čedo moje, jer će te on odvesti ka večnom Vaskrsenju!

Čedo moje, neka ono, što ti može doneti radost i malu utehu, razveje tvoje pomisli. Budi optimista u svojoj bolesti, kako bi postao opitan u trpljenju i od svega imao koristi.

Moli se i prisiljavaj se na molitvu. Pomisli da će sve proći, bilo da je radosno, bilo da je žalosno, i stoga samo ono višnje smatraj postojanim i večnim.

18.  Blagosloveno u Hristu čedo! Molim se velikom Iscelitelju duša i tela da ti da savršeno zdravlje saglasno svetoj volji NJegovoj.

Bilo je svetih ljudi, čedo moje, koji su bili smrtno bolesni, ali su i u svojoj bolesti isceljivali druge. O, koliko je Bog njih voleo! Kada nas Bog optereti bolestima ili patnjom, onda je to izvanredan znak NJegove ljubavi prema duši.

Duševni ili telesni bol očišćuje, pere i izbeljuje odeždu duše uklanjajući svaku mrlju greha. U jednom manastiru živeo je neki prepodobni otac koji je stalno bio bolestan. Jednom se

dogodilo da tokom izvesnog perioda nije bolovao i počeo je da se žali govoreći: "Bože moj, zašto si me zaboravio i nisi me udostojio Svoje posete?" Ovaj blaženi čovek je čeznuo za bolestima, jer je opitno spoznao koliko one koriste duši.

Bol dovodi nepokajane grešnike do pokajanja, dok u slučaju pravednika krepi njihovu duševnu snagu i postaje čvrst zid koji ga okružuje, sprečavajući ga da padne u greh. Trpljenje starijih postaje primer mlaćima.

Slično kao što se bolesnik radosno potčinjava bolnim postupcima svog lekara znajući njegov cilj, trebalo bi da i mi sa zahvalnošću i razumevanjem podnesemo sve stvari koje se dogode protivno našoj volji, kao ono što nam je radi našeg spasenja poslala dobročiniteljska ruka Božija. "Atleta biva isproban u areni, krmanoš u buri i oluji, vojskovoća u borbi, velikodušan čovek u nesreći, a hrišćanin u iskušenju", kaže sveti Vasilije Veliki.

Kao što zemlja biva plodnija ukoliko je plug dublje zaore, i duša obilnije donosi plodove vrlina kada je bol i patnja često i usrdno posećuju.

Ukoliko čovek ima više patnji i žalosti, utoliko lepši biva i njegov venac. A ako postoje mnoge i različite patnje koje ga ugnjetavaju, onda će i venac slave biti ukrašen mnogim i različitim cvećem i biserima.

Zlato mora da proće kroz peć da bi se očistilo, a duša hrišćanina mora da proće kroz peć iskušenja da bi primila pečat večne slave u carskoj riznici Hrista Cara.

Naša prolazna mala nevolja priprema nam preizobilno i neizmerno venno bogatstvo slave (2. Kor. 4;17) i Mislim da stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja he nam se otkriti (Rim. 8;18).

Ukoliko su sveti i blagosloveni ljudi prošli kroz peć bola i imali od toga koristi, koliko će tek nama pristajati patnja i koliko ćemo koristi izvući iz nje kada je pretrpimo s razumevanjem i zahvalnošću!

Kada vidimo da nas muči duševni ili telesni bol, treba da razumemo da nas Bog ljubi i da nas je svrstao meću Svoje izabranike.

O, blagoslovena kazno Gospodnja, ja te volim! Ja sam, mećutim, nedostojan takvog dara, jer živim udobno i postaću žrtva večnog ognja.

Čedo moje, ja ti zavidim na patnji, jer ćeš se udostojiti večnog počinka! Tvoj venac se ukrašava i ulepšava radi tvoje večne slave. Boga radi pretrpi do kraja! Dobro nosi svoj krst kako ga ne bi ispustio, i budi siguran da ćeš se večno saproslaviti s Hristom. Moli se i za mene, kako ne bih bio odsečen od raja kao onaj koji propoveda ali ne dela!

19.  Čedo moje, moli se da te Dobri Utešitelj, blagi i istinski Duh, oseni i uteši i da u tebi rasplamsa ljubav Hristovu.

Svom svojom dušom molim se da ti naš Hristos podari zdravlje. Vidim i iz iskustva znam, čedo moje, da je onome, ko strada od različitih duševnih ili telesnih patnji i ko ih podnosi trpeljivo, sa razumevanjem i blagodareći Bogu, Bog obavezan da pošalje utehu koja će orositi njegovu dušu. Mećutim, ako ne podnesemo bol i napor, Bog nas neće utešiti, neće nam poslati Svoju blagodat.

Da li, oporavivši se od bola, primećuješ kako se ljubav Hristova rasplamsava u tebi? Da, to je nagrada za tvoj trud, za tvoje trpljenje. Da nije bilo te bolesti, ne bi bilo ni tolike ljubavi i utehe.

Da li primećuješ da se, nakon oporavka, osećaš kao dete? To je znak da Bog oprašta tvoje grehove i da si osloboćen krivice. Svemu je tome uzrok trpljenje koje si pokazao tokom bolesti.

Kada Bog blagonaklono učini da ti bude dobro, na delu ćeš videti o čemu govorim. Ukoliko čovek više strada, utoliko zadobija veću blagodat.

