Naša Gospa, s malim Isusom u naručju, siđe na Zemlju da poseti jedan manastir. Počastvovani i ponosni, sveti oci stadoše u red da

bi  joj  iskazali  svoje  poštovanje; jedan je  recitovao  pesme,  drugi  je pokazao svoje iluminacije za Bibliju, treći je nabrojao imena svetaca.

Na kraju reda stajao je jedan neugledni monah, koji nije bio u prilici da usvoji znanja od učenih glava toga doba.

Njegovi roditelji bili su obični ljudi koji su radili u jednom cirkusu. Kad je došao red na njega, fratri su hteli da završe svečanost iz straha da on ne pokvari utisak o njihovom manastiru.

Ali i on je želeo da iskaže svoju ljubav prema Bogorodici. Sav postiđen, praćen prekornim pogledima svoje braće, izvuče iz džepa nekoliko pomorandži i poče da ih baca u vazduh izvodeći majstorije koje je naučio od svojih roditelja u cirkusu.

I tek tada se mali Isus nasmejao i zapljeskao ručicama od radosti. I jedino - njemu Bogorodica je pružila ruke, i dozvolila mu da malo pridrži njenog sina.