III glava

NEOBRAĐENI KOMAD DRVETA

(Uticaj Lao-cea i Cuang-cea)

Postignuce bcsmrtnosti znaci uspcno ncgovanje Puta. Ncgovanje Pu ta jeste postu pak dozivotnog prociScava nja svcsti adcpta. Pot pu no objediniv i sve energijc tela i duha, adept postcpeno otkriva svoje pravo Ja, koje je, u stvari, nc-Ja. Drugim recima, on uspeva da svoje pravo Ja oslobodi od onih velikih tercta koji pritiska ju foveka i sprccavaju ga da uvidi njegovo savrcnstvo. Nisu, naravno, svi taoisti proni­ kli u tajno znaccnjc svetih spisa, ali ma na kojoj ravni poima­ nja ih posmatrali, ovi spisi uzdifo covcka visoko iznad onoga cimc jc zaokupljcn u svctovnom zivotu. Duh koji sc napaja recima kao to su: nebo, zcmlja, rosa, surnna, cinober, mcse­ cina, tiina, fad, biscr, kedar, zimska ljiva, zacclo ce pre postiCi jasnocu ncgo onaj po kojcm se vrzmaju reCi kao to su: maina, avion, pop-muzika, dolari, smaknuca, napalm­ bombc, trka u nuklcarnom naorufanju. Ko bi uzdrhtao glc­ dajuci lansira njcsvemirskog broda u koji su ulozene milijardc dolara na Mesec, ako bi sam bio u stanju da u svako doba dana i noci dozovc zmaja zlatnih i zclenih krila i na njcmu se vine medu zvezde? Kako je samo brcmcnita mud rocu ova filozo­ fija koja covcka spasava iz masc, cuva ga od nastojanja da po svaku cenu dode do nckog polofaja, bogatstva, moci iii slave i uci ga da zivi umcreno i zadovoljno u skladu sa prirodom i time stekne mir koji mu, opijcnom od tiine, cvcta u srcu.

Govoreci o razvoju taoizma od Zutog Cara do Ko Hun­ ga, Onoga koji grli sve stvari onakve kakve one jesu, sa kojirn · je ova velika sarena tapiserija (neka nam bude dopusteno takvo poredenje) dovrkna, izostavili smo filozofiju Lao-<:ea iCuang-<:ea koja na svaki njen deo baca svoju blagu svetlost. Toj filozofiji cerno se sada vrat iti; no posto sc ona pogrdno uzima kao ccloku pni taoiza rn u njegovom prvobitnom obliku, izvan kojeg se svi ostali pravci posmatraju kao propadanje, najbolje je dll jos jednom poglcda mo ovu tapiscriju u celini. Izradcna od isprepletanih vlakana raskosnih ali prigusenih boja, posebno blistavorumenom, koralnoruzifastom ipone­ kom zlatnorn niti, koje nestaju iponovo se javl ja ju kako bi predstavile niz raznolikih ali uvek ljupkih prizora, ova celina poseduje jedinstvo. To jedinstvo jasno je tck ako se uvidi da sve mnostvo taoistickih ciljcva i nacina u prainjavanja Pu ta imaju u svojoj osnovi shvatanje da su prirod ni zakoni, kao onaj koji vlada proziman jem jina ijanga, podjednako primen­ ljivi na sve. Zato, bilo da je necija pobuda uzviscna iii obicna, nevina iii zla, nacin da se zapocnc Put i sled daljih postu paka uglavnorn su isti.

Osnovu ovc tapiserijc cini drcvno shvatanjc Tao-a sa njcgovim velicanstvenim krugovirna promena nada hnutim neprcstanom igrorn jina i janga ivcCitim plesom vu hsinga (pet aktivnosti). Od tada jos duhovno potomstvo Zu tog Cara snujc o bcsmrtnosti idcji da jcdinka, uhvaccna u mrezu zabluda proizaslih iz folja, usaglasavan jem sa prirod nim za­ konima i postizanjcm mira zaustavlja SVC patnjc ivraCa SC Izvoru bitka; idcji o zlatnom na pitku unu tar tcla koji sa cistog duha u klanja sve rnrljc ta ko da jc ponovo istovctan po sastavu sa kosmickim duhorn iz kojeg je prvobitno i potckao. Ovaj pojam samoprociscenja obogaccn je sa dva u porcd na toka misli: Misticizmorn Laoa i Cuanga i njihovih sledbcnika i tajnom alhemijorn jogina. Tu su, najzad, i likovi bogova i dcmona rodcni iz zernaljskog spoja taoizma i drcvnc narodne religije. lako su mozda odvcc mastoviti da bi sc uklopili u fino tkanje tapiscrije, na kojoj je postojala tek antropomorfna slienost izrncdu bradatih mud raca ivccno mladih besrnrtnika opijcnih radoscu slobodc prostrane kao ncbo, ti bogovi i dcrnoni irnaju svoju fivopisnu i ka tkad smdu draz.

