Nelegalne droge i narušeno mentalno zdravlje

Dobro je poznato i dokazano na koje sve načine nelegalne droge negativno utiču na mentalne funkcije. Čini se da ne moramo mnogo da diskutujemo koliko takve droge menjaju um – uključujući i frontalni režanj. Ovaj problem je teži nego što se ranije mislilo. Postoji sve više doka- za da zloupotreba droga negativno utiče na mozak dugo nakon prestanka njihovih kratkotrajnih efekata. Nedavno obavljeno istraživanje finansirano od strane Nacio- nalnog instituta za zloupotrebu droga (the National Institute on Drug Abuse) otkrilo je da studenti koji redovno upotrebljavaju marihuanu imaju problema sa koncen- tracijom, pamćenjem i učenjem čitavih 24 časa nakon poslednjeg konzumiranja ove droge.95 Dugo nakon prestanka stanja “blaženstva”, mozak je još dugo radio “smanjenom brzinom”.

Sada se pokazalo da marihuana, poput svojih rođaka alkohola i nikotina, oštećuje

mozak fetusa u razvoju. Majka koja koristi marihuanu ostavlja svom detetu u nasled- stvo doživotna oštećenj mozga.96 Da bi vaš frontalni režanj optimalno funkcioni- sao, nemojte uopšte koristiti nelegalne droge.

Alkohol oštećuje frontalni režanj

Osim što povećava rizik od neželjenog dejstva sintetičkih lekova, alkohol direktno utiče na frontalni režanj. U stvari, on je jedan od najpopularnijih napadača frontal- nog režnja u Americi. Ispitajmo neka od veoma korisnih istraživanja, čiji su zaključ- ci navedeni u tabeli 17.

Tabela 17. Alkohol oštećuje mozak

-   Alkohol smanjuje aktivnost frontalnog režnja.

-  On slabi moć apstraktnog mišljenja čak i kod onih koji piju samo u društvu.

-  Gubitak sposobnosti apstraktnog mišljenja je gori kod onih koji mnogo piju.

-  Svi ovi uticaji osete se čak čitava 24 časa nakon poslednjeg popijenog pića.

-  Doza alkohola manja od dozvoljene gra- nice slabi moć rasuđivanja.

-  Vožnja pod ovakvim okolnostima izaziva devet puta više saobraćajnih nezgoda sa smrtnim slučajem.

-  Konzumiranje alkohola dovodi do gubitka nervnih ćelija.

Pre nekoliko godina obavljeno je jedno proučavanje alkoholičara i ne-alkoholičara pomoću NMR i PET skenera. Među alko- holičarima, NMR je pokazao neverovatno velik gubitak sive mase frontalnog režnja, gde su koncentrisane nervne ćelije mozga. To je u suprotnosti sa belom masom koja je smeštena dublje u mozgu, a gde pre- ovlađuju nervna vlakna koja napuštaju nervne ćelije. Ovaj gubitak sive materije ukazuje, zapravo, na gubitak moždanih ćelija koje učestvuju u najvažnijim funkci- jama frontalnog režnja. PET skeniranje je pokazalo odgovarajuće promene u funkciji mozga. Kod alkoholičara je zabeležen sni- žen metabolizam glukoze – što ukazuje na smanjenu aktivnost frontalnog režnja.97

Ove negativne posledice po frontalni režanj ne trpe samo osobe koje konzumi- raju alkohol u većim količinama. Istraživači su otkrili prilično oslabljenu sposobnost apstraktnog mišljenja među 1.300 muš- karaca i žena koji su pili samo u društvu. Ove osobe su konzumirale samo jedno alkoholno piće sedmično. Muškarci obuh- vaćeni ovom studijom su se dva puta sed- mično nalazili u društvu koje je pilo i tom prilikom konzumirali dva do tri alkoholna pića.

Žene su pile još manje. One su, u pro- seku, pile svakog petog dana i konzumi- rale dva alkoholna pića. Čak i pri tako slaboj upotrebi alkoholnih pića, pokazalo se da je njihovo mentalno funkcionisanje narušeno. U stvari, kako se konzumiranje alkohola povećavalo, tako se njihova spo- sobnost apstraktnog razmišljanja (smešte- na u frontalnom režnju) još više smanji- vala.98 Akutne posledice konzumiranja alkohola ili intoksikacija nisu mogle biti odgovorne za ove promene pošto su sve procene mentalne funkcije obavljene naj- manje 24 časa nakon poslednjeg konzumi- ranja alkohola.

