Novo razdoblje znanja      9

Kada se završila prezentacija njegove nove knjige, otišli smo u šetnju Avenijom Insurgente. Bila je noć, pomalo hladno i iznenađujuće vedro.Vazduh je bio čist.

Dok smo hodali, Karlos je prokomentarisao da je ono što

mu se ne sviđa u toj vrsti aktivnosti, susretanje sa veoma mnogo ulizica i činjenica da ga oni prisiljavaju da nazdravlja sa

šampanjcem. Njegova tehnika je bila da čuva jednu  punu čašu tokom celog događaja, ne okusivši čak ni jedan gutljaj; na taj način, oni bi prestajali da ga pozivaju da nazdravi.

Dodao je da je njegova literarna karijera započela sa izazovom. Jedanput je don Huan izneo predlog da bi, sa ciljem da korisno upotrebi gomilu beleški koje je vodio tokom svog podučavanja, trebalo da napiše knjigu.

“Na početku sam mislio da se šali jer ja nisam bio pisac. Međutim, don Huan mi je to predstavio kao čarobnjačku vežbu.”

Kada je jednom započeo, počeo je da uživa u radu i završio je tako što je shvatio da su knjige za njega put do stvarne misije koju ima kao nagual.

Pitao sam ga zar se ne boji da će otkrivanje znanja svim vrstama ljudi dovesti do njegovog kvarenja.

“Ne!” odgovorio je. “Ono što iskrivljuje znanje je tajanstvenost. Učiniti ga dostupnim ljudima ga oživljuje. Ništa nije zdravije za energiju od pokretljivosti i to iznad svega važi za znanje čarobnjaka. Mi smo privremeni prijemnici moći, mi nismo pozvani da to čuvamo za sebe. Takođe, to znanje jedino ima smisla za one koji ga praktikuju i stiču neophodnu energiju da bi se u njega osvedočili. Sve ostalo nije bitno.”

“Ušao sam u svet naguala u tačnom trenutku kada je prekid postao neophodan. To me je prinudilo da se suočim sa

najdramatičnijom odlukom svog života: Da objavim učenje. Bilo mi je veoma teško da budem predstavnik takve struje, i godinama sam živeo istraumiran zbog nerazumevanja šta ja to radim. Bilo je ljudi koji su mi čak pisali preteća pisma u ime tradicije; čarobnjaci starog kova nisu hteli da izgube svoje pozicije.”

Rekao sam mu da mislim kako je neobično to što je odlučio da tako drastično raskine sa hiljadugodišnjom tradicijom čuvanja tajne.

“Ni sa čim ja nisam raskinuo!” uzvratio je. “Komanda duha je bila jasna. Sve što sam učinio je da sam je izvršavao.”

“Na    početku    mog    naukovanja,   pripreman    sam    da

produžim lozu (čarobnjaka). Jednog dana se sve promenilo.

Čarobnjaci   iz   družine   su   videli   da   se   moja   energetska

struktura razlikuje od energije naguala Huana Matusa i oni su to protumačili kao komandu bez prava na žalbu. Kao što nalaže pravilo, oni su stavili u moje ruke tešku odgovornost zatvaranja loze.”

“Tokom vekova, družine ratnika su delovale poput sunđera, upijajući iskustvo kako bi se osvedočili u sofisticirane principe puta znanja. Jedini izlaz koji mi je ostao bio je da vratim to znanje ljudima.”

“Ciklus mojih knjiga je početak, skromna namera da se savremenom čoveku učine dostupnim delovi znanja koje je generacijama bilo skriveno. Trenutak za potkrepljivanje tog znanja će doći kasnije i slediće drugi ciklus, zato što kada učenje čarobnjaka jednom dospe u ruke javnosti, neizbežno je da će neki početi da se zapitkuju i eksperimentišu sa percepcijom i na taj način će otkriti celokupni potencijal onoga za šta smo mi sposobni.”

Upitao  sam   ga   kako   su   don   Huan  i   njegova   družina

reagovali kada su shvatili da su tajne njihove grupe otkrivene.