Nikada mi nije bilo sasvim jasno kako JC doslo do to?.a da jos veorna davno Cuang i .Lao z pad. pos au u temeljl­ vaci jedinog taoizrna, a da sv1 osth JC v1 obhc1 ud u oda.­ ceni kao izopacenje, pa cak i prI1anJC nJihove uzv1sene..m1slt. Postoji obilje poda taka u spisima tih ist·i·h m.ud raca kop uka­ zuju da njihove ideje poticu iz izvora kOJ I JOS u petom..vek pre n. e. srnatrani drevnirn. I sarna ,,Knj1a Pomenc (,,J1 Djing") koja je mnogo starijeg datu ma od nphov1h d.ela prufa nam 0 tome nepobitne dokaze. Zasto se onda..ovaJ m1t tako dugo od rfao? Ako za primer uzrne?1o preda5nJI, te nedav prorncnjeni, stav Zapada prcrna t1beta nskorn ud1zm u, cm1 na m sc da su te grcke poCinjene u prvim sus ct1ma 2'.3pad nc i dotlc jedva poznate istoenjacke kult ur 1 pona I1anc od naucnika do nauenika, kao da jc svaki od nJlh donos10 sudove na osnovu sudova svojih prcthod nika, ne trudcCi sc da sc u pusti u istrazivanja iz £fVC rukc.         .      .                   .        .

Filozofija Laoa i Cuanga dosto1na Je na g .naJdublJCg postovanja. Za rncne on i su najvec.i mcdu vchk1ma. Jcda lcpa stat ua Lao-<.:ca od bronze zauz1?1a. na mo?1 sol poc­ sno rnesto, a od rnah iza njc obdcn JC JCdan z1d m sv.1tak na kornc jc kaligrafijorn ispisan moj omiljn.i odlo.ak 1z ,,To Tc Djinga". Oni t u stojc vcc god ina rna 1 1a u IlJ!?1a nalaz1rn nepresusni izvor nada h n uca. 0 ucenjima ovc dvopce u ra.c

I         postoji ohirnna Ji terat ura. Mcnc su ovdc uglavnorn      mrnah

oni aspckti njihovc doktrinc koji.su vani za izucavan1e azvo­ ja taoistickog pojma bcsrnrtnosll. Pravllo shvaccn naz1v ,,b­ srnrtnik" oznaeava nesto slicno to Lao 1 Cua ng podrazumc­ vaju pod ,,istinskirn covckorn" i ,,savrscnim mudraccrn";.. dclirna adcpta Huang Laoa uz rec ,,mudrac" najcdce so11 1 na pomcna da sc besrnrtnost          c moe srcm no doeat1.bz primenc jogi vczbi, kao SlO SU j( ga d1sa.nJ, U?UtarnJa.aJhcm l­

ja idrugc. Naslov ovog poglavlp uzct JC 1z km kog. dcogra­

ma p 'u koji se vie pu ta javlja u ,,Tao T.c Jmu . Prema rccn iku njegova dcfinicija je ,,sastav stvan" 1 ,,p1ave u gru­ born vid u"; ovo drugo znaccnjc ja sam u potrcb10 za prcvod nadi.ka K?_ Hu nga Po P'u -ce. Od vecine drugih sklopova mcm Je bhzc tumacenJc D. C. Laoa - ,,ncobradcni trupac drvcta". Vise od bilo koje reci p'u izrafava Lao-<:eovu misao o to1!1e sta mud rac tdi da bude (ukoliko ,,teziti" ne upucujc prev1se na svsno uperen na por da bi to odgova ralo taoistic­

kom shvata n1u). Navescu ovdc jedan citat iz Lao-<:ea:

. ,,Zbo toga sto mud:ac nema o sebi visoko miS!jcnje, Jcgov duh JC svetao; nc ha1uci za polofaj, on postaje uzviscn; hSen oholosti, on postize uspch; bcz samosvesti, savrsen je. Zato sto nc nastoji, niko na svetu nc mozc se sravniti sa njim po uzviscnosti." Jed na stara izreka kafo: ,,Ono sto je nesavreno postaje celina". Sjajna je to istina! Da bi postao pot pu n 1vrato se Izvoru, ?n uvek mora da bude u skladu sa prirodom. ema na. svetu msta tako slabo kao voda, niti iSta dovoljno Jako da nJ U:alada ... Co ek vcJikog uma je poput vode koja, premda konsli svemu, mkada ne nastoji... Ono sto je tvrslo 1 kru_t, uce nas nanizc; ono sto je savitljivo i podatno strcmi ka vsm1...   o sto je n isko kopno u osnovi visokog, tako i pomz ost cm1.emelj za dalekovidost... Onaj koji je stalno na vrhov1ma prstIJ U, a ne onaj ko pravi duge korake, mozedaleko da otpu l c....Mud ri ljud iz avnih vremena koji su za svoj pravac uz1mah dobrot u, 1mah SU cudcsnc j istanca ne moci pronicjivosti; o su .bili tako d uboki da niko nije mogao dpret1 dov dna nph?v1h dusa i zato, ako se moraju opisat i, 0 11ma m?.z.cmo rec1 samo toliko da sc krceu oprczno kao cvek koJ 1 tdc preko rccnog gaza; oni su sc povlacili kao da sc slide svea oko sebe; njihov odnos prcma svcmu bio je pun postovanp kao prema pocasnim gostima; oni su bili prirod ni kao sto su prirod ni komad i neobradenog drveta."