Mnogi ljudi smatraju da se automo- bilske nesreće najčešće dešavaju osobama koje piju prvenstveno zbog negativnog uti- caja alkohola na koordinaciju, rasuđivanje i budnost koji se može videti kod “pija- naca” i ostalih osoba kod kojih se po nekim spoljnim manifestacijama vidi da su koristili alkohol. Ipak, u mnogim slučajevi- ma ovaj problem se, zapravo, može odno- siti na suptilnije nedostatke u rasuđivanju koji se javljaju kod naizgled potpuno zdravih osoba koje piju samo u društvu.

Takvi vozači ne moraju uopšte imati problema sa koordinacijom. Njihov govor se može činiti normalnim. Ipak, nekoliko trenutaka kasnije, oni mogu skrenuti sa puta ili se sudariti sa drugim vozilom. Zašto? Narušena moć rasuđivanja nije us- pela da na odgovarajući način upozori vozača da mora da smanji brzinu kako bi uspešno savladao krivinu ili da se na vreme zaustavi kako bi sprečio saobraćaj-

nu nesreću. Osobe sa 0,05 - 0,09% alko- hola u krvi, što je manje od zakonom dozvoljene granice u mnogim državama, imaju najmanje devet puta veće šanse da izazovu saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom nego osobe sa 0% alkohola u krvi.99 To se dešava uglavnom zbog toga što alkohol oštećuje frontalni režanj mno- go pre nego što oštećuje ostale delove mozga poput centra za koordinaciju.

Kofein “remeti ravnotežu uma”

Kofein ostavlja dalekosežne posledice na mozak. Bar jedna od tih posledica ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Uosta- lom, kofein je omiljeni stimulans u Americi. Međutim, ta stimulacija mnogo košta. Pogledajmo kako kofein deluje, a potom ispitajmo neke od neželjenih efekata koji se dovode u vezu sa njim.

Kofein narušava moždanu komunikaci- ju na više načina. Ako želimo da istražimo ove veze, moramo se najpre podsetiti da moždane ćelije komuniciraju jedna sa dru- gom putem hemijskih razmena. Nervne ćelije oslobađaju hemijske supstance koje se nazivaju “hemijski glasnici” (neuro- transmiteri) koje potom preuzimaju okolne ćelije. Zatim ovi glasnici izazivaju promene u ćeliji koja ih prima. Neki glasnici deluju stimulativno na nervnu ćeliju primaoca, dok drugi izazivaju slabljenje signala.

Dalekosežni uticaj kofeina vezan je prvenstveno za njegovu sposobnost da utiče na nivo dva hemijska glasnika: acetil- holin i adenozin. Kofein remeti hemiju mozga tako što povećava nivo acetilholina i ometa prenošenje adenozina. Dakle, kofein remeti osetljivu ravnotežu nervne transmisije u mozgu, što može imati veoma pogubne posledice. Adenozin ublažava (ili koči) mnoge aspekte nervne transmisije u mozgu. Međutim, kofein slabi njegovu sposobnost da vrši svoj posao, dozvoljavajući na taj način veštačku stimu- laciju mozga pod dejstvom kofeina.

U početku se može činiti da adenozin spada u “loše momke”. Uostalom, ko želi da koči transmisiju u svom mozgu? Možda

će nam sve ovo biti jasnije kada pogle- damo jednu analogiju: važnost dobrih kočnica u automobilu. Vi ne ulazite u svoj auto da biste stali – vi ulazite u njega da biste otišli negde. Ipak, ne biste se ugod- no osećali vozeći auto koji ne može da se zaustavi. Dobre kočnice su ono najvažnije

–   naročito u vozilu koje je napravljeno da se kreće. Slično tome, hemijski glasnici poput adenozina, koji igraju važnu ulogu u “kočenju”, veoma su značajni za ravnotežu u mozgu.

