O BEZMOLVIJU, PRAZNOSLOVLJU I ODVAŽNOSTI

 

1. Prisilite se na bezmolvije, roditeljku svih vrlina po Bogu. Bezmolvstvujte da biste izgovarali molitvu. Kad neko govori, kako je moguće da izbegne praznoslovlje koje podstiče svaku rĎavu reč, a dušu opterećuje odgovornošću?

Dok radite, odbacite razgovor: samo umereno govorenje kad je to neophodno. Neka ruke rade za telesne potrebe, a um neka izgovara najslaĎe ime Isusovo. Time će se obezbediti i potrebe duše, na koje ne smemo zaboraviti ni u jednom jedinom trenutku.

2. Nemoj žaliti zbog mene, čedo moje, nego se vatreno bori. Bori se u bezmolviju, molitvi i plaču i naći ćeš elemente[1] večnog života. Prisili se: zatvori usta i kad si radostan i kad si tužan. To je znak opita, i tako he se održati oba ova stanja. Govorenje usta ne zna da sačuva bogatstvo.

Bezmolvije je najveća i najplodonosnija vrlina. Iz tog razloga je bogonosni Oci nazivaju bezgrešnom. Bezmolvije i tihovanje (ζιφπη και ηζστια) jesu jedno isto.

Prvi božanski plod bezmolvija je plač, žalost po Bogu ili radosna žalost (ηαρμολσπη)[2]. Nakon toga dolaze prosvetljene pomisli koje donose sveti potok živonosnih suza, i na taj način dolazi do drugog krštenja[3], kojim se duša očišćuje, ozaruje i postaje angelopodobna.

Gde da smestim, čedo Isusovo, duhovna viĎenja koja proističu iz bezmolvija? Ili otvaranje očiju razuma i viĎenje Isusa, koje je slaće od meda? Kakvo se novo čudo tvori iz zakonitog   (pravilnog) bezmolvija i obazrivog razuma! Ovo ti je poznato. Dakle, bori se! Otkrio sam ti nešto malo. Prisili se i naći ćeš mnogo više! Stalno si u mojom molitvama, kao što sam ti i obećao. Pitam se da li si spreman?

3.  Ne izgovaraj nepotrebne reči, jer će zbog njih ohladneti božanski žar (revnost) tvoje duše. Prigrli bezmolvije, koje će roditi sve vrline i ograditi dušu, tako da joj Ďavolsko zlo ne može pristupiti. "Bolje je pasti sa visina nego pasti jezikom." Čoveku ništa ne može toliko da naškodi koliko jezik.

4.  Spasenje se ne zadobija praznoslovljem niti time što će nam dani prolaziti bez obračunavanja. Budi oprezan sa svojim jezikom i sa svojim pomislima: ukoliko budeš stražario nad njima, tvoja duša će se ispuniti svetlošću Božijom. Onaj, meĎutim, čija su usta neobuzdana, polaže u dušu razne nečistote.

5.  Oslobodite se praznoslovlja i smeha, ukoliko želite da vaša molitva posredstvom suza i blagodati zadobije odvažnost.

Neprestano izgovarajte molitvu, napregnuto, revnosno i čežnjivo, jer će samo tako čovek postati duševno moćan! Po svaku cenu izbegavajte praznoslovlja, jer ona oslabljuju dušu i ona onda nema snage da se bori.

Nije vreme za maštanje, nego doba za duhovno sticanje. Ko nam može garantovati da ćemo se nakon odlaska na počinak uopšte probuditi? Zbog toga se moramo prisiljavati.

6.  Kad bezmolvstvujemo, čoveku se daju vreme i prostor za molitvu i samosabranje. MeĎutim, ako čovek nesmotreno provodi svoje časove, nema vremena za molitvu. Osim toga, kroz nesmotrene razgovore čovek sakuplja različite grehe. Zbog toga su sveti Oci smatrali da bezmolvije zauzima najviše mesto meĎu vrlinama, jer se bez te vrline nijedna druga (vrlina) ne može zadržati u čovekovoj duši.

Dakle, bezmolvije, molitva, poslušanje; kad se te vrline usklade, uz pomoć Božiju spoznaćeš svetlost Hristovu u svojoj duši.

7.  Budi uvek razborit u svojim rečima, odnosno najpre razmisli pa tek onda govori. Ne dopusti da tvoj jezik "istrči" pre nego što razmisliš šta treba da kažeš.