P.o o zna      ji putvo-<:e ponovo istice da je t rafonjc pocasll, 1metk II polozp suprotno m udrosti; m udrost je JCdostavnost 1 ne1zvesta<.:enost, otuda uporedcn je sa ncobra­ demm komadom drveta. To uporedenjc savrseno odgovara ono sto se P?d razumeva pod rccima ,,postati bcsm rtni­ om   Iu osnov1 JC dobrog dcla i ja pa nskc ikincske umctnosti 1 kullu rc. _Na Dalckom istok u su umercnost ijcd nostavnost oduvck bile smatrane kao obelczja istinske vclicine. Ova naccla su i u onomc sto jc najboljc u poeziji i u vizuelnim umet nostima Kine iJapana, gde se najlcpse pesme sastoje od svcga nekoliko slogova; najodlicnije slike eesto su slikane sa zapa njujucom stcdljivoscu poteza kiCicom i ne bojom, vcc razlicitim nijansama razblalcnog tusa na beloj podlozi; naj­ savrsen ija kcramika cuvena je sa svoje jed nostavnosti; a naje­ lcgantniji namestaj skoro svu svoju lepotu dugujc jed nostavnosti oblika.

Ova ljubav za jed nostavno i skromno dolazi od intuitivnog opafanja same prirode Tao-a. Bez oblika i prazan, Tao je izvor ccle mirijade oblika. Majka univcrzuma i h ranitelj svih stvorcnja, on jc savrscno ravnod usa n, zapravo nesvestan svoje sirokogrudosti. Bez napora, on stalno iznova nadokna­ dujc ncdostatak i ukida viSak, Cincci sve sto je potrebno bcz pred umisljaja, naprezanja iiilurbe. On je u isti ma h iprazni­ na i oblik tako da je prvi aspckt presudan za onaj drugi, kao sto je i praznina bitna za posudu. Kada biea ovakvu jcdnu majku slave psalmima i him nama to jc samo prosto stvaranje bukc. Tao nikada nijc nametl jiv, on nista nc zahtcva. Pevati o njegovoj slavi jc samo rasipanje daha; ono sto valja prcd u­ zcti jcstc da sc uoci nacin njegovog delova nja i iz toga saCini obrazac zivljcnja. Zivcti pomocu Tao-a znaci delati kao Tao, ravnati se po tom cudesnom ncusiljcnom naci nu dobijanja svih stvari gotovih, a stvarati ono sto je korisno za d ruge, kao to Tao stvara kifo i rosu nikada ne pomi ljajuci na svoju vrlinu iiida mu za to pripada hvala ili nagrada.

Tajna mud rih, sto je isto besm rt nost, jestc prihvata njc; otuda Lao-<:cova na pomcna da trcba postati kao tek rodcno detc koje prihvata svaki dogadaj onakav kakav on jcste ne pravcci razliku mcdu njima. Uplita ti se u njihovo pri rod no odvija njc, siguran jc nacin da se izazove bot i nesreca; ici laga no, u poredo sa dogadajima onakvim kakvi su jestc put do mira i mud rosti. Cemu ogorcenost na ovo iii ono, eemu razlikova nje? Bez ruznoce nc bi moglo biti lcpotc; bez zla ncma dobra; bcz sm rti ne bi bilo zivota. Naizmenicnost jc nuznost postojanja; prividna ncsreca je ccsto preruscna bla­ godat. Korist od onoga sto je nisko nije ma nja od onoga sto je visoko, niti posled njeg od prvog. Sirenje podrazumeva skupljanje, pravo pod razumeva krivo, a ja ko slabo. Dizanje i pada nje, uzima nje i davanje, sve to na svom mestu postize svrhu. Oluja ne traje vecito niti kifa pada neprestano; cemu, dakle, zabrin utost? Mudrac je onaj koji dobro zna da je prihva tanje onoga stojeste uvek najbolje; priroda ionako cini dobra po svom sopstvenom kalendaru; remetiti njeno delo­ vanje znaci samo izazivati njen u osvet u.

Blagost nadvladava grubost kao sto voda svojim tokom savladuje sve prepreke. Surovost iraspre krse nebeski zakon, donoseci za uzvrat jedino bed u. Prava mudrost, istinska nad­ moc, nikada se ne stice na porom vet prepustanjem stvari njihovom toku. Biljku koja se opire, skrsi iii iscupa vetar; savitljiva biljka prezivljava oluju. Toje znacenje misli ,,nauciti da sc usaglasi sa prirodom".

Iz dopusta nja stvarima da budu onakve kakve jesu pro­ izilazi idavanje slobode ljudima da cine ono sto hoce. Lao-<:e je osudivao razgovore o milosrdu, ljubavi prema roditeljima i odanosti, svojstvcne konfucijancima, isticuci da je vcc samo to naglasavanje potrebe ti h vrlina siguran dokaz njihovog odsustva kod onih koji ih zagovaraju. Put mudraca nalaze da se ucini ono stoje ncophod no kada stvari kren u rdavo, a zatim da se povuce sa scene ne rasipajuCi ni reci ni misli na ono sto jc vcc proslost. Po njcm u, drustveni zakoni vodc samo do uveeanja raznolikosti zlocina. Ovo ucenjc doprinclo je sklo­ nosti taoistickih adepata da sc povlacc u samocu pla nina gde je svako slobodan da deluje u saglasnosti sa glasom svog srca, ncsputa n obieajima i zakonima drustva.

