b)  O BLUDU

1.    Uzdržanje  rađa  celomudrenost,  a  stomakougađanje  jeste  majka  bludne pohotljivosti.

2.  Ulje hrani plamen svetilnika, a opštenje sa ţenama raspaljuje oganj  pohotne

slasti.

3.  Udarcima talasa se nosi tamo-amo nenatovareni brod, a bludnim pomislima  -

neuzdrţljivi um.

4.  Blud sebi prisvaja prejedanje i staje u red sa protivnicima uma, do kraja se boreći protiv njega zajedno sa njegovim neprijateljima.

5.  Ljubitelj bezmolvija se teško ranjava strelama neprijatelja, a onaj ko se meša sa gomilom neprestano od njega prima rane.

6.  Gledanje na ţenu je otrovna strela koja ranjava dušu i u nju unosi otrov. I što više zastareva ta rana, utoliko pravi veću ozledu.

7.  Ko se ĉuva od tih strela ne ide na mnogoljudna sabranja i ne luta rasejano po praznicima. Jer, bolje je spokojno ostajati kući i prebivati u molitvama, negoli, sa namerom da se uspoštuju praznici, postati laki plen neprijatelja.

8. Ako hoćeš da budeš celomudren, izbegavaj opštenje sa ţenama i nikad im nemoj dati slobodu smelog obraćanja. Jer, u poĉetku one ili istinski imaju, ili licemerno pokazuju suzdrţljivu stidljivost, dok se kasnije odvaţuju na sve. I to za tebe postaje udica koja lovi na smrt, vešta zamka koja vuĉe u pogibao. Neka te one ne dovedu u obmanu skromnim reĉima, budući da se u njima krije zli otrov zverinji (zveri iz bezdana).

9.  Bolje je da priĊeš jarkoj vatri, negoli mladoj ţeni dok si i sam mlad. Jer, osetivši bol od ognja ka kome se pribliŽš, odmah ćeš odskoĉiti dalje. RazneŽvši se, pak, ţenskim reĉima, nećeš odjednom otići.

10. Buja trava koja raste pored vode, kao i strast neĉistote u opštenju sa ţenama.

11. Onaj ko puni stomak i obećava da će biti celomudren liĉi na onoga ko tvrdi da će slamom zaustaviti dejstvo ognja. Kao što je, meĊutim, nemoguće slamom zaustaviti silu rasplamsalog ognja, tako je nemoguće prejedanjem zaustaviti vatreno stremljenje pohote.

12. Stub se opire na svoju osnovu, a bludna strast se pokoji na prejedanju.

13.  LaĊa u buri ţuri u pristanište, a celomudrena duša ište pustinju. LaĊa beŽ od morskih talasa koji prete opas-ošću, a duša od ţenskih lica koja izazivaju pogibao.

14.  Izgled ukrašene ţene potapa gore nego talasi. Iz valova se, iz ljubavi prema Žvotu, još i moţe isplivati, dok privlaĉni izgled ţene navodi na preziranje i samog Žvota.

15.  Pustinjsko šiblje je bezbedno od plamena, i celomudreni [monah], koji je daleko od ţena, zaštićen je od raspaljivanja strasti pohote. Jer, kao što sećanje na oganj neće sagoreti misli, tako ni strast nema silu kada nema hrane.

16.  Ako se smiluješ na protivnika, ostaće ti neprijatelj, a ako poštediš tu strast - ustaće na tebe.

17.  Pogled na ţenu kod neuzdrţljivog izaziva neĉistu strast, dok celomudrenog podstiĉe na proslavljanje Boga.

18.  Ĉak i ako pohotna strast pri obraćanju sa ţenama bude  pokojna, nemoj verovati bestrašću koje obećava. Jer, i pas, okruţen gomilom, maše repom sve dok ne izaĊe iz nje, da bi odmah zatim pokazao ljutinu koja mu je svojstvena.

19. Kada sećanje na ţenu postane bestrasno moţeš zakljuĉiti da si stupio u predeo celomudrenosti. Ukoliko ti, pak, njen lik obuzima dušu, znaj da si još daleko od te vrline. MeĊutim, ni u prvom sluĉaju se nemoj zadrţavati na takvim pomislima, niti besedi misleno sa ţenskim likom, budući da se ta strast lako vraća nazad. Opasnost od nje je vrlo blizu.

20.  Umereno topljenje ĉisti srebro, a preterano ga oštećuje. Tako i celomudrena navika kvari dugotrajno predstavljanje ţene u mislima.

21. Nemoj dugo razgovarati sa licem koje ti se predstavilo da se u tebi ne bi zapalio plamen slastoljublja, te da se ne bi zapalilo gumno tvoje duše.

22.  Kao što iskra, koja se dugo ostavi u slami, izaziva plamen, tako i dugotrajno sećanje na ţenu podiţe pohotu.

23. Ukoliko telo koje pohotstvuje na duh smiriš podviţniĉkim trudovima, iza granica ovog veka ćeš imati slavu koja je obećana reĉima o blaţenstvima, budući da si u borbi pobedio onoga ko se u tvome telu bori protiv zakona tvoga uma i porobljava te zakonom greha koji je u tvojim udovima (Rim.7,23).