Jedan monah je bolovao, i imao je tako tešku bolest da je u braći izazivao odvratnost, zbog čega su ga izbacili. On je optuživao samoga sebe i govorio da zaslužuje takav postupak. Bog ga je iscelio zbog njegovog smirenja. Mećutim, ovaj sveti monah je i dalje govorio: "O, moj Hriste, nisam više bio dostojan da stradam ljubavi Tvoje radi!"

Vidiš, čedo moje, ovaj brat je voleo Hrista i želeo je da strada ljubavi NJegove radi. Na osnovu svog opita otkrio je koliko mu je koristila bolest.

Prema tome, nemoj ni najmanje da jadikuješ. Samo zablagodari Hristu, koji te toliko voli da ti je ovde dao privremene patnje s ciljem da ti tamo podari večnu radost.

Kad si bolestan i nisi u stanju da precizno izvršavaš svoje duhovne dužnosti, ne budi tužan jer tvoja volja nema vlast nad tvojim zdravljem. I pored toga, monah mora prisiljavati samoga sebe. Ali, ako je bolestan, nije greh ako ne izvršava svoje dužnosti. Bogje pravedan. Poslušanje sjedinjeno sa smirenjem i blagodarnošću Bogu zameniće podvig posta. Kada neko usled bolesti nije u stanju da posti, imaće veliku korist od samoprekorevanja.

20.  Molim se, čedo moje, da kap beskonačnog trpljenja Božijeg kapne i u tvoju dušu, gde će izgraditi kulu trpljenja, kako bi mogao da naćeš nepropadljivu riznicu večnog života.

Pišeš mi da si u vreme rasplamsavanja blagodati molio Hrista da ti podari bolest ili nešto još gore kako bi mogao da stradaš radi NJegove ljubavi. On te nije zapostavio nego ti je poslao bolest,

kao što si Ga i molio. Sad moraš da budeš trpeljiv i opitom ćeš se naučiti rasuĎivanju, odnosno

naučićeš da od Boga ne tražimo one stvari koje opitom nismo isprobali.

Sad se ovako pomoli: "Bože moj, isceli me, ali neka to ne bude moja nego Tvoja volja!"

Kao naivna deca, često tražimo stvari koje nam nisu od koristi. Bog, meĎutim, kao naš Otac, ispunjava naš zahtev da bi nas posredstvom opita naučio kako da Mu se molimo. Kasnije uviĎamo da se nismo molili kako treba, i zbog toga patimo. Bez obira na to, Bog je dugotrpeljiv i oprašta nam, a lekcija o odbacivanju naše sopstvene volje ostaje duboko ukorenjena u nama. Štaviše, u vreme kad patimo zbog nedostatka rasuĎivanja, Bog nas ne napušta nego nam šalje Svoju blagodat i teši nas da bismo mogli da podnesemo breme. To se dešava i tebi, čedo moje. Ono što si video i osetio bila je blagodat Božija koja te odgaja dok ne uzrasteš u opitu. Činjenica da Bog dopušta da patiš svedoči da ti je još uvek potrebno takvo vaspitanje.

Sve prepusti Bogu i reci: "Bože moj, prepuštam svoju bolest Tvojim rukama i kad god Ti, koji me toliko voliš, poželiš da me isceliš, tada ću to i ja poželeti. Jedino preklinjem Tvoju beskonačnu dobrotu da me ne zanemari i da mi uvek podari dovoljno trpljenja da nosim svoj krst, dok se ponovo ne izvrši Tvoja volja."

21.  Čedo moje, blagodat Božija i NJegova ljubav projavljuju se u ljudima na mnogo načina i imaju jedan zajednički cilj, a to je čovekovo spasenje.

LJubav Božija se snažnije projavljuje u tebi ako si bolestan. On te privremeno očinski kažnjava, da bi blagodat koju ti je dao postojano sačuvao kako u ovom privremenom, tako i u onom večnom, zagrobnom životu.

Radosno nosi krst i neprestano blagodari Bogu koji je očuvao tvoju čistotu. Umiri svoje pomisli, jer bez Boga ništa ne možemo da učinimo. Neka tvoja duša bude odvažna i trpeljiva, da bi i ti zajedno sa apostolom Pavlom rekao: "Ne samo da ću biti svezan (tj. utamničen), nego ću i umreti Hrista radi" i "Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Ni žalost, ni teskoba", ni bolest, jer smo spremni i smrti da se predamo ljubavi Božije radi (v. Rim. 8;35).

Prema tome, čedo moje, budi hrabar. Zakorači prema svetoj i proslavljenoj Golgoti. Tamo ćeš se saraspeti sa Hristom, da bi bio odveden do živonosnog groba, kojim ćemo zadobiti vaskrsenje naših duša.

Dužnost nam je da proĎemo kroz peć iskušenja, kako bi se ispitalo da li su naše duše dostojne da budu pohranjene u riznicu velikog cara Hrista.

Ne jadikuj. Ako je neko u nesvesti, njegove pomisli se ne mogu smatrati grešnima. Da bi se pomisli smatrale grešnim, potreban je slobodan um, jer je sloboda ono za šta će nam se suditi. Ukoliko usled bolesti nisi u stanju da poseduješ takvu slobodu, kako je onda moguće da se tvoje pomisli smatraju grešnim? Bezmolvstvuj, budi trpeljiv i blagodari Bogu.