Odgovorio je:

“Već sam opisao kako mi je jednom prilikom, kada sam don Huanu doneo primerak  jedne od mojih knjiga on nju vratio sa podsmešljivim komentarom. To je samo pola istine.

U stvari, on je bio autor tih tekstova. Nije ih napisao slovo po slovo, već je vodio celu stvar i nadgledao je svako od mojih tvrđenja. Vremenom sam otkrio da je don Huanova strategija bila pažljivo proračunata.”

“Nagualov plan je vrhunski hrabar i brilijantno jednostavan. On je javnosti predstavio znanje vidovnjaka, ne da bi doprineo sjaju akademizma, već da bi masama podigao nivo svesti; i on ga je predstavio kroz istitucije koje mogu da ga poreknu. On je znao da prikazivanje učenja kroz mističku ili

religioznu formu ne bi prodrlo tako duboko kao predstavljanje uz podršku naučnih garancija. Iz tog razloga je zahtevao da moju prvu knjigu uobličim kao tezu za moju magistraturu.”

“Delovanje naguala Huana Matusa je pokrenulo novu razdoblje u prenošenju znanja, jedno razdoblje bez premca. Tajne pokretanja skupne tačke nikada ranije nisu bile dostupne javnosti!”

Sastanak je sa sanjanjem

Kada sam mu rekao da sam posetio neke grupe zasnovane na Meksičkoj tradiciji tragajući za ključevima drevnog znanja, Karlos je to uzeo kao šalu i počeo da se smeje. Videvši moju zbunjenu reakciju, zamolio me je da ne uzimam lično njegovo smejanje. To je samo zato što su ga moja istraživanja podsetila na njegove sopstvene akcije kada je došao u Meksiko u potrazi za informacijama.

Objasnio je da sudeći prema don Huanovom učenju i onome što je on sam bio sposoban da otkrije, postoje dve vrste  tradicije:  Formalna  i  energetska.  Prva  nema  nikakve

veze sa drugom.

“Formalna tradicija zavisi od tajni i čuvanja običaja, ona podučava alegorije i stvara pastire i stada.  Energetska tradicija   ima   posla   sa   konkretnim   dostignućima,   poput

viđenja i pokretanja skupne tačke; njena snaga je u obnavljanju i eksperimentisanju, i ona stvara besprekorne ratnike.”

“Ratnik je posvećen svom zadatku, on ne traći svoju energiju da bi sledio bilo koga. On ne mari za društvene običaje, bez obzira da li su savremeni ili predstavljaju hiljadugodišnju tradiciju. Takođe, tajnovitost nije deo njegovog prikradanja (traganja).”

Uzvratio sam da je, po mom mišljenju, verovanje da jedno nasledno znanje postoji u različitim tradicijama na zemlji potvrđeno  činjenicom  da  tehnike  manipulisanja  svešću  ne

mogu   biti  saopštene   pomoću   knjiga   već   jedino  usmeno. Odnos sa učiteljem ili sa mudrošću mora biti ličan.

Prokomentarisao je:

“To si negde pročitao, zar ne?”

Obadvojca smo se nasmejali.

Rekao je da je istinski korisno znanje veoma jednostavno i može biti izraženo sa vrlo malo reči.

“Nije potrebno dizati toliku buku oko toga i nije važno kako se ono prenosi. Ako je to putem reči, dobro, ali svaki drugi način će jednako dobro poslužiti. Važna stvar je da se neko uveri kako nema vremena za budalaštine, jer nam je smrt za petama. Posle te istine, ratniku je veoma malo potrebno zato što će njegov osećaj za hitnost učiniti da sačuva svoju energiju i njegova akumulirana energija će mu omogućiti da otkrije svoju celokupnost.”

Prokomentarisao sam da je, prema onome što sam pročitao, objavljivanje znanja osobina “crnih” čarobnjaka; s druge strane, “beli” čarobnjaci oprezno prenose ono što znaju, zato što su svesni da znanje povlači izvesnu opasnost

za one koji nisu spremni da ga prime. Karlos je zatresao glavom u neverici.