Psihijatri u svojoj stručnoj literaturi izražavaju veliku zabrinutost zbog uloge koju kofein igra u “remećenju ravnoteže” uma. Kofein se povezuje sa zabrinutošću, neurozom usled zabrinutoti, psihozom (stanje u kojem osoba gubi dodir sa real- nošću) i  šizofrenijom, takozvanim  pore- mećajem “podvojene ličnosti”.100 Drugi istraživači ovoj listi dodaju i delirijum izaz- van kofeinom i anoreksiju nervozu (odboj- nost prema hrani).101

Pri konzumiranju napitaka koji sadrže kofein povećava se nivo još jednog hemij- skog glasnika, dopamina.102,103 Ova činje- nica je veoma zabrinjavajuća. Izgleda da neka psihijatrijska oboljenja poput šizo- frenije nastaju delimično usled prevelike koncentracije dopamina. U stvari, stan- dardna medikamentozna terapija za ove ozbiljne mentalne poremećaje uključuje upotrebu agenasa koji blokiraju dopa- min.104 Shodno tome, uopšte nas ne izne- nađuje to što kofein – agens koji poveća- va nivo dopamina – povećava rizik od određenih mentalnih obolenja, iako se spolja može činiti da je potpuno bezopa- san.

Druge psihijatrijske bolesti – koje  u velikoj meri  utiču na frontalni režanj – mogu nastati usled poremećene ravnoteže metabolizma u mozgu izazvane kofeinom. Ovo je naročito tačno u slučaju depresije. Kao što smo već videli, izgleda da su oslabljena funkcija frontalnog režnja i smanjen dotok krvi karakteristični za dep- resiju.105,106 Istraživanja ukazuju na to da kofein možda igra veliku ulogu u svemu

tome. Istraživači već godinama znaju da kofein može u velikoj meri smanjiti dotok krvi u frontalni režanj.107,108 Potvrđeno je i zabeleženo da kofein smanjuje dotok krvi u mozak uopšte za čitavih 30%.109 Sasvim je logično da se na osnovu svih ovih dokaza o narušenom dotoku krvi u mozak nameće pitanje: postoji li ikakva potvrđe- na i dokazana veza između upotrebe kofeina i depresije?

Međunarodno priznat norveški istraži- vački projekat poznat pod nazivom Tromso Heart Study daje nam delimičan odgovor. Skandinavski    istraživači    su    testirali

143.1            muškaraca i žena i otkrili ogrom- no povećanje broja slučajeva depresije među ženama koje su pile mnogo kafe (ali ne i među muškarcima koji su konzumirali sličnu količinu kafe). Rezultati ovih istraži- vanja prikazani su u tabeli 18.110

Tabela 18. Korišćenje kafe i mentalni problemi

ju rezultati dobijeni na osnovu Tromso Heart Study, mislim da je zaključak jasan. Ako želite da izlečite ili izbegnete depresi- ju, treba potpuno da izbacite kofein iz svo- je ishrane.

Privikavanje mozga na kofein stvara zavisnost

Ako je kofein tako dobar za nas, kao što bi neki ljudi (čak i neki naučnici) želeli da mislimo, zanimljivo je zapaziti da mo- zak ulaže velike napore da poništi efekat ove popularne legalne droge. Kada je mo- zak svakodnevno izložen uticaju kofeina, on pokušava da kompenzuje na najmanje dva načina. Prvo, on povećava svoju proiz- vodnju acetilholina.111 Izgleda da se na taj način umanjuje uticaj povećanog nivoa acetilholina izazvanog dejstvom kofeina. Drugo, mozak povećava broj svojih recep- tora za adenozin.112 To je verovatno reak- cija kojom se pojačava uticaj adenozina na komunikaciju u mozgu – uprkos činjenici

Procenat osoba koje

se žale (žene)

16

14

12

10

8

6

4

2

0

Korišćenje kafe (šolja/dan)

Više od 8

8 ili manje

da kofein donekle blokira njegovu funkciju.