Naravno, savitljivost i prihva ta nje sami po sebi ne vodc do mudrosti, to jest bcsmrtnosti. Tu ncizostavno mora da postoji i sve pozitivno stosezahtcva od onoga koji ncgujc Pu t. Glavni Lao-reov nauk za postizanjc uspeha jeste da se budc skroma n, nescbica n i spokojan. Da parafraziramo taj na uk: bojc wslcpljuju, zvuci zagl usuju, obilna hrana razara ncpcc, zadovoljstva unosc zbrku, grabc2 za boga tstvom izopacuje. Oni koji sc evrsto dric Puta nc fode za prczasiccnoscu; kada je prewsicenost izbegnuta sve izgleda novo i sveze. Nema niSta gore od mnogih zelja: pozuda: razn vrste. zabava i gramzivost remete mir. Mora se ostat1 sa mm sto J tvarno i to nicim ne ukrasavati. Lukavstvo i iudn3a za moc1 1 bogat­ stvom pogotovo su tudi mudracu; time to ne pousav da zad di stvari on sebi olaksava njihov gub1tak. Da b1 se video pu t ka nebu nije potrebno maknuti se dalj od uco.g pr a: Odbacivsi ucenje, brige i :lelje adept grad1 svo3 1 u t1sm1 dolazi do cistog opazaja Puta. Tada mu se ukazuJc Rcalno t i on moze da dospc do njcnih krajnjih granica: ona se ne moze videti, ne mozc se cuti, vec se mora pojmiti u tisini i miru.

,,Tao Tc Djing" je odvec ta man u izrazu da bi Citalac .mo.gao da bude siguran u to nalaze Ii sc neka forma lna 1ogcka disdplina kada se sled i ovo ucenje. r;>a t.i rcCi ,,samo . 1rn sedeti" upucuju na uobicajenu mcdJta tivnu praksu 11! ne ..

,,Zapccati otvore pofodc, za tvori njhovc ulaz !" moglo b1 dvojako da se tumaci. No, sto god da JC Lao-cc ume namc:a.­ vao da kaze, cinjenica je da je njegovu poruku tcsko shvat11I; iz tog razloga sve vrste jogickih dijeta i_vomagala slcdstv.eno su se razvili kao pot pora do ostvarenJa. Ovakva prakucna sredstva ne mogu se ipak smatrati odstupanjem iii izopace­ njem njegovog ucenja; pre ce biti da ona cie nuznu dopunu, bud uci da svi Ijudi nisu jednako obdarcm sposobnoscu za postiza nje mira. Pored toga, odsustvo posebnih uputstava o kontcmplaciji i tchnika ma disanja u ,,To Te Djingu".nc znai izricito da im Lao-cc nije bio sklon. UJCdnom tako 3ezgrov1- tom spisu koji se bavi osnovnim nacclima ne mogu sc. ni occkivati pod robnosti ovakvc vrste. I tridcsct trccem odeljU ovoga dela nalazi se odlomak koji sc, izgleda, .direk:no tc jogicke bcsmrtnosti kao cilja. On g!asi: ''.mrcu a     1.struh u: to jc besmrtnost!" Origina lni kmesk1 1zraz kOJI p ovdc prevod im sa ,,besmrtnost" doslovno znaCi ,,dgovecnost", ali on sc medu taoistima koristi u oba ta znacen3a. Ovde, mcdu­ tim, ,,dugovccnost" nc bi dala nikakav smisao. No ovo ptaje inijc od nekog stvarnog znacaja jcr, izuzcv ?1edu na1vm zagovornicima na ukc o prcobrafaJ U tcla u stan3c bcsmrtnost1, ,,postati bcsmrtnik" i,,posta ti savrneni mud rac" uvck se sma­ tralo da je jcd no tc isto.  

