Glava III 

NEPOSREDNI UZROK

Stvarni svet nema nikakve sličnosti sa svetom iz bajki u kome svi žive srećno do kraja života. Ne možemo zaobići istinu da je život nesavršen, nepotpun, nezadovoljava- jući – istinu da postoji patnja.

Prema takvoj stvarnosti, za nas je bitno da znamo da li patnja ima uzrok, i ako ima, da li se taj uzrok može ukloniti, tako da se i patnja može ukloniti. U slučaju da se uzrok patnje javlja jednostavno slučajno i da na njega ne možemo uticati ili njime upravljati, onda smo nemoćni i možemo odustati od namere da nađemo način za oslobađanje od patnje. Takođe ako je naša patnje predodređena od nekog svemoćnog bića koje je u ulozi vrhovnog i neprikosnovenog sudije, onda treba da znamo kako da udovoljimo tom biću da nam više ne šalje patnju.

Buddha je shvatio da naša patnja nije čisto slučajna. Ona ima svoje uzroke, kao što uzroke imaju i sve ostale pojave. Zakon uzroka i posledica – kamma – je univerzalan i od suštinskog značaja za postojanje. Uzroci patnje nisu van naše kontrole.

Kamma

Reč kamma (ili karma u svom poznatijem prevodu na sanskrit) popularno se shvata kao "sudbina". Na nesreću, ovo značenje je upravo suprotno od onoga što je Buddha podrazumevao pod rečju kamma. Sudbina je nešto van naše kontrole, odluka proviđenja koja je unapred data za svakog od nas. Kamma, međutim, bukvalno znači "akcija". Naše sopstvene akcije su uzrok svega što doživljavamo: Sva bića poseduju svoja dela, nasleđuju svoja dela, potiču iz svojih dela, vezana su za svoja dela; u svojim delima nalaze utočište. Kao što su njihova dela niska ili plemenita, takvi će biti i njihovi životi.1

Sve što nam se dešava u životu rezultat je naših sopstvenih akcija. Prema tome, možemo postati gospodari svoje sudbine ako postanemo gospodari svojih akcija. Sami smo odgovorni za akcije koje izazivaju našu patnju. Svako od nas ima sredstvo da ukine patnju. To sredstvo su naše akcije. Buddha je rekao,

Sami ste svoji gospodari,

Sami stvarate svoju sopstvenu budućnost.2

U stvari, svako od nas je kao čovek koji nikad nije učio da vozi, a sedi vezanih očiju za upravljačem automobila na prometnom autoputu. Nemamo šanse da bezbedno stignemo na odredište. Možemo misliti da mi upravljamo kolima, ali u stvari kola upravljaju (sa) nama. Ako želimo da izbegnemo nesreću, da i ne govorimo o stizanju na cilj, potrebno je skinuti povez sa očiju, naučiti kako se upravlja i izvući se iz opasnosti, što je moguće pre. Slično tome, moramo postati svesni onoga šta radimo i onda naučiti da vršimo one radnje koje će nas odvesti tamo gde smo naumili.

Tri vrste akcija

Postoje tri vrste akcije: fizička, vokalna i mentalna. Mi normalno pridajemo najviše važnosti fizičkim akcijama, nešto manje vokalnim i najmanje mentalnim. Čini nam se da je istući nekog lošije nego mu reći nešto uvredljivo, a i jedno i drugo izgleda ozbiljnije nego neizrečena loša namera. To je sigurno aspekt prema kome su napravljeni zakoni, koji važe u svakoj zemlji. Ali prema Dhammi, prirodnom zakonu, najvažnija je mentalna akcija. Fizička i vokalna akcija poprimaju sasvim drugačija značenja u zavisnosti od namere sa kojom su preduzete.

Hirurg koristi skalpel prilikom hitne operacije, koja može spasti život, a desi se da operacija ne uspe i da pacijent umre. Ubica koristi nož da bi ubio žrtvu. Fizički, njihove akcije su slične, sa istim rezultatom, ali mentalno one su potpuno suprotne. Hirurg radi iz saosećanja, ubica iz mržnje. Rezultati, kao posledica njihovih akcija, biće potpuno različiti, prema njihovim namerama.

