Novi susret

23. januara 1961. godine ponovo sam se sreo sa dr Jungom u njegovoj radnoj sobi, u kojoj je sedeo okruže n knjigama i umetnički m delima . Reka o sam mu da nameravam da napustim Indiju i da mi je ioJi Đing savetovao.

„Treb a da uradite ono što vamKnjiga kaže" , re- kao je, „ јег on a ne greši. U svakom slučaju, postoji veza izmeđ u individualne psihe i sveta. Kad a ne mogu da postavim  dijagnozu,  pošaljem  pacijenta da mu se uradi horoskop, koji je uvek u skladu sa njegovim karakterom, pa ga onda tumači m psiho- loški. Interakcija izmeđ u sveta i psihe je toliko jaka da je čak moguć e da pronalasci i ideje trodimenzio- nalnog vremena predstavljaju samo refleksije men- talne strukture. Ja sam mogao da predvidim prošli rat analizom snova svojih pacijenata, jer u njima se uvek pojavljivao Votan. Prvi svetski rat nisam pred- video, iako sam imao neka predosećanja , jer tada se nisam bavio snovima. Analizovao sam četrdese t i jedan san  koji je predskazao ozbiljnu bolest il i smrt."

Posmatrao sam dr Junga dok je govorio. Ka o i obično, bio je pun energije, a oči su mu odjednom postale vesele i prodorne. Ponovo sam primetio prsten sa dragim kamenom koji je nosio. Kad a bi hteo da naglasi neku reč , nagnuo bi se napred, a onda bi se ponovo zavalio u fotelju, tako da su mu pokreti ličiii na kretanje klatna.

U Indiji sam dugo pokušava o da utvrdim postojanje onoga što samkhija filozofi zovu linga sarira, il i astralno telo po teozofima. O svojim iskustvima pisao sam dr Jungu - u snovima sam oseća o postojanje jo š jednog tela unutar mog sopstvenog, tela koje je bilo u stanju da stvara sopstvene slike. Govorio sam o tome i sa Oldosom Hakslijem kada je doša o u Delhi . Rekao mi je da je bio pored D. H. Lorensa u trenutku njegove smrti i da je to bilo izu- zetno iskustvo. Lorens je govorio da oseć a kako izlazi iz tela, kao da stoji u uglu sobe i posmatra sebe dok leži na krevetu. Kad a sam sreo Dalaj La - mu, pitao sam ga da li veruje da je moguć e voljno odvajanje astralnog tela. ,,Da, moguć e je za vreme meditacije", odgovorio je. „ТЈ tekstovim a su opisa- ne tr i faze tog procesa: objektivno usredsređivanj e na sebe samog, parcijalno odvajanje od uma, kad je, dok posmatra sebe, čovek istovremeno deo sebe i nije deo sebe; i, najzad, stanje u kome čovekviš e nije deo tog sebe, ili , bolje rečeno , proša o je kroz sebe, što je jedno isto..."

Pričao sam o ovome dr Jungu. Rekao je: „Sva ta iskustva su subjektivna i ne mogu kolektivno da se provere. Možd a bi mogla da se pripiš u kolektiv- nom nesvesnom. Ipak, bilo bi pogrešn o negirati mogućnost linga sarire. Video sam medijume koji sa daljine pokreć u predmete."

Pitao sam ga da li je poznavao Gustava Majrinka koji je u svojim knjigama opisao veoma zanimljiva iskustva.

„Nikada ga nisam sreo, ali čitao sam njegova de- la i smatram ih važnim, " odgovorio je. „ТЈ Zelenom licu (Das G riine G esicht) opisane su dubok e isti- ne."

„Рг е mnogo godina doživeo sam nešt o što bih želeo da vam ispričam" , rekao sam. „Kad a sam bio

sasvim mali, u toku noći imao sam osećaj da ću se podeliti , odvojiti od sebe. Ovakvim doživljajima uvek su prethodile vibracije celog tela koje su poči- njale od tabana. Vibracije su bile različite jačine , a na kraju su postajale tako snažn e da su bile gotovo nepodnošljive. Iznenada, ispred mene bi se pojavio umivaonik. Ka o da mi je naređeno , stavio bih ruke u njega i čudno m tečnošću se poprskao po celom telu. Vibracije bi tada prestajale. Sve se događalo u stanju koje je ličilo na san, ali je bilo sasvim stvarno, na ravni realnosti mnogo višoj od običn e percepcije. Nika d nisam mogao da povratim taj stepen realno- sti kada bih se, da tako kažem , vratio u svoje telo koje je ležalo na krevetu. Godinama sam, kasnije, voljno pokušava o da izazovem takve fenomene."

Dr Jung je primetio: „ К а о što sam rekao, sve su to subjektivna iskustva,  koja  ne  mogu  kolektivno da se dokažu . On o što nazivate vibracijama mogli su da budu samo snovi, ili , u najboljem slučaju, ma- nifestacije  kolektivnog  nesvesnog."

Njegov odgovor me je razočarao . Izgledalo je da nije u stanju da prodre u ove misterije. Pomislio sam u tom tužno m trenutku da je on jedino uspeo da stvori novu terminologiju za objašnjenje starih istina. Na sličan način razočara o me je i Dalaj La - ma, koji se oslanjao na staru dogmu kada je objaš- njavao moja iskustva, citirajući tekstove da bi pot- vrdio svoje mišljenje. Možd a se plašio da se otvori kao vođ a crkve i u prisustvu svojih zvaničnika . Uve k je tešk o biti odgovoran za organizaciju za- snovanu na nekoj religijskoj doktrini il i za školu naučn e psihologije.

