1.    poglavlje

Novi program za neizlječive bolesti

Ovo je program kojim su se izlečili oni koje je medicina odbacila. Ovo je program kojim mogu da se izleče ljudi koje drugi lekari nisu mogli da izleče. Ovo je program koji se koristi kada vam svi kažu da je sve gotovo, a vi i dalje želite da živite.

Ovaj program je pre mnogo godina stvorio pokojni dr Džon R. Kristofer u svom lečilištu u Sautvestu, a onda ga je u svojoj klinici u Kaliforniji nado- gradio dr Ričard Šulc.

Program čini primena raznih biljnih formula i druge metode koje su opisane u poglavljima koja slede i na video snimcima. U program su uk- ljučene i specijalne metode koje su opisane na sledećim stranicama. Glavna svrha ovog poglavlja jeste da vam pruži suštinske informacije i odgovore na određena pitanja.

Koliko dugo treba primenjivati ovaj program? Najmanje 30 dana. Možda bude bilo potrebno i šest meseci, u zavisnosti od stanja bolesnika. Ovaj 30-dnevni program možete koristiti i kada osetite da vam se zdravlje po- novo pogoršava. Takođe, u zavisnosti od vašeg stanja, između dva 30- dnevna ciklusa možete napraviti pauzu od jedne sedmice, tokom koje ne smete navaliti na nezdravu hranu. Držite se samo kvalitetne biljne hrane. Ipak, kod ozbiljnijih slučajeva bolje je ne praviti pauzu. Nemojte prekinuti sa programom istog trenutka kada se simptomi bolesti povuku, već nas- tavite duže vreme na programu nakon njihovog prestanka. U suprotnom, doći će samo do delimičnog izlečenja. Evo kako izgleda program:

Prva na listi je ishrana. Ako ste teško bolesni, morate odmah prestati da jedete. Treba samo da pijete oko 3,5 litra vode i svežih sokova dnevno. Bez hrane. Potreban vam je sokovnik kod kojeg na jednoj strani izlazi sok, a na drugoj mesnati deo ploda. U suprotnom biste morali stalno da čistite svoj sokovnik od toga.

Uvek u slučaju manje opasnih stanja postite na sokovima i vodi najmanje jedanput sedmično. Takođe, pijte 2,5 - 5 dl svežeg soka od šargarepe svakog dana. Čisto da znate, ovaj sok od šargarepe je odličan izvor ras- tvorljivog kalcijuma.

Potrebno vam je dosta hranljivih materija da bi došlo do izlečenja, ali ne iz krompira, niti teške hrane koja se vari 6 sati. Jer tada sva krv i energija idu u sistem za varenje. Dakle, koristite ISKLJUČIVO SOKOVE I VODU tokom najkritičnijih faza procesa izlečenja.

Ako nemate sokovnik, kupite ga. Dr Ričard Šulc odbija da radi sa pacijentima koji ne žele da kupe sokovnik.

Kada se završi stoprocentno konzumiranje sokova i vode, onda se prelazi na stoprocentnu biljnu sirovu hranu: sve vrste povrća, voća, sirovih orašastih plodova i semenja, i u vodu potapanih i isklijalih mahunarki. Jedite sveže, organske i lokalno uzgajane proizvode, ako je moguće.

Od tečnosti konzumirati samo čistu negaziranu vodu (biljne čajeve uvek pravite sa njom), biljne čajeve (bez kofeina) i sokove od voća i povrća. Jedino treba biti oprezan sa sokovima od voća, jer ljudi sa određenim bolestima ne smeju da unose previše šećera. Ja koristim samo male količine soka od voća, koje pomešam sa dosta vode.

Bez alkohola, kafe, crnog čaja i belog šećera.

Bez životinjskog mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda (sir, jogurt, pavlaka) i bez kuvane hrane (hleb, kuvan krompir, tofu i drugo). Jedite sveže, organske i lokalno uzgajane proizvode.

Sada na red dolazi biljni nutricionistički program. Dr Šulc ne veruje u lekovitost vitaminskih pilula. On mi je rekao: „To su hemikalije, a ne hrana. Na primer, da li ste znali da se vitamin niacin dobija zagrevanjem sumpora u prisustvu azbesta? Dok se vitamin B12 pravi uz pomoć ostatka đubreta iz kanalizacije u sirovom stanju. Da li bi to uopšte moglo da se nazove prirodnim načinom lečenja?”

Evo recepta za zdrav obrok, koji ja zovem „superhrana”. Uzimajte 4 supene kašike svakog dana, dve ujutru i dve uveče. Sastojci su: trava lucerke, ječmena trava, pšenična trava, cvekla, spanać, šipak, kore limuna i pomorandže. Probajte da prikupite svaki od ovih sastojaka. Koristite sve što možete.

Ako ste pod velikim stresom, možete povećati dozu vaše „superhrane”, i da je uzimate 4-6 puta dnevno.

Može se napraviti i ovakvo hranljivo piće:

-  oko 250 ml svežeg soka od voća, ili manje od toga ako treba manje šećera. Pojedini ljudi više vole sok od jabuke nego od citrusnog voća, i manje im suši kožu.

-  oko 250 ml ili više čiste negazirane vode.

- pola do jedne šolje svežeg sezonskog voća (jedna šolja je oko 2,5 dl).

-  oko 500 ml gore opisane mešane hrane (superhrane).

Ako zbog voća koje stavljate u svoju superhranu bude bilo previše še- ćera, onda tu hranu pomešajte sa vodom ili sokom od šargarepe ili nečeg drugog.

Mojoj supruzi je koža postala suvlja dok je bila na biljnom programu, tako da je u svoje „superpiće” dodavala dve kašičice ulja od lanenog se- mena. Delovalo je. Takođe, na svoje ispucale suve ruke stavljala je rici- nusovo ulje, što je dosta pomoglo.

Jedan manji problem u vezi sa dodavanjem bilo kojeg ulja jeste taj što kod nekih ljudi može dovesti do smanjenja energije. Zbog toga biste možda mogli da uzimate laneno ulje uveče, kada gubitak energije i nije toliko bitan. Druga mogućnost jeste da u svoje „superpiće” dodate izm- leveno laneno seme, umesto ulja.