“Ali, šta se sa tobom dešava?” upitao je. “Ono što nas uništava je neznanje a  ne znanje! Nema ničeg dubokog u

znanju koje može da tvrdi da je čovekov izvorni interes rizičan!”

“Ti si krenuo od jedne pogrešne ali veoma uobičajene predstave da postoje dve vrste znanja, ‘spoljašnje’ i ‘unutrašnje’. Sa druge strane, vidovnjaci kažu da je znanje jedinstveno i da ono što te ne vodi do slobode nije vredno truda. Prema njima, istina je  u suprotnosti sa onim  što  ti kažeš; mračni čarobnjaci iz drevnih vremena su povezani sa tajnama, dok je transparentnost osobina novih vidovnjaka.”

“Onda, Karlose, da li ti poričeš postojanje bilo kakvog inicijatičkog znanja unutar Meksičke tradicije?”

Umesto odgovora, Karlos je zahtevao da definišem izraz ‘inicijatičko’. To me je dovelo u nevolju, jer u stvari nisam imao baš jasnu predstavu o tome. S naporom sam mu objasnio da su inicijati ljudi koji su zahvaljujući svojim vrlinama postali primaoci naročitog tradicionalnog znanja koje njihovim bližnjima nije dostupno.

Dok sam govorio, Karlos se slagao sa ozbiljnošću. Kada sam završio, prokomentarisao je: “Ta definicija je slika važnosti koju daješ samom sebi.”

Tvrdio je da je klasifikovanje ljudskih bića prema onome što znaju ništa drugo do sporazum kolektivnog popisa, nešto poput pravljenja razlike među kolonama mrava zato što su neke neznatno tamnije od drugih.

“Ironična stvar je da, u suštini, mi  ljudska bića delimo sebe na dve grupe: Na one koji rasipaju svoju energiju i one koji je čuvaju. Ove poslednje možeš nazvati kako god želiš, čarobnjaci, Tolteci, inicijati; i, svejedno je da li imaju učitelja ili ne. Njihova svetleća stvarnost je takva da su oni na korak do slobode.”

Ako ih niko ne podučava, ratnici samostalno napreduju tako što slušaju bezglasne komande duha.

“Otvoriti se prema moći je prirodan proces. Nijedan čovek ne može reči drugome: ‘Ti si se već otvorio!’ – osim ako nije šarlatan. Ne postoje nikakve prečice koje će nas automatski dovesti do slobode. Tajne inicijacije su simboli arogancije drevnih, ključevi bez vrata, one te neće nigde odvesti. Možeš provesti život jureći za njima i kada ih konačno dostigneš, otkrićeš da nemaš ništa.”

“Ti veruješ da je ono po čemu se razlikuje znanje, način na koji se ono prenosi, da li knjigama ili usmenom tradicijom. Nije  ti  palo  na  um  da  su  oba  načina  ista,  zato  što  oba

pripadaju našim svakodnevnim saglasnostima. Šta je važno u načinu na koji primaš informacije? Ono što je bitno je da postaneš rešen da stupiš u akciju!”

“Metoda čarobnjaka je sistematsko čuvanje energije. Oni tvrde da ono što razlikuje ljude nije ono što znaju, već koliko energije poseduju; radi toga, pravi način prenošenja znanja je u stanjima povišene svesti. Čarobnjak se ne sastaje sa knjigom ili sa ceremonijom, već sa sanjanjem. Kada ratnik uči kako da postigne iskustvo pomoću svojih snova, nije važno pod kojim vidom je predstavljeno učenje, sve dok mu je percepcija čista tako da se u njega može osvedočiti svojim viđenjem.”

Prenošenje učenja masama

U  jednom  od  naših  razgovora,  rekao  mi  je  da  postoji jedna  stvar  o  kojoj  se  niti  stari  a  ni  novi  čarobnjaci  nisu

zapitali, iako je neetička u mnogim aspektima, a to je potreba da se znanje čuva sakriveno. Oni su transformisali Toltečki jezik u šumu metafora u kojoj je skoro bilo šta moglo biti rečeno pomoću skoro svake kombinacije reči. To su bili oni koji su preplavili pre – španska društva nesnosnim teretom rituala, procedura i tajnih lozinki. Umesto da se time ojača čarobnjaštvo, to ga je oslabilo.