24.  Treba da shvatiš da se odvojeni vidovi bluda, naime, telesni i duhovni blud, ostvaruju zajedno. Kada se bludna pomisao rastvori u tvom duhu, tvoja duša se spaja sa prelesnom predstavom. Nemoj da se zanosiš prizrakom koji nema stvarnosti da i telom ne bi uĉinio nešto sliĉno. Duhom bluda bivaju prevareni svi koji unutrašnju preljubu ne odbijaju krstom.

25.  Demon na sebe uzima ţenski lik kako bi dušu naveo na sjedinjenje sa njim. Oblik ţenskog lika na sebe uzima besplotni demon kako bi pohotljivom pomišlju dušu naveo na blud.

26. Kaţnjavaj pomisli oskudnošću hrane kako bi mislile o gladi, a ne o bludu.

27. Sa molitvenim bdenjem sjedini suze kako bi stekao pomoć u borbi.

28. Za vreme bludne borbe nemoj prihvatati poziv na gozbu.

29.  Demon pohote na revnosnog borca napada brzo, iznenada ga obasipajući strelama strasne pohote, budući da ne moţe dugo da podnosi opaljivanje svetlonosnim ognjem koji ishodi iz njegovih podviţniĉkih trudova. Ka onome, pak, ko je, usled varljive slasti pohote, oslabio u strogosti samoobuzdavanja on malo po malo pristupa i njegovo srce navodi na razgovor kako bi se ono, razgorevši se zlom pohotom, predalo besedi sa njom, bilo njom zarobljeno i potpuno napustilo mrţnju prema tom grehu.

30.  Najopasnije je ako se srce pogruzilo u naviku na slasti pohote. Biće potrebno mnogo truda da se to rastinje išĉupa iz korena.

31. Nemoj priuĉavati pomisao da stupa u besedu sa slastima pohote stoga što se u gomili strasnih misli i pokreta razgoreva oganj (Ps.105,18). Raspaljujući te, oni te navode na mišljenje da je teško zadrţati oganj prirode i da više nisi u stanju da ĉiniš nasilje nad prirodom. [Oni te navode na misao da nije toliko strašno ako] danas po nevolji zgrešiš, jer ćeš se sutra pokajati po zapovesti. Jer, (hrišćanski) zakon je ĉovekoljubiv, te lako oprašta greh onima koji se kaju. Pri tome, oni ti navode primer kako su neki pali posle uzdrţanja i kako su se opet pokajali, pridajući verovatnost svome varljivom savetu kako bi, srušivši ĉvrstinu protivljenja nadom lakog obraćenja kroz pokajanje, hram celomudrenosti pretvorili u dom bluda.

32.  Pazi, ĉoveĉe uzdrţanja, da se pod izgovorom pokajanja ne varaš neizvesnom nadom. Jer, mnogi su, pavši, odmah bili pokošeni smrću, dok drugi nisu imali snage da ustanu (od pada), vezani navikom na slast pohote kao zakonom. Jer, kako, ĉoveĉe, znaš

da ćeš biti Žv i da ćeš se pokajati i kako sebi naznaĉuješ godine Žvota? Padajući, ti popuštaš telu, umesto da se  predaješ sećanju na smrt, kako bi u srcu svom Žvlje predstavio strašnu odluku suda i time ugasio mudrovanje raspaljenog tela.

33.  Prirodni naĉin Žvota i za nas i za Žvotinje je, po Sazdateljevom opredeljenju, jedan isti: Eto, dah vam, govori Bog ĉoveku, svaku travu u polju. Vama i zverinju će to biti hrana (Post.1,29-30). Dobivši zajedniĉku hranu sa beslovesnima i svojim dosetkama je pretvorivši u mnogo raskošniju, sa pravom treba da se smatramo nerazumniji od Žvotinja, budući da one ostaju u granicama prirode, ne narušavajući ono što je Bog postavio, dok mi ljudi, obdareni razumom, potpuno odstupamo od drevnog ustava. Jer, gde je lakomstvo kod beslovesnih? Kakvi pekari i kuvari na hiljade naĉina pripremaju nasladu njihovom bednom stomaku? Ne vole li oni drevnu oskudnost, hraneći se travom i zadovoljavajući se onim što se naĊe, koristeći za piće vodu, i to ponekad i retko? Stoga se oni i telesnim nasladama predaju reĊe, ne raspaljujući ţelje nikakvom hranom koja goji, i ne prepoznajući uvek razliku izmeĊu muškog i ţenskog pola. Jer, to osećanje im se daje jednom godišnje kada prirodni zakon, kao naĉin za produţenje roda, odreĊuje njihovo spajanje radi sejanja njima sliĉnih. U ostalo vreme oni se do te mere udaljuju meĊusobno da potpuno zaboravljaju na tu ţelju. U ljudima je, pak, skupocenim jelima nenasita pohota preljube posejala mahnite ţelje koje ni u kakvo vreme ne dozvoljavaju da se strast smiri.