Isto tako, zbog razlika u metabolizmu, ljudima ne odgovaraju sve vrste ulja. Laneno ulje nije uvek najbolje za svakog. Ja, na primer, najviše volim suncokretovo hladno ceđeno ulje.

Moja supruga je takođe primetila da je postala malo depresivnija tokom ovog programa. Pošto nije bila bolesna, uvidela je da treba da unese više mahunarki i kalorija u svoju ishranu, i pošto je zima dolazila, bila joj je potrebna malo teža hrana, kako bi se prilagodila hladnom vremenu. Time je rešila problem; salate i voće više nisu bili dovoljni, jer je leto prošlo.

Prečišćavanje jetre/žučne kese

Svako jutro treba započeti sa prečišćavanjem jetre/žučne kese ili prečiš- ćavanjem bubrega/bešike (više detalja na sledećoj strani). Možete naiz- menično primenjivati ove dve metode svake sedmice.

Sastojci:

Jesen i zima: oko 250 ml soka od jabuke ili grejpfruta, ili...

Proleće i leto: oko 250 ml soka od pomorandže ili zajedno sa sokom od citrusnog voća (iscedite jedan limun i pomešate sa dovoljno soka od po- morandže, grejpfruta ili mandarine, pa da ukupno bude 250 ml).

U svakoj opciji dodati:

-  oko 250 ml čiste negazirane vode

-  jedan do četiri češnja belog luka (počnite sa jednim, pa povećavajte dozu svakog dana). Ja uvek uzimam četiri velika češnja bez problema.

-  jednu do četiri kašičice hladno ceđenog maslinovog ulja (počnite sa jednom kašičicom, pa povećavajte dozu svakog dana).

- jedan mali deo (oko 2,5 cm) svežeg korena đumbira (zbog mučnine). Uputstvo:

Izmešajte sastojke u blenderu i posle to popijte. Petnaest minuta kasnije popijte dve šolje čaja za detoksikaciju (formula se nalazi u poglavlju o pročišćavanju krvi, vidi str. 113) ili jak čaj za stomak, poput čaja od lista nane ili korena đumbira. Popijte još jednu-dve šolje čaja tokom ranog popodneva i isto toliko rano ujutru.

Takođe, pijte i po 70 kapi tonika za jetru/žučnu kesu (formula se nalazi u poglavlju o čišćenju jetre, vidi str. 100) 4 puta dnevno. Možete ga popiti zajedno sa malo vode. Neki bi morali da koriste ovu formulu za jetru kao bazu, pa da dodaju malo čaparala, pelena ili šimširike (latinski nazivi svih biljaka nalaze se na kraju knjige).

Ja stavljam mnogo čaja od čaparala, više nego što obično neko stavi. U taj čaj dodam formulu za jetru. Možete ga piti iz većih plastičnih čaša, pošto se čaparal i druge biljke teže čiste sa stakla, a pored toga, manje treba da radite u kuhinji, da vam je lakše kada ste bolesni.

Koristite staru džezvu pri spremanju čaja od čaparala, pošto je on lepljiv i uništava je, osim u slučaju da imate vremena i energije da svaki put ko- ristite žicu za sudove. Možda je bolje da napravite tinkturu od čaparala.

Slobodno dodajte ovoj bazičnoj formuli šta sami volite. Nemojte se nikada plašiti da pojačate svoj program lečenja ili da probate nove stvari.

Prečišćavanje bubrega/bešike – primenjujte svake druge sedmice

Bez obzira da li su vam bubrezi oboleli ili ne, prečišćavajte bubrege svake druge sedmice, za sve vreme njenog trajanja.

Dr Šulc je imao prilike da vidi fotografije i medicinske snimke bubrega na kojima se nalaze nekakvi objekti, koji su ličili na korale, morske sase sa pipcima i rogove jelena 7-10 cm velikih. To su bili kristalizovani otpadni produkti ljudi koji nisu imali bubrežnu bolest. Urin nekih od njegovih paci- jenata bio je pun bakterija, gnoja i krvi.

Ako ste na ovom programu za neizlečive bolesti, onda treba da prečišćavate bubrege/bešiku ili jetru/žučnu kesu, kao što je malopre opisano. Možete programe prečišćavanja i naizmenično primenjivati svake sedmice.

Sastojci:

-  sok od jednog do dva limuna

-  oko 0,5 - 1 litar negazirane vode

-  malo ljute aleve paprike

-  sirup od javora, radi ukusa (nije obavezno)

Petnaest minuta kasnije, nakon što popijete taj tonik, popijte dve šolje formule za bubrege/bešiku (formula se nalazi u poglavlju o pročišćavanju bubrega, vidi str. 105). Popijte još jednu-dve šolje ovog čaja tokom ranog popodneva i isto toliko predveče.

U svaku šolju spomenutog čaja sipajte i oko 35 kapi tinkture za bubre- ge/bešiku, čija se formula nalazi u poglavlju o prečišćavanju bubrega (vidi str. 105).

Biljni programi detoksikacije za neizlečive bolesti

Svakog dana morate koristiti biljnu formulu za pročišćavanje kako bi vaše debelo crevo bilo aktivno. Počnite sa jednom kapsulom nakon večere i povećavajte dozu za po jednu kapsulu svakog dana, sve dok ne dobijete željeni efekat. Sastojci za ovu formulu se nalaze u poglavlju o pročišćavanju creva, vidi str. 84.

Možete svakoga dana čistiti creva i sa još jednom drugom formulom koja se nalazi u poglavlju o pročišćavanju creva, vidi str. 85: uzima se puna kašičica na 250-500 ml vode ili soka, 3 puta dnevno.

Takođe, svakog dana, 4 puta dnevno, uzimajte po 70 kapi formule za čišćenje krvi (koja je opisana u poglavlju o pročišćavanju krvi, vidi str. 113) sa oko 60 ml vode ili soka.

Pored toga, svake druge sedmice umesto toga primenjujte formulu sa korenom ehinacee, koja je opisana u poglavlju o imunom sistemu, vidi str.

211. Uzimajte po 70 kapi 4 puta dnevno.

Sve navedene doze su početna tačka. Ja sam bez problema kasnije ko- ristio 2-5 puta veću dozu. Nemojte se bojati lekovitih biljaka, naročito ako se držite celokupnog programa.