Slično i u slučaju govora, najvažnija je namera. Čovek se svađa sa kolegom i vređa ga nazivajući ga budalom. Govori iz ljutnje. Isti čovek vidi svoje dete, koje se igra u blatu, i nežno ga zove budalom. Sada govori iz ljubavi. U oba slučaja izgovorene su iste reči izražavajući sasvim suprotna stanja uma. Namera našeg govora opredeljuje rezultat.

Reči i dela, ili njihovi spoljni efekti samo su posledice mentalnih akcija. O njima se ispravno sudi prema prirodi namere, čiji su oni izraz. Mentalna akcija je prava kamma, uzrok koji će dati rezultat u budućnosti. Shvatajući tu istinu, Buddha je rekao,

Razum je preteča svih stvari, razum ih tvori i njima upravlja.  Ko sa zlim naumom govori il' radi,

toga sledi patnja k'o točak volovsku spregu

Razum je preteča svih stvari, razum ih tvori i njima upravlja.

Ko s dobrim naumom govori il' radi, toga sledi sreća nerazdruživa k'o sena.3

Uzrok patnje

Koje mentalne akcije određuju našu sudbinu? Ako se um ne sastoji ni od čega drugog već od svesnosti, opažanja, oseta i reakcije, šta od ovoga utiče na stvaranje patnje? Svaki od ovih delova uma je u određenom stepenu uključen u proces patnje. Međutim, prva tri dela su uglavnom pasivna. Svesnost samo prima sirove podatke doživljaja, opažanje vrši kategorizaciju podataka, oseti signaliziraju događanje prethodna dva koraka. Zadatak ova tri dela je da samo obrade dolazeće informacije. Ali kada um počne da reaguje, pasivnost ustupa mesto privlačenju ili odbijanju, simpatiji ili antipatiji. Ta reakcija stavlja u pokret nov lanac događaja. Na početku lanca je reakcija, sankhara. Zato je Buddha rekao,

Sva patnja koja nastaje ima reakciju za svoj uzrok.

Ako sve reakcije prestanu da postoje onda više neće biti ni patnje.4

Prava kamma, pravi uzrok patnje je reakcija uma. Jedna kratka reakcija simpatije ili antipatije ne mora biti jaka i ne mora dati veliki rezultat, ali može imati kumulativni efekat. Reakcija se ponavlja iz časa u čas, pojačavajući se svakim ponavljanjem i razvijajući se u žudnju ili odvratnost. To je ono što je Buddha u prvoj propovedi nazvao tanha, u bukvalnom prevodu "žeđ": mentalna navika nezadovoljene čežnje za onim što

nije, što uključuje i isto tako nepopravljivo nezadovoljstvo sa onim što jeste.5 Što čežnja i nezadovoljstvo postaju jači, dublji je njihov uticaj na naše mišljenje, naš govor i naše akcije – i oni izazivaju veću patnju.

Buddha je rekao da su neke reakcje kao linije povučene na površini mirne vode: čim se povuku, one i nestaju. Druge su kao linije nacrtane na peščanoj plaži: ako se povuku ujutru nestaju preko noći, obriše ih plima ili vetar. Neke su kao linije duboko urezane u stenu sa sekačem i čekićem. One će takođe vremenom, kako stena erodira, biti izbrisane, ali proteći će vekovi dok one nestanu.6

Tokom svakog dana, celog života, um stvara reakcije, ali ako na kraju dana pokušamo da ih se setimo, bićemo u stanju da izdvojimo jednu ili dve koje su ostavile dubok utisak tog dana. Ponovo, ako na kraju meseca pokušamo da se setimo svih naših reakcija, bićemo u stanju da izdvojimo jednu ili dve, koje su ostavile najdublji utisak tog meseca. Ponovo, na kraju godine, moći ćemo da se prisetimo samo jedne ili dve reakcije, koje su ostavile najdublji utisak tokom cele godine. Tako duboke reakcije veoma su opasne i vode u ogromnu patnju.