. Cuang-cc, za kaga SC prclpastavlja da je zivca aka cd.nagveka P?Slc Laa-<:ca, taka je Lcsna pavezan sa njimc da JC .1zraz La? Cuang duga kariscen da aznaci njihovu veliku bhsat.. Njegava dela su mnago abimnija, ali nijcd no nema zad1vl1u1ucu saztost i.aslrin u ,,Tao Te Dji nga". Uz to, ona su puna a ncgdota 1 prav1 su praznik hu mora. Suslinska razlika mcd u 1:-80-:ceomvi Cang-ceam jed rugc prirode. Oslajc otvo­ rcn p1ta n1e mze 1.1 sc s pravom govorili o kvijclizmu Lao­ cca: o tom da JC b10 bcz tacn? dcfinisa nog mistickog cilja i da su mu btlc   de konlcmpla ttvnc meditacijc postoji dovolj­ na dokaza koJ1 navodc da jc ovakav zakljuca k na mest u. Sa c.ua ng-ccom1e nesto d rugo. Ne vidim da bi iko ko bi izucavao n1cgov.dcla i:10?ao da posu mnja da je on bio dabro upoznat s stan1 ma m1st1ckog ushicenja koja daleko prevazilaze gramce ob1cnog usaglasava nja sa prirodom. Neki na ucnici tvrdc da u oba ova m u raca trazili samo jcd nostavn u nagrad u 1.a SVJ U u_mcc?ast, IJ u,ba prcma miru iprihva ta nje dobra i zla pnrodc bcz 1kakve zelJ da stvari budu d rugo nego ono sto JCSu ..Prema oom glcd1st u, svdto su ani Jclcli bilo jc da i h vl.as11 tog ncm1rnog razdoblja, kada jc skrelati paznju na scbe b1I?, pas?o, os,tavc   a miru,   a zivc oslobodcni od briga j UZIVJ U u JCd noslavmm radost1ma: svc:Zini povctarca, zuboru plan.mkog potaka, plodovima sa polja, odrazu mescca u vodi tphm sunccvih zraka,   istoti sncga, scnovilim obrisima plan ma_ s sc gubc u_ blac1ma, rumcnil u zorc, magl i sto sc dizc nad JCzcro , m uz1c1 v:t ra U krofojama borova, sustanju ba m­ busa. Ja,. lu..:no, um nJa m                 to eak i u slucaju Laa-cca, jcr mn.oge nJcgovc 1zrekc zaptsa nc tajnim pismom svcdacc viSc JC rec a tra nsccndental noj vrst! m drost i; nema, mcdutim, 1kaog pouzdanag dokaza da JC b10 u poznat sa ckslazom radosll to sc posLize kan tcm placijom i pri kojoj sc javlja u n uta rnJ.a sctlost. N d rugl:j stra n i, u dclima Cuang-cca c lo na1.lZ11:10 na _paJ       .n1zrcc.ivog blazcnstva sta SC po­ SllZC aa Otn U .mt ru.J IJSl l apsll Sa onim Sta SC javl ja iznad z:OIJC 1 m:ba, pa 1pak JC tohko blizu da sc nalazi u najskrivc­ m1cm               d ubljcnj njegave sopstvcnc svcsti. Drevni ki ncski tcks1av1 su u LOJ mcri sazcti da ostavljaju vcliki prostor za razlicita tu macenja, tc je teska biti siguran i kad nekih manje nerazu mljivih predmcta ncgo sto je ovaj. No dok bi se za Laa-cca morali trazit i jaki dokazi da n ijc bia kvijetist sa mistickim sklonostima nego savrsen i mistik, avakva kvalifi­ kacija, po meni, ne pristaje uz Cuang-cea.

Ba rton Votson, uman i dobrog wpafanja prevodilac sabra nih dcla Cuang-cea, u tomese neslafosa mnom. U svam na pisu on tvrdi da Cuang-ce nije t razio nma osim ,,oslobada­ nja od sveta" koje bi se postiglo odbacivanjem ustaljenih vrcdnasti time sto cc se pobeCi iz okova, i onih koje covek sam scbi na mecc i onih spolja. Ako sam ga pravilno razumeo, njegovo misljenje jc da sc filozorija ovog m ud raca maze svcsti na sledece:

Ni imc, ni slava, ni polota j i visaki ugled na jednoj strani, niti sram, omalovafavanje i nemogucnost da se stcknu visoka odliCja na d rugoj strani, nisu vredni ni tren u tka paznje; ova spoznaja COVCka Cini atparni m na SVC ncdace koje dolaze spolja. Na isti nacin, adbacujuCi vczanost, na rocito za imctak inepatrcbn u svojinu, on slice sposobnost da raskine okove kojc jc sam stvorio, jcr je do prave sustine zivata izuzet no tesko da SC daprc. Mirna prihvatanje zala, kao sto SU siroma­ stva, bolesti i smrt, za n uzni i nc neprijatclj_ski dea prirodnog porctka cini coveka neranjivim na bol. Covek, kao tvorac vccine svojih nedaca, moze bol da ukloni time sto nece da­ pustit i da njcgova ravnotcfa budc na rusena ma Sta SC dogo­ dilo. Sta se lice rata, ncpravde, rasprost ranjenasti siromastva j d rugih drustvcnih zala, SVC CC lO prestali akO SC COVCk uzd rzi da posmat ra pojavc kao dobrc i rdave, pofoljne i one koje to nisu. Dela t nasti radi stica nja materijalnog svesno sc izbega­ vaju u ime vu vcja, sponta nog delova nja sa koji m priroda zadivljujuce uspeva da postignc svoju svrh u. Da bi pokazao

ka ko ovakvo dclovanjc moze da bude zadovoljavajucc, Cuang-ce navad i za primer rad iskusnog zanatlijc: noz u ruci vcstag drvodclje, voden njcgovim insti nktom, postizc najbolji uCina k sa najman je truda; isto je i sa vdtim drvosccom, kasapinom, plivaccm koji ne moraju da razmisljaju o svom radu da bi ga obavili kako trcba. On kaze: ,,Onaj ko upraznjava Put sva kog da na cini sve ma nje a na pred uje dalje itako svc dok nc c.lospc c.lo tacke gde viSc ne cini nista, a ipak nema nicega sto nije ucinjeno." Mudar eovck prihva ta jed nostav­ nost, uzivajuCi u prizorima i zvucima koji se javljaju na njc­ govom pu t_u sloboda n od vcza nosti, on pozd ravlja njihov c.lolazak, alt 1h isto tako bczbri:lan ispraca. On radosno I u ta kroz zivot; nemajuci na rocitog cilja, on nista ne zna o razoca­ rnju _iii nezad)V.oljtvu. :,Plnine i Slime, brda i dolinc ispu­ UJavaJ u nas d1vlJcn1cm 1 m1 smo radosni. Nasa radost nc prcstajc najczdom bola." Drugi odlomak glasi: ,,SavrSen eo­ vck koristi svoju svest kao ogledalo: odslikava ali nc stva ra zalihc." Kada ncs50 pode po zlu, smeh oc.I srca ucinice najviSe da se spasemo. Cuang-cc jc voleo c.la se smcje i uvek bio sprcma n da se podsmch ne nad menima i Iicemerima.