Neobavezne formule za lečenje nerava

Ljudi koji su teško bolesni često su i pod ogromnim stresom. A kako i da ne budu kada im lekar kaže da im, recimo, mora odstraniti testise i da će ionako-iovako, za tri meseca biti mrtvi, i da će umirati u najvećim mukama? Postoje dve vrste formula za lečenje nerava i različite vrste lekovitog bilja, koji su opisani u raznim poglavljima ove knjige, najviše u poglavlju o regeneraciji nerava (vidi str. 311). Dve osnovne vrste takvih formula jesu sedativna i obnavljajuća.

Glavni efekat sedativne formule jeste da umiri obolelog. Ako se u tome ne uspe, manje su šanse za izlečenje. Uzimajte po 70 kapi ove formule 4 puta dnevno. Dozu možete dvostruko povećati, a možete uzeti i 140 kapi odjednom, ako bude potrebno. Opis sedativne formule nalazi se u poglavlju o regeneraciji nerava (vidi str. 311).

Većina bolesnih ljudi ne jede dovoljno aleve paprike ili jedu onu koja je slabog kvaliteta

Za vreme trajanja programa za neizlečive bolesti, morate jesti 3-6 kašičica aleve paprike svakog dana. Počnite polako i povećavajte količinu. Takođe, treba uzimati alevu papriku koja je jačine najmanje 100.000

H.U. (heat unit - jedinica jačine). Većina paprike koja se prodaje je 40.000

H.U.   jačine. To nije vrsta koju je dr Kristofer koristio u svom lečilištu.

Ovo je još jedan razlog što ljudi ne postižu rezultate koje je dr Kristofer postizao. Oni koriste manje količine komercijalne vrste aleve paprike, koja poseduje samo mali deo dejstva od one koju je koristio dr Kristofer.

Veoma mali broj ljudi ima vruć, suv metabolizam, te mogu samo da jedu papriku povremeno, a ne redovno. I ja sam jedan od takvih.

-  Najbolje mesto za kupovinu jeste neki etnički kvart grada. Na primer, u Los Anđelesu ja ih uzimam na iranskoj pijaci. Oni imaju dobre ljute papričice. U bilo kojem karipskom, kineskom, japanskom, korejskom ili afričkom kvartu naći ćete bolju papriku nego u prodavnici zdrave hrane.

Sve što treba da pitate prodavca jeste: „Šta imate što je najljuće?” Ako nema etničkog kvarta u vašem gradu, probajte da nađete prodavnicu sa velikom ponudom zdrave hrane i samo kažite njihovom menadžeru: „Treba mi ljuta aleva paprika”. Možete je kupiti sledeći put kad dođete kod njih.

Neke paprike su jačine 200.000, dok je najviša granica 300.000. Nikad nisam okusio ništa jače od toga. Takve su habenero – meksičke čili papričice. To je narandžasta paprika u obliku tikve, samo što je veličine novčića i verovatno je najljuća poznata vrsta paprike.

Šta radite sa njima? Da li ih osušite?

-  O da. Možete ih samo staviti na sto, na neki papirni ubrus ili krpu, i tako će se same osušiti. Kod kuće imam pune činije toga. Kada ih kupujem, samo ih nabacam na mesto gde ima puno strujanja vazduha ili ih stavim u onu mrežu za hranu koja visi u kuhinji. Kada se osuše, veličine su vrha štapića za uši. Sitne, ali dinamitne. Neverovatno!

Postoji još jedna vrsta – pikina, koja se zove i afrička ptičja papričica. Lično sam putovao sa dr Kristoferom, i on je sve vreme pričao o njoj. Retko ko ima ili prodaje takvu papriku. Najviše što su prodavnice lekovitog bilja prodavale jesu čili papričice sa svojih 40.000 H.U, ali to nije afrička ptičja papričica koju je koristio dr Kristofer.

Znači da ja mogu redovno jesti papriku od 40.000 i da je skoro ne osetim?

- Da, ali dr Kristofer nije samo o tome govorio. Evo još jedne nedostajuće karike. Kao što sam već rekao, kada je dr Kristofer govorio o alevoj paprici, on je uvek mislio na afričku ptičju papričicu. Tada sam po prvi put od njega čuo za tu vrstu.

Dakle, on je koristio papriku od 300.000 H.U?

-  O da. On je koristio veoma ljutu vrstu, najljuću koja postoji.

Znači, kada on kaže 3 kašičice, on nije mislio na 40.000 jedinica?

-  Ne, mislio je uvek na ono izistinski ljuto.

I sada smo došli do 40.000?

-  Pa, nažalost, sada smo spali na takav standard.

Da, ali to je samo deseti deo od onoga što je on preporučivao.

- Upravo tako. Pogledajte ovo... Nedavno sam izvršio ispiranje očiju nad svojim učenicima. Kada sam to radio sa učenicima iz Engleske, nisam ko- ristio alevu papriku. A sa dr Kristoferom smo koristili papriku od 40.000 H.U.

Ali kada smo koristili preporučenu količinu dr Kristofera od 300.000 H.U, ovima su se oči refleksno zatvarale i nisu mogli pet minuta da ih otvore. A deset minuta kasnije sami su govorili da vide čak i stvari koje pre nisu videli.

Suština je u tome da nabavimo najljuću moguću alevu papriku. Domo- rodački narodi, kada bi probali ovu vrstu koja se prodaje po prodavnicama, rekli bi da ne valja ništa.

(Napomena Sema Bajsera: Evo šta sam saznao – sa ovim veoma ljutim meksičkim paprikama morate krenuti prvo sa veoma malom količinom, na vrh kašičice, pa da postepeno povećavate dok se ne naviknete. Uzmite je zajedno sa dosta vode, ali ne na prazan želudac.)

Ja sam probao da uzmem punu kašičicu prvog dana, i moj stomak je zbog toga stradao. Bol me je prošao nakon deset minuta jakih grčeva, te sam se posle osećao mnogo bolje. Shvatio sam da je bolje uzimati po malo više puta na dan, nego celu kašičicu odjednom.

