16.    oglavlje

Nezgode: Medicina u svom elementu

Uvek mi je bilo paradoksalno da se toliko roditelja neoprav- dano brine zbog čestih, bezopasnih bolesti, a pogotovo što ne obraćaju pažnju na dečije nezgode koje ubiju više dece nego sve vodeće dečije bolesti zajedno. Više od 8.000 dece mlađe od 15 godina nastradaće ove godine u SAD-u. Mnoge od tih nezgoda mogle bi se sprečiti, kao i mnogo smrtnih ishoda, ako se se pre- duzmu odgovarajuće mere odmah nakon nezgode.

Na kraju ovog poglavlja naći ćete spisak saveta koji bi mogli pomoći da spasite svoje dete od nesrećne smrti ili povrede. Unu- tar poglavlja naći ćete pojedinačne savete o tome kako se pona- šati u hitnom slučaju ako snađe vaše dete.

Većina manjih povreda ne zahteva lekarsku intervenciju, ali hitnu pomoć treba pozvati odmah ako je povreda ozbiljna. Kako ih razlikovati? Najvažnije pravilo je ako se vaše dete povredi - ne paničiti! To nije uvek lako, jer i male ogrebotine na nekim mes- tima mogu jako krvariti, a ne treba puno krvi da bi bela majica izgledala tako da roditelji pretrnu od straha.

Ipak, morate nastojati da ostanete mirni jer vaša reakcija na dečiju povredu mora biti brza i razumna. Morate proceniti da li je povreda dovoljno ozbiljna da bi bio potreban lekarski tretman, da li treba odmah požuriti u bolnicu na odeljenje za hitne inter- vencije ili je bolje da prvo pozovete lekara i prvu pomoć, ili je bolje da dete sami odvezete u bolnicu svojim automobilom. Čak i u slučajevima koji su očigledno tako teški da će dete morati os-

tati u bolnici, morate odlučiti da li treba preduzeti neke spaso- nosne mere u kolima hitne pomoći ili u vašem autu na putu do bolnice.

Pokušaću da vam dam nekoliko saveta koji će vam pomoći da odredite koliko je povreda ozbiljna i koje metode lečenja treba primeniti ako lekarska pomoć nije neophodna. Kao što je slučaj i sa svim drugim savetima u ovoj knjizi, ako vagate, igrajte na si- gurno.

U slučaju ozbiljnih povreda savetujem lečenje u bolničkim odeljenjima za hitne slučajeve, ne samo zato da bi do lečenja došlo što pre, nego i zato što je tu američka medicina “u svom elementu”. U većini slučajeva lekari na takvim odeljenjima su bolje osposobljeni, veštiji i iskusniji od ostalih. Naviknuti su da reaguju hitro u hitnim slučajevima. Ako je detetov život ozbiljno ugrožen, nema boljeg mesta gde biste ga mogli odvesti.

Posekotine i ogrebotine

Svaki roditelj zna da su izgrebani prsti i oguljena kolena sva- kodnevna pojava među decom, ali uveren sam da većina rodi- telja ne zna šta s njima da učini. Opšte je prihvaćeno pogrešno verovanje da se moraju upotrebiti antiseptici, pa čak i antibiotici, kako bi se sprečila upala ako je rana otvorena. Zbog toga, kad se dete poseče ili ogrebe koleno, roditelj trči u apoteku po nešto što je onde već spremno za ovakve slučajeve. To je nerazumna reakcija jer takvi lekovi nisu potrebni i mogu pogoršati povredu.

Većina antiseptičkih sredstava koja se prodaju bez recepta u apoteci - jod, vodonik-peroksid i masti različitih sastava - mogu nadražiti tkivo, a možda uopšte ne deluju na klice. Telo ima vlas- tite sisteme za borbu protiv infekcije i oni su prilično delotvorni ako im pružite priliku.

Šta učiniti ako se dete malo poseče ili ogrebe? Malo! Isperite nežno povredu pod tekućom vodom da biste uklonili sve nečis- toće. Zatim je pokrijte čistim povezom ako je neophodno da bi

prestalo krvarenje, zatim je ostavite da se suši na vazduhu. Kod manjih posekotina i ogrebotina nikakvo lečenje nije potrebno.

Lekarska pomoć može biti potrebna ako rana neobuzdano krvari ili je tako teška da je treba zašiti kako bi se olakšalo zace- ljivanje ili iz kozmetičkih razloga. U tom slučaju najbolje je da odmah krenete u bolnicu, na odeljenje za hitne slučajeve.

Jako krvarenje je takav tip hitnih slučajeva kada treba delovati brzo, bez medicinskih saveta. Ako krv teče iz vene, zaboravite sve što ste ikada učili o podvezivanju žila i pokušajte zaustaviti krvarenje pritiskom direktno na ranu. Ugroženo područje pok- rijte komadom čiste tkanine ili gaze i pritisnite dok krvarenje ne prestane ili dok žrtva ne dođe na odeljenje za hitne intervencije. Žilu treba podvezati tako da prekinete cirkulaciju u ekstremitetu samo ako krv šiklja iz arterije. U tim retkim slučajevima cirkula- cija se sme prekidati samo na minut ili dva. Ako povez ostane predugo stegnut, može doći do gubitka ekstremiteta.