“Nasleđe  čarobnjaštva još  uvek  opterećuje  neke  grupe

koje se bave znanjem, iako sam pokušao da ih razdrmam.”

Zapitao sam ga zašto čarobnjaci pokušavaju da sakriju znanje.

Odgovorio je da svaki krug vidovnjaka ima svoj sopstveni razlog da to čini.

“Drevni su počeli sa shvatanjem da smo prolazni, ali su

sebi dopustili da ih iskvare zavodljive ideje opstanka. Kao rezultat toga, ispunili su se samovažnošću i skrenuli u ekskluzivnost.  Oni  su  bili  poput  piramida  koje  su  gradili:

Vidljivi i privlačni isto toliko koliko su bili tajanstveni i nepristupačni. Radije su se držali odvojeno od običnih ljudi koje su smatrali bezvrednim i neznalicama. Ali, u isto vreme, nisu mogli bez mase sledbenika. Ta kontradikcija je izazvala dugačke ratove za kontrolu nad podanicima i uništila je veliki deo istinskog znanja.”

“Samovažnost i njeni neprijatni rođaci tajanstvenost i ekskluzivnost, hrane se fiksacijom skupne tačke. Zbog toga su drevni imali veliko interesovanje da stvaraju rigidne tradicije sa ciljem da postignu maksimalnu stabilnost u središtu svojih

društava. U stvarnosti, njihove težnje ka duhu su bile veoma pomešane sa njihovim ambicijama za zemaljskom moći.”

“Novi vidovnjaci su prekinuli sa tim dajući najveći prioritet fluidnosti skupne tačke. Oni su primetili da čim se ta tačka

pokrene, ideja tajnosti se menja u idiotizam zato što u svetu energije ne postoje čvrste granice između svesnih bića. Posledica toga je bila da im je postalo najvažnije da se otarase svih nagađanja i naglase praktičnu stranu puta. “

“Međutim, uskoro su se suočili sa gorkom stvarnošću da ih obični ljudi ne razumeju; nasuprot tome, bili su uplašeni i pokušavali su da ih unište kad god bi ih spazili. Tajanstvenost novih     vidovnjaka     nije     bila     motivisana     osećanjem

superiornosti koje je pokretalo njihove prethodnike, već je usvojena iz strateških razloga. Morali su da pretrpe ekstremno proganjanje i bili su prisiljeni da se zaštite.”

“Ironija istorije je da je, uprkos opravdanosti njihovih motiva, strategija novih vidovnjaka vremenom dala iste efekte kao i arogancija onih starih. Nakon vekova tajnosti, sva njihova energija je otišla na skrivanje znanja i mnogi su završili zaboravljajući šta je ono što su skrivali.”

“U sadašnjosti, običaji našeg vremena se brzo menjaju;

posledica toga je da se još nešto što se činilo nepromenljivim, takođe menja: Način na koji se prenosi znanje. Danas su naguali prinuđeni da pronalaze nove kanale za energiju, čak i ako to znači iskorenjivanje većine ustaljenih običaja.”

“Zašto se dešava ta promena?”

“Zato što su se okolnosti pomerile izvan tradicije. Održati znanje skrivenim nije više životno pitanje. Postoje neki koji će te kritikovati zato što ga otkrivaš, ali niko te neće ubiti zbog toga. Zato je nastavljanje sa praksom skrivanja delova znanja postalo katastrofalno za totalni cilj čarobnjaštva, zato što ti delovi fermentiraju u nama i služe kao hrana duboko smeštenom osećanju važnosti.”

“Moj prvi zadatak kao naguala je bio da okončam tajnost mojih  prethodnika.  Izbor  savremenog  ratnika  je  sloboda.

Danas možemo da kažemo sve što poželimo, dajući našim slušaocima izbor da to prihvate ili ne prihvate. To dovodi do izvanredne posledice, koju raniji naguali nisu nikad mogli da dožive: Masovno praktikovanje.”