Ako je dirate prstima, posle nemojte dirati oči, jer će vas peći. Naročito budite oprezni da ne dirate genitalije takvim prstima. Ali ako budete tako uradili, jedno vreme ćete imati velike bolove. Znam da zvuči protivrečno, pošto se ova ljuta paprika koristi kod ispiranja očiju, međutim, ona se tada primenjuje u tečnom rastvoru, i to u terapeutske svrhe.

Pojedite najmanje tri velika češnja sirovog belog luka svakog dana. Idealno je osam češnjeva luka dnevno.

- U svim člancima o belom luku koje sam pročitao, pisalo je da treba uzi- mati najmanje tri češnja dnevno. Tako da ako neko misli da će se izlečiti sa jednim ili dva češnja, grdno se vara.

Kada kažete češanj, ne mislite na one male?

-  Ne, nikako. Treba da bude dužine oko 2,5 cm i širine oko 1,25 cm.

O, pa to je veliki češanj luka!

- Da, to je neki standard: 2,5 x 1,25 cm. Danas se na mnogim mestima prodaje loš beli luk, to jest, onaj kod koga se glavica sastoji iz 50 sitnih češnjeva. To je loš beli luk. On nije tretiran na dobar način.

Vi možete da ga iscedite, ali ko će da cedi i ljušti takav luk? Kvalitetan beli luk je veličine manjeg limuna i sadrži oko 15 češnjeva. Takav luk vama treba. Ponekad su češnjevi još veći. Mogu biti oko 2,5 cm široki i isto toliko dugački, ali su uglavnom oko 2,5 x 1,25 cm. Minimum je da se koristi jedan takav 3 puta dnevno. Odatle se počinje.

A koja je idealna mera kada smo teško bolesni?

- Pa, 8-10 češnjeva dnevno. Jednom je neki grip harao Los Anđelesom, i čim ga je moj prijatelj osetio, on je pojeo 12 češnjeva, i to je bilo to. Više ga nije bilo, tako da nam je potrebno 8-12 češnjeva dnevno kod opasnijih oboljenja.

Znate, jedanput nas je zvala neka žena i rekla: „Ja ne volim beli luk”. Moja supruga je ovako odgovorila: „Onda nemojte ozdraviti”. Jer ako hoćete da se izlečite prirodnim putem, nemojte kukati zbog mirisa luka iz usta koji mogu osetiti vaši prijatelji. Mislim, ovde govorimo o spasavanju ljudskih života.

Ja sam jutros sebi napravio energetsko piće od iseckanih 5-8 češnjeva belog luka i šake đumbira, koje sam pomešao u činiji. Dodao sam malo soka od jabuke, promešao, pustio da sok natopi smesu 10 minuta, i onda popio. Meni je sok od jabuke umanjio neprijatni miris luka. Pijem to jedan- put-dvaput dnevno.

Po neki put dodam mnogo belog luka u ono „superpiće” koje stavim u blender. Mislim da je bolje kada se koristi blender.

-  E, to je pravo piće! Stari narodi, poput Grka, Rimljana i Egipćana, ko- ristili su celu glavicu belog luka, 10-15 češnjeva. Mi u stvari i pečemo beli luk, isto celu glavicu, i uvek svako pojede po jednu.

Da li morate da ih dobro očistite pre nego što ih ispečete?

-  Ne, sve što treba da uradite jeste da namažete malo maslinovog ulja na luk i stavite u rernu, da se peče kao krompir sa ljuskom. Ne morate ništa drugo da radite. Kada se ispeku, samo pritisnete češnjeve i izađe smesa kao puter od kikirikija.

Time se umanjuje efekat luka, zbog toplote, ali na ovaj način možete bez problema pojesti 20-30 češnjeva belog luka, ili da ga namažete na krišku hleba od celog zrna. Možete ga pomešati sa povrćem i poslužiti ljudima koji nisu navikli na sirovu hranu. Za njih se luk može malo ispeći. Ali, svako ko je na programu za neizlečive bolesti mora jesti samo sirovo.

Hidroterapijski program

Temeljni klistir: Svakog drugog dana morate primenjivati temeljni klistir. Sadržaj klistira može da se sastoji od oko 250 g gela od aloje i oko 250 ml vode (mlake).

Možete koristiti i oko 60 ml soka od pšenične trave sa oko 500 ml vode. (Ovo služi za detoksikaciju).

Druga opcija je sledeća: 1-2 češnja belog luka izblendiranog zajedno sa oko 250 ml jabukovog sirćeta i isto toliko vode. (Ovo deluje antibakterijski, antivirusno i fugicidno.)

Budite maštoviti: ako osećate da vam je potreban čaj za pročišćavanje krvi, koristite crvenu detelinu, a ako treba da se ojača imuni sistem, koris- tite čaj od korena ehinacee.

Topli i hladni tuševi: Ovo je najefikasniji način za pokretanje krvi i stvaranje bolje cirkulacije. O ovome više u poglavlju o upotrebi vode u svrhe lečenja. Jedanput dnevno morate primenjivati kompletnu metodu toplog i hladnog tuša. Počnite prvo sa toplom vodom i držite tako jedan minut, a zatim primenjujte hladnu jedan minut. Ponovite to sedam puta, tako da ceo tretman traje oko 15 minuta.

Drugi put tokom dana možete ponoviti isti ceo postupak ili samo de- limičan: voda se direktno primenjuje samo na oboleli deo tela, na primer, grudi, glava ili genitalije. Snažno masirajte oboleli deo tela dok preko pre- lazite toplim i hladnim tušom.

Ako tuš nije dostupan, onda koristite tople obloge i kese sa ledom.

Ricinusovo ulje se mora svako veče primenjivati, ne sme se preskočiti

Svako veče stavljajte oblogu sa ricinusovim uljem na oboleli deo tela i ostavite je preko noći. Možete istovremeno staviti više takvih obloga na razne obolele delove tela. Možete ih održavati toplim uz pomoć flaše sa vrućom vodom. Natopite najmanje 30 x 30 cm obloge od flanela. Zagrejte ricinusovo ulje pre nego što ga primenite.

Nemojte biti štedljivi sa veličinom flanela ili količinom ulja. Bolje je da veći deo tela zahvatite nego manji od onog kojeg treba. Ako stavite više, očistićete i druge delove tela, koji su verovatno isto zaraženi ili zakrečeni. Ričard Šulc kaže ovako: „Samo otiđite do lokalne prodavnice tekstilnog materijala i uzmite malo pamučnog muslina koji se koristi za pravljenje pe- lena. Oni ga imaju dosta, te možete naručiti koliko hoćete. Isecite ga po meri koja vama odgovara.

