Drugu zagonetku predstavljala je izvanredna meha­ nicka stabilnost atorna. U vazduhu, na primer, atomi se sudaraju milionima puta svake sekunde, pa se ipak na­ kon svakog sudara vraeaju svom prvobitnom obliku. Ni­ jedan planetarni sistem koji sledi zakone klasicne meha­ nike ni ada .iz tih sudara ne bi izasao nepromenjen. No atom k1seomka ee uvek zadrzati sebi svojstvenu konfi­ guraciju elektrona, rna koliko se cesto sudarao sa dru­ gim atomima. Ta je konfiguracija, staviSe, potpuno isto­ vetna u svim atomima jedne date vrste. Dva atoma gvožđa, shodno tome i dva parceta Cistog gvožđa, pot puno su Istovetna, bez obzira odakle poticu i kako su u proslosti bili tretirani.

. Kvantna teorija je pokazala da sva ta zapanjujuea SVOJStva atoma proisticu iz talasne prirode njihovih elek­ trona. Da pocnemo od toga da cvrstoca (solidnost) mate­ rije predstavlja posledicu jednog tipicnog .kvantnog efekta" povezanog sa dvostrukim talasno/cesticnim as­ pektom materije,  sto je osobina subatomskog sveta za koju ne postoji nikakva makroskopska  analogija.  Kad god je neka estica ograni ena na mali prostor ona na to sputavanje odgovara krecuci se okolo, i Sto je manja oblast na koju je ograni ena, to ce se estica u njoj brze kretati. U atomu, sad, postoje dve sile koje se nadmecu. S jedne strane, elektroni su vezani za jezgro elektri nim silama koje nastoje da ih privuku Sto blize. S druge stra­ ne, oni na to sputavanje odgovaraju kovitlajuCi naokolo, i Sto su vrSce vezani za jezgro, to ce njihova brzina biti veca; zapravo sputavanje elektrona u atomu rezultuje ogromnim brzinama koje dostizu oko 1000 kilometara u sekundi! Te visoke brzine ine  da  atom  izgleda  kao vrsta sfera, baS kao Sto i propeler koji se brzo krece iz­ gleda kao disk. Veoma je tesko joS viSe sabiti atome te tako oni materiji daju njen poznati aspekat  vrstoce.

U atomu se, dakle,  elektroni  rasporeduju  u  orbite na takav na in da postoji optimalna ravnotefa izmedu privla enja jezgra i njihovog protivljenja sputavanju. Atomske orbite se, medutim, veoma razlikuju  od plane­ tarnigh orbita u sun evom sistemu, a ta razlika potiCe od talasne prirode elektrona. Atom se  ne  moze  prikazati kao mali planetarni sistem. Mesto estica koje kruze oko jezgra bolje je da zamislimo talase verovatnoce raspore­ dene u raz1i6te orbite. Kad god vrSimo merenje,  mi cemo elektrone naCi negde u tim orbitama, ali ne moze­ mo reCi da oni ..kruze oko jezgra" u smislu klasi ne me­ hanike.

U orbitama se elektronovi talasi moraju tako raspo­ rediti da se njihovi .krajevi sastavljaju", tj. da sa inja­ vaju obrasce poznate kao .,stojeei talasi". Ti se obrasci pojavljuju kad god su talasi ograni eni na neki odredeni prostor, poput talasa u vibrirajucoj zici na gitari, iii u vazduhu unutar flaute (videti dijagram). Iz tih primera je dobro poznato da stojeci talasi mogu uzeti samo jedan ograni eni broj ta no odredenih oblika. U slu aju elek­ tronovih talasa unutar atoma, to zna i da oni mogu po