Mnogi roditelji se pitaju da li je neophodno vakcinisati dete protiv tetanusa svaki put kad se ogrebe ili poseče. Većina dece je vakcinisana još u ranom detinjstvu (to je T iz DTP vakcina), ali neki lekari insistiraju na dodatnoj dozi nakon povrede. Dok sam bio mlad, govorili su da opasnost od tetanusa preti ako je do povrede došlo u seoskom dvorištu ili ako smo se naboli ili ogre- bali na zarđali ekser. Zbog toga sam dodatne doze davao samo u tim slučajevima. Davao sam ih i svakih 10 godina, preventivno.

Danas se pitam da li su i te dodatne doze ikada bile zaista potrebne i da li vakcinisanje protiv tetanusa ima uopšte smisla. Nema naučnih dokaza koji bi upućivali na to koliko često treba davati dodatne doze i jesu li one uopšte potrebne. Milioni američkih vojnika su vakcinisani protiv tetanusa kada su regru- tirani uoči Drugog svetskog rata. Iako su 4 decenije prošle, pokazalo se, osim u nekoliko slučajeva, da su još uvek imuni. To mi se čini jakim argumentom protiv rutinskih dodatnih doza vak- cina u bilo kom razmaku kraćem od 40 godina!

Opekotine

Dok sam bio dete, tipičan domaći lek koji se stavljao na blaže opekline bio je sloj maslaca ili masti. Teorija u pozadini toga leka bila je da se time koža omekšava i štiti od vazduha, čime se sma- njuje bol. Pri ruci je bilo uvek i mnogo lekovitih masti koje mora da su bile još bolje jer su mirisale na lek koji su sadržale. Danas znamo da ima nekoliko vrsta opekotina koje se dele prema veličini nanesenih oštećenja i za svaki tip treba upotrebiti prime- rene metode lečenja.

Kada se vaše dete opeče, lečenje koje preduzimate mora za- dovoljiti tri cilja: ublažiti bol, sprečiti infekciju i izbeći ili izlečiti šok. Važno je znati kako ostvariti sve te ciljeve u svakoj kategoriji opekotina.

Opekotine prvog stepena deluju samo na spoljašnji sloj kože koji postaje crven, upaljen i osetljiv, ali nema mehura ni ugljeni- sanih mesta. Neposredno lečenje koje treba preduzeti sastoji se od uranjanja ugrožene površine u hladnu vodu, koja će sniziti temperaturu kože i smanjiti bol. Nakon toga na kožu se može na- neti antiseptički preparat rastvorljiv u vodi ili obloga od praška za pecivo koja se zatim prekrije gazom. To nije medicinski neop- hodno, ali će olakšati bol jer povreda neće biti izložena vazduhu.

Opekotine drugog stepena su mnogo ozbiljnije. One uniš- tavaju gornje slojeve kože, ali i neka tkiva. To može ostaviti trajne ožiljke, a i veća je opasnost od infekcije zbog isticanja tečnosti iz krvi koja stvara plikove, a oni se mogu inficirati kad puknu. Ope- kotina drugog stepena vrlo male površine, kao što se kod dece može dogoditi ako se opeku na cigaretu, može se lečiti kod kuće, ali ako su zahvaćene veće površine tela, treba odmah potražiti lekarsku pomoć.

Opekotine trećeg stepena jesu one u kojima je došlo do ugljenisanja ili uništenja svih slojeva kože, pa čak i delova mesa ispod kože. Katkad su uništeni i krajevi živaca, tako da je bol mala ili je uopšte nema. Ako je više od 10% površine kože zahvaćeno

opekotinama II i III stepena, postoji opasnost od smrti zbog šoka ili kasnije infekcije.

U slučaju opekotina II ili III stepena roditeljima je teško da neš- to preduzmu iz straha da detetu ne nanesu još veći bol. Ali, vrlo je važno, da ako je vaše dete žrtva (to je imperativ), da se prisilite da napravite ono što treba napraviti odmah, pre nego što stigne medicinska pomoć.

Ako vam medicinska pomoć nije odmah na raspolaganju, naj- bolje što možete učiniti jeste da opečenu površinu uronite u hladnu (ne ledenu) vodu što brže možete. Time ćete sniziti tem- peraturu opečene površine tako da oštećenja izazvana toplotom dalje ne napreduju i umanjićete bol jer povrede neće biti izlože- ne vazduhu.

Ako se čini da bi žrtva mogla pasti u šok, neka ostane u potr- bušnom položaju, utoplite je i podignite joj stopala i noge, ali to možete učiniti samo ako nije došlo do povrede glave i pluća. Ne dajte joj nikakva stimulativna sredstva ni tečnost. Simptomi šoka koje morate uočiti jesu ubrzani puls, bledilo lica, hladna i vlažna koža, drhtanje kao i neobična žeđ.

Ako se odeća žrtve zalepila za opekotinu, ne možete je skidati. Ako su izbili plikovi, pazite da ih ne probušite jer se time pove- ćava opasnost od infekcije. Ne dodirujte opečenu površinu ru- kama ni bilo kakvim predmetom. Napokon, ne stavljajte na opekotinu mast, maslac, razne masti, antiseptična sredstva ni bilo koji drugi lek. Oni samo otežavaju posao doktoru.