Dobro je ako spojite krajeve, a ako nije dovoljno debeo materijal, možete kupiti pamuk veće težine i staviti ga unutra, pa da bude kao sendvič. Potom ga natopite ricinusovim uljem i tako dobijete jednu dobru poveću oblogu. Možete i sašiti više slojeva zajedno ili da stavite čak i pamučni vatelin unutra. Oblogu prekrijte plastičnom kesom da ne biste nakvasili ćebe i čaršav (mada će se ionako isflekati). Ja stavljam kese preko obloge, onda debeli sloj krpa i na kraju opet plastični materijal preko čaršava.

Pored sapuna, soda-bikarbona vam može biti od koristi pri skidanju ulja sa vašeg tela sutra ujutru.

Vremenom će se i obloga isflekati raznim bojama usled izvlačenja toksina iz tela. Tada je zamenite novom oblogom. Nije neophodno da obloge sa ricinusovim uljem držite u frižideru preko dana.

Pojedini teško bolesni ljudi su primenjivali ove obloge svako veče po celom telu. Čuo sam da je jedna osoba, koja je patila od završnog stadi- juma raka, bila spasena ovom metodom. Njegov sin je celu vreću za spa- vanje natopio ricinusovim uljem i tako je primenjivao nad svojim bolesnim ocem.

Budite pažljivi sa ricinusovim uljem, pošto vam ono može upropastiti svu posteljinu i nameštaj. Ja koristim velike crne kese za smeće koje stavljam ispod sebe preko čaršava. Kada primenjujem oblogu sa ricinusovim uljem na glavi, ja prekrijem ceo jastuk i zaglavlje kreveta kesama. Pri primeni ove metode, nosite donji veš i majice koji su vam manje potrebni, pošto ulje može zahvatiti i vaš donji veš, sa kojeg se fleke nikada neće skinuti.

Ako su vam potrebne obloge sa uljem za glavu, onda prekrijte glavu nekim plastičnim materijalom ili kesom za smeće odgovarajuće veličine. A onda, na glavu stavite zimsku kapu, kako bi sve stajalo na mestu. Ako isto primenjujete na svoje genitalije, koristite pelene za odrasle, sa plastičnim slojem ispod, kako se čaršav ne bi isflekao (mada će i dalje biti fleka, ali manje).

Kada vam ricinusovo ulje ostane na rukama, prvo ga obrišite papirom, a onda operite vodom, kako ulje ne bi ostalo svuda po kupatilu. Nakon što stavim obloge, a možete ih istovremeno staviti na više delova tela, ja stavim preko sebe frotir, kako se uljem ne bi ništa više isprljalo u kući.

Svi pacijenti moraju da primenjuju tretman sa hladnim čaršavom

Konačno da opišemo i tretman sa hladnim čaršavom za stvaranje veštačke groznice: jedanput dnevno se primenjuje. Od drugog ili trećeg puta ćete se navići na ovaj ili bilo koji drugi postupak, i biće vam prijatnije. NEMOJTE preskakati ovu metodu, a raditi sve ostalo.

NEMA te biljke, niti fizičke vežbe koja može da zameni ovu metodu. Ako je preskočite, samo ćete sebi naškoditi. Detaljnije o ovome pisao sam u poglavlju o vodi kao leku. Takođe, posebna uputstva za decu nalaze se u poglavlju o deci na kasnijim stranicama.

Fizičke vežbe za telo

Masirajte celo telo svakog dana, naročito stopala i obolele delove tela. Nemojte se bojati da ih dodirnete. Neka živnu malo ti delovi tela. Ne smete izbegavati delove tela koji vas bole.

Za masažu koristite naizmenično ricinusovo i maslinovo ulje. Zaboravite na ulje od pšeničnih klica. Ulje od pšeničnih klica koje je preporučivao dr Kristofer sada je možda pokvareno ili su mu dodati veštački vitamini.

Svakoga dana se dobro IZRIBAJTE. Tako se stimuliše cirkulacija limfe, a limfni sistem čini čista tečnost vašeg tela. On nema pumpu kao što je srce. To je „bela krv” koja sadrži samo imune ćelije. Ribanje kože podstiče limfna tkiva. Isti učinak se dobija i običnim trljanjem kože, što je jedan od naj- boljih načina da se pokrene limfa svuda po telu.

Vežbanje: morate vežbati svakog dana. Radite bilo šta, samo budite fizički aktivni. Svakog dana povećavajte minutažu. Treba duboko da dišete i da se preznojite. Krajnji cilj jeste da budete aktivni sat vremena dnevno. Ako se izležavate, propadate. Ili još gore – umirete.

Vaš životni stav

Ričard Šulc savetuje svakom čoveku kome je dijagnostikovana neizlečiva bolest ili rečeno da je beznadežan slučaj, da uradi sledeće: ignorišite takvu dijagnozu i odmah počnite sa programom izlečenja. Ovi programi za ne- izlečive bolesti nemaju efekta ako u njega ne uložite sve svoje vreme i svu svoju energiju. Morate dati 110% od sebe.

Evo šta treba da uradite ili da shvatite:

1.   LJUBAV – voleti i biti voljen jeste najsnažnije sredstvo pročišćenja i izlečenja organizma.

2.   Budite odgovorni. Sami ste stvorili sebi problem i treba da ga se otara- site. Nikome nije bilo bolje od samosažaljevanja.

3.   Lekari nisu bili u pravu, vi možete da se izlečite.

4.   Oprostite svima koji su nešto loše uradili u prošlosti, uključujući i lekare. Pogledajte lična iskustva dr Kristofera o mržnji i raku, na video snimku broj 3.

Glavna funkcija vašeg tela jeste da popravlja i leči. Stoga, počnimo. NE postoje neizlečive bolesti. Postanite pozitivni, od ovog trenutka. Verujte. Počnite ODMAH.

Kada vam lekari kažu: „Ostalo vam je još šest meseci života”, šta to zapravo znači?

