O Bogosluženju u Nebu

združeni kod svakog Anđela. Dobro poznaje svoju istinu, i s njom se združuje. Oni Anđeli kod kojih su dobra i istine združeni po nebeskom obliku, vide na daleko kako se posledice stvari nadovezuju. Drugaćije je s onima kod kojih dobra i istine nisu združeni po nebeskom obliku.

206.  Takav je, dakle, u Nebu oblik po kome opšte Anđeli i po kome se rasprostiru misli i osećanja, a po ćemu oni

imaju um i mudrost. Međutim, drugaćije je s opštenjem jednog Neba s drugim, to jest Trećeg ili Unutarnjeg sa Drugim ili Srednjim, te oba ova s Prvim ili Spoljašnjim. Ali to ne treba ni zvati opštenjem, već Uticajem (Influx), o ćemu će sada nešto biti rećeno. Da postoje tri Neba, i da su međusobno odvojena, vidi se u zasebnom ćlanku (br. 29- 40).

207.  Da između pojedinih Nebesa nema opštenja već uticaja, vidi se iz njihovog rasporeda. Treće ili Unutarnje Nebo je gore, Drugo ili Srednje je niže, a Prvo ili Spoljašnje je još niže. Po slićnom redu uređena su i Društva u Nebu; na primer, ona koja su na visovima kao na planinama (br. 188); na vrhovima su ona iz Unutarnjeg Neba, niže od njih su Društva Drugog Neba, a još niže Društva Spoljašnjeg Neba; i svuda tako, jedno Društvo višeg Neba opšti s jednim Društvom nižeg Neba samo putem Saobraznosti (vidi br. 110); opštenje putem Saobraznosti naziva se Uticajem.

208.  Sam Gospod putem Uticaja jedno Nebo vezuje s drugim, ili jedno Društvo jednog Neba s Društvom drugog i to neposredno ili posredno; neposredno to ćini on sam, a posredno uticajem višeg Neba na niže. Kako se veza između Nebesa održava samo pomoću Gospoda, to su ućinjene najveće predohrane da nijedan Anđeo višeg Neba ne spusti pogled prema jednom Društvu nižeg, i ne razgovara sa onima dole. Ako se to desi, Anđeo se lišava uma i mudrosti.  A evo razloga: svaki Anđeo ima tri stepena života, kao što postoje tri stepena Neba. Kod onih u Unutarnjem Nebu treći ili unutarnji stepen je otvoren, a drugi i prvi su zatvoreni; kod onih u Spoljašnjem Nebu, prvi stepen je otvoren,  a drugi i treći su zatvoreni. Dakle, kad Anđeo Trećeg Neba govori s nekim iz nekog Društva Drugog Neba, njegov treći stepen se zatvorii Anđeo je lišen mudrosti, jer njegova mudrost leži u trećem stepenu, dok u drugom i prvom   on nema nikakve mudrosti. I to se upravo razume pod rećima Božijim kod Mateje: “I koji bude na krovu da ne silazi uzeti što mu je u kući; i koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje” (Gl. XXIV, 17, 18); i kod  Luke: “U onaj dan koji se desi na krovu a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju tako neka se ne vraća natrag. Opominjite se žene Lotove” (Gl. XVII. 31, 32).

209.  No ne postoji uticaj nižeg na više Nebo, jer je to protivu Reda, već postoji uticaj višeg na niže. Mudrost Anđela višeg Neba nadmaša mudrost Anđela nižeg, kao što mirijada nadmaša jedinicu. Zbog toga Anđeli nižeg Neba ne mogu da govore s onima iz višeg. Štaviše, kad podignu pogled prema tom Nebu, ne vide Anđele nego to Nebo kao nešto maglovito iznad svoje glave. Ali Anđeli višeg Neba mogu videti one u nižem. Međutim, zabranjeno im je da razgovaraju s njima po cenu gubljenja mudrosti, kako je već rećeno.

210.  Ne samo misli i osećanja, nego i razgovori Anđela u Unutarnjem Nebu ne opažaju se u Srednjem, jer ga oni odveć premašuju. Ali kad se Gospodu svidi, oni se pokazuju kao nešto plameno u Srednjem Nebu, a kao nešto   svetlo u Spoljašnjem, a ponekad i kao blistavo beli ili raznobojan oblak. Prema obliku tog oblaka, njegovom dizanju  i spuštanju, poznaje se donekle i predmet razgovora.

211.  Iz svega ovoga se može videti kakav je oblik Neba, da je, naime, najsavršeniji u Unutarnjem, manje savršen u Srednjem, a najnesavršeniji u Spoljašnjem, kao i to da oblik jednog Neba postoji prema obliku drugog, uticajem koji proizlazi od Gospoda. No kakvo je opštenje kroz Uticaj ne može se shvatiti, ako se ne zna razlika između stupnjeva dužine i širine (vidi br. 38).

212.  Sto se tiće oblika Neba u pojedinostima, kako se krećui teku, to nije shvatljivo ćak ni Anđelima. Ali nešto od toga može se pokazati kroz oblik svega onoga što je u ljudskom telu, kada to pronicljiv ćovek posmatra i ispituje. Naime, u jednom ćlanku rećeno je da Nebo u celini predstavlja jednog jedinog ćoveka (br. 59-67), i da je sve u ćoveku saobrazno Nebu (br. 87-112). Koliko je taj oblik neshvatljiv i nerazmrsiv, vidi se uglavnom po živćanim vlaknima kojima su povezani svi delovi tela; ali ne može se dokućiti kakva su ta vlakna, ni kako u mozgu trepere i šire se, jer ih ima bezbroj, toliko složenih da se, uzeta zajedno, pokazuju kao mekana masa, dok se, u stvari, sve što pripada volji i razumu odelotvoruje kroz ta vlakna. Kako se ponovo ta vlakna prepliću u telu, vidi se po raznim pleksusima, kao što su srćani i trbušni, a tako i po ćvorovima koji se nazivaju ganglije, u koje ulazi veliki broj vlakana iz svih oblasti. Tu se mešaju, izlaze drugaćije spojeni, da bi vršili svoju ulogu, i to neprestano. Isto je u svakom tkivu, svakom udu, svakom organu i svakom mišiću. Onaj ko mudrim okom ispita sve to u ljudskom telu, ostaće zadivljen. Međutim, mali je broj stvari koje oko može videti. Ono što oko ne vidi još je divnije, jer je to u unutarnjoj prirodi. Da je takav oblik saobrazan obliku Neba, oćevidno je po tom što se um i volja kroz taj oblik samoniklo otelotvoruju; prema tome, sve što ćovek misli, prolazi kroz vlakna s kraja na kraj, odakle ishodi osećaj; i pošto je to oblik misli i volje, to je i oblik uma i mudrosti. Taj oblik saobrazan je obliku Neba. Iz toga se može znati da se upravo po tom obliku šire osećanja i misli u Anđela, i da su oni onoliko umni i mudri koliko su u tom obliku. Da taj oblik dolazi od Božanskog Ljudskog Gospodnjeg, to se vidi u br. 78-86. Ove pojedinosti rećene su da bi se znalo da je nebeski oblik takav da se ne može nikad potpuno upoznati, te da je ćak neshvatljiv i Anđelima, kako je već rećeno.