Deca su često žrtve opekotina hemijskim sredstvima kad poč- nu da ih privlače sredstva za čišćenje, neoprezno ostavljena u njihovoj blizini. Mnogi takvi preparati sadrže jake kiseline, de- terdžente, alkale.

Ako se vaše dete njima opeče, ugroženo područje treba odmah isprati velikim količinama hladne vode. Pazite da odmah skinete odeću koja bi mogla biti natopljena štetnom hemikali- jom. Zatim, za svaki slučaj, potražite medicinsku pomoć.

Drugi česti izvor težih opekotina kod dece jeste prevruća vo- da. Nema potrebe da termostat na grejaču vode bude podešen na više od 50°C, ali ima dosta dokaza da je većina grejača pode- šena na više od 55°C - temperaturu koja će izazvati teške opeko- tine za 30 sekundi. U nekim domovima grejači se podešavaju i na 70°C, temperaturu koja će gotovo istog trenutka izazvati teške opekotine trećeg stepena.

Nije retkost da deca koja ostanu sama u kadi namerno ili slu- čajno otvore toplu vodu, a zatim se prestraše kad se nađu pod vodom koja je bolno vruća. Ako je termostat grejača vode pode- šen na više od 50°C, posledice mogu biti, a često i jesu, kobne. Procenjuje se da je svake godine kod više od 2.000 slučajeva ope- kotina uzrokovana vrućom vodom potrebno bolničko lečenje i da se čak 15% takvih opekotina završava smrću.

Zašto ne biste odmah proverili na koju je temperaturu pode- šen termostat u vašem kupatilu?

Povrede glave

Povrede glave zadobijene padom ili slučajnim udarcem gla- vom u tvrde predmete su retko kad opasne. Medicinske inter- vencije i rentgenski snimci obično nisu potrebni, ali treba pažljivo pratiti reakcije žrtve nakon nesreće kako biste bili sigurni da nije došlo do neurološkog oštećenja. Budući da se roditelji boje mogućnosti trajnog oštećenja mozga, mnogi odmah trče doktoru čim se dete udari u glavu. I kod mene su često dovodili decu koja nisu imala nikakvih vidljivih simptoma samo zato što su pala s kreveta. Takve posete samo u retkim slučajevima su zaista oprav- dane i mogle bi se izbeći kada bi roditelji znali koji simptomi opravdavaju medicinsko lečenje povrede glave njihovog deteta.

Ako je vaše dete povredilo glavu, prvo i najvažnije pitanje treba biti: Da li je dete izgubilo svest nakon povrede, makar i na kratko? Ako jeste, ili ako je do nesreće došlo kad je bilo samo i niste sigurni da li se onesvestilo ili ne, odmah ga odvedite dok- toru ili u bolničko odeljenje za hitne intervencije. Doktor će ve-

rovatno rentgenski snimiti glavu kakо bi se utvrdilo da prilikom nezgode nije došlo do frakture lobanje. Ako se snimkom otkrije jednostavno naprsnuće, ono je u retkim prilikama ozbiljno, ali ako je naprsnuće ulegnuto i pritiska mozak, biće neophodno lečenje, a možda i operacija.

Ako nije došlo do gubitka svesti, nema potrebe da odmah zo- vete lekara. Mnogi lekari su skloni da odmah snimaju glavu, što nije opravdano ako nema drugih simptoma osim same činjenice da se dogodila nezgoda. Neki lekari traže i elektroencefalogram (EEG), usprkos činjenici da dokazi upućuju na to da EEG nema značajniju vrednost pri dijagnostifikovanju.

Vrlo je važno da, nakon povrede pri kojoj nije došlo do gubitka svesti, pažljivo pratite što se događa sa vašim detetom bar iduća 24 sata kako biste odredili da li ima nekih drugih činilaca koji bi zahtevali medicinsku pomoć. Tragajte za simptomima pitajući se sledeće:

-  Kakav je nivo svesti kod vašeg deteta? Da li je živahno ili letargično i nepokretno?

-  Da li je veličina njegovih zenica nenormalna? Da li je zenica jednog oka raširenija od druge ili možda ne reaguje na jako svetlo?

-  Da li vaše dete vidi dvostruko? (Da li mu se oči kreću onako kako bi trebale?)

-  Da li dete može normalno da pokreće sve udove?

-  Da li ima poteškoća u disanju na koje upućuje neprirodno

disanje?

-  Da li je dete izgubilo koordinaciju pokreta, ima li vrtoglavicu

ili teškoće pri održavanju ravnoteže?

-  Da li mu curi krv ili bistra tečnost iz nosa ili ušiju?

-  Da li ima jaku glavobolju koja ne popušta ili čak jača?

Ako je prisutan neki od tih simptoma, igrajte na sigurno i od- vedite dete doktoru.

Na kraju, koja reč zabrinutim majkama: nemojte odmah pret- postaviti da se dogodilo nešto strašno ako vaše dete mlađe od

pet godina padne s visokog stola ili iz kreveta. Ono verovatno vrišti više od straha nego od povrede, jer su istraživanja pokazala da je samo u 3% slučajeva kada se tako nešto dogodi potrebna medicinska pomoć. U većini slučajeva reč je o slomljenim kos- tima, a ne o povredama glave. Razloga za brigu zbog povrede glave ima samo ako je dete izgubilo svest.