“Masovno praktikovanje je naš sigurnosni ventil. Možete prevariti ljudske umove, zato što na kraju krajeva njihovi umovi nisu u njihovoj vlasti. Ali ne možete zbuniti svetleću masu  stotina  hiljada  namera  kolektivno  usmerenih  na  cilj

slobode.”

“Masovnost je energija, a energija nam omogućava da se oslobodimo od stagnacije pažnje. Pomoću grupnog praktikovanja magijskih pokreta, osvedočio sam se u istinske

energetske manifestacije po svetu, u nešto što mi je po prvi put omogućilo da verujem u izvodljivost mog zadatka. Moja družina i ja smo toliko uzbuđeni onim što se dešava da to rečima ne možemo opisati.”

Magija pokreta

Nekoliko godina, Karlos je podučavao male grupe nekim pokretima koje je nazvao “magijski pokreti”, zato što prema njemu oni služe da se energija spreči da stagnira i formira “lopte”. “Igra Bubnja” je bio jedan  od  pokreta. “Strela na Desno i Levo”, i “Dinamo” su bili među ostalima. Rekao je da ih je don Huan izvodio u bilo koje doba dana, gde god da se nalazio. Uglavnom ih je izvodio pre ili posle nošenja tereta, ili kada bi se duže vremena nalazio u istom položaju.

Ta stvar me je veoma interesovala, zato što sam i sam praktikovao  neke  istočnjačke  položaje  i  uopšte  sam  bio

naklonjen fizičkom vežbanju. Radi toga, čim mi se ukazala prva prilika, upitao sam ga gde je naučio magijske pokrete.

Odgovorio je:

“Oni su zaostavština drevnih vidovnjaka.”

U to vreme, nije mnogo viđan u javnosti. Ali, malo po malo, njegova tajnovitost je postajala manje stroga i velike grupe ljudi su počele da mu prilaze. Kada je počeo javno da podučava pokrete, Karlos je počeo i da ih donekle menja,

čineći ih komplikovanijima i svrstavajući ih u kategorije. Završio je tako što im je dao ime preuzeto iz arhitekture: Tenzegritet, koje je, rekao nam je, kombinacija dva izraza, tenzije i integriteta.

Od samog početka, bilo je nekih klevetnika, ogorčenih ljudi koji su – poštujući praktičnu stranu tih vežbi – počeli da gunđaju u vezi reči koju je nagual upravo pronašao za njih.

Kada sam spomenuo da sam zabrinut zbog toga, bio je

čvrst:

“Tenzegritet je moja namera! Nagual ima autoritet, i ovo je moj poklon svetu.”

“Don Huan i njegovi ratnici su naučili svoje učenike mnogim specifičnim pokretima koji su nas ispunili energijom i blagostanjem i pomogli da se oslobodimo od robovanja stranom umu. Moja uloga je bila da ih neznatno izmenim, izvlačeći ih iz sfere ličnog i prilagođavajući ih svim ljudima tako da su postali korisni i drugim grupama praktičara.”

Rekao mi je da je metoda koju je na početku odabrao, podučavanje magijskih pokreta u ograničenoj formi, bila na

izvestan način pogrešna, jer je onih koji su ih praktikovali bilo suviše malo da bi akumulirali dovoljno “energetske mase”. Zato je u novoj fazi stvorio sistem koji je sposoban da utiče na svesnost velikog broja ljudi.

“Moja družina i ja ćemo otvoriti velika vrata u energiji. Ta pukotina je toliko moćna da će trajati eonima, i oni koji joj se približe da pogledaju unutra biće progutani u drugi svet. Pomoću tenzegriteta, pokušavam da uvežbam one koji su zainteresovani, tako da mogu da podrže taj prelazak. Oni koji nemaju dovoljno discipline, iščeznuće u nameri.”

“Plan za otkrivanje učenja je zbir tridesetogodišnjeg praktikovanja i eksperimentisanja. Kao čovek i kao nagual,

učinio sam onoliko koliko sam bio sposoban da učinim kako bi to proradilo, zato što znam da grupna masa mnogih ratnika može da izazove uzburkanost u modalitetu vremena.”