Shvatio sam tada da nikada neć u pronać i duhov- nog vođ u il i tumač a za lična iskustva, koja su za

Junga bila čisto subjektivna, i znao sam da ću mo- rati da se oslonim na sopstvenu intuiciju. Morać u da se kreće m ,,duž oštrice brijača", kao što je Jung to jednom učinio.

„Veom a je prijatno razgovati o ovakvim stvari- ma sa nekim ko nije pacijent", rekao je Jung.

„Doša o sam da bih posetio i Herman a Hesea", rekao sam. „Čest o smo razgovarali o jogi. Hese ve- ruje da je pravi put onaj koji je u skladu sa priro- dom."

„То je i m oja filozofija", rekao je Jung . „Čovek treba da živi u skladu sa sopstvenom prirodom, tre- ba da se usredsredi na samospoznaju i onda živi u skladu sa istinom o sebi. Šta biste rekli o tigru koji je vegetarijanac? Da je loš tigar, sigurno. Tako, sva- ko mora da živi u skladu sa svojom prirodom, indi- vidualnom i kolektivnom. Najbolji primer takvog metoda  mož e  da  se  nađ e  u  Indiji,  a  najgori, pretpostavljam, uRusiji. Rusija jezemlja izvanred- ne organizacije koja uopšt e ne funkcioniše, što se vidi u promašajim a njihove poljoprivrede. Rusi se nisu trudili da otkriju šta je čovek stvarno -tretiral i su ga kao racionalno i mehaničk o biće. Ono što je njima neophodno nije teorija o poljoprivredi, nego teorija o čoveku . Poznavao sam jedn u staru go- spođu , aristokratkinju, koja je živela veoma otme- no. Noć u bi, međutim , sanjala pijanstvo i bivala sa- svim intoksicirana. Čovek treba da bude ono što jeste,  treba da otkrije sopstvenu individualnost, središt e ličnosti koje je podjednako udaljeno od svesnog i nesvesnog. Treba da težim o toj idealnoj tački prema kojoj nas, izgleda, priroda usmerava.

Samo sa te tačk e čovek mož e da zadovolji sopstve- ne potrebe."

Dr Jung je zastao za trenutak, a zatim sam ja rekao: „Indusi izgleda govore isto kada kaž u da je bolje biti delimičn o ispunjen unutar sopstvene kar- me, nego savršen u tuđoj. "

„Tačno."

„Profesor e Jung," pitao sam, ,,da li verujete da bi vaš sistem mogao da funkcioniše izvan Zapada, odnosno tamo gde psiha nije tako podeljena? Ko - liko je meni poznato, u Indiji, Burmi , Indoneziji, Tajlandu i Kin i nema neurotičara , pretpostavljam zato što se stanovnici tih zemalja razlikuju od za- padnog hrišćanskog sveta. Ka o što ste rekli kada smo prvi put razgovarali u Lokarnu , persona je proizvod iznenadne nametnutosti hrišćanstva var- varskom nordijskom narodu, sa svim posledičnim inhibicijama i nekontrolisanim nagonima."

„Da," rekao je Jung, tiho i zamišljeno. „Verujem da je odsustvo ličnosti ono što čini da Istok sa takvom lakoćo m prihvata kolektivne sisteme kakav je ko- munizam, i religijske kao što je budizam, koji pre sve- ga imaju za cilj da poništ e ideje personalnosti..."

Ka o i prilikom ranijih susreta, vreme je prošlo brzo i neopaženo . Primetio sam da su se izdužile poslepodnevne senke i uplašio se da sam ga zamo- rio. Pre nego što se oprostim, žele o sam jo š nešt o da kažem :

„Nedavno , kada sam ruča o sa Heseom, pitao sam ga kako objašnjava to što imam sreću da sedim za njegovim stolom. Rekao mi je da to nije slučaj no, jer kod njega dolaze samo pravi gosti. Govorio je o hermetičkom krugu."

Jung se blago nasmešio i rekao: „Istina je, um privlači um. Sreću se samo pravi ljudi, a nama rukovodi nesvesno, jer nesvesno zna."

Do k sam ga slušao, razmišljao sam: Šta je u stva- r i nesvesno,  tako  blisko  Jungu?  Majrink je  pisao:

„ Ак о je M a j k a Božija u nesvesnom, onda je nesve- sno Majk a Božija"...

Jung je nastavio: „Jednom , dok sam putovao vo- zom, do mene je seo neki general. Razgovaral i smo, i iako nije znao ko sam, ispričao mi je sve o svojim snovima, što je svakako neuobičajen o za čoveka njegovog položaja. General je smatrao da su njegovi snovi besmisleni. Ja sam mu, međutim , rekao da mu je jedan san promenio ceo život, jer bi inač e postao intelektualac. General se trgao i po- gledao me kao da sam veštac il i vidovnjak. Nesve- sno zna i upravlja životom. General je seo do mene jer je nesvesno tražio odgovor." Jung se smešio, a neka daleka svetlost ušla je u njegove oči. „Moga o bih i o vašem životu da kaže m stvari koje bi vas iznenadile..."

Nagnuo se napred i gledao me u oči. U senkama kasnog poslepodneva njegovo telo je izgledalo sve veće i veće, a ja sam imao osećaj da se suočava m sa inkarnacijom Abraksasa. Iznenada mi je postalo hladno - kao da sam čuo udaljene glasove ovog snažno g bića, glasove koji su nas obojicu kovitlali, kao eho prošlih vekova.