Trovanje

Slučajna trovanja dece i smrtni slučajevi od trovanja drama- tično su se smanjili u poslednjoj četvrtini veka. Razlog leži deli- mično u razvitku centara za kontrolu trovanja te u odredbama koje obavezuju proizvođače da na mnogim lekovima i sredstvima za domaćinstvo stavljaju čepove koje deca ne mogu da otvore. Usprkos tom napretku, svake godine se u SAD-u dogodi više od 2 miliona trovanja, a veliki postotak otpada na decu. Do većine trovanja ne bi došlo da su sprovedene odgovarajuće mere zaštite u domaćinstvu.

Kod najmanje 3/4 dece koja se otruje nije potrebna medi- cinska pomoć ako roditelji odmah reaguju na primeren način. Prvo što morate učiniti jeste da utvrdite koju je otrovnu stvar dete progutalo, pa ako je protivotrov naveden na pakovanju, odmah ga dajte detetu. Zatim pozovite lokalnu službu za kon- trolu trovanja kako biste proverili šta trebate dalje činiti.

Ako ustanovite o kojoj je stvari reč, ali na nalepnici nije nave- den protivotrov, nazovite službu za kontrolu trovanja kako biste dobili potrebna uputstva. Neka vam ambalaža bude pri ruci jer će vas verovatno zamoliti da pročitate šta na njoj piše. Ako vam kažu da sa detetom odmah odete u bolnicu, ambalažu ponesite sa sobom.

Lečenje kod kuće, uz pomoć saveta stručnjaka iz službe protiv trovanja, u većini slučajeva je zadovoljavajuća. Većina lekara nije stručno osposobljena u lečenju od trovanja. Po mišljenju dr Ri- charda Moriarityja, direktora Nacionalne mreže centara za kon- trolu trovanja, “većina lekara ima vrlo malo znanja (o trovanju)

i vrlo malo prakse”. Dr. Moriarity veruje da otprilike 85% slu- čajeva trovanja nije opasno po život. Oni se mogu uspešno rešiti kod kuće.

Šta učiniti u slučaju trovanja zavisi od otrova koji je dospeo u telo, tako da je važno potražiti savet u službi za kontrolu trovanja. Ako to do sada niste učinili, potražite broj telefona lokalne službe i dodajte ga spisku brojeva za hitne slučajeve. Osnovni cilj svakog lečenja od trovanja jeste uklanjanje što veće količine otrova iz sistema i razređivanje ili neutralizovanje onoga što je ostalo. U većini slučajeva za to je potrebna supena kašika sirupa ipeke kako bi se izazvalo povraćanje, pa je mudro da kod kuće imate malu količinu tog sredstva kako bi se našlo pri ruci ako zatreba. Ali ne dajte ga detetu bez savetovanja sa službom za kontrolu trovanja jer ima situacija (kao npr. kad se proguta korozivno sredstvo) kada se povraćanje ne preporučuje.

Povraćanje ne treba izazivati ni kada je dete progutalo petro- lej, sredstvo za nagrizanje, ili jaku kiselinu. Proizvodi petroleja mnogo više štete plućima nego probavnom traktu, pa nije po- željno ponovo ih vraćati prema plućima. Što se tiče sredstava za nagrizanje i kiselina, one pale grlo dok ulaze pa je nepoželjno da isto delovanje ponovimo u suprotnom smeru.

Stvari koje se najčešće progutaju, a kod kojih se povraćanje ne sme izazivati, jesu benzin, kerozin, teški benzin, odstranjivači boje na bazi petroleja, terpentin, razne boje nameštaja i auto- mobila, sredstva za ubijanje muva, sredstva za čišćenje odvodnih cevi i pećnica, amonijak i druga belila, proizvodi koji sadrže sum- pornu, azotnu, sonu, karbonsku ili neku jaku kiselinu. Ovaj spisak nije sveobuhvatan pa zato ipak nazovite službu za trovanja pre nego što kod deteta izazovete povraćanje.

Što napraviti kad pronađete svoje dvogodišnje dete sa praz- nom flašicom lekova u ruci? Pre svega, nastojte da ustanovite koliko je lekova ili kapsula bilo u flašici. Zatim nazovite službu za kontrolu trovanja i dajte im sve podatke sa kojima raspolažete. Nemojte pretpostavljati da, zato što dete ne pokazuje nikakve

znakove trovanja, ono nije u opasnosti. Posledice uzimanja veli- kih količina lekova ne moraju se videti prvih nekoliko sati i, ako ništa ne preduzmete pre nego što se pojave simptomi, život va- šeg deteta može biti ugrožen.

Najbolji način da dete zaštitite jeste da se ono ne nađe u tak- voj situaciji. Zbog toga će vam možda organizacija domaćinstva biti malo nespretna, ali to je niska cena za sigurnost vašeg de- teta. Evo nekoliko saveta kojih biste se trebali pridržavati u sva- kom domaćinstvu gde ima male dece.

