Nemoguće je biti nepristrasan . . .

Nemoguće je biti nepristrasan, čak i kad vas ništa ne dodiruje. Takav je zakon, takva je ljudska psiha. Govorićemo kasnije zašto je i radi čega tako. U međuvremenu formulisaćemo to ovako:

1)    ljudska mašina ima nešto što joj ne dozvoljava da ostane nepristrasna, to jest, da rasuđuje mirno i objektivno, a da ne bude dodirnuta, i

2)    ponekad je moguće osloboditi se ove osobine uz poseban napor.

U odnosu na ovu drugu tačku tražim od vas da želite i da načinite ovaj napor, pošto naš razgovor ne treba da liči na razgovor iz vašeg običnog života, to jest, na presipanje iz šupljeg u prazno, nego treba da bude produktivan kako za vas same tako i za mene.

Običan razgovor nazivam presipanjem iz šupljeg u prazno. Zaista, razmislite ozbiljno o dugom vremenu koje ste proveli u životu i mnogim razgovorima koje ste imali! Zapitajte se, pogle­ dajte u sebe - da li su ikad svi ti razgovori do ičega doveli? Da li išta znate onako sigurno i nesumnjivo kao, na primer, da  2   i 2 daju  4?  Ako  iskreno  potražite  u  sebi  i  date   iskren odgovor, reći ćete da nisu ni do čega doveli.

Tako naš zdrav razum može da zaključi iz prošlih iskustava da, pošto ovaj način razgovora do sada nije ni do čega doveo, neće ni u budućnosti. Čak i kad bi čovek živeo stotinama godina, rezultat bi bio isti. Zato, moramo istražiti uzrok toga i promeniti ga, ako

je moguće.  Naš  cilj  je,  onda, pronaći taj  uzrok; tako, od prvih koraka, pokašaćemo promeniti naš način vođenja razgovora.

Poslednji smo put govorili nešto malo o zakonu trojstva. Rekao sam da je taj zakon svuda i u svemu. Takođe je pronađen u razgovoru. Na primer, ako ljudi razgovaraju, jedna osoba potvrđuje, druga poriče. Ako ne raspravljaju, ništa ne nastaje od ovih potvrda i negacija. Ako raspravljaju, novi je rezultat proizveden, to jest, nova koncepcija koja ne liči ni na koncepciju čoveka koji je potvrđivao, niti čoveka koji je poricao.

To je takođe zakon, pošto pojedinac ne može sasvim reći da svi prethodni razgovori nikad nisu doneli rezultat. Postojao je rezultat, ali taj rezultat nije bio za vas već za nešto ili nekog izvan vas.

Ali mi sada govorimo o rezultatima u nama, ili o onima koje bismo želeli u nama. Pa umesto da ovaj zakon deluje kroz nas, izvan nas, želimo da ga unesemo u sebe, za sebe. A da bismo ovo postigli moramo potpuno da izmenimo polje delovanja ovog zakona.

Ono šta ste radili do sada kada ste potvrđivali, poricali i raspravljali se sa drugima, sada želim da radite sa sobom, tako da rezultati koje ćete možda postići neće biti objektivni, kao do sada, nego  subjektivni.

Esentuki, 1918.