obrasci stojeCih talasa u zici koja vibrira

stojati samo u odredenim atomskih orbitama jasno odre­ denih pre nika. Elektron vodonikovog atoma, na  pri­ mer, moze  postojati samo u odredenoj prvoj, drugoj iii trecoj orbiti, itd., a nigde drugde izmedu njih. Pod nor­ malnim uslovima, to ce uvek biti na njegovoj najnitoj orbiti, koja se naziva ..osnovno stanje" (ground state) atoma. Odatle, elektron moze skociti na viSe orbite uko1iko primi neophodnu koliCinu energije itada se za atom kare da je u "pobudenom stanju" iz koga ce se vratiti svom osnovnom stanju nakon nekog vremena,  s tim da ce elektron otpustiti vgak  energije  u  obliku  jednog kvanta elektromagnetnog zratenja, iii fotona. Stanja je­ dnog atoma, tj. oblici i medusobne udaljenosti orbita njegovih elektrona, potpuno  su  istovetna  za  sve atome sa istim brojem elektrona. To je razlog zbog  kojeg  ce bilo koja dva atoma kiseonika, na primer, biti potpuno istovetna. Oni mogu biti u razlititim  pobudenim  stanji­ ma, moMa zahvaljujuCi sudarima  sa drugim atomima u vazduhu, ali ce se nakon nekog vremena neizbezno vra­ titi na potpuno isto osnovno stanje.' Talasna priroda elektrona na taj nacin objasnjava istovetnost atoma i nji­ hovu veliku  mehanitku  stabilnost.

Sledeca odlika atomskih stanja je cinjenica  da  se ona mogu u potpunosti odrediti jednim skupom celih brojeva koji se nazivaju "kvantnim brojevima", a koji ukazuju na polozaj i oblik elektronovih orbita. Prvi kvantni broj je broj orbite iodreduje energiju koju elek­ tron mora imati da bi bio u toj orbiti; daljnja dva broja odreduju detaljni oblik elektronovog talasa u orbiti i po­ vezani su sa brzinom i smerom elektronove rotacije•. Cinjenica da se te pojedinosti izraiavaju celim  brojevi­ ma znaCi da elektron svoju rotaciju ne more menjati kontinuirano, vet  samo moze skakati sa jedne  vrednosti na drugu, upravo kao sto moze da skace samo s jedne na drugu orbitu. Vise vrednosti  opet predstavljaju  pobude­ na stanja atoma, dok je osnovno stanje ono u kome  se svi elektroni nalaze na najnizim mogutim orbitama i po­ seduju najmanje moguce kolitine rotacije.

•             .Rotacija" elektrona u njegovoj orbiti ne sme se shvatiti u klasi nom smislu; ona je odredena oblikom elektronovog talasa u terminima verovatnoea postojanja estice u odredenim delovima or­ bite.

Tendencije  postojanja,   cestice  koje  na  sputavanje odgovaraju  kretanjem,  atomi  koji  iznenada  preskacu  iz jednog  u  drugo  •kvantno  stanje",  i jedna  sustinska  me­ dupovezanost svih pojava  - eto samo nekih od neobicnih svojstava  atomskog  sveta.  S druge  strane,  osnovna  sila iz koje  proishode  sve atomske  pojave  nama je  bliska  i mozemo je doziveti i u makroskopskom  svetu. To je sila elektricnog  privlacenja  izmedu  pozitivno  naelektrisanog atomskog  jezgra   i  negativno   naelektrisanih   elektrona. Prozimanje  ove sile sa elektronovim  talasima  proizvodi svu  neizmernu   raznolikost  struktura  i  pojava  u  nasoj okolini. Ono je  odgovorno za sve hemijske reakcije,  i za stvaranje molekula,  naime, agregata  sacinjenih od neko­ liko  atoma  povezanih  medusobnom  privlacnoscu.  Inte­ rakcija  izmedu  elektrona  i atomskih jezgara  predstavlja prema  tome  osnovu  svih cvrstih,  tetnih  igasovitih  tela, a takode i svih zivih organizama kao i bioloskih  procesa koji su im svojstveni.

U ovom neverovatno bogatom svetu atomskih poja­ va, jezgra igraju ulogu izuzetno malih, stabilnih sredista koja poredstavljaju izvor elektricne sile i Cine skelete velikog broja raznovrsnih molekularnih struktura.  Da bi se shvatile te strukture, i najveci  deo prirodnih  pojava oko nas, nije neophodno da se ista vise zna o jezgrima osim njihovog naelektrisanja i mase. Medutim, ako ho­ cemo da razumerno prirodu rnaterije,  da  saznamo  od cega je materija u  krajnjem  ishodu  sacinjena,  moramo da proucavarno atornska jezgra koja sadrre praktitno ce­ lokupnu njegovu masu. Tridesetih godina, nakon sto je kvantna teorija razotkrila svet atorna, glavni zadatak fi­ zicara bio je, prerna tome, da shvate struktruru jezgra, njegove sacinitelje i sile koje ih tako cvrsto drze na oku­ pu.