Kakvog uticaja imaju reči lekara na vaš imuni sistem kada vam kažu da ćete umreti za šest meseci?

-  Pa, znate kako, kada počne depresija, onda i svaka funkcija imunog sistema postaje takva, one slabe.

Dakle, oni vam uništavaju imuni sistem tim rečima?

-  Tako je. Tada vaš mozak šalje hemijsku poruku imunim  ćelijama:

„Umrećemo. Umrećemo. Prestani da se boriš”.

Šta vi kažete svojim pacijentima?

-  Jedna od stvari koje kažem ljudima jeste da sve što nastane u telu može biti i izbačeno iz tela. To ih odmah natera da razmisle i kažu u sebi:

„U redu, doveo sam sebe do ovog haosa, sada se mogu i izvući odatle”. Kažem im da spomenute reči njihovih lekara se odnose na one koji nastave da žive poput prosečnog Amerikanca. Lekari konvencionalne medicine ne misle na one koji se hrane biljnom hranom i koji su fizički aktivni, koji re- dovno pročišćavaju creva i svoju jetru. Oni nemaju pojma o tome.

Znači tako oni gledaju na to – neko će umreti za šest meseci ako nastavi da živi kao i većina ljudi što živi.

- Da, to biva tako ako nastavite da pijete po gajbu piva svako veče, gle- date španske serije na TV-u, ako ne vežbate i sedite u svojoj udobnoj stolici, razmišljate o negativnim stvarima, imate zatvor poput prosečnog Amerikanca, a onda na kraju, za šest meseci umrete od raka pankreasa.

Znate šta, lekari jesu u pravu, potpuno su u pravu: takvi ljudi će umreti. Međutim, to ne važi za one koji tad dođu kući, bace svoj televizor, izvade blender, pripreme se za pročišćavanje jetre, postanu fizički aktivni, čitaju knjige koje inspirišu, primenjuju temeljne klistire, koriste lekovito bilje, hladne i tople tuševe, i koji se drže biljne hrane. Za lekare još nije napisana knjiga o tome šta će se desiti ako budete uradili sve ovo.

Dakle, pošto nemaju pojma i pošto ne poznaju nikog ko je ovo radio, lekari kažu nekom da će umreti za tri do šest meseci.

Ali ljudima je lakše nakon što vi popričate sa njima?

-  Naravno. To im deluje logično. Kada lekari na takav način govore, oni uglavnom misle na način života njujorških taksista ili njima sličnima. Oni za primer uzimaju tipične bolesne i gojazne Amerikance, te misle na njih kada iznose svoje morbidne komentare. Ignorišite ih i odmah počnite sa programom za neizlečive bolesti.

Ostalo iz programa za neizlečive bolesti

Svakog dana se izlažite suncu i vazduhu 1-15 minuta („sunčana i vaz- dušna kupka”). Svima nam je mozak ispiran time kako je sunce opasno za ljude. Sunce ima lekovito dejstvo – kada se pravilno njemu izlažete. Čitave klinike su postojale u Evropi početkom 20. veka u kojima su teška oboljenja lečena sunčevim zracima. To su zvali helioterapija.

Svakog dana možete bosonogi da prošetate napolju po travi, a možete čak i leći na zemlju, da budete bliži prirodi, da je “osetite”. Duboko dišite dok ste napolju. Svež vazduh će vam pomoći da brže ozdravite.

Dremajte po malo preko dana: 1-3 puta dnevno, i više ako vam je potrebno. Ali nemojte to predugo raditi, jer ćete postati sanjivi. Bolje je da kraće, a češće spavate preko dana, ako vas hvata zamor. Mnogi pacijenti pitaju Ričarda Šulca šta da rade da bi imali energije i kažu mu da su umorni posle ručka. Šta tu nije u redu? Posle obroka bi trebali malo da se proše- taju.

Koristite samo prirodne sapune, šampone i paste za zube. Nemojte nikada koristiti parfeme, dezodoranse, kolonjsku vodu, itd. Protiv nepri- jatnog mirisa možete upotrebiti čista esencijalna ulja. Nosite samo prirodna vlakna - pamuk, lan, vunu i svilu. Bez poliestera, najlona i čak mešanog materijala.

Jedite ovu kalijumsku čorbu kad god je neophodno: ova čorba će vaše  telo pročistiti od neželjenih soli i kiselina, pritom vam pružajući koncen- trisanu količinu vitamina i minerala. Napunite veliku činiju sa ljuskama izrendanog krompira (25%), izrendanim šargarepama i iseckanom cveklom (25%), iseckanim crnim i belim lukom (25%) i celerom i zelenišom (25%). Dodajte ljute papričice radi ukusa.

Dodajte negaziranu vodu toliko da prekrije povrće i neka se krčka na veoma niskoj temperaturi najmanje sat-dva. Iscedite i popijte samo čorbu, a povrće stavite u kompost. Napravite dovoljno za dva dana, a ostatak čorbe stavite u frižider. Ako imate, dobro je koristiti organsko povrće. Nisu preporučljivi nikakvi toksični insekticidi, pesticidi, niti hemijska đubriva, za sve vreme programa pročišćavanja tela i detoksikacije.

Na kraju, ovo je moje mišljenje (Sem Bajserovo). Preporučujem, ako ste u mogućnosti, da koristite nerafinisanu morsku so u svojoj hrani – u Americi se takva so prodaje u prodavnicama pod imenom „keltska so” - to je jedina prirodna nezagrevana okeanska so za koju ja znam. Ako je ne- mate, onda možete da koristite koju imate - morsku ili kamenu.

Saznajte kako dr Šulc leči pacijente kojima drugi lekari ne mogu pomoći

Šta je glavna greška lekara koji ne uspevaju da izleče teško bolesne ljude?

-  Nedovoljno intenzivno lečenje. To je veliki problem.

Znate, kada ja dođem u Evropu, njihovi najbolji lekari u hodniku postroje za mene svoje najteže bolesnike. To su ljudi koje oni nisu uspeli da izleče. Veliki problem je u tome što se svi oni plaše da nekoga ne povrede. Oni “ne žele da slome pacijenta”.

Taj veliki problem jeste smrt!

-  Upravo tako. Oni nisu hteli da idu do kraja sa lečenjem pacijenta.