. P( m trano iz ovog ugla, uccnjc Cuang-cca izglcda kao puk r_ kv11_et1z m, mistia mozda, ali bcz ikakvog pomcua o post1za n1u v1sokog m1st1ckog cilja. U njcgovim delima ima pasusa k_oji su sigu rno pogod ni za misticko, pa i jogicko

t umaccn1c. Opisc onih koji su postali ncozled ivi vat rom, lcdo_m, glad u iii_ bilo kakvim ncsrccama i onih koji su bili u stanJ u c.la lctc 1znad zvczda, jasno jc da nc trcba shvatiti doslovno; ali na sta bi oni d rugo ciljali ncgo na mistick u ckstazu i osccanjc ncogra niccnc slobodc kao poslcd icc pot­ punog uspcha u kon tcm plativnoj jogi? GovorcCi o Lich-ccu jcd nom oc.I m ud raca, Cuang-ce m u sc ruga sto nc rad i nm; pamctnijc cc j_ase n;ctru, jcr, kaie, ia ko to ustedujc napor c.la koraca, 1_dalJ zav1s1 od necega sto ga nosi okolo, dok pravi m ud rac ,,uz1ahu1c ncbcsk u izcmaljsk u istinu" i c.ta ,,jasuci na promcnai:n s?st dhova" mote da l u ta citavim beskrajcm, a da nc zav1s1 m od Jcd nc vrste bojnog konja. Ovo ukazujc na poznava njcjogickih tch nika disanja, od kojih jc jed na docnijc posal P?znata   ao ,,c.lisa njc kroz pctc"; Cuang-ce pominjc

t u d1sc1plm u kao JCdno od ostvarcnja pravog m ud raca. Drug­ dc pak on osto osudujc jogine koji su sc prid rfavali jcdnc vco_ma kom phkova nc teh nike disa nja i jogi polofaja ovim rec1ma: ,,Duva li i dah ta ti, uvlaci ti i srka ti, izbaciti stari a udahn u ti novi dah, vezbajuCi ,,medvedc zastorc" i ,,ptiCjc

rastcza njc" sa dugovccno cu kao jedinom brigom: takav zi­ vot drag jc ucenjacima sto u prafojavaju jogu zva n u Izvodcnjc."

Ne izncnad ujc nas da sc Cuang-<:e suprotstavlja odvec prctcncioznim jogickim metoc.lama; on, sam, daj slikovite opise kontcm pla tivnc jogc i njcnih ucinaka. Evo JCd nog oc.I njih:

,,Sustina savrscnog Pu ta je du boka i obavijcna tamom;

njcna krajnost jc taja nstvcna i otkriva sejcd ino u miru. Ncka nc budc vidcnja ni slusa nja; obavij du h spokojcm i telo cc ti samo od scbe postati ispravno ... Kada ti oko nc bude vidclo, u ho ne bude culo i svest nc budc znala, tvoj d uh ce zastititi telo i ono ce uzivati d ug zivot. Budi obazriv sa on im sto jc u nu t ra; za tvori sc prcma spoljn jcm, jcr jc suvisc znanja ste­ t no. Ja cu te tada povcsti iznad Velikog Blistavila, do izvora savrscnog janga; ja cu te provcsti kroz Tamu i Tajna Vra ta do izvora savrscnogjina ... Ti t rcba samo c.la se staras o svom rodenom tclu i da ga cuvas; onda cc svc osta lc stvari same od scbc da ojacaju."

Uhumorno apok rifnom izvestaju o Konfucijcvoj poscti Lao-ccu, ovaj taoisticki m ud rac priea: ,,Potpu no ncpomican, on ca k nijc izglcdao ni kao Ijudsko bicc. Konfucijc je u cud u uzvikn uo: Va raju Ii me to mojc oci? Samo t rcn utak ranije, Gospodinc, uCinilo mi se c.la stc kru ti kao kakvo davno bezi­ votno d rvo, da stc zaboravili svc stva ri, oprostili sc od ljud i i povra tili sc savrscnoj samoci. Lao-cc m u je na to odgovorio:

,,Bio sam pustio svoj d uh da odluta u Pocctak svcga."

Drugom zgodom, topl u hval u mcdi taciji pripisao jc, radi svih ncpoverljivih, samom Konfuci u:.   .              ..

,,Cuo si o lctcnju na k rilima, alt n r kada o letcn1u bcz nJ rh.

Cuo si o znanju kojc sc zna, ali nikac.la nisi cuo za zna njc koje schc nc zna. Poglcdaj u 71ltvoren u odaju, prazn u celiju gde jc svctlost rodena! Sreca i blaienstvo sku pljaju sc tamo gde ima tisine. Ako pak nisi miran, t i cinis ono sto sc naziva ,,sedcnjc a t rcanje naokolo". Ncka tvojc ui ioci opstc sa onim sto jc un ut ra u tcbi; svest i zna njc ostavi napolju. Tac.la cc ibogovi id u hovi doCi t u da boravc, a nc da govorc covck u."