Prvi znacajan korak ka razurnevanju strukture je.z­ gra predstavlja otkrice neutrona kao drugog sacinitelja jezgra, jedne  cestice Cija je  rnasa priblizno jednaka  protonovoj (prvi saCinitelj jezgra) - oko• dve hiljade puta veca od mase elektrona -ali koja ne nosi naelektrisanje. To otkrice ne samo da je objasnilo kako su jezgra svih hemijskih elemenata izgradena od protona i neutrona, vee je razotkrilo da nuklearna sila koja te cestice tako cvrsto drzi na okupu u jezgru, predstavlja jednu potpu­ no novu pojavu. Ona nije mogla biti elektrornagnetnog porekla posto su neutroni bili elektricno neutralni. Fizi­ cari su ubrzo shvatili da su se suocili sa jednom novom silom prirode koja se ne pojavljuje nigde izvan jezgra.

Atomsko jezgro je oko sto hiljada puta manje od celog atoma, a ipak ono sadrzi gotovo celokupnu njego­ vu masu. To znaCi da materija u jezgru mora biti izuze­ tno gusta u poredenju sa oblicima materija na koje smo navikli. I zaista, kada bi se celo ljudsko telo sabilo do gustoee jezgra ono ne bi zauzimalo viSe mesta od vrha pribadace. Ova velika gustina, medutim, nije jedino ne­ obicno svojstvo materije jezgra. BuduCi da su iste kvan­ tne prirode kao i elektroni, •nukleoni" - kako se protoni i neutroni cesto nazivaju - na ogranicavanje odgovaraju velikim brzinama, i posto su sabijeni u mnogo manji prostor njihova je reakcija tim zesca. Oni jure po jezgru brzinama od oko 60 000 kilometara u sekundi! Materija jezgra  prema  tome predstavlja jedan  oblik materije koji je  potpuno drugaeiji od bilo cega sto nam je poznato

..ovde gore" u nasoj makroskopskoj okolini. Mo:Zda je najbolje mozemo predstaviti kao sicusne kapljice izuze­ tno guste tecnosti koja zestoko kipi i vri.

Sustinski novi aspekt materije jezgra koji objasnja­ va sva njena neobicna svojstva,  jeste  jaka  nuklearna sila, a ono sto tu silu cini tako jedinstvenom jeste njen izuzetno kratak domet. Ona deluje samo kada se nukle­ oni veoma priblize jedan drugome, naime, kada je ra­ zdaljina izmedu njih oko dva do tri puta veca od njiho­ vog precnika. Na toj udaljenosti, nuklearna sila je sna­ zno privlacna,  ali kada  se udaljenost  smanji, ta  sila postaje snazno odbojna tako da se nukleoni ne mogu dalje pribli:Zavati jedan drugom. Na taj nacin, nuklearna sila drzi jezgro u jednoj krajnje stabilnoj, mada izuzetno di­ namicnoj ravnotezi.

Predstava o materiji koja se rada iz istrazivanja ato­ ma i jezgara pokazuje da je njen najveCi deo usredsreden u sicusnim kapljicama koje su razdvojene ogromnim udaljenostima. U sirokom prostoru izmedu masivnih i zestoko kipucih jezgara krecu se elektroni. Oni sacinja­ vaju tek mali deo ukupne mase, ali materiji pruzaju njen aspekt cvrstoee i obezbeduju veze koje su neophodne za izgradivanje molekularnih struktura. Oni takode uces­ tvuju u hemijskim reakcijama i odgovorni su za hemij­ ska svojstva materije. Nuklearne reakcije se, s druge strane, obicno ne odigravaju prirodno u ovom  obliku materije, jer energije koje su tu dostupne nisu dovoljno visoke da bi narusile ravnotezu jezgra.