Nažalost, ove promene u mozgu dopri- nose razvoju zavisnosti od kofeina. Struk- tura i funkcija mozga se menjaju usled čega mozak počinje da očekuje efekat kofeina na neurone. To je jedan od razlo- ga zašto kafopije ne propuštaju svoj jutar- nji napitak. Ako ne dobiju svoju dozu kofe- ina, oni se osećaju nekako usporeno i tro- mo. Ako prestanu da piju svoju kafu, pos- toji verovatnoća da će im se javiti simpto-

Depresija        Psihički problemi       Nesanica

Osim što se kofein povezuje sa depre- sijom, žene koje su pile velike količine kafe imale su i većih poteškoća da se izbore sa stresom. Razlog zašto se ovakvi rezultati nisu pokazali i kod muškaraca nije sasvim jasan. To može da pokazuje da su žene osetljivije na kofein ili da kofein koristi to što su žene sklonije depresiji.

Veza između narušenog dotoka krvi u frontalni režanj i depresije udružena sa sposobnošću kofeina da umanji dotok krvi u mozak jednostavno se ne može ignori- sati. Kada se čitavoj ovoj zagonetki doda-

mi odvikavanja kao što su glavobolja i umor.

Odvikavanje od kofeina i glavobolje

Mnogi se pitaju zašto se tokom odvika- vanja od kofeina javljaju glavobolje. Odgo- vor verovatno ima veze ili sa adenozinom ili acetilholinom ili i sa jednim i sa drugim neurotransmiterom. Jedna od značajnih funkcija adenozina (kojeg delimično bloki- ra kofein) je relaksacija ili širenje krvnih sudova – naročito onih u srcu i mozgu.

Kada osoba redovno unosi kofein, mozak povećava broj receptora adenozina

pokušavajući da se suprotstavi konkuren- ciji. Kada se kofein odstrani, ovaj povećan broj receptora se ipak zadrži još neko kratko vreme. Ova aktivnost adenozina kojoj sada ništa ne stoji na putu izaziva znatno širenje krvnih sudova. Kada su krvni sudovi koji vode do mozga prošireni, povećan dotok krvi do kojeg tom prilikom dolazi izaziva nagomilavanje kvi u mozgu. Mnogi glavobolju koja se javlja pri odvika- vanju od kofeina pripisuju ovom mehaniz- mu. Zanimljivo je da pokušaj mozga da se izbori sa promenama u acetilholinu izaz- vanim dejstvom kofeina takođe može da izazove sklonost ka glavoboljama koje se javljaju pri odvikavanju od kofeina.

Lek koji brzo deluje u slučaju glavobo- lja koje se javljaju pri odvikavanju od kofeina je kafa, neko gazirano piće koje sadrži kofein ili neke od mnogih pilula pro- tiv glavobolje koje sadrže kofein, a kupuju se bez recepta, kao što je Excedrin. Ništa od ovoga nije tako dobro kao kada čovek istrpi taj proces odvikavanja. Mozak se obično za dva dana prilagodi normalnom unutrašnjem okruženju bez kofeina, glavo- bolje će nestati i mozak će biti na dobrom putu da ponovo uspostavi hemijsku ravno- težu. Nažalost, nekoliko mojih pacijenata koji su prestali da unose kofein imalo je jaku glavobolju čitave dve sedmice. U ovim slučajevima je možda već postojala sklonost ka glavobolji koja je sada bila pokrenuta odvikavanjem od kofeina.

Praktično, poremećaj hemije mozga izazvan dejstvom kofeina priprema teren i za neke druge probleme osim onih nasatlih pri odvikavanju od kofeina i za očigledne psihijatrijske bolesti koje smo već spome- nuli. Osobe koje redovno piju kafu mogu imati smanjene fizičke i mentalne sposob- nosti čak i ako ne pokazuju nikakve psihi- jatrijske simptome i nisu počeli da se odvikavaju od kofeina. Prema istraživanji- ma, ova droga zaista pomaže ljudima da obave brže neke jednostavne zadatke, ali “ometa obavljanje složenijih zadataka, usporavajući vreme reakcije i fine motorne koordinacije”.113

Smanjena proizvodnja acetilholina iza- zvana redovnim unošenjem kofeina tako- đe igra ulogu u svemu ovome.114 Istraži- vači stalno dolaze do zaključka da je sma- njena koncentracija acetilholina u mozgu povezana sa narušenim mentalnim funkci- onisanjem.115,116 Osim toga, uprkos uobi- čajenom shvatanju, autori opširnog medi- cinskog istraživanja o kofeinu nisu pronašli nijedan dokaz da ova droga doprinosi po- boljšanju intelektualnih sposobnosti.117 Kratak pregled nekih od načina na koje ko- fein utiče na mozak nalazi se u tabeli 19.