Čedo moje, ne budi samouveren u pogledu odvažnosti. Mnoga zla potiču od zla odvažnosti! Čuvaj ga se kao vatre i zmije.

8. Čuvaj se odvažnosti i neumesnih reči. One isušuju čovekovu dušu. Naprotiv, bezmolvije, krotost i molitva ispunjavaju dušu nebeskom rosom, kao i plačem preispunjenim sladošću.

Prezri praznoslovlje kao roditeljku duševne hladnoće i suvoće[4], jer praznoslovlje uklanja suze iz očiju, odnosno udaljuje ih od nas i duša počinje da vene.

9.  Čedo moje, imaj trpljenja, smirenja i ljubavi, i čuvaj svoj jezik. Kad on porazi čoveka, postaje nezadrživo zlo, privlačeći i druge ljude u svoj tok i bacajući ih u provalije greha. Da, čedo moje, moraš čuvati svoja usta da bi tvoje srce ostalo čisto. A kad je srce čisto, Bog snishodi i obitava u njemu jer ono tada postaje hram Božiji. I sveti angeli se raduju kad se naću u takvom srcu!

Osim toga, gnevom i molitvom odagnaj nečiste pomisli, jer je molitva vatra koja spaljuje i progoni demone.

10.  Čuvaj svoja usta, ali prevashodno čuvaj svoj um. Ne dozvoli rćavim mislima da započnu da razgovaraju s tobom. Ne dozvoli svojim ustima da izgovore reči koje bi mogle povrediti tvog brata.

Neka tvoja usta izgovore reči koje će biti ispunjene miomirisom: reči utehe, ohrabrenja i nade. Usta otkrivaju ezoteričnog, unutrašnjeg čoveka.

11.  Bori se, čedo moje, koliko god možeš, da postaneš "nasilan" - prisiljavaj se na sve, posebno na bezmolvije i na bolne suze. Kad se praktikuje bezmolvije potkrepljeno znanjem i rukovoĎeno suzama, postavljen je kamen - temeljac monaškog života. Na njemu će biti sagraĎena stabilna kuća, u kojoj će duša pronaći toplinu i utehu.

Nepraktikovanje bezmolvija predstavlja loše znamenje za budućnost duše, jer onaj ko ne bezmolvstvuje rasipa sve što sabere. Monah čija su usta neuzrdžana biće nesreĎen u svakom pogledu. MeĎutim, kad bezmolvstvujemo, imamo vremena za unutrašnju molitvu koja daje potpunu sigurnost. Imamo vremena i za prosvetljene pomisli, koje srce i um ispunjavaju svetlošću. Dakle, čedo moje, prisiljavaj se u svemu, jer dobar početak zaslužuje pohvalu. Naprotiv, rĎav početak zaslužuje pokudu, jer on znači najžalosniji kraj.

12.  Đavo, svet i naša nebriga daju nam mnogo "materijala" za praznoslovlje. Desilo se i desiće se tako mnogo dogaĎaja kojima se bavimo, dok ono jedno što nam je Potrebno, a to je   približavanje Bogu kroz molitvu, ostavljamo po strani. Naša potreba za tim duhovnim  okretanjem Bogu je toliko neodložna da ničim drugim ne bi trebalo da se bavimo osim približavanjem Bogu kroz molitvu i svete pomisli, koje će nam takoĎe pomoći da dostignemo ovaj cilj.

NAPOMENE:

1.      Grčka imenica "ζηοιτειον", crkvenoslovenski: "stihija", mogla bi se prevesti i kao "osnova" ili "načelo" (Prim. prev.)

2.      Prema Lampe - ovom "Patristic Greek Lexicon", ovaj termin bi trebalo prevesti izrazom "gorka radost", dok ga D. Bogdanović u "Lestvici" svetog Jovana Sinajskog prevodi izrazom "plač koji donosi radost" (v. 7. pouku). (Prim. prev.)

3.      Sveti Oci govore o četiri "krštenja": (1) o svetom tajinstvu Krštenja; (2) o krštenju suzama pokajanja; (3) o krštenju postriga u monaški čin; (4) o krštenju u krvi, odnosno o mučeništvu (Prim. izd.)

4.      Starac Jefrem koristi reči "suvoća" i "hladnoća" u njihovom metaforičkom značenju, podrazumevajući pri tom da duši nedostaju toplina i "vlaga" koje su neophodne da bi se

odgajilo seme vrlina (Prim. izd.)