Ovaj oblik materije, medutim, sa svim svojim mnostvom oblika i tekstura i svojom slozenom moleku­ larnom arhitekturom, moze postojati jedino pod vrlo specijalnim okolnostima, kada temperatura nije previSe visoka, tako da molekuli previSe ne poskakuju. Kada to­ plotna energija naraste oko sto puta, kao u vecini zve­ zda, sve atomske i molekularne strukture se raspadaju. Veci deo materije u univerzumu zapravo postoji u stanju koje je veoma razliCito od onoga koga smo upravo opi­ sali. U srediStima zvezda postoje velike koliCine materi­ je jezgra i tamo preovladuju nuklearni procesi koji se na zemlji odigravaju vrlo retko. Oni Cine sustinu Citavog niza zvezdanih pojava koje se posmatraju u astronomiji, od kojih najveci deo po ice od kombinacije nuklearnih i gravitacionih efekata. Za nasu planetu su nuklearni pro­ cesi u sredistu Sunca od posebnog znacaja, jer obezbe­ duju energiju koja odrzava nasu zemaljsku sredinu. Je­ dan od velikih trijumfa savremene fizike bilo je otkrice da stalni dotok energije sa  Sunca (na a vitalna veza sa svetom veoma velikog) predstavlja proizvod nuklearnih reakcija (pojava iz sveta beskrajno malog).

U istoriji prodiranja u ovaj submikroskopski svet do lo se do jedne etape u ranim tridesetim godinama kada su naucnici mislili da su sada konacno naW .,osno­vne opeke"  od kojih je  izgradena  materija.  Znalo se da taran" viSe nije jako privlacan. Kako je tokom godina otkrivano sve vise i vise cestica, postalo je jasno da sve one ne mogu biti nazvane .,elementarnim", a danas je medu fizicarima ra ireno uverenje da nijedna od njih ne zasluzuje to ime.

Tabela mezona

se sva materija sastoji od atoma ida se svi atomi sastoje od protona, neutrona i elektrona. Te su takozvane ..ele­ mentarne cestice" smatrane konacnim neuniStivim jedi­ nicama  materije:  atomima  u  demokritovskom  smislu.

Iako kvantna teorija, kao  to je ranije pomenuto, impli­cira  da  svet  ne  mozemo  razloziti  na  najmanje jedinice koje postoje nezavisno jedna  od druge, to se u to vreme uglavnom  nije opaialo.  Klasicne  navike  miSljenja još uvek su bile toliko uporne da je najveci broj fizicara po­ kusavao da materiju shvati u terminima njenih ..osno­ vnih opeka" i taj je trend u miSljenju zapravo snaian cak i danas.

Dva dalja razvoja dogadaja u savremenoj fizici po­ kazala su, medutim, da se poimanje elementarnih cestica kao  primarnih  jedinica   od  kojih  je  sacinjena  materija mora napustiti. Jedan od tih razvoja bio je eksperimen­talan, a drugi teorijski, i oba su zapoeela tridesetih godi­na. Na eksperimentalnoj strani, nove cestice su otkrive­ ne kad su fizicari usavrsili svoje eksperimentalne tehni­ke irazvili nove ingeniozne uredaje za otkrivanje cesti­ca. Tako se do 1935. broj cestica povecao sa tri na sest, do 1955. na osamnaest, a danas znamo za preko dve stotine  ..elementarnih  cestica".

Ove dve tablice na sledecoj strani, uzete iz jedne  nedavno objavljene zbirke tabela14, pokazuju   veCinu  cestica  koje  su  danas  poznate.  One ubedljivo ilustruju  da u takvoj situaciji pridev  ..elemen

Ovo verovanje je pojatano teorijskim razvojem koji je tekao uporedo sa otkrivanjem sve veceg broja te­ stica. Ubrzo nakon formulisanja kvantne teorije, postalo je jasno  da potpuna  teorija  nuklearnih  pojava  ne moze biti samo kvantna teorija, vee ona mora ukljuciti i teori­ ju  relativiteta.  To je  stoga sto se cestice  ogranicene  na zapreminu jezgra  cesto kreeu  tako brzo  da  se  njihova brzina  priblizava  brzini  svetlosti.  Ta  je   cinjenica  od kljucne  vaznosti  za  opisivanje  njihovog  ponaSanja,  jer svaki opis prirodnih pojava koje ukljucuju  brzine bliske brzini svetlosti mora da uzme u obzir teoriju relativiteta. Kako  mi  kazemo,   to  mora  da  bude   ,relativitisticki" opis. Ono Sto nam je dakle potrebno za potpuno razume­ vanje  nuklearnog  sveta jeste  jedna  teorija  koja  u  sebe ukljucuje  i kvantnu  teoriju  i teoriju  relativiteta.  Takva teorija joS nije pronadena, pa stoga do sada joS uvek nis­ mo biii u stanju da formuliSemo potpunu teoriju jezgra. Mada znamo poprilicno toga  o strukturi jezgra  i o inte­ rakcijama  izmedu  nuklearnih  cestica,  mi joS  uvek  na onom  fundamentalnom  nivou  ne  razumemo  prirodu  i slozeni oblik nuklearne  sile. Ne  postoji  potpuna  teorija nuklearne  cestice  koja  bi  se mogla  uporediti  sa  kvan­ tnom  teorijom  za  atomski  svet.  Mi  imamo  nekoliko ,kvantno-relativistickih"  modela koji jako dobro opisuju neke aspekte sveta cestica, ali stapanje kvantne teorije i ieorije relativiteta u jednu potpunu teoriju  sveta cestica joS uvek predstavlja srediSnji problem i veliki izazov savrmene fundamentalne  fizike. 