- Pretpostavite da su svi lekovi i sredstva za održavanje čistoće u kući, koliko god bezazleno izgledala, opasna ako ih proguta ra- doznalo dete. Štetne mogu biti i dečije vitaminske tablete ako dete pojede sadržaj cele flašice.

-  Vrata ormara u kojima držite kućne potrepštine, lekove i druge opasne stvari osigurajte sigurnosnim bravama (na tržištu postoje posebni plastični dodaci koje deca ne mogu otvoriti, prim. prev.). Nije dovoljno “skloniti ih na sigurno”.

-  Ne ostavljajte decu bez nadzora u blizini opasnih stvari da biste se javili na telefonski poziv ili zvono na vratima. Deca začas shvate kako doći do nečega, čak ako imaju na raspolaganju samo nekoliko trenutaka.

-  Lekove i proizvode za domaćinstvo držite u njihovoj origi- nalnoj ambalaži. To će sprečiti greške i podaci s nalepnica biće vam na raspolaganju ako dete tu stvar proguta.

-  Praznu ambalažu i stare, neiskorišćene lekove odmah bacite.

-   Ako detetu dajete lek, pazite da ima dovoljno svetla kako

biste videli šta mu dajete.

-   Kad vam dođu gosti, pazite da detetu ne budu nadohvat

ruke novčanici i torbice. Nije se jedno dete otrovalo lekom iz ne-

čije torbice.

Deca su povremeno žrtve trovanja hranom, od čega se nak- ratko osećaju loše, ali nema ozbiljnijih posledica. Simptomi su povraćanje, obično praćeno prolivom koji se ne može objasniti početkom gripa. Ako nema očiglednih ozbiljnijih simptoma, osim

ovih navedenih, ne treba tražiti medicinsku pomoć ili dete lečiti nečim drugim osim ljubavlju i pažnjom. Ako je žedno, dajte mu da sisa komadiće leda, ali mu ne dajte ništa da jede niti pije 6 sati nakon što povraćanje prestane. Tada može popiti biljni čaj, supu od povrća ili prokuvanu vodu, ali nemojte mu davati tvrdu hranu dok se dobro ne naspava. Ako povraćanje ne prestaje, a dete je izgubilo više od 10% svoje prethodne težine, odvedite ga doktoru. On će ga možda lečiti kako ne bi dehidriralo.

Uganuća, iščašenja i lomovi

Koštana i mišićna struktura dece i odraslih se bitno razlikuje i to utiče na vrstu povreda koje se javljaju na rukama i nogama. Uganuća, koja uključuju kidanje ili istezanje ligamenata, retka su kod male dece јег ligamenti još nisu pričvršćeni uz kost. Deca dok rastu češće povređuju epifizu, meki deo kosti koji raste. Ako dete izvrne zglob, koleno ili stopalo, a oticanje i bol traju duže od dva dana, posetite lekara jer ako je došlo do loma epifize, treba staviti gips.

Kod dece je spoljašnji sloj kosti, zvan periosteum (pokosnica), srazmerno debeo u poređenju s tim slojem kod odraslih ljudi, a i manje je krhak. Zbog toga, povrede koje bi kod odraslih izazvale oštre lomove sa razmaknutim krajevima slomljene kosti, kod dece često izazivaju samo “delimičan lom” kosti (engl. green- stick). Ime je sasvim odgovarajuće jer se takvi lomovi mogu upo- rediti sa cepanjem kada se slomi grana na drvetu. Kost se ne odvaja nego se savije, stvarajući male uzdužne pukotine na mestu loma. Medicinska intervencija je ipak potrebna.

Ako vaše dete iskrene stopalo ili koleno, nema potrebe da odmah tražite lekarsku pomoć. Odlaganje pregleda na nekoliko dana kako bi se videlo da li se bol i otok smanjuju, neće otežati lečenje. Ako je ipak posredi lom, treba potražiti medicinksu po- moć. Upozorite dete da povređenu nogu ne opterećuje, a na to područje stavljajte hladne obloge kako bi se smanjio otok. Nakon sat vremena takav postupak više nema vrednosti i tada mnogi

lekari savetuju tople obloge kako bi se poboljšala cirkulacija u povređenom ekstremitetu.

Moram iskreno priznati da je ovo jedna od mnogih situacija u kojima je medicinksa “nauka” više nego neprecizna. Velike su razlike u mišljenju oko toga treba li na uganuti zglob staviti hlad- ne ili tople obloge.

Medicinskim krugovima kruži klasična priča o doktoru koji je rekao pacijentu da na uganuti zglob stavlja hladne obloge. Paci- jent se držao njegovih saveta dva dana, uz velike muke i nela- godnosti, ali stanje zgloba se nije popravljalo. Požalio se svojoj kućnoj pomoćnici koja ga je posavetovala da stavlja tople obloge. Pacijent je to i učinio, a stanje zgloba se gotovo odmah popravilo. Kada je sledeći put došao kod doktora, vodio se ovakav razgo- vor:

Pacijent: “Doktore, poslednji put kada sam bio kod vas rekli ste mi da na uganuti zglob stavljam hladne obloge. To sam i radio i nije mi pomoglo. Onda mi je kućna pomoćnica rekla da stavim tople obloge i to je odmah delovalo.”

Doktor: “Hmmm. To je čudno. Moja kućna pomoćnica je rekla da treba stavljati hladne obloge.”

Poruka je, naravno, ta da mnogi ne znaju šta je bolje za uga- nuti zglob - hladno ili toplo. Važno je zglob imobilisati i umotati elastičnim zavojem kako bi se sprečilo kretanje koje bi pogoršalo povredu. Pazite da zavoj ne bude previše stegnut kako ne bi ote- žavao cirkulaciju. Ne slušajte nikoga ko vam kaže da je najbolje da dete koje je uganulo stopalo odmah hoda. Bol je način na koji priroda kaže da nešto nije u redu. Prema tome, ako je stopalo bolno, poruka je: “Nemoj stati na ovu nogu!”

Ako se stanje povređenog stopala, kolena, ručnog zgloba, lak- ta ili ramena ne popravi za nekoliko dana, idite kod doktora. Dva dana odlaganja smanjiće mogućnost da vaše dete bude pod- vrgnuto nepotrebnom rentgenskom zračenju, odnosno osigura- će mu da bude podvrgnuto ako je to potrebno. Procenjuje se da

98% rentgenskih snimaka povreda ruku ili nogu ne otkrije lom, pa je očigledno da se mnoga preduzimaju bez prave potrebe.

Roditelji čija deca dobijaju steroidne hormone za lečenje astme ili drugih stanja trebaju biti oprezni zbog mogućnosti da njihovo dete pati od slomljenog rebra ili pršljena bez nekog po- sebnog razloga. Duža upotreba steroida izaziva poroznost kosti, pa astmatično dete koje prima steroidnu terapiju godinu dana ili duže može zaista slomiti rebro prilikom napada kašlja. Nacio- nalni centar za astmu proučavao je 128 dece koja su uzimala ste- roide godinu ili duže i otkrili da je 14-oro dece slomilo 58 rebra ili pršljena. Lomovi takve prirode se nisu javljali u kontrolnoj grupi od 54 astmatične dece koja nisu bila podvrgnuta dugotraj- noj terapiji steroidima.

Ako se vaše dete ozbiljno povredi padom sa drveta ili ga udari automobil, velika je verovatnoća da bi moglo zadobiti ozbiljnije lomove ili povrede vrata i kičme. Ne pokušavajte ga pomaknuti niti podignuti. Pokrijte ga prekrivačem da bi izbeglo šok i zaus- tavite krvarenje pritiskom na ranu. Proverite da li je pozvana hitna pomoć i pričekajte da dođu bolničari koji znaju kako da po- maknu dete i šta treba preduzeti.

Gušenje

Mala deca imaju jaku potrebu za oralnim užicima, što objaš- njava zašto razne predmete stavljaju u usta. Ti predmeti se mogu uklještiti u grlu ili udisajem biti uvučeni u pluća, čime nastaje si- tuacija koja zahteva da se nešto hitno preduzme.

Oprezni roditelji neće davati deci igračke sastavljene od sitnih delova koji se mogu odvojiti, kikiriki ili bombončiće u obliku kap- sula od kojih bi se mogli ugušiti. Ali ne možete imati dete na oku svakog trena, pa uprkos svim merama opreza, dete može naći nešto što mu stane u usta. Taj predmet može zastati u grlu.

Kada se nađete u takvoj situciji, vrlo je važno da reagujete brzo i pravilno. Prvo treba odrediti može li dete govoriti i disati. Ako može, prolaz vazduha je samo delimično onemogućen. Dete

radije odvedite u bolnicu na odeljenju za hitne slučajeve nego da se sami upuštate u vađenje predmeta, uz rizik da ga pomak- nete u još opasniji položaj.

Ako je prolaz vazduha sasvim onemogućen pa dete ne može da diše, nemate vremena da tražite pomoć od drugog. Morate sami preduzeti hitne mere. Prvo, pogledajte detetu u grlo i us- tanovite da li se predmet vidi. Ako se vidi i mislite da ga možete ukloniti prstima, pokušajte, ali ne pokušavajte ako mislite da biste ga gurnuli još dublje.

Ako predmet ne možete dohvatiti, dete stavite na krilo ili preko ruke, tako da mu glava i ramena vise. Udarite ga snažno između lopatica donjim delom dlana. Ponovite to 3 do 4 puta kako biste izazvali iskašljavanje. Zapamtite, nikada ne udarajte u leđa osobu koja stoji uspravno kako biste joj pomogli da iskašlje neki predmet jer to može gurnuti predmet dublje u dušnik ili grlo.

Ako ovaj način ne uspe, pokušajte Heimlichov hvat. Stanite iza deteta i obuzmite ga rukama tako da se vaše šake spajaju upravo ispod sredine njegovog grudnog koša. Palac jedne ruke okrenite prema njegovom abdomenu i brzo ga pritisnite prema unutra i gore. Povećani pritisak vazduha u plućima će često izbac- iti predmet iz grla.

Imajte na umu da je ovaj zahvat namenjen u prvom redu odraslima. Ako je pritisak na abdomen kod male dece prevelik, može doći do oštećenja unutrašnjih organa, pri čemu je jetra prva na udaru. Druga mogućnost je da dete stavite na krilo op- ruženo na stomak i naglo pritisnete gornji deo leđa kako biste vazduh izbacili iz pluća.

Mnoge bolnice i organizacije, npr. Crveni krst, nude besplatne časove iz kardiopulmonalne reanimacije. Zbog učestalosti guta- nja nepoželjnih predmeta među decom pametno je upisati se na takav kurs ako imate priliku.

Ujedi životinja

Ako je vaše dete ugrizao pas ili neka druga životinja, ranu treba odmah isprati sapunom i vodom, a zatim je držati pod tekućom vodom nekoliko minuta. Za svaki slučaji treba potražiti medicinsku pomoć ako ranu treba zašiti.

Najveća opasnost od životinjskog ugriza jeste besnilo. Ako je krivac pas, odmah proverite da li je vakcinisan protiv besnila. Ako vam je dete ugrizla veverica ili neka druga životinja, važno je us- tanoviti da li je dotična vrsta na tom području zaražena besnilom.

Besnilo uzrokuje virus koji napada nervno tkivo tako da deluje na kičmenu moždinu i mozak. Kod ljudi inkubacija može trajati od 10 dana do 2 godine, pa i duže. Uobičajeni simptomi su ne- kontrolisano uzbuđenje, povišena temperaturaa, grčenje mišića, grkljana i ždrela. Kako bolest napreduje, žrtva jako slini i silno oseća žeđ, ali ne može progutati vodu. Zbog toga se besnilo često naziva hidrofobijom. Do smrti često dolazi zbog grčenja, umora ili paralize. Kad se bolest razvije, jedino lečenje je mirovanje i le- kovi za smirenje kako bi se sprečili grčevi.

Ako je vaše dete ugrizla sumnjiva životinja, morate birati iz- među posledica bolesti i posledica vakcine protiv besnila. Budući da je bolest stravična, mnogi roditelji prihvataju rizik vekcinacije čak i kada nema dokaza da je virus prisutan u životinji koja je ugrizla dete.

Ako i vi budete morali doneti takvu odluku, ne zaboravite uze- ti u obzir i moguće posledice vakcinacije. Pre svega, propratne pojave uključuju veliki bol. Ali mnogo više zabrinjava činjenica da vakcina protiv besnila može izazvati fatalni anafilaktički šok i ozbiljnu paralizu koja može ostaviti doživotne posledice.

Ne događa se često da vakcina protiv besnila izazove ove užasne posledice, ali ni da dete oboli od besnila nakon ugriza ži- votinje ako nije dokazano da je životinja bila besna. Na desetine hiljada Amerikanaca životinje ugrizu svake godine, ali ni 10% ne oboli od te strašne bolesti.

Vaš izbor je još teži zbog činjenice da ako se i ustanovi da je dotična životinja bila besna, može se dogoditi da je dijagnoza pogrešna. Nedavno je u državi Illinois, odeljenje za javno zdravlje, pogrešno dijagnostifikao besnilo kod deset pasa i mačaka na području Čikaga. Zbog toga je više od 100 osoba podvrgnuto bol- nom i opasnom serumu, a mnogi skupi psi su nepotrebno ubi- jeni. U nekim slučajevima su pogrešne dijagnoze potvrđene i na saveznom nivou.

Kada dete ugrize nepoznati pas ili divlja životinja, roditelji i le- kari se nađu pred zastrašujućom dilemom za koju ne postoji “pravo” rešenje. U svojoj praksi sam prošao kroz tri faze reago- vanja na mogućnost da je dotična životinja besna. Danas dajem serum samo ako se zna da je životinja bila besna, ako se radi o ugrizu šišmiša, koji često prenose besnilo, ili o divljoj životinji iz vrste za koju se zna da je zaražena besnilom na području gde je došlo do ugriza.

Dakle, šta da vi kao roditelj učinite ako vam dete ugrize neka životinja? Jedini pošten odgovor koji vam mogu dati, a da ne izi- gravam Boga, jeste da je to dilema koju ćete morati da rešite sa- mi, uz Božju pomoć. Mogu vam samo reći šta bih ja učinio da je žrtva jedno od moje obožavane unučadi: ako je životinja koja je ugrizla dete besna ili ako postoji verovatnoća da možda jeste, dao bih serum protiv besnila. U drugim situacijama ne bih.

U nekim krajevima i ujedi zmija su prava opasnost. Dok sam bio dete, izviđači su nas učili kako pružiti prvu pomoć ako te ugri- ze zmija - tako da se na ranu nožem izreže X i istisne ili isisa otrov. Sećam se kako mi je to bilo odvratno i da pomislim. Ako do ugriza dođe na području gde medicinska pomoć nije dostupna, taj pos- tupak neće biti naodmet. Inače pozovite službu za kontrolu tro- vanja kako biste dobili savete šta preduzeti ili odmah požurite s detetom u bolnicu. Važno je da pokušate da otkrijete o kojoj vrsti zmije je reč i da dete odvedete tamo gde može dobiti protivotrov što pre.

Nazeblost

Čini se da su deca manje osetljiva na hladnoću od odraslih. Kad uživaju u sankanju ili skijanju, često ostanu napolju duže nego što bi trebalo. Kad uđu u kuću, površina kože, naročito uši, nos, prsti na rukama i nogama mogu biti sasvim beli. Ako ih do- dirnete, te ozeble površine biće neosetljive.

Dok sam bio dete, svi su verovali da ozebline treba istrljati snegom. To je jedan kućni “lek” koji nema nikakvog smisla! Cilj je zagrejati kožu, a ne ohladiti je. Pravilno lečenje se sastoji u postupnom zagrevanju oštećenog dela uranjanjem u vodu ili vla- ženjem peškira koji je zagrejan na temperaturu tela. Ne smete uroniti u vruću vodu jer površinu moramo lagano zagrejati, a smrznuta koža ne oseća da li je voda prevruća.

U lakšim slučajevima ozeblina obično nije potrebno medi- cinsko lečenje, ali duže izlaganje hladnoći, naročito ako je žrtva zaspala ili pala u nesvest, obično zahteva bolničko lečenje.

Automobilske nesreće

Iako su tipovi povreda do kojih može doći u automobilskim nesrećama već obrađeni u ovom poglavlju, ne bi bilo u redu ne progovoriti ni reči o sigurnosti u automobilu. Automobilske nes- reće (uz prve dane života) su vodeći uzrok smrtnosti kod dece. Najviše stradaju bebe mlađe od godinu dana, zatim deca od 1. do 6. godine, a zatim ona između 6. i 12. godine.

Statistike pokazuju zašto deca više stradaju u automobilskim nesrećama od odraslih. Budući da su lakša, sila udara dalje ih odbaci. Očigledno je da je upotreba posebnih sedišta za decu do 25 kg i sigurnosnih pojasa za stariju decu izuzetno važna. Nemoj- te pogrešiti misleći da je beba sigurna ako vam sedi u krilu. Ona mora biti u svom sedištu već kad je vozite iz bolnice kući.

Mnoge države zahtevaju upotrebu samo onih sedišta koja su u skladu sa propisima. Tako bi trebalo da bude u svim državama. To govorim kao osoba koja se morala potruditi da zaleči zastra-

šujuće povrede koje su bile posledica automobilskih nesreća. Svi smo skloni da mislimo da se nesreće događaju drugima. Ali 1981. godine automobilske nesreće su izazvale 1.900.000 povreda koje su se završile invaliditetom, 1.750.000 privremenim potpunim invaliditetom, 150.000 trajnim oštećenjima i 50.800 smrću. Bu- dući da su smrtnost, povređivanje i invaliditet tako učestali u au- tomobilskim nesrećama, očigledno je da se nesreća može dogoditi i svakome od nas ili našoj deci.

Kratki vodič dr Mendelsohna kroz nezgode

Kod većine slučajnih povreda medicinska intervencija nije potrebna ako su roditelji upoznati sa lečenjem koje mogu pre- duzeti kod kuće. Ali valja razumno proceniti da li je povreda do- voljno velika i opasna, pa je ipak potrebna medicinska pomoć. Proučite dobro sadržaj ovog poglavlja i moći ćete primeniti odgo- varajući postupak i pravilno doneti odluku ako se vašem detetu dogodi nezgoda.

Mere opreza u domaćinstvu:

-  Naučite dete osnovama sigurnosti i poslužite mu kao dobar primer.

-  Ne ostavljajte bebe lli malu decu bez nadzora.

-  Proverite termostat na grejaču vode i uverite se da vodu ne

zagreva na više od 50°C.

-  Ne dajte deci da se igraju šibicama ili rernom. Pazite da drške

posuda u kojima kuvate nisu nadohvat dečijih ruku, a vruće teč-

nosti stavite “na sigurno”.

-  Makaze i noževe držite onde gde ih mala deca ne mogu pro-

naći.

-   Iz oružja izvadite municiju, zaključajte ga, a municiju spa-

kujte i zaključajte na drugo mesto.

-  Električne utičnice poklopite, a električne uređaje nemojte

držati u kupatilu.

-  Proverite da li neka igračka može povrediti dete.

-  Sve lekove i sredstva za čišćenje držite pod ključem.

-  Proverite čvrstoću ograda i rešetki.

-  Ne ostavljajte igračke na stepeništu, niti na nepričvršćene

tepihe.

-  Dok je dete u krevetiću, neka mu ograda bude podignuta.

Kad sedi za stolom, privežite ga, a kad počne da puzi, sa svake

strane stepeništa postavite ogradu.

-    Poravnajte neravnine u dvorištu i popravite  izlomljene

pločice.

-  Ako imate bazen, pazite da deca ne plivaju bez nadzora niti

da trče oko njega ako je podloga uz rub bazena klizava.

-  Spisak brojeva za hitne slučajeve držite kod telefona. Na listi

bi trebao biti broj vašeg pedijatra, broj hitne pomoći, broj bol-

ničkog odeljenja za hitne slučajeve, broj službe za kontrolu tro-

vanja kao i vatrogasci i policija. To će vam uštedeti dragoceno

vreme ako dođe do nezgode.

-  Ako putujete automobilom, pazite da vaše dete lakše od 15

kg sedi privezano u posebnom sedištu koji zadovoljava prepisane

standarde i da je svaki član vezan sigurnosnim pojasom.