Poglavlje XXXII

Imanuelov rastanak

1. Krenuli su prema planini kojoj ih je Imanuel uputio.
2. Kada su se tamo skupili on im reče: Evo, govoriću vam poslednji put, i zatim ću otići i neću se nikada vratiti.
3. Moj put me vodi prema zemlji Indije gde mnogi od mog ljudskog porekla takođe borave, zato što oni su ostavili ovu zemlju da bi živeli tamo.
4. Moja misija me vodi prema njima i prema ljudskoj populaciji koja je tamo rođena.
5. Moj put tamo biće dug, jer ja moram još doneti moje učenje, novo i staro, u mnoge zemlje, i takođe do obala velikog crnog mora, severno odavde.
6. Ali pre nego što odem, daću vam svoje poslednje lekcije učenja:
7. Ako ljudi žive po zakonima Stvoriteljevim, oni žive ispravno i u istini. Ali posljednja svrha trebala bi biti ova:
8. Sve što je ljudsko mora umreti, ali sve u Stvoritelju je unutar njega, u njemu se rađa i njime je obuhvaćeno.
9. Smatraj univerzum kao mesto gde Stvaritelj živi u kao beskraj.
10. Svi ljudi imaju svoje poreklo u Stvoritelju; zato oni pripadaju Stvoritelju.
11. Ljudska bića treba da transformišu njihove celokupne duhovne živote i usavršavaju ih tako da se stope s Stvoriteljem.
12. Što god ljudska bića učine, oni treba da čine sa svešću o prisustvu Stvoritelja.
13. Ali, ljudsko biće nikad ne treba pokušavati da nameće drugome istinu, zato što bi ona tada imala samo polovičnu vrednost.
14. Prvo čovek treba sam da napreduje u svesti i duhovnosti, samo tako će preneti harmoniju Stvaraoca u drugima.
15. Nema većeg mraka unutar ljudi od neznanja i oskudijevanja u mudrosti.
16. Veličina osobne pobede zahteva iskorenjivanje i uništenje svih uticaja koji se suprotstavljaju snazi Stvaraoca, tako da njegova volja može prevladati.
17. Ljudi treba samo da razviju u sebi moć razlikovanja dobra i zla i objektivno opažanje stvari, tako bi bili mudri i pošteno sledili zakone.
18. Zato je neophodno da budu upoznati s tim šta je stvarno, a šta nestvarno, šta vredi i šta je bezvredno, i šta je Stvaraoca, a šta nije.
19. Ljudska bića moraju postići kosmičko jedinstvo, tako da se mogu stopiti sa Stvaraocem.
20. Prilagodi svoj život zakonu; živi po zakonima prirode, tako ćeš takođe živeti po zakonima Stvaraočevim.
21. Bez obzira koliko ljudi stradaju, moć Stvaranja unutar njih je nemerljivo veća, i ona će pobediti sva zla.
22. Kada ljudi žive unutar njihove svesti samo kao smrtni ljudi, oni su neizmerno udaljeni od njihovog duha, od Stvaraoca i njegovih zaakona.
23. Što je veća njihova pradanost zakonima Stvariteljevim, dublja je njihova volja da postignu mir su sebi.
24. Sreća ljudi sastoji od traženja i opažanja istine, tako da skupe znanje, steknu mudrost, misle i postupaju prema Stvoritelju.
25. Samo kroz okolnosti ljudskog života može čovek da razvije i upotrebi svoje kreativne mogučnosti svesti i duha.
26. Čovek stiče iskustva korišćenjem svojih moći i sposobnosti, samo kroz njihovo svakodnevno otkrivanje.
27. Sve dok se ljudska bića ne stope s Stvoriteljem, nikad se neće uzdići iznad smrti ili blizinesmrti, strah od nepoznatog biće unutar njih. Samo kada potpuno prepoznaju savršenstvo i jedinstvo Stvaranja počeće da stiču uzvišenost i savršenstvo.
28. Umesto da slede nagonske i impulsivne porive, ljudi bi trebali da žive u spoznaji i mudrosti, i tako žive pravedno po zakonima i smernicama.
29. Ljudi se ne bi izgubili u džungli ograničenja, ako bi proširivali svest i tražili i našli znanje, logiku i istinu, i od njih se naučili mudrosti.
30. Tako se oni približavaju svom životnom cilju i postaju upoznati sa stvaralačkim principima u svim stvarima.
31. Hiljade svetala vode ljude njihovim putem, pružaju im pomoć i prate ih. 
32. Ljudska je volja da postigne svo znanje i mudrost, kada je se ozbiljno drže postižu savršenstvo.
33. Zakoni služe da pomognu tragaoca za istinom u neograničenoj mjeri i da ga nauče mudrosti 
34. Jer pridržavanje Zakona daje orijentaciju, oni razvijaju duhovnu moć prema višim razinama, i takvim delanjem se usavršavaju.
35. Ljudi ne treba da se vezuju za fizičku patnju, vać za realnog Duha koji daje postojanje i Stvaranje.
36. Neprestan nemir postoji unutar ljudi, zato što oni osećaju da Stvaralac je njihova sudbina i odredište.
37. Ljudi teže savršenstvu, mudrosti i dobroti, ali nedovoljno, jer oni mogu uvijek postati bolji i
mudriji.
38. Ne treba biti granica ljubavi, miru i veselju, koje sadašnji društveni poredak sprečava.
39. Zaista, kažem vam, ljubav je bazgranična, stalna i besprekorna, ali ste zapali nečistoće i zlu volju.
40. Takva ljubav je ljubav Stvaraoca, i njegovi zakoni također, prema kojima su ljudi bili predodređeni od početka vremena.
41. To je krajnje ishodište čovekovo, on mora da preduzme sve korake težeći ostvarenju ovakve volje, jer to je njegova sudbina.
42. Ali još ljudi ne razumeju mudrost ovog podučavanja, i stoga je ono krivotvoreno svugde na Zemlji.
43. U svom neznanju ljudi ga krivotvore i podučavanja u mnogim oblicima, tako da je postalo raspršeno i nerazumljivo.
44. Ali nakon dva puta po hiljadu godina oni će ga učiti iznova bez krivotvorenja, kada ljudi postanu razboriti i obrazovani, i novo doba nagovesti sjajne prevrate.
45. I može biti pročitano u zvezdama da će ljudi novog doba biti sjajni revolucionari. Tako, nekim posebnim predodređenim ljudima, čiju volju bude moja učenja, imaće volju da ih propovedaju bez iskrivljavanja i hrabro.
46. Idite zato i pripremajte teren za moja podučavanja i stvarajte što više učenika.
47. Ali čuvajte se netačnih podučavanja, koja možete dopustiti zbog svog nedovoljnog rasuđivanja, kojima neki od vas su skloni.
48. Učite sledbenike samo onako kao sam vas ja učio, tako da ne krivotvorite moje učenje."
49. I dogodilo se, da dok on je razgovarao sa njima ovako, grmljavina se čula s neba, i sjajno svetlo je sišlo.
50. Svetlo se spustilo na zemlju nedaleko od njih, i pretvorilo se u sjajan metal obasjan sunčevom svetlošću.
51. Imanuel nije govorio više, otišao je prema metalnom svetlu i ušao u njega.
52. Zatim, izmaglica se pojavila posvuda okolo. Ponovo grmeći svetlosna lopta se popela natrag u nebo.
53. I učenici su se vratili u Jerusalim u tajnosti i obznanili su događaje među svojima.