Teorija relativiteta je duboko uticala  na naSu pred­ stavu o materiji time Sto nas je naterala da na jedan suS­tinski  nacin  izmenimo  nase poimanje  cestice.  u klasi­cnoj fizici, masa nekog objekta uvek se povezivala sa je­dnom neuniStivom  materijalnom  supstancom, sa nekom ,tvari"  za  koju  se  mislilo  da  su  od  nje  sacinjene  sve stvari. Teorija relativiteta je pokazala da masa nema ni­ kakve veze sa bilo kakvom supstancom vee da predstav­ lja jedan oblik energije. Energija je, medutim, jedna di­ namicna velicina  koja je vezana za aktivnost, iii za pro­ ces. Cinjenica da je masa neke cestice jednaka odrede­ noj  kolicini  energije znaei  da se cestica  viSe  ne  moie smatrati staticnim objektom, vee se mora pojmiti kao je­ dan dinamicni obrazac, jedan proces koji ukljucuje ener­ giju koja se ispoljava kao masa cestice. To novo poimanje cestica  uveo je Dirak kada je formulisao jednu relativisticku jednaeinu koja opisuje ponaSanje elektrona. Dirakova teorija nije bila samo izuzetno uspesna u objaSnjavanju tananih pojedinosti atomske strukture, vee je takode razotkrila i fundamen­ talnu simetriju koja postoji izmedu materije i antimateri­ je. Ona je predvidela postojanje anti-elektrona sa istom masom kao i elektron, ali sa suprotnim naelektrisanjem. Ta pozitivno naelektrisana cestica, koja se sada naziva pozitron, zaista je i pronadena dve godine nakon sto ju je Dirak predvideo. Simetrija izmedu materije i antima­ terije implicira da za svaku cesticu postoji jedna antice­ stica iste mase i suprotnog naelektrisanja. Ukoliko na raspolaganju imamo dovoljno energije mozemo stvoriti parove cestica i anticestica koje ee se pretvoriti u cistu energiju u obrnutom  procesu anihilacije. Ovi procesi stvaranja i anihilacije cestica predvideni su iz Dirakove teorije pre nego Sto su stvarno pronadeni u prirodi i od tada su posmatrani miiionima puta.

Stvaranje materijalnih cestica iz Ciste energije sva­ kako je  najspektakularniji efekat teorije relativiteta i ono se moze razumeti jedino u terminima shvatanja cestica koje je gore izlozeno. Pre relativisticke fizike cestica, za sacinitelje materije se uvek smatralo da su iii elementar­ ne jedinice koje su neuniStive i nepromenljive, iii da su slozeni objekti koji se mogu razbiti na sastavne delove; i osnovno pitanje je bilo da li materiju mozemo deliti une­ dogled, iii eemo na kraju doci do nekih najmanjih nede­ ljivih jedinica. Nakon Dirakovog otkriea celo se pitanje deljenja 'materije pojavilo u novom svetlu. Kada se dve cestice sudare s visokom energijom, one se obicno ras­ padnu na delove, ali ti delovi nisu manji od prvobitnih cestica. Oni su opet cestice iste vrste i nastaju  iz energije kretanja (..kineticke energije ") koja je ucestvovala u procesu sudaranja. Ceo problem deljenja  rnaterije razre­ sava se tako na jedan neocekviani  natin. Jedini nacin da se subatornske cestice dalje podele jeste da ih udarirno jednu o drugu u procesu sudara u korne ucestvuju visoke energije. Na taj nacin rnozerno deliti rnateriju  unedo­ gled, ali nikada ne dobijarno rnanje delove, jer sarno stvararno cestice iz energije koja ucestvuje u torn proce­ su. Subatornske cestice su tako u isto vrerne i uniStive i neuniStive.

