PREPODOBNI JOVAN LESTVIĈNIK V

O BESTRAŠĆU

1. Zvezde su lepota nebeskog svoda, a ukras bestrašća - vrline.

2.  Bestrasnim se, dakle, u pravom smislu reĉi naziva, i jeste, ĉovek koji je telo naĉinio nepropadljivim, koji je um uzdigao iznad svega stvorenog, koji je sva ĉula pokorio umu a dušu svoju predstavio Gospodu, pruţajući se veĉito k Njemu, i preko svojih moći.

3. Neki, opet, odreĊuju bestrašće kao vaskrsenje duše pre vaskrsenja tela, a drugi, kao savršeno bogopoznanje, koje po svojoj vrednosti zaostaje samo za bogopoznanjem koje imaju anĊeli.

4.  To savršeno savršenstvo savršenih, ĉijem usavršavanju nema kraja (kako mi reĉe jedan ĉovek koji ga je doŽveo), tako osvećuje um i otrţe ga iz veštastvenog sveta, da ga ĉesto, razume se - posle stizanja u ovo nebesko pristanište - odvaja od Žvota u telu i podiţe na nebeske visine, do sagledavanja.

5. Ima bestrasnih ljudi, no ima i od bestrasnih bestrasnijih. Na primer, jedan ĉovek silno mrzi zlo; drugi se, meĊutim, nezasitno bogati u dobru.

6.   I ĉistota se naziva bestrašćem, i to sa pravom: ona je poĉetak sveopšteg vaskrsenja i obesmrćenja smrtnih.

7.  I ako je obeleţje svecelog ostrašćenja, da se ĉovek hitro pokorava skoro svemu što demoni tajno poseju u njegovu dušu, smatram da je obeleţje svetog bestrašća kad ĉovek moţe iskreno reći sa Davidom: Onoga lukavoga koji se sklonio od mene, ne poznah (Ps.100,4) tj. ni kako, ni radi ĉega doĊe, ni kako ode. Naprotiv, potpuno sam ravnodušan prema svemu tome, pošto jesam, i biću sav sjedinjen sa Bogom.

8.  Ko se udostojio takvog duhovnog stanja, ima u sebi nastanjena, još za Žvota u telu, samoga Boga koji ga uvek vodi u svim reĉima, i delima, i mislima. Stoga takav ĉovek kroz unutrašnje ozarenje ĉuje u sebi kao neki glas koji mu otkriva volju Gospodnju, i postaje uzvišeniji u odnosu na svako ljudsko uĉenje. Kad ću doći i pokazati se licu BoŽjem (Ps.41,3)? Ne podnosim više plamen ove ĉeţnje, već ištem besmrtnu lepotu, koju mi ti, Gospode, dade pre no što sam pao u ovo blato!

9.  No, zašto mnogo govoriti? Bestrasnik više ne Žvi sam, već u njemu Žvi Hristos, kao što veli onaj koji je srećno ratovao rat, završio trku i odrţao veru [pravoslavnu] (up. Gal.2,20; 2.Tim.4,7).

10.  Carska kruna nije sastavljena samo iz jednog dragulja. Tako ni savršenog bestrašća nema ako smo makar i jednu jedinu vrlinu (bez obzira kako beznaĉajna izgledala) propustili da izvršimo.

11. Od poslušnosti - smirenje, od smirenja - bestrašće. Ako nas se baš u smirenju našem opomenuo Gospod i izbavio nas od neprijatelja naših (Ps.135,23-24), ništa nas ne spreĉava da kaţemo da se kroz poslušnost dolazi do bestrašća, u kome smirenje postiţe svoju svrhu. Jer, sa smirenjem poĉinje bestrašće, kao god što sa Mojsijem poĉinje Zakon. I kćer usavršava majku kao Marija sinagogu.

12.  Da bi postigli krajnje bestrašće i bogatstvo darova, silu ĉudotvorstva i moć predviĊanja, neki ljudi uzalud iznuravaju svoje telo. Jadnici! Oni ne znaju da majka tih dobara nije trud, već više od svega - smirenje.

13.  Ko je sa smirenošću sklopio brak, postao je blag, prijatan, neţan, saosetljiv, a iznad svega tih, vedar, spreman da posluša, netuţan, budan, vredan i (zar je potrebno mnogo govoriti?) bestrasan. Jer, u smirenju našem seti nas se Gospod, i izbavi nas od neprijatelja. od strasti i od prljavština naših (Ps.135,23-24).

14.   Mnogi su odmah primili oproštaj grehova. Ali, bestrašće niko nije stekao odmah. Za njega je neophodno i mnogo vremena, i mnogo truda, i milost BoŽja.