Pa šta onda rade – održavaju svoje doze i metode umerenim?

-  Tako je. A još kad pogledam ove pacijente, vidim da je način života koji su vodili pre nego što su se razboleli bio potpuno pogrešan. Pili su na litre i litre loših pića, pušili cigarete i uglavnom jeli hranu životinjskog porekla. A ljudi se pritom plaše da će malo prirodnog načina lečenja da im naškodi. Zato im ja pojačam celokupan program lečenja.

Uverio sam se u potpunosti da je ljudsko telo neverovatno snažno, jer meni nijedan pacijent nije preminuo. Nad ovima tek treba da izvršim tera- piju, na primer, da primenim ledenu kupku ili metodu sa hladnim čaršavom, pa još da mi umru. Niko od mojih pacijenata nije umro. Ljudi su mnogo iz- držljiviji nego što se misli.

Tako vam ja uzmem one pacijente i za jedan dan postignem ono što nji- hovi lekari nisu mogli za dve sedmice. Oni se svi preznojavaju u pozadini i misle: „Vidi šta ovaj radi gospođi Džons”.

Lekovito bilje nije moglo da izleči čoveka sa kamenom u bubregu dok ovaj nije prošao kroz težak i bolan proces masaže stopala

A šta ste vi to radili gospođi Džons što oni nisu?

-  Pa recimo da sam joj ispirao debelo crevo ili snažno masirao stopala. U vezi s tim, jednom prilikom sam video dr Kristofera koji je lečio nekog čoveka sa kamenom u bubregu. Kamen nije hteo da izađe iako je obolela osoba uzimala sve biljne formule. Tada je dr Kristofer počeo da masira nje- gova stopala, a ovaj je pomislio da mu zabija nokte u njih. Kamen je izašao u roku od sat vremena. Iako je uzimao sve vrste lekovitog bilja, bilo je neophodno da se nervi stimulišu kako bi došlo do pokreta.

„Kada se kod obolelog ne javljaju poboljšanja, ja znam da moram zasukati rukave i pojačati program.”

- Većina lekara se plaši da radi kao ja, zbog svoje nesigurnosti. Čak iako imaju desetogodišnje iskustvo, i dalje se plaše za sebe i svoje pacijente. Oni ne shvataju da takvim stidljivim stavom povređuju pacijenta.

Uglavnom lekari ne leče dovoljno intenzivno. Njihove terapije su slabe jačine.

Znate, mnogo ljudi se plaši brige o pacijentu, mada sam i ja sličan bio u prvih dvadeset godina rada – tako da se sada ničega ne plašim. Mene su mnogo puta maltretirali, pa šta više može loše da mi se desi?

Šta će ovi pacijenti meni da urade? Ja ih se ne plašim. Razumete me?

Ovaj ovde zub mi je izbijen. Dve godine sam se bavio kik-boksom. To je verovatno jedna od mojih mana, da se ne plašim. Ničega i nikoga se ne plašim, osim Boga. Nemam takvu vrstu straha. Ne plašim se pacijenata.

Šta mogu da mi urade – da se naljute na mene, da zaplaču, da me na- zovu kretenom? Nazivali su me tako. Ne mogu da me povrede, te ih ja „ribam” po ceo dan. Ne plašim se njihovih suza: u redu je, plači, kada za- vršiš sa tim, nastavljamo dalje. Ako hoćete da vičete na mene, da mi zalupite vrata, samo izvolite. Nemojte da vas vrata zakače otpozadi dok ih zatvarate. Ja im samo pojačam intenzitet. Smatram da je u tome suština.

A šta ako lekar dođe do krajnjih granica i ne može da izleči pacijenta?

- To znači da se lekari plaše da urade nešto više. Oni ovako razmišljaju:

„O Bože, ne smem to da im kažem”.

Ali mene nije briga. Ja ih pitam sve redom. Na primer, ako vidim da ima muža, ja je pitam: „Kakav je on čovek? Da li ga voliš? Da li ste u dobrim odnosima?” Ja samo idem tako. Želim sve da znam. Ako vidim da nešto malo nije u redu, onda teram po tome. Ako nešto pitam, a oni se tada nešto zbune, ja kažem ovako: „U čemu je problem? Ne sviđa ti se ovo što te pitam? Ovo pitam da bi mogao da ozdraviš. Je l’ to nije u redu?”

Ne odustajem i radim sve više i sve jače. Oni to prosto obožavaju. Po tome je moja reputacija u Evropi i postala takva.

Mislite po „maltretiranju”?

- Upravo tako. Ja ne odustajem. Dajte više aleve paprike, više tinkture. Više od svega. Na svom nedavnom putovanju upoznao sam ženu sa tu- morom na mozgu. Pogledao sam celokupan program njenih herbalista i sve ono što je važilo za jedan dan kod njih, kod mene je to bila samo ju- tarnja doza. Davao sam im to 6-8 puta dnevno.

Uvideo sam da je radila na poslu hemijskog čišćenja, te je tamo udisala sva ona toksična isparenja. Rekao sam joj da napusti posao i pređe u neku manje zagađenu sredinu. Drugi lekari su se ustručavali da joj to kažu.

Ja priđem ovim ljudima u lečilištima i kažem im: „Donesite mi deset kilo- grama leda u kadu gore na spratu”. A ako mi pacijent odgovori: „Ne razumete”, onda ja njemu kažem: „U redu, hajdemo gore u kadu sa lede- nom vodom. Da vidimo da li će nas to izvući iz ove situacije”.

„Zašto ljude stavljam u kadu sa ledenom vodom”

Zašto stavljate ljude u led? Čemu to služi?

-  Ne možete biti mirni i opušteni kada ste u kadi sa ledom. Ne možete, a da se ne razbesnite. Zaglavljeni ste i ljuti. Plačete. To je veoma bolno. Predstavlja šok, jednu šok terapiju. Uzimao sam ljude po lečilištima i za kosu ih vukao do kupatila da ih stavim pod tuš, jer su mi njihovi staratelji to dopuštali. Dobro je znati borilačke veštine. Kasnije to zavole, jer ih niko drugi nije lečio kao ja. Na kraju i ozdrave.