Ovo stanje stvari mora ostati paradoksalno sve dok se drzirno statickog gledista o slozenirn ..objektirna" koji se sastoje od ..osnovnih opeka". Tek kada prihvatirn? dinarnicko, relativisticko glediSte, paradoks ce nestat1. Cestice se tada shvataju kao dinarnicki obrasci, iii pro­ cesi koji ukljucuju odredenu kolicinu energije koja se nama prikazuje kao njihova rnasa. Energija dve cestice koje se sudaraju se u procesu sudaranja ponovo raspore­ duje da bi stvorila jedan nov obrazac, a ako je uvecana dovoljnorn koliCinorn kineticke energije, taj novi obra­ zac rnoze obuhvatiti i dodatne cestice.

Viskoenergetska sudaranja subatornskih cestica predstavljaju osnovni metod kojirn se fizicari sluze pri proucavanju svojstava tih cestica, a fizika cestica se sto­ ga cesto naziva i ..fizikorn visokih energija". Kineticke energije koje su potrebne za kolizione eksperirnente (e ­ sperirnente sa sudaranjern) postizu se pornoeu ogrornmh ubrzivaca cestica (akceleratora), velikih kruznih rnasina kilornetarskih precnika u kojirn se protoni ubrzavaju do brzina bliskih brzini svetlosti, a zatirn sudaraju sa dru­ girn protonirna iii neutronirna. Zadivljuje to sto su za is­ trazivanje sveta beskrajno rnalog potrebne rnasine takve velicine. One predstavljaju superrnikroskope naseg vre­ rnena.

VeCina cestica stvorenih u tim sudarirna zive izuze­ tno kratko vrerne - rnnogo krace od rnilionitog dela se­ kunde - nakon cega se ponovo raspadaju  na protone,  ne­ utrone i elektrone. Uprkos svorn krajnje kratkorn zivo­ tnorn veku, te cestice ne sarno da se rnogu otkriti i da se njihova svojstva rnogu izrneriti, vee se rnoze uciniti  da one ostave tragove koji se rnogu fotografisati! Ti tragovi cestica nastaju u takozvanirn rnehurastirn kornorarna  na nacin slican naCinu na koji rnlazni avion ostavlja trag na nebu. Cestice su zapravo za rnnogo redova velicina rna­ nje od rnehurica koji saCinjavaju trag,  ali su fizicari  u stanju da iz debljine i zakrivljenosti traga odrede koja ga je cestica prouzrokovala. Slika na sledecoj strani poka­ zuje takve tragove iz rnehuraste kornore. Tacke iz kojih izlazi po nekoliko tragova su tacke na kojirna se cestice sudaraju, a zakrivljenja su prouzrokovana rnagnetnirn poljirna koja eksperirnentatori  koriste da bi identifikova­ li cestice. Sudaranja cestica predstavljaju nas glavni ek­ sperirnentalni metod za proucavanje njihovih svojstava i interakcija, i stoga su ove lepe  linije,  spirale  i  krivine koje cestice iscrtavaju u rnehurskirn kornorarna od naj­ veceg znacaja za savrernenu fiziku.

Eksperirnenti  visokih  energija  koji  su  poslednjih decenija  obavljani  sa  rasturanjern  cestica  pokazali  su narn na krajnje upecatljiv  nacin dinarnicnu  i vecno pro­ rnenljivu prirodu  sveta cestica. Materija se u tim ekspe­ rirnentirna  pokazuje  kao potpuno podlozna  transrnutaci­ ji.   Sve  se  cestice  rnogu   preobraziti   u  druge  cestice; rnogu se stvoriti iz energije i ponovo se pretopiti u  nju.

u torn svetu su klasicni pojrnovi kao sto su .elernentar­na cestica",  ..rnaterijalna  supstanca"  iii ..izolovani objekt", izgubili svoje znacenje; ceo univerzurn prikazu­ je se kao jedna dinarnicka rnreta neodvojivih energet­ skih obrazaca. Do sada jos nisrno pronasli jednu  potpu­ nu teoriju koja  bi  opisala  taj svet subatornskih  cestica, ali ipak posedujerno nekoliko teorijskih  rnodela koji ve­ orna dobro opisuju  neke njegove aspekte. Nijedan od tih

i sliCne fotografije obrcu se da bi sejasnije prikazali fini tragovi Cestica; fizicari eesto koriste ovaj metod.

modela nije liSen matematitkih teSkoca i svi oni na odre­ dene na6ne protivurete jedan drugome, ali svi oni odra­ favaju osnovno jedinstvo i suStinsko dinamitni karakter materije. Oni pokazuju da se svojstva testice: mogu ra­ zumeti jedino u terminima njene aktivnosti - njene inte­ rakcije sa okolnom sredinom  - i da se testica, prema tome, ne mofe posmatrati kao neki izolovani entitet, vee semora shvatiti kao jedan integrisani deo celine.