Tabela 19. Kofein oštećuje mozak na sedam načina

-  Izaziva zavisnost.

-  Može da izazove reakcije svojstvene odvi- kavanju od droga.

-  Može da izazove ili pogorša psihijatrijske bolesti.

-  Umanjuje fizičke i mentalne sposobnosti.

-  Remeti san.

- Može da poveća rizik od drugih bolesti ko- je sa svoje strane vrše uticaj na frontalni re- žanj putem fizičkog ili mentalnog stresa.

-  Može da izazove posledice koje utiču na duhovnu i društvenu dimenziju čovekove ličnosti.

Uopšte nas ne iznenađuje to što kofein remeti san. Osoba koja unese kofein čak i šest sati pre spavanja teže će zaspati, neće spavati koliko treba, a i kvalitet nje- nog sna biće pogoršan.118 Kofein skraćuje one najdublje faze sna kada se čovekvo telo i um najviše odmaraju i obnavljaju. Ono što više iznenađuje je to što prevelike količine kofeina mogu izazvati ozbiljne pro- bleme u mozgu, uključujući i epileptične napade.119 Postoje čak i opisi smrtnih slu- čajeva među ljudima izazvanih kofei- nom.120

Toliko o štetnom dejstvu kofeina. Sada ćemo se pozabaviti dejstvom još jedne često upotrebljavane droge, nikotina.

Nikotin oštećuje frontalni režanj

Ovisnost o nikotinu i dalje predstavlja pošast globalnih razmera. Slično kofeinu,

ova štetna droga deluje stimulativno na nervni sistem i treba je izbegavati. Pušenje umanjuje kvalitet sna, ometa normalno obavljanje zadataka, pa čak narušava i čovekovu sposobnost da kontroliše stres. Pušači su manje sposobni da obavljaju slo- žene mentalne zadatke nego nepušači.121 To je zaista ironično, budući da mnogi pu- šači smatraju da pušenje zapravo pobolj- šava mentalnu funkciju. Stvar je u tome što, kada oni prestanu da puše, ovi prob- lemi postanu još gori pre nego što se sta- nje na kraju poboljša. Dakle, neki pušači, ubrzo nakon što ostave cigarete, stiču pogrešan utisak da im je pušenje pomaga- lo na mentalnom planu pa se vraćaju ovoj svojoj navici nakon samo nekoliko dana uzdržavanja.

Osim što izaziva kratkotrajne štetne posledice po mentalno zdravlje, pušenje oštećuje funkciju mozga i na duže staze. U poređenju sa nepušačima, pušači kod sebe samih u velikoj meri povećavaju rizik od moždanih udara koji oštećuju mo- zak.122 Prvi izveštaji koji su ukazivali na to da pušenje može da smanji rizik od Alchajmerove bolesti nisu izdržali detaljni- je ispitivanje.123,124 Ukratko rečeno, nikotin je glavni uzročnik prestanka men- talne funkcije (moždanog udara) i nema nikakvo dugotrajno blagotvorno dejstvo na zdravlje mozga. Višestruka šteta koju nikotin nanosi frontalnom režnju prikazana je u tabeli 20.

Važno je istaći i uticaj nikotina u pre- natalnom periodu. Kada trudnica puši, ni-

Tabela 20. Nikotin štetno utiče na frontalni režanj

Pušenje:

-  Umanjuje kvalitet sna

-  Smanjuje sposobnost obavljanja složenih mentalnih zadataka

-  Umanjuje sposobnost kontrolisanja stresa

-   Povećava rizik od moždanih udara koji oštećuju mozak

-  Oštećuje funkciju mozga kod još nerođe- nih beba

-  Povezano je sa depresijom

kotin oštećuje funkciju mozga njenog još nerođenog deteta, možda i za čitav život. Istraživanja pokazuju da deca pušača imaju mentalne nedostatke koji se jedino mogu objasniti dejstvom nikotina. Jedna studija je uporedila mentalnu funkciju tro- godišnje dece čije su majke pušile sve vreme tokom trudnoće sa mentalnom funkcijom dece onih majki koje su prestale da puše u trudnoći. Rezultati testova bili su mnogo bolji kod one dece čije su majke ostavile pušenje tokom trudnoće.125

