NEOPHODNOST ISTRAJAVANJA U MOLITVI

U pogledu teškoća komunikacije između nižeg i višeg nivoa, moguće je razumeti da direktan kontakt sa Bogom nije lak, mada religiozni Ijudi obično veruju u suprotno. Oni često misle da takvi kakvi su, mogu doći u kontakt sa višim nivoom, to jest sa Bogom. Ne shvataju da je za to potrebno da postanu drugačiji u odnosu na ono što su sada. Pogledajmo neka kazivanja u Jevanđeljima, s obzirom na neophodnost istrajavanja u molitvi. Jedan od učenika pita Hrista kako da se moli. On kaže: "Gospode nauči nas moliti se, kao što i Jovan nauči učenike svoje". (Luka 11:1) (Uzgred, ne postoji zapis o tome da je Jovan uao svoje učenike kako da se mole) Hrist odgovara:

"Kada se motite govorite: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; da dode carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. Hljeb naš nasušni daj nam svaki dan; i oprosti nam grijehe naše, jer i mi opraštamo svakome dužniku svojemu; i ne uvedi nas u iskušenje; nego nas izbavi od zloga". (Luka 11: 2-4)

Obratite pažnju na to kako Hrist govori. On kaže:

"Koji od vas ima prijatelja i otide mu u ponoć i reče mu: Prijatelju, daj mi tri hljeba u zajam, jer mi dođe prijatelj s puta i nemam čime da ga poslužim. A on iznutra odgovarajući da reče: Nemoj me uznemiravati; već su vrata zatvorena, i djeca su moja sa mnom u postelji; ne mogu ustati da ti dam. Kažem vam: Ako i ne ustane da mu dade zato što mu je prijatelj, ali za njegovu bezočnost ustaće i daće koliko mu treba". (Luka 11:5- 8)

Hrist ističe da je neophodna istrajnost i poredi to sa molbom koja je usmerena ka nekome ko je čuje, ali se ne uzbuđuje previše zbog toga, i učiniće nešto u vezi sa njom samo ako je onaj koji moli dovoljno istrajan; Hrist i ukazuje na to da se odgovor dobija putem „besramne" upornosti, Reč prevedena kao "bezočnost" znači bukvalno "besramna" drskost. Činjenica da se na molitvu ne odgovara lako data je u narednom citatu:

"Kaza im pak i priču kako treba svagda da se mole, i da ne klonu, govoreći: U nekome gradu bijaše nekakav sudija koji se Boga ne bojaše i Ijudi ne stiđaše. A u onome gradu bijaše jedna udovica, i ona dolažaše k njemu govoreći: Odbrani me od suparnika mojega. I ne htjede zadugo. A najposlije reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i Ijudi ne stidim, no budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dodijava". (Luka 18: 1-5)

Povučena je paralela između udovice koja moli za pravdu, sudije, koji deluje samo zato što je prisiljen na to kako ne bi imao problema, i čoveka koji se moli Bogu, Sve ovo govori da se molitva ne uslišava lako. Postoje prepreke. Pomoć se ne dobija jednostavno. Hrist na mnogo mesta govori svojim učenicima da se neprestano mole, ali im ne kaže i da će lako dobiti odgovor. Teško je dobiti odziv sa višeg nivoa na zahtev koji dolazi sa nižeg. Samo istrajnošću i intenzitetom može se prizvati odgovor sa višeg nivoa. Teškoća koja se pominje, jeste kao napor koji čovek savladava pri ustajanju iz kreveta, ili kao napor koji ulaže svetovni sudija kada donosi presudu udovici. Hrist je učio da je stanje stvari u vezi sa molitvom i đobijanjem pomoći na osnovu nje, slično onom koje postoji na zemlji; kao kad čovek traži pomoć od Ijudi koji su nevoljni da je daju. Međutim, kad je molitva u pitanju, ne radi se o nevoljnosti, nego o teškoćama koje postoje u prirodi stvari. Ono što je "niže" nije u kontaktu sa "višim". Shvatite ovo jasno - "niže" nije u direktnom kontaktu sa "višim". Bog i čovek nisu na istom nivou. Cela koncepcija nevidljivog aspekta Univerzuma ili duhovnog sveta sadržanog u učenju Jevanđelja jeste da postoje viši i niži nivoi, koji se međusobno razlikuju, i da postoji red u tome šta je iznad, a šta ispod. "Niže" nije u direktnom kontaktu sa "višim", kao što prizemlje kuće nije u direktnom kontaktu sa najvišim spratom. Da bi se stiglo do onog što je iznad, mnogo teškoća stoji na putu i one čine da sve to izgleda kao nevoljnost višeg nivoa da se odazove nižem. Međutim, nije u pitanju nevoljnost, nego to tako izgleda Ijudskom umu i zato je u prethodnim poređenjima Hrist to ilustrovao u obliku kojim ukazuje na činjenicu da je potreban ogroman napor kako bi se dobio bilo kakav odziv na molitvu. To je kao kad bi čovek koji se iskreno moli morao da baci nešto uvis do određene visine, jačinom kojom se postiže ta visina, i pre nego što je sačekao da ga bilo ko čuje ili da dobije bilo kakav odgovor, a pri tom ne uspevši da to učini, ne uspevši da pravilno postavi zahtev, ne uspevši da baci dovoljno visoko, pomislio da se uzalud molio nekome ko nije voljan da bilo šta učini, i na kraju, zbog toga postao malodušan. On mora da insistira. U molitvi, u cilju, u zahtevu, čovek mora da bude istrajan; mora da nastavlja uprkos nemanju odgovora. Mora da ima bestidnu drskost. Kao što Hrist kaže, "on mora da moli neprestano, a ne da klone". Ovaj izraz, "da ne klone", u osnovi znaa "da se ne ponaša loše". On mora da moli neprestano, a ne da se ponaša loše u vezi sa svim teškoćama koje prate molitvu.