Teorija relativiteta nije samo na drastitan natin uti­ cala na naSe poimanje testica, vee i na naSu predstavu o silama izmedu tih testica. U relativistitkom opisu testi­ tnih interakcija, sile izmedu testica - to jest, njihovo medusobno privlatenje iii odbijanje - predstavljaju se kao razmena drugih testica. Taj je pojam vrlo teSko vi­ zuelno predstaviti. On predstavlja posledicu tetvorodi­ menzionalnog prostorno-vremenskog karaktera suba­ tomskog sveta i sa tom predstavom ne izlaze 1ako na kraj ni naSa intuicija niti naS jezik. Pa ipak on je od suS­ tinskog znataja za razumevanje subatomskih pojava. Taj pojam povezuje sile izmedu satinitelja materije sa svoj­ stvima drugih sa6nitelja materije i tako ujedinjuje ta dva pojma, silu i materiju, koji su izgledali tako teme­ ljno razli6ti joS od grtkih atomista. No i za silu i za ma­ teriju se sada smatra da zajedno potitu iz dinamienih obrazaca koje nazivamo testicama.

Cinjenica da testice stupaju u interakciju posred­ stvom sila koje se ispoljavaju kao razmenjivanje drugih testica predstavlja joS jedan razlog zaSto se subatomski svet ne mofe razlofiti na sastavne delove. Od makros­ kopskog nivoa pa dole do nivoa jezgra dobra je aproksi­ macija reci da se stvari sastoje od  sastavnih  delova. Tako se za zrno soli more reci da se sastoji od molekula soli, da se molekuli soli sastoje od dve vrste atoma, ti atomi od jezgara i elektrona, a jezgra od protona i neu­ trona. Medutim, na nivou testica viSe nije mogucno posmatrati  stvari na taj natin.

Poslednjih godina, ima sve viSe dokaza da su i pro­ toni i neutroni slozeni objekti; ali su sile koje ih drze na okupu toliko snazne iii su - sto izlazi na  isto  - brzine koje sastavni delovi dostizu toliko visoke, da se mora primeniti  relativisti ka  slika u kojoj su sile istovremeno i cestice. Na taj se na in zamagljuje razlika izmedu e­ stica-saCinitelja i cestica koje sa injavaju vezivne sile i aproksimacija po kojoj se  objekat sastoji od sastavnih delova prestaje da vazi. Svet estica ne moze se razloziti na elementarne sastavne delove.

U savremenoj fizici univerzum se, dakle, dozivlja­ va kao jedna dinamicna  nerazdvojiva  celina  koja  uvek na jedan sustinski natin ukljucuje i posmatraca.Pri ta­ kvom dozivljavanju, tradicionalni pojmovi  prostora i vremena, izolovanih objekata, uzroka iposledice,  gube svoj smisao. Takvo jedno iskustvo, medutim, vrlo je sli­ cno iskustvu isto njackih mistika. Ta slicnost postaje oCigledna u kvantnoj teoriji i teoriji relativiteta, a jos istaknutija postaje u ..kvantno-relativistickom" modelu subatomske fizike gde se obe ove teorije udruzuju kako bi proizvele krajnje upecatljive paralele  sa istocnjackim misticizmom.

Pre nego sto detaljno izlozim te paralele, dacu je­ dan kratak opis onih skola isto njacke folozofije koje su relevantne za poredenje za citaoca koji s njima nije upo­ znat. To su razli ite skole u okviru religijskih filozofija hinduizma, budizma i taoizma. U narednih pet poglavlja biCe opisana istorijska pozadina, karakteristicne odlike i filozofski pojmovi tih duhovnih tradicija, s tim da ce na­ glasak biti na onim aspektima i pojmovima koji ce biti zna ajni za kasnija poredenja sa fizikom.