Naravno, dešavaju nam se i čudesna izlečenja. I opet, jedan od glavnih razloga zašto dolazi do čuda, jeste taj što udarim gas do daske i idem do kraja. Stvar je takođe i u tome što ja ne odustajem. Ja ne bežim od odgo- vornosti.

Ima toliko mnogo stvari. Ne može se doći u situaciju da nema više šta da se preduzme. A kad bi to i moglo da se desi, mislim da bih ja počeo sve iznova. Ili bih radio na drugačiji način ili bih dodao još neke stvari. Prirodni lekovi i metode se ne mogu istrošiti. To je ono što vaši čitaoci moraju da shvate o procesu izlečenja: ne treba odustajati.

Drugim rečima, nema mesta za stidljive mraviće.

- Tako je. Svi misle da pacijente leče previše intenzivno. Ja vam kažem, dajte ih meni i ja ću to raditi 10 puta intenzivnije. Nikom neće naškoditi, a svima će biti bolje. Nikad nisam video osobu koja je od toga predahnula. Jedna od mojih najboljih strana jeste da se osećam dovoljno sigurnim da mogu pojačati intenzitet lečenja.

Dakle, ako ne biste pojačali taj intenzitet, porodica obolelog bi trebalo da se pripremi za sahranu?

- Upravo tako. Došli bismo do toga da na nadgrobnoj ploči urežemo onaj drugi datum.

Imao sam ljude kojima sam govorio ovako: „Mislim da treba da pijete nekoliko čaša soka od šargarepe dnevno”, na šta oni meni kažu: „Pio sam ih”. Ja im onda odgovorim: „Dobro, treba da primenjujete tople i hladne tuševe”. A oni kažu: „Radio sam to pre”. Vi im onda nabrojite lekovite biljke, a oni opet kažu: „Uzimao sam ih pre”.

Međutim, sve gore nabrojano nikad nisu primenjivali istovremeno. Nisu ispoštovali celokupan program lečenja i nisu to radili svakog dana. U pro- gramu kao celini krije se velika snaga. Oni nikad nisu iskusili tu vrstu snage izlečenja.

Kako znati da li osoba preživljava krizu izlečenja ili je pri samrti?

Kada ljudi počnu da izbacuju toksine iz sebe ili se osećaju gore nego pre, kako znate da li preživljavaju krizu izlečenja ili se bolest pogoršava?

- Postoji samo jedan način da se to sazna. Znate, ako neko povraća žuč, kako ja znam da li je to zbog bolesti ili lečenja? Pa, samo ih pitate šta su radili prethodno veče.

Ako mi kažu da su otišli do kafića, popili par laganih piva, nekoliko čašica votke i pojeli picu sa feferonima, onda se radi o krizi bolesti. Ali ako mi kažu da su postili jednu sedmicu, onda znam da se radi o krizi izlečenja, iako simptomi mogu biti slični. Jednostavan način da se sazna da li je nekom bolje ili gore, jeste da se upita šta je nedavno radio.

Vaše telo će se boriti i boriti, i na kraju će eliminisati toksine, a vi ćete tada pomisliti da je to previše za telo; ipak, ono što prvo naučite na predmetu imunologije jeste da je glavna funkcija tela da preživi, a ne da umre, ne da se raspadne ako očistite jetru i onda da samo sebe uništi. Ono će uraditi sve što je neophodno kako bi preživelo.

Ali kako znate da li se osoba sprema da umre i da se njeno telo uopšte ne pročišćava?

-  Evo da vam ispričam jedan doživljaj. Lečio sam jednu devojčicu koja je imala tumor na mozgu. Došli smo do tačke kada su roditelji mislili da će ona umreti. Roditelji su paničili i bilo im je sve gore. Majka je plakala, a otac je postao depresivan. Onda sam ja nešto otišao iz grada, kad odjed- nom, došlo je do čudesnog izlečenja devojčice.

Stari lekari su to zvali „kriza izlečenja”. To nije baš dobar izraz, on bi tre- balo ovako da glasi: „Kad misliš da ćeš umreti”.

Sećate se momka sa rakom kostiju o kojem sam vam govorio i za koga smo mislili da će umreti? I njegova porodica i njegova supruga su mislili da umire. I baš tada, sve se okrenulo. Odmah nakon takvog lošeg stanja postalo mu je bolje i sav rak je nestao. Ponekad pomislim da tokom procesa izlečenja telu biva sve gore i gore, a da se onda sve što je loše u telu odjednom izbaci napolje.

Svojim pacijentima govorim da ne obraćaju previše pažnje na te uspone i padove tokom procesa lečenja.

Poput dr Kristofera, i ja verujem da samo Bog zna za svakog čoveka kada će umreti. A vi treba da budete dovoljno prosvetljeni kako biste to osetili i znali. Meni je to zadavalo dosta muka. Ja pogledam te ljude i oni izgledaju kao da su već mrtvi. Ne znam šta ih održava živim. Mislim ovako u sebi: „To je to. Oni neće biti srećne ruke poput drugih”.

Ali sledeća vest koju sam čuo jeste da su ozdravili. Dakle, ne bih ništa dobro učinio da sam im rekao da će umreti, da odu na Devičanska ostrva, jedu tamo čokoladu i čekaju da umru.

Nisam ja taj koji odlučuje ko će umreti, a ko ne. To nije na meni. Ja pokušavam podstaći pacijente da razmisle o tome i da sami odluče. Možda će oni dobiti neki znak od Boga. Možda im se Bog obrati. Imao sam takve pacijente koji su znali šta će se desiti. Jedan je rekao ovako: „Ja ne mogu preživeti ovo. Hajde da organizujemo veselje”. Sutradan nakon tog veselja je umro.

Pacijenti vam stvarno tako kažu?

-  Da, kažu mi. Tako da nikad, ali nikada nisam rekao nekome da neće preživeti. Čak i onda kada umiru. Čak i kada povraćaju krv. Ja im kažem:

„Hajde samo da idemo dan po dan”. Nikada nisam rekao: „Gotovo je”. Kako to nekome da kažem?

Ne možete znati šta će biti.

-  Pa da, stvarno ne mogu. Osim u slučaju da mi Bog lično kaže, nikoga neću da otpisujem. Zato uvek kažem: „Samo napred”. I tako sam izlečio mnoge od kojih su drugi digli ruke.