On i taoist i koji su uistin u vcrovali u tclcsno prcobrafa­ va njc mogli su doslovno da shvatc Cuang-ceov opis svctog covcka sa plan ine Ku-Sc ,,koji je imao ko:lu slicnu led u iii sncgu i bio nefan i stidljiv kao mlada dcvojka", cija jc hra na bila rosa a zmaj bojni konj. Ako i nije moguce pret postavit i da je Cuang-cc bio u toj meri naivan da poveruje u takvc stvari, ove reci izazivaju cudcsan misticki osccaj kojim sc nagradujc uspch u mcditaciji i, isto tako, podseca nas na mladalacki izglcd koji su neki jogini zadrfali do smrti.

Iz nekoliko odlomaka u njcgovim delima oCiglcdno jc da on nijc delio san ra nih taoista o post izanju ogromnc dugovccnosti. Evo jednog takvog odlomka: ,,lstinski m ud rac uziva u prcra noj smrti; on uziva u starosti; on uziva u potci­ njava nju; on uziva u okoncava nju." U drugom stoji: ,,Kako da znam da volet i zivot n ijc zabluda'? Kako da znam da mrzeCi smrt ne postajem covek koji jc, na pustiv5i svoj dom u mlado­ sti, zaboravio put natrag." Na d rugoj strani, jasno jc da on nijc sma trao, sto ncki tvrdc iza Lao-cea, da jc smrt kraj svcga, jcr je napisao: ,,Zivot jc pra tilac smrti; smrt je pocctak zivo­ ta", i: ,,Jcdnog dana cc nastu pi t i veliko probudenjc kada cc postati jasno da jc svc ovo bio san." Ovaj potonji iskaz pot­ puno odgova ra mistickom pojmu ,,vraca nja Izvoru", sto jc ponovno uta pa njc u bczoblicni Tao.

Smatrali mi Laoa i Cuanga savrscnim misticima iii nc, ncosporno je da jc njihovo uccnje podstaklo mnoge da stupe na put misticizma. Njihovo t umacenjc un uta rnjcg mira idc mnogo dalje od cistog filozofskog pojrna. Po nji ma, fovek je gospodar svoje sudbine i traja nja svog zivota; on je tvorac svojih sopstvenih patnji i vecin u njih mo:Zc otkloni t i time sto cc i h prihvatili kao dclovc pri rodnog sklada. Un uta rnji mir pak u vczi jc sa u n utarnjom svetloscu koja jc najboljc poznata ostvarcnim jogini ma.

Can (Zen) uCitclji koji su toliko toga nasledili od ra nog taoi zma i ind ijskog budizma, uce metodama kojc su znatno blizc ncgovanju taoistickog Pu ta, a time u uccnjima Laoa i Cuanga, ncgo Sto je to pozna to. Njihovc jczgrovite izrckc i ka raktcristican humor uvcliko podsccaju na ove m udrace.

 

Ono sto oni smatraju pod Svdcu i njenom ncodcljivoscu od pojcdinacnih svest i ne razlik ujc se od onoga so taoi.sti pod ra­ zumcvaju pod Tao-om kao Vclikom Praznmom 1 Tao-o kojc sc ot kriva pojedincu oslobodenom od obana. Ucen1c Cana da do prosvetljen ja mora da se dode ovde 1sada zapravo jc taoisticka doktrina ,,postizanja bcsmrtnosti" .ispravn.o shvaccna. Taoisticki pojam sen i pojam iz Can bud1zma hsm (jedno znaci ,,du h", drugo ,,s_vcst") _ccsto c uzajamno za ­ nju ju, a u pozniji m taoistick1m dclt ma hsm ccsto amcnJ UJC sen. Ako postoji neka stva rna razlika u ova dva nacm.d u h?v nog usavrsava nja, nju t reba t raziti u naglasku k.OJl ta01st1 stavljaju na jcdnak u upotrcbu i fizickih i mcnta lmh sposob­ nosti kao srcdstava za postign ucc.

U novijc vrcmcd ug prema Lao-ccu i Cuang-ceu i_zrcito

se priznaje, radijc mcdu taoist ima ncgo mcd u   n. bu.d1st1m . Ja sam cesto bio d irnut vclikim d ivljcnjcm tamst1ck1h pust1- njaka ne samo prcma uccnju ovih .mud raca, c i njihovim vlada njcm prema tom ucenju. Om navo.c nJlhOv _dcla, a m nogi napamct znaju ,,Tao Te Djing". Nphova s:yczma, nc­ na metljivost i vcsclost d uboko su prozcti du hom Cuang-cca. Bez m ud rosti Laoa i Cua nga taoiza m bi za obrazovanog covcka mogao cla izgubi svoju vrcd nosl i dozivi sudbin u scktc Ncbcskog UCitclja, prctopMi sc do kraja u staru na rod n u rcligiju.

Na falost, vrlo malo sc zna o d rugim taoistickim mud racima kojih je, prct postavlja se, bilo mnogo u istom razdoblju kada jc zivco i Cuang-cc. 0 njima nc znamo ista, a el su im sacuvana jcd ino u fragmcntima. Mcdu npma se 1st1cao Lijch-cc O cijem SC uccnju moZc StCCi ncka prcdstava iz slcdcCih izrcka:

,,Da bi znao poslcdicu, posmat raj korcn. Prouti proslost da bi znao bud ucnost.

Kaua jc pu t prcda m nom prav, vcsclo koracam na p.red;

kada on pocnc da krivuda i zavija, prilagodavam mu sc naJbO-

ljc sto mogu.                                                                           ,.

Drevni Ijudi smatrali su da jc smrt Povratak, a z1vot

prinudno na puštanjc svojc kuće.

Mudrac druguje sa onim ko o zivot u ismrti misli isto kao o sctnji isnu, a nc sa onim ko je zaboravio znacenje Povratka."

Za ialjenje je i to sto je tako retko susresti danas one koji bi bili kao ti stari m udraci. Na Zapad u se na najneoeeki­ va nijim mcstima mogu zateCi Can ucitelji i zen-rm, ali taois­ ticke uCiteljc tesko je pronaci. Nemoguce je da su svi oni najcdnom nestali iz ,,sveta prasine" i rado verujemo da su prebrod li zlo vreme izgna nstva iprokrcili sebi put do svetova Besmrtmka. Pravo objasnjcnje je vcrovatno da ih njihov mir 1 povuccnost skrivaju od nasih ociju. Jer Lao-cc kaze: ,,Tao jc oduvek bio bezimen; jcdno neobradcno drvo."

Taoisticki humor

Jcdno od d ivnih obelezja taoizma jc sklonost da sc cak i svetc stvari zaodcvaju humorom. Dela Cua ng-cea i drugih mdraca p_na su zabavnih, ali nikada okrutnih, apokrifnih pnca u koJ ima se kao sitni i smcfai pojavljuju ne samo Konfuije vec i sam Lao-cc. Shvatanje da poboinost mora da bud c hcmc'.a potpuno je odsutno. Ncka ova prica, koja jc mozda 1 nov1jcg datuma, bude primer za to:

Desilo se da je Konfucijc jcdnom zatekao Lao-cea dok se ovaj kupao u potoku. Posto je mrzco pretva ra nje i bio bcz tru nkc lafoog stida, stariji m ud rac izgao jc iz vode da bi ga doceka. go golca t. ,,Gospodine", povikao je vcliki moralist Konfc1e brzo odvratMi poglcd, ,,primccujcm da vama nc­ dostaJc 1sprvan osccaj Jjudskog dostojanstva. Ako sc ljud i budu kretah okolo ncpokrivcni, na koji cc sc nacin tada razlikovati o? pti".3 izveri?" ,,Gospodinc", odgovorio mu je o-<:c, ,,ar J.tohko rdavo da sc stavimo u isti red sa pticama 1 ;:ena ? NJ tma .s t udi cd _za slavom, pohlcpa, tvrdicluk, uz1vanJe u raskos1 1 ncbroJcm drugi poroci. Oprosticete mi Sto CU Sada da prod uzim svojc kupke."

?'.u?oga d.ana Lao-ce je nagao na Konfucija dok je ovaj nkohcm1 uemka drzo propoved o milosrd u, izgao jc prcd flJcga tapsuCi rukama 1 grakcuci kao vrana. Milostivi m udrac jc na to skocio kipteci od bcsa, zaja pu ren poput eovcka kojeg cc udariti kap. ,,Gospodine", primetio m u je Lao-cc hitro sc uklonivsi, .,ja sam bio poucen onim sto ste govorili o milo­ srdu. Otkud sada ta nagla promena? Ako ce ljudi ici okolo skacuci u oci starim ljudima koji vole ma lo da se nasalc, kako ccmo ih onda razlikovati od izgladnclih tigrova?"

Jednom, opet, Konfucijc je video Lao-cea kako pijc u krcmi. ,,Gospodinc'', opomen uo ga jc uvrcdeni m udrac, ,,je Ii to vas osccaj za uljud no vladanje? Za r occkujcte da cete nckomc pokazati Put upijajuci u sebe sve i svasta?" ,,Gospo­ dinc", odgovorio mu jc Lao-cc, ,,za r vam ovaj moj postupak nc dokazujc da ja nisam ni ptica ni i;ver? Nikada nisam cuo da ta stvorcnja piju." ,,Da, ali za ucenog m ud raca je gore nego da je ptica iii zvcr to sto javno sramoti svoje scdc vlasi", uzviknuo jc Konfucijc. ,,Vi, Gospodinc, svaka ko sa m nom zbijate salu", odgovorio je Lao--cc. ,,Ranijc me opominjcte sto sc ponasam kao pticc izvcri; sada mi prcbacujcte da se nc vladam kao nasi pernati i zubati prija tclji. OCilo jc da jc vama potrcbna pouka. Tao, moratc zna ti, jeste praotac svcga i svacega, vas i mene, ptica izveri, ovog krcaga za vino i ovog vina. Ispija nje Tao-a, daklc, vrlo jc pogodna delat nost za jednog taoistu. Kada budcte shva lili da je svc pod prostra nim ncbcskim svodom prozeto svctoeu. tck tada cetc smeti da sc nazovetc mudracem." ,.Vclicanstveno!" usklikn uo jc zadiv­ ljeni Konfucije. ,,Ah, kako jc vclika m udrost ovog plcmenitog Gospodina! Tcko cc biti da sc s ovc strane ncbcsa nadc njcmu rava n! On jc islinski feniks mcd u vranama!"