Kad kažemo da je iz vaše nefizičke perspektive, iz perspektive onoga što ste bili pre no što ste se našli usredsređeni u ovom fizičkom telu, vaša namera bila da postanete onaj koji dopušta i razumete umeće dopuštanja - onda je to tako. Ono što želimo da shvatite jeste da ne možete nikad dovršiti. Niste vi sto koji se nacrta, pa napravi i onda je gotov. Vi ste kontinuirano u stanju nastajanja. Vi ste u procesu razvoja, koji je
večan. Ali uvek ste ono što ste u ovom trenutku.

Želite da razumete zakone univerzuma toliko dobro da postanete jedno s njima. Želite da shvatite kako je to kad vam stvari nailaze tako da se ne osećate kao žrtva ili izloženi kapricima onih koji mašu rukama.

Teško vam je da razumete sve ovo onda kad se nalazite na sredini između onoga što vam deluje kao dva sveta: svet koji ste stvorili pre no što ste shvatili ovo o čemu ovde govorimo i svet koji upravo stvarate, sad kad su vam te stvari mnogo jasnije. Prema tome, neke od stvari koje se nalaze u vašem iskustvu zato što ste ih unapred odredili nekim mislima u prošlosti, ne uklapaju se dobro u ono što sada želite. Dakle, znamo
da osećate izvesnu nelagodu u ovoj prelaznoj fazi, ali te nelagodnosti biće sve manje i manje dok budete bivali sve više i više načisto u vezi s onim što želite. Veći deo nepotrebnog balasta iz prošlosti odstranjuje se sada iz vašeg iskustva. Kad ste obuzeti pozitivnim emocijama i razmišljate samo o onome što vi radite, mislite ili govorite, tada dopuštate sebi. Kad ste obuzeti pozitivnim emocijama u vezi sa svojim stavom prema tuđem iskustvu, tada dopuštate drugima. Vrlo je jednostavno... Prema tome, ne
možete biti obuzeti negativnim emocijama u vezi sa sobom i nalaziti se u stanju dopuštanja sebi.

Biti onaj koji dopušta znači biti onaj koji oseća pozitivne emocije, a to, opet, znači da morate kontrolisati ono čemu poklanjate pažnju. Ne znači da silom uglavite u kalupe sve u svom svetu, kako bi sve i svi bilo baš onako kako vi želite. Znači da bi trebalo da budete kadri da vidite, te tako i dobijete od univerzuma, od svog sveta i svojih prijatelja, ono što je u harmoniji s vama, istovremeno puštajući da ono ostalo prolazi
neprimećeno s vaše strane - te tako i neprivučeno, a time i nepozvano. Vidite, to je dopuštanje.

Reći ćemo vam još, prijatelji, da je dopuštanje najuzvišenije stanje bića koje ćete, dugoročno gledano, ikad dosegnuti. Naime, kad postanete onaj koji dopušta, krećete se stalnom uzlaznom spiralom, jer nema negativnih emocija koje bi vas izbacivale iz ravnoteže i povlačile naniže. Klatno se ne vraća unazad. Zauvek i veličanstveno krećete se napred i naviše!