Nikotin je povezan sa depresijom

Postoji jasna povezanost između nikoti- na i depresije. Epidemiološke studije poka- zuju da pušači imaju veće šanse da zapad- nu u depresiju.126,127 Osim toga, što više puše, to je i rizik veći.128 Moguće je da pušenje povećava rizik od depresije delu- jući na sličan način kao i kofein – smanju- jući dotok krvi u mozak – iako se koncen- tracija nekih hemijskih supstanci-prenosni- ka u mozgu vezanih za depresiju može po- većati. Ranije studije su pokazivale da pušenje cigareta zapravo povećava protok krvi u mozgu,129 ali novija istraživanja po- kazuju da je ceo taj proces mnogo komp- likovaniji.

Na primer, u jednom istraživanju iz Ja- pana, Nakamura i kolege su otkrili da je nakon 15 sati uzdržavanja od nikotina kod nekih pušača došlo do povećanog, a kod nekih do smanjenog dotoka krvi u mozak. Edvard Domino (Edward Domino) i kolege sa Univerziteta En Arbor (Ann Arbor) u Mičigenu (the University of Michigan) još više su iskomplikovali vezu između nikoti- na i dotoka krvi u mozak.131 Oni su otkrili da je unošenje nikotina kod pušača koji su se uzdržavali od cigareta 10 sati povećalo dotok krvi u neke delove mozga, a u neke druge delove smanjilo. Sa stanovišta dep- resije, značajno je bilo to što se u hipokampalnim i parahipokampalnim delo- vima mozga smanjio dotok u levi deo moz- ga u odnosu na desni. Ovi delovi stimulišu izuzetno važan orbitomedijalni prefrontalni korteks,132  i stoga mogu da ukazuju na

dominaciju desnog frontalnog režnja izaz- vanu dejstvom nikotina – a to su promene koje mogu da da stvore predispoziciju za nastanak depresije.

Ipak, neki drugi istraživači tvrde da pušenje verovatno ne povećava rizik od depresije. Oni tvrde da se depresija javlja uporedo sa upotrebom nikotina zato što osobe sklone depresiji uglavnom pokuša- vaju da se izleče pomoću nikotina. Nikotin može da poveća nivo hemijskih supstanci u mozgu koje podižu raspoloženje.133

Iako diskusija o ovoj temi može da ide čas u jednom čas u drugom pravcu, neke činjenice su nepobitne. Prvo, istraživači se slažu da postoji veza između pušenja i depresije. Drugo, nijedan lekar ne pre- poručuje nikotin kao prihvatljivo sredstvo u lečenju depresije. Dakle, i sa stanovišta depresije i ostalih štetnih uticaja nikotina na mozak, najbolje je potpuno izbaciti ovu hemijsku supstancu koja izaziva zavisnost.

Čuvajte se mesa, sira i vina

Osim kofeina, postoje i druge sup- stance koje štetno utiču na frontalni režanj, a koje čovek unosi putem hrane i pića. Tri takve supstance, inače derivati amonijaka, nalaze se u određenim namir- nicama kao što su sir, vina, riba, kobasice i neke namirnice sa visokim sadržajem masnoća. One se mogu naći i u pokvare- nom živinskom mesu i ribi kada se ovo predugo drži u zamrzivaču. Nazivi tih sup- stanci su tiramin, triptamin i trimetilamin.

Ova hemijska jedinjenja se vezuju za depresiju, smanjen dotok krvi u mozak, promenu stanja uma, noćne more, haluci- nacije i oslabljen rad mozga pod uticajem stresa, recimo kada student dobije lošiju ocenu na testu zato što se tokom ispita nalazi pod stresom. Delovanje ovih hemij- skih supstanci u mozgu i njihov uticaj na frontalni režanj opisan je u Dodatku 1.