Prvi korak ka oslobađanju od takve patnje je da prihvatimo njenu realnost, ne kao filozofski koncept ili kao čin poverenja, već kao činjenicu postojanja koja u našim životima pogađa svakog od nas. Prihvatanjem i razumevanjem šta je patnja i zašto patimo, možemo prestati da budemo upravljani i početi sami da upravljamo. Kroz učenje koje nam omogućava da neposredno shvatimo sopstvenu prirodu, možemo doći na put koji vodi oslobađanju od patnje.

Pitanja i odgovori

Pitanje: Nije li patnja prirodni deo života? Zašto bi pokušali da je se oslobodimo?

S.N.Goenka: Toliko smo ogrezli u patnji da biti slobodan izgleda neprirodno. Ali, kada doživite pravu sreću mentalne čistoće, znaćete da je to prirodno stanje uma.

Može li doživljaj patnje oplemeniti ljude i pomoći im da jačaju svoj karakter?

Da. U stvari, ova tehnika namerno koristi patnju kao sredstvo da nekog oplemeni. Ali, ona će biti efikasna, samo ako naučite da objektivno posmatrate patnju. Ako ste vezani za sopstvenu patnju, doživljaj vas neće oplemeniti. Zauvek ćete ostati jadni.

Nije li preuzimanje kontrole nad našim akcijama vrsta potiskivanja?

Ne. Vi samo učite da objktivno posmatrate sve što se događa. Ako je neko ljut i pokuša da sakrije ljutnju, da je proguta, onda da, to jeste potiskivanje. Ali posmatranjem ljutnje videćete da ona sama po sebi prolazi. Oslobodićete se ljutnje ako naučite kako objektivno da je posmatrate.

Ako se stalno posmatramo kako možemo normalno živeti? Bićemo toliko zauzeti posmatranjem sebe da ne možemo živeti slobodno i spontano.

To nije ono šta ljudi nalaze posle završenog kursa meditacije. Ovde učite mentalne vežbe koje će vam omogućiti da se posmatrate u svakodnevnom životu, kad god vam je to potrebno. Vi nećete vežbati zatvorenih očiju po ceo dan čitavog života, ali isto kao što vam u svakodnevnom životu pomaže fizička snaga, dobijena fizičkim vežbanjem, tako će vas takođe jačati i mentalne vežbe. Ono što vi zovete "slobodna, spontana aktivnost" je, u stvari, mentalna reakcija koja je uvek štetna. Kroz učenje da se posmatrate, videćete da kad god naiđe teška situacija u životu, možete zadržati ravnotežu svog uma. Mirnim umom možete slobodno izabrati kako da delujete. Vi ćete preduzeti pravu akciju, koja je uvek dobra za vas a i za ostale ljude.

Postoji li bilo kakvo slučajno događanje, događanje bez uzroka?

Ništa se ne događa bez uzroka. To nije moguće. Nekada ga naša ograničena čula i intelekt ne mogu jasno uočiti, ali to ne znači da uzrok ne postoji.

Da li vi hoćete da kažete da je sve u životu predodređeno?

Pa, naše prošle akcije će sigurno dati plod, dobar ili loš. One će odrediti tip života koji imamo, opštu situaciju u kojoj ćemo se naći. Ali, to ne znači da je sve što nam se događa predodređeno, opredeljeno našim prošlim akcijama i da se ništa drugo ne može dogoditi. To nije slučaj. Naše prošle akcije utiču na tok našeg života, usmeravajući ga prema prijatnim i neprijatnim doživljajima. Sadašnje akcije su jednako važne. Priroda nam je dala mogućnost da postanemo gospodari svojih sadašnjih akcija. Kroz to možemo promeniti vlastitu budućnost.

Ali sigurno da na nas utiču i akcije drugih?

Razume se. Na nas utiču ljudi iz naše okoline i naše okruženje, a mi takođe stalno utičemo na njih. Ako je, na primer, većina ljudi sklona nasilju, dolazi do rata i razaranja, što izaziva patnju mnogih. Ali, ako ljudi počnu da pročišćavaju svoj um, ne može doći do nasilja. Koren problema leži u umu svakog pojedinačnog ljudskog bića, jer društvo je sastavljeno od pojedinaca. Ako svaki pojedinac počne da se menja, menjaće se i društvo i rat i razaranje će se retko događati.

Kako možemo jedni drugima međusobno pomagati ako se svako mora suočiti sa rezultatima sopstvenih akcija?

Naše mentalne akcije utiču na druge. Ako mi stalno stvaramo negativnost u umu, ta negativnost štetno deluje na one koji dolaze u dodir sa nama. Ako um ispunimo pozitivnošću, dobrim željama za druge, onda će to pomagati onima koji su oko nas. Ne možemo upravljati akcijama, odnosno kammom drugih, ali možemo ovladati sobom, da bi pozitivno uticali na okolinu.

Zašto je biti bogat dobra karma? Ako je to tako, da li možemo reći da većina ljudi na Zapadu ima dobru karmu a većina ljudi Trećeg sveta lošu?

Bogatstvo samo po sebi nije dobra karma. Ako postanemo bogati, a ostanemo jadni, kakva je korist od bogatstva? Biti bogat i srećan, stvarno srećan – to je dobra karma. Najvažnije je biti srećan, bez obzira da li smo bogati ili ne.

Sigurno da je neprirodno nikad ne reagovati?

To tako izgleda ako imamo iskustva samo sa pogrešnim načinom ponašanja nečistog uma. Ali za čist um je prirodno da ostane nevezan, pun ljubavi, saosećanja, dobre namere, radosti, mirnoće. Nastojte to da doživite.

Kako možemo biti uključeni u život ako ne reagujemo?

Umesto da reagujete, učite da preduzimate akcije i to izbalansiranim umom. Vipassana  meditanti  ne  postaju  neaktivni,  kao  biljke.  Oni  uče  kako  da  dejstvuju

pozitivno. Ako možete promeniti svoj model ponašanja, od reagovanja na  ispravnu akciju, onda ste postigli nešto vrlo dragoceno. A možete ga promeniti praktikovanjem Vipassane.

SEME I PLOD

Kakav je uzrok, takva će biti i posledica. Kakvo je seme, takav će biti i plod. Kakva je akcija, takav će biti i njen rezultat.

U istu zemlju ratar posadi dva semena: jedno je seme šećerne trske, drugo je seme drveta nim, tropskog drveta koje je veoma gorko. Dva semena u istoj zemlji, dobijaju istu vodu, isto sunce, isti vazduh. Priroda hrani na isti način i jedno i drugo. Niknu dve male biljčice i počnu da rastu. I šta se desilo sa nim drvetom? Kada se razvije gorko mu je svako vlakno, dok je kod šećerne trske svako vlakno slatko. Zašto je priroda, ili ako hoćete Bog, tako blagonaklon prema jednom, a tako surov prema drugom?

Ne, ne, priroda nije ni blagonaklona ni surova. Ona postupa prema čvrsto odre- đenim zakonima. Priroda samo pomaže kvalitetu semena da se manifestuje. Prehranjiva- nje samo pomaže semenu da razvije latentne kvalitete koje poseduje. Seme šećerne trske ima kvalitet slatkoće; zato će i cela biljka biti slatka. Seme drveta nim ima kvalitet gor- čine; zato će cela biljka biti gorka. Kakvo je seme, takav će biti i plod.

Ratar ode do drveta nim, pokloni se tri puta, obiđe oko njega 108 puta, ponudi cveće, mirišljave štapiće, sveće, voće i slatkiše. I onda počne da moli, – O nim bože, molim te daj mi slatki mango, ja želim slatki mango! Jadni nim bog, ne može to da ispuni, nema tu moć. Ako neko želi slatki mango, treba i da posadi seme mango drveta. Onda ne treba da plače i moli za nečiju pomoć. On će upravo dobiti slatki mango. Kakvo je seme, takav će biti i plod.

Naš problem, naše neznanje je u tome što smo nepromišljeni dok sejemo seme. Mi stalno sejemo seme drveta nim, a kad dođe vreme ubiranja plodova mi smo spremni, želimo slatki mango. Plačemo, molimo i nadamo se da ćemo dobiti mango